Gospodin ministar, Zoran Gajić.

Poštovana potpredsednice, uvaženi poslanici, pre svega želim da se zahvalim pododboru za sport, profesoru Atlagiću, gospodinu Spasojeviću, a i svim ostalim članovima koji su svi imali aktivno učešće i samo želim da kažem da su ovi zakoni proistekli upravo iz te strategije, a strategiju nismo napravili kabinetski, jednostavno išli smo na noge, preko 140 lokalnih samouprava i preko 60 od 87 saveza i sva tri sistema koje imamo, olimpijski , paraolimpijski i Sportski savez Srbije, i svi fakulteti i državni i privatni, za sport i fizičku kulturu uzeli aktivno učešće i imali devet radnih grupa, sa preko 200 članova, bez obzira što moj kabinet se sastoji, rekao bih ne od političkih ličnosti, nego od ljudi koji su sve zajedno kada se sabere par stotina godina u sportu.
8/1 GD/VZ 11.10 – 11.20
Nismo želeli kabinetski da donosimo nikakvu strategiju. Otišli smo i radili godinu i po dana na eks ante analizi i na bazi onoga što je naš sportski narod zahtevao, upravo došli i do ovih promena zakona i što se tiče međunarodne pozicije i što se tiče antidopinga.
Kako rekoste, zaista imamo vrlo respektabilan ADAS, Antidoping agenciju Srbije, koja je prepoznata u svetskim razmerama.
Što se tiče ovih međunarodnih zakona, imamo jako puno naših sportskih radnika koji su na vrlo, vrlo visokim pozicijama u svetskim konfederacijama, od Međunarodnog olimpijskog komiteta, pa redom do članova borda, izvrših komiteta, tehničkih komisija, tako da je to na ponos naše zemlje i to je svojevrsna žestoka diplomatija koju mi nismo još iskoristili, ali radimo na tome i sigurno ćemo u narednom periodu uobličiti sve to i maksimalno iskoristiti ne samo za sportski razvoj, nego i kroz ovaj zakona smo neke stvari tu napravili i da ćemo doprineti u opštem društvenom razvitku i prepoznavanju države Srbije preko tzv. sportske diplomatije ne samo na terenu, preko rezultata.
Hvala vam još jednom koji su učestvovali sa nama u donošenju strategije.
Vama posebno hvala, profesore. Hvala gospodine Spasojeviću i svim članovima Pododbora za sport.

Najlepše hvala, gospodine ministre.
Dragan Stanojević ima reč. Nije tu.
Edin Numanović ima reč. Nije tu.
Prof. dr Mitar Kovač ima reč. Nije tu.
Gospođa Ana Krstić ima reč.
Molim vas, prijavite se.
Izvolite.

Hvala.

Govoriću o Predlogu za donošenje autentičnog tumačenja člana 18. Zakona o elektronskim medijima.

Nažalost ponovo raspravljamo o zloupotrebi instituta autentičnog tumačenja. Sada se od Narodne skupštine traži da kaže da podnete ostavke članova Saveta REM-a nisu važeće, iako za to pravno utemeljenje u zakonu ne postoji.

Mi razumemo frustraciju zbog činjenice da se Savet REM-a ne formira mesecima. Juče smo i čuli objašnjenje zašto se izašlo sa ovim predlogom, odnosno da je postojao neki dogovor između vlasti i određenog dela opozicije prošle nedelje kako da se ova situacija premosti.

Razumemo da je potrebno naći rešenja, ali ono se ne sme tražiti kroz lomljenje pravnog sistema. Pravna država postoji upravo zato da se pravila ne savijaju do besmisla onda kada rezultat koji proizvedu nije politički poželjan ili potreban.

Na jednoj od prethodnih sednica kada smo raspravljali o autentičnom tumačenju koje se ticalo Generalštaba, podsetila sam javnost na to čemu autentično tumačenje zapravo služi i kada se može koristiti. To nije institut kojim se zakon popravlja, to nije institut kojim se dopisuje ono što je zakonodavac zaboravio i svakako nije institut kojim se premošćavaju političke škakljive situacije. Njegova svrha je veoma uska - da razjasni značenje norme koja je nejasna u primeni i ništa više od toga.

O tome sam, dakle, govorila i ranije, ukazujući da se ovaj institut poslednjih godina koristi sve češće upravo kao zamena za izmene zakona, čime se potpuno obesmišljava njegova svrha. Šta u ovom konkretnom slučaju imamo danas?

8/2 GD/VZ

Dakle, zakon nigde ne propisuje da član saveta može podneti ostavku isključivo nakon stupanja na dužnost. Da je zakonodavac želeo da uvede takva ograničenja učinio bi to izričito, kao što čini i drugim zakonima kada određena prava ili obaveze vezuju za stupanje na funkciju. Na primer, kod sudija ili pojedinih državnih službenika.

Umesto toga, sada se od nas traži da u zakonu pročitamo nešto što u njemu ne piše, da prihvatimo postojanje uslova koje zakon nikada nije propisao. To nije tumačenje zakona, već njegovo naknadno dopisivanje. Dakle, kada zakonodavac želi da veže pravne posledice za stupanje na dužnost, on to kaže, a ovde nije rekao, a kada zakon nešto ne propisuje, mi nemamo pravo da to dopisujemo pod imenom autentičnog tumačenja.

Podsetiću i ja da je upravo nadležni odbor Skupštine, nakon podnošenja ovih ostavki pokrenuo postupak za izbor četiri nova člana Saveta REM-a. Dakle, i sam je postupao polazeći od toga da su ostavke pravno valjane i da su mesta upražnjena, a danas hoćemo da kažemo da te ostavke nikada nisu ni proizvele pravno dejstvo, što je, složićete se, zaista apsurdno.

Najopasnije od svega je što ulazimo u fazu kada ovakve situacije postaju sve manje presedan, a sve više redovna pojava i ostaje poruka da svaki put kada tekst zakona proizvede politički nezgodnu ili nepoželjnu posledicu dovoljno je doneti autentično tumačenje koje će reći da zakon zapravo znači nešto drugo, a to nije vladavina prava i nije pravna sigurnost koju svi tako olako pominju.

Većina u parlamentu svakako može da izmeni zakon. Dakle, ako smatrate da postojeći zakon nije dobar, onda predložite izmene zakona, neka prođu javnu raspravu, neka prođu odbore. Razumem da u kontekstu ove situacije to ne bi proizvelo posledicu do koje se želi doći, ali to je cena koja bi morala da se plati ako insistiramo na vladavini prava i pravnoj državi.

Pozivam još jednom vladajuću većinu da prestane da koristi institut autentičnog tumačenja, bilo kao prečicu ili bilo kao poligon za politički kompromis i time na jedan zaista banalan način urušava integritet zakonodavnog tala. Hvala.

Najlepše hvala vama.

S obzirom da su poslaničke grupe Samostalni poslanici istrošili svoje vreme, pre zaključenja ovog dela rasprave pitam da li neko od ovlašćenih predstavnika, šefova poslaničkih grupa želi reč? Da.

Reč ima gospodin Đorđe Komlenski.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, u ovom delu bih želeo da prvenstveno pomenem zakon koji je izuzetno važan i tu očigledno nema spora među nama, a to je Zakon roditelj negovatelj i negovatelj i želim da napomenem sledeću stvar, a to je da smo amandmanski reagovali kod ovog zakona i evo u kom pravcu.

Ovaj zakon, kako je predložen, predviđa da pravo na novčanu naknadu imaju nezaposlena lica, a imaju status roditelja negovatelja. Kada kažem nezaposlen, mislim na vlasništvo firmi, radnji, na bilo koji drugi način obavljanja nekog posla. Znači, to je preduslov da bi rešenje o statusu roditelja negovatelja ili negovatelja bilo doneto.

Obzirom na pozitivna iskustva prakse, recimo iz oblasti PIO, mi smo predložili da se ovde može napraviti jedan dvokorak, a to je da se rešenjem koje neće odobriti naknadu, odnosno početak isplate naknade, utvrdi da podnosilac zahteva zaista ima status roditelja negovatelja ili negovatelja. Evo iz kog razloga.

8/3 GD/VZ

Može da se desi u praksi zbog različitih načina tumačenja, primene propisa ili bilo čega drugog, da neko ko proceni da mu odgovara da prima naknadu koju zakon propisuje, ugasi preduzetničku radnju, što izaziva troškove, gubitak poslovanja, da otkaz kod poslodavca kod kojeg je zaposlen, a da se nakon toga donese rešenje kojim se njegov zahtev odbije. Da bi se izbegla ovakva moguća situacija, razmišljanje je išlo baš u ovom pravcu kada je u pitanju analogija, recimo, kod utvrđivanja prava na porodičnu penziju, gde se osobama koje imaju pravo na porodičnu penziju, a n isu ispunile neki od u slova, recimo, godine života itd., utvrdi da imaj pravo na porodičnu penziju, ali da će realizacija tog prava početi kada, recimo, osobe ženskog pola napune 53 godine. Znači, u tom pravcu je bio predlog. To je jedna dimenzija razmišljanja.

Druga dimenzija razmišljanja je sledeća – da će osim ove novčane naknade, u perspektivi, kao što su se mnoge stvari u praksi dešavale kada otvorimo prostor za delovanje države kada je u pitanju pružanje pomoći, pojaviti i nekakvi vidovi ne novčane pomoći, po pitanju rehabilitacija, letovanja, zimovanja, prava na vaučere. Zaista ne bih sada ovde da licitiram šta bi sve to moglo da bude. O tome treba da razmisle oni koji su kompetentniji za tu oblast od mene. Sa rešenjem da neko ima status roditelja negovatelja, ali nije hteo da prekine radni odnos kod poslodavca, on bi ovakve beneficije mogao da ostvari.

9/1 TĐ/IR 11.20 – 11.30

Znači, predlog koji smo uputili nikako ne može da škodi. Možda postoji pametnije i bolje rešenje, što nije sporno, pričaćemo i u pojedinostima kada budemo razgovarali o tome, ali upravo je u cilju da zaštitimo roditelja-negovatelja i tu porodicu da ne dođe u situaciju da ostane bez prihoda, a da iz nekog razloga ne može da ostvari pravo, a opredelio se da ga dobije.

Ne bih dalje pravio moguće životne i pravne konstrukcije kako je to moguće, ali složićemo znajući da to može. A mislim da ovo jeste razlog zašto o tome treba razmisliti ili na neki drugi način rešiti, ne amandmanom koji smo predložili, ali uglavnom u tom pravcu bi ovaj zakon, bez da išta košta dodatnih sredstava građane koji žele da ostvare ovo pravo i, nažalost, imaju uslove da ga ostvare, omogućio da to urade potpuno bezbedno i sigurno kada su oni u pitanju.

Što se tiče izmena i dopuna Krivičnog zakonika, zaista pozdravljamo to što se krivična dela, koja su ranije bila predviđena u Zakonu o oružju i municiji, izmeštaju tamo gde im je mesto u Krivični zakonik i njihova razrada je u redu. I amandmanima, ali i nekim drugim sugestijama imamo par zamerki, pogotovo na član 1. gde se, kada se govori o višestrukom povratu, bez ikakvih preduslova, bez ikakvih standarda predlaže da prihvatimo odluke sudova stranih država. Mislim da je to u ovom trenutku nedopustivo i da to može da dovede do nekih problema koji su evidentni da se mogu desiti u primeni. Nema načina za selektivnost u svemu ovome, ali ne bih sada da nabrajam sve države koje su mogle u kvazisudskim postupcima doneti nekakve odluke protiv naših državljana, a mi ćemo ih ovde onda tretirati kao validne bez ikakve selekcije, bez ikakvih standarda, bez ikakvih principa.

Posebno mi se ne sviđa što ovo može na mala vrata da bude otvaranje prostora za dalje izmene Krivičnog zakonika na kojima nevladin sektor posebno insistira, kojim bi se moglo sankcionisati negiranje takozvanog izmišljenog genocida u Srebrenici, kojim će biti sankcionisano osporavanje presuda Haškog Tribunala, presuda ovih kvazišiptarskih, terorističkih UČK-a sudova itd., itd.

Posle ovoga što nam se izdešavalo oko korekcija vezanih za pravosudne zakone, očigledno je da će se otvoriti još veći prostor za pritisak tzv. elitnog nevladinog sektora i kvazistrukovnih udruženja sudija i udruženja tužilaca koji su inače u ranijem periodu bili pretežno finansirani iz inostranstva. Ono što je dobro, dobro je da su uključeni u rad ovoga dela i Udruženje sudija i tužilaca Srbije, koji se finansira isključivo iz svoje članarine. Trebalo bi voditi računa da nama ispod radara ne dođe u nekom budućem periodu i krivično delo s karakteristikama specifičnog delikta mišljenja, čime bi se inkriminisalo javno negiranje, odnosno usporavanje sudski utvrđene istine.

Imali smo amandmane i kada je u pitanju kaznena politika za neovlašćeno nošenje oružja itd. Mislim da su kazne u jednom delu previsoko predviđene. Ja potpuno razumem da mi imamo problem sa lošim postupanjem sudija i sudova u praksi i neizricanjem adekvatnih zatvorskih mera, ali ne može podizanje donjeg praga da bude način na koji ćemo mi obezbediti da većina onih koji to učine bude odgovarajuće sankcionisan. Propisivati raspon od pet do petnaest godina za neovlašćeno držanje i nošenje oružja iz stava 1. i stava 2, a ne praveći čak ni razliku da li se radilo o oružju za koje se može dobiti dozvola i za ono koje se nikad ne može dobiti odobrenje za posedovanje, mislim da je neki kvalifikatorni momenat koji može da bude problematičan.

Zašto ovo moram da vam kažem? Moramo da vodimo računa da će ovim biti drastično oštećeni oni obični građani koji će stvarno doći u situaciju da iz nehata učine krivično delo, a da će morati da trpe sankciju drakonski veću od one koju bi specijalna i generalna prevencija tražila samo zato što se naše sudije ne odvažavaju

9/2 TĐ/IR

i ne odlučuju da na adekvatan način donose kazne, izriču kazne kada je u pitanju neovlašćeno nošenje i držanje oružja, pogotovo od onih koji su već jasno profilisani iz oblasti kriminala.

Prema tome, mislim da ovu kaznenu politiku treba malo usaglasiti, otvoriti prostor, ali i da onda tražimo drugi način kako ćemo obezbediti stručnost, dostojnost, a bogami i hrabrost očigledno koju sudije nemaju da na odgovarajući način sankcionišu primereno onome što se desilo. Ovako ćemo jedan deo običnih građana, o kojima prvenstveno moramo da vodimo računa, onima koji nisu skloni vršenju krivičnih dela, dovesti u situaciju da bespotrebno budu drakonski kažnjeni. Zato vas molim da u međuvremenu ovo razmotrite. Možda ni ono što je predloženo amandmanima nije najidealnije i najpametnije, uvek se to prihvata, ali smatram da ovakvim povećanjem raspona kazni u nekim segmentima zaista ugrožavamo balans koji postoji u Krivičnom zakoniku sa drugim krivičnim delima i u nekim segmentima, tu se čak i kolege iz opozicije na odboru bile u pravu, da se izjednačava sa krivičnim delom ubistva neovlašćeno nošenje i držanje oružja, što mislim da ipak u striktnoj primeni ne bi trebalo dozvoliti.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Aleksandar Jovanović.
Izvolite.

Zdravo živo! Ekološki ustanak će glasati za zakon roditelj-negovatelj. Samo ima jedna stvar koja mi nije jasna. Zašto ne podržite amandmane SSP-a? Ukoliko ih podržite mnogo veći broj ljudi će ostvariti pravo na pomoć. Jesu li problem pare – šta je problem – ili politika? To treba da objasnite građanima, da znaju zašto ne prihvatate amandmane SSP-a koji su, na kraju krajeva, jasni. Mnogo veći broj ljudi bi ostvario prava na pomoć. Objasnite to narodu. U čemu je tu problem? Dakle, mi ćemo podržati ovaj zakon.

Što se tiče zaštite životne sredine, integrisanih dozvola, gospođo Pavkov, je l' znate vi koliko u ovom trenutku ima nelegalnih deponija u Srbiji? Koliko tih deponija gori? A tek će da gori. Ovaj zakon neće sprečiti trovačnice koje na sve strane postoje u Srbiji.

Znate li šta se dešava na Drini kod Malog Zvornika trenutno? Ko je zatrovao Drinu? Imate pomor ribe. Što ne odete na teren malo? Znači, ovo što radite treba da budu dela, a ne reči. Integrisane dozvole neće sprečiti ono što se dešava u Srbiji. Zagađenje vazduha, vode i zemlje su posledica politike koja se ovde vodi već zadnjih 15 godina – nebriga o životnoj sredini. Posvećena investitorima, a ne zaista vodi, zemlji i vazduhu.

Na prostoru Stare planine, na lokaciji Smilovci, to su jezera dole na granici sa Bugarskom, firma „Jadran“ planira data centar. I kao što ste planirali rudnik „Mazgoš“ od koga ste odustali posle pobune građana, sad se servira priča o data centru za koji je sklopljen sporazum tj. pismo o namerama opet ovog Vladice, predsednika opštine Dimitrovgrad, sa firmom „Jadran“ za dve milijarde evra. Prvo, šta će da košta dve milijarde evra? Data centar? I koliko će taj data centar da popije vode koje nema na Staroj planini?

Mi smo ovde pokrenuli inicijativu da pokažemo svi brigu oko nečega što nam je valjda zajedničko, a to je voda. Predsednik države u nekoliko svojih poslednjih nastupa pominje vodu kao nešto što je jako važno jer ćemo ostati bez nje. Srbija nema Ustav koji prepoznaje vodu kao ustavnu kategoriju. U čemu je problem da podržite to, da se sprovede referendum, kao u Sloveniji pre četiri godine, da se građani Srbije pitaju da li su za to da voda postane pravo svakog građanina ove zemlje? Pravite se blesavi. Od svega pravite politiku.

10/1 AL/MJ 11.30 – 11.40

Srbija će ostati žedna i već će ostati žedna. Videćete ovog leta koliko će ljudi imati problem, koliko će građani imati problem sa čistom pijaćom vodom. Trenutno ih ima milion. Milion građana Srbije nema pristup čistoj pijaćoj vodi.

Što se tiče deponija, jedini način da se Srbija očisti od đubreta, od komunalnog i opasnog otrova jeste da uradi isto ono što je uradila i Evropa, da krenu da se grade spalionice, ljudi. U Beču, centru grada postoji spalionica, vi to verovatno znate, gospođo Pavkov, koja emituje 0% štetnih gasova emisije. Deca se igraju, postoji dečije igralište u neposrednoj blizini te spalinice. Jedini način da se Srbija oslobodi deponija, da ovo što gledamo svaki dan da prestanu da gore, a vi šta radite, vi premeštate đubre sa jednom kraja Srbije na drugi, to neće rešiti problem, počnite da gradite spalionice kao što to radi svako normalno društvo i to će rešiti problem da se oslobodimo halova, da se oslobodimo Sremske Mitrovice, da se oslobodimo ovog đubreta. Mi nismo sposobni da očistimo đubre, a kamoli da očistimo birački spisak.

Idite na Drinu, gospođo Pavkov. Pozvao sam vas više puta da idete na teren. Nemojte da mašete zastavicama na Dan zaštite životne sredine pokažite to na delu. Idite sad na Drinu i recite građanima koje zatrovao Drinu kod Malog Zvornika. Idite na teren.

Što se tiče zakona roditelj-negovatelj podržaćemo to, ali vas pozivamo da uradite ono što je predložio SSP da bi se taj zakon odnosio na veći broj ljudi.

I juče se u Skupštini desio jedan izuzetak. To što se juče desilo je za mene bilo šokantno u pozitivnom smislu. Gospodin Aleksandar Mirković je uradio nešto što se ovde desilo ja ne pamtim, mada nisam ovde dugo, tri godine, on je uputio izvinjenje kolegama preko puta. Znači, prvi put u životu da čujem da se neko izvinjava. Naš osnovni problem ovog društva jeste nepoštovanje. Ovde, bre, niko nikog ne poštuje. Ovde se svi gledaju kao neprijatelji, onda se čudimo šta se dešava na ulici.

Dakle, hajte da prestane, evo, vidite gospođo Marina. Ne može Milenko da izdrži pola minuta. Dobro je, bre, Milenko, sačekaj malo.

Dakle, hvala za izvinjenje i hvala vama, gospođo Raguš, što ovu sednicu, za razliku od Ane Brnabić i vašeg prethodnika, vodite na jedan tolerantan način.

Javiću se kasnije još po ovom pitanju, a vi, gospođo Pavkov, razmislite malo zašto Srbija nema vodu kao ustavnu kategoriju. Pokažite, bre, da vam je stalo. Nama preti žeđ, a vi se ovde bavite nekim floskulama i frazama, nastavljate kontinuitet vaših prethodnika ministara za zaštitu životne sredine koji samo pričaju dok se Srbija truje. Hvala lepo.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Branko Lukić.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Poštovani poslanici, gospođo i gospodo ministri, molio bih samo kolege da mi dozvole da govorim.

Kolega Jovanov, izvinite, molim vas. Hvala. Eto dobio sam odgovor za govor.