Pa za ime Boga investirajte u košarku, odbojku, rukomet, vaterpolo, u one sportove u kojima smo uspešni, a ne u onaj sport u kome smo najmanje uspešni.

Hvala.
Čuli smo.
Kada je reč o gospođi Pavkov, pomešali ste nadležnost. Ona žena nema nikakvu nadležnost kod utvrđivanja cene struje. Ali gospođa ministar će sigurno da vam odgovori.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, narodni poslanici, građani Srbije, ja bih odgovorila da sam razumela ono što je pitano. Dva puta je ponovljeno „me-me-ef“. Ja znam za MMF. Ali za „me-me-ef“ nisam.
(Miroslav Aleksić: Lapsus.)
Znam, bio je dva puta. Jednom može da bude lapsus, drugi put može da bude neznanje. Preneću koleginici Dubravki Đedović Handanović vaše pitanje.
I još sam u jednom rebusu. Nisam sigurna koje ste vi izvore gledali po pitanju najčistije energije. Rekli ste da je struja najčistija energija. Malo sam zbunjena.
(Borislav Novaković: To je vaš problem, nije moj.)
Pa moj nije sigurno, jer ja nisam rekla da je struja najčistija energija. Vi ste rekli. Hvala najlepše.

Dobro.
Reč ima gospodin ministar Zoran Gajić.
Izvolite.

Hvala na pitanju.
Moram da kažem da ćemo uskoro dobiti odbojkaški centar na 21,5 hiljadu kvadrata bruto, 16.453 neto. Samo papiri da se potpišu. Na Košutnjaku imamo Nacionalni centar za tekvondo, imamo za karate, imamo za džudo i za rvanje i za streljaštvo. Pošto je tamo malokalibarska puška, prvi put i istoriji smo osvojili neku medalju, čini mi se, prošle godine, pre tri godine je to otvoreno, tako da to ide u dobrom pravcu.
Što se košarke tiče, svedok sam tome decenijama da bukvalno sve hale u našoj zemlji, da košarkaški klubovi i reprezentacija imaju apsolutne prioritete. Prema tome, niko se od košarkaških klubova, ni od reprezentacija nije žalio za termine. Tu se malo rukomet žali na termine, s obzirom na onaj lepak koji imaju, pa ovi direktori hala neće nikad da ih puste, jer oni moraju da stave na prste da bi uhvatili loptu i to posle ne može da se očisti. Ali i to će jednog dana verovatno doći na red, pa da se i njima to obezbedi.
Što se stadiona tiče, pa mislim da svi koji su prisustvovali velikim utakmicama znaju da ovo što mi imamo, što se stadiona tiče, da je zaista na izuzetno niskom nivou i mnogo, mnogo decenija zaostaje za svetskim trendovima i uslovima što traže FIFA i UEFA. Vi znate da smo mi sa Albanijom organizatori ovog velikog takmičenja i apsolutno je to nemoguće bez izgradnje takvog stadiona.
Ono čemu sam ja bio svedok jeste da je jedna engleska firma, čini mi se, ne mogu sad tačno da kažem koja je, koja ima iskustva i koja je specijalizovana za rukovođenje takvim objektima, apsolutno dala pozitivno mišljenje da jedan takav objekat ima
16/3 TĐ/MP
isplativost, ne samo što se tiče sportskih događanja, nego i zbog tih ogromnih, velikih koncerata koji se mogu tamo praviti. Tu postoji kompletan nekakav program. Ono u šta sam ja lično ubeđen to je da u ovom trenutku klubovi „Crvena zvezda“ i „Partizan“ ne žele da igraju na tom stadionu po ugledu na „Inter“ i na „Milan“, kako oni to tamo naprave, pa promene samo klupske boje od nedelje do nedelje. Siguran sam da navijači i oni najvatreniji, jednog i drugog kluba, kada jednom dođu na nacionalni stadion i vide sve te uslove koje on pruža, od parkinga od 10.000 mesta do mogućnosti da dođu i do svog automobila, pa da mogu i da pobiju neko pivo, a nadam se da ćemo uskladiti i reklamu za pivo, kao svugde u Evropi da može da se toči pivo, tako da će to u mnogome relaksirati i finansiranje fudbalskih klubova, a moguće je to sve sprovesti na jednom objektu koji je takav kakav je... Prema tome, postoje određena izračunava ekonomske struke da je tako nešto opravdano, a ja lično kao sportski čovek jedino mogu da pozdravim svaki sportski objekat koji se gradi, pa i u ovom slučaju nacionalni stadion.
17/1 AL/CG 12.40 – 12.50

Najlepše hvala.
Reč ima general Mitar Kovač.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Srbije, pred nama od ovih više zakona izabrao sam tri za koja želim da iskažem nekoliko stavova poslaničke grupe Mi glas iz naroda – Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Na sva tri zakonska predloga naša poslanička grupa podnela je amandmane jer smatramo da je obaveza i u procesu diskusije da se poboljšaju data rešenja. Upravo zato želim da ukažem na ključne probleme koje smo uočili i razloge zbog kojih smo predložili izmene zakona.

Najpre želim da se osvrnem na Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Pred nama jeste Zakon koji već svojim nazivom obećava integrisanost sprečavanja i kontrolu zagađivanja. Na prvi pogled to deluje ka korak ka višem nivou zaštite životne sredine i usklađivanju sa evropskim standardima. U ovakvom obliku Zakon više reguliše posledice zagađivanja nego što preventivno deluje na aktuelnu praksu. Primer za to sam izneo i na poslaničkom pitanju oko naselja Radiofar. Naselje u samom Beogradu gde se nije identifikovao zagađivač podzemnih voda, gde se ne reaguje na probleme aktuelne životne sredine, gde ljudi zatrovanom vodom polivaju svoje bašte i koriste poljoprivredne proizvode, naravno veoma štetne po ljudsko zdravlja. Ako se već pozivamo na evropske standarde, onda ih moramo i primenjivati dosledno. Čini mi se da u ovoj delatnosti, a i u drugim, više nam je problem prakse, da se odgovornom odnosimo prema zakonima, a ne samo da proizvodimo nova zakonska rešenja koja sigurno sama po sebi neće promeniti praksu.

Pre svega ukazao bih i lični stav da, nije to pitanje samo ove vlasti, nego i minulih vlasti, decenijama se usložava ekološki problem u Srbiji tako da Srbija sve više liči na „ekološku bombu“ u smislu pijaćih voda, odnosno problema sa pijaćom vodom, zemljom i sa vazduhom. Puno je primera, ne bih kontrolisao sada i trošio vreme na te primere, ali vidi se da ne postoji strateški uhodan, definisan sistem od lokalne zajednice, pa do nadležnog Ministarstva. Nije problem toga da li će ministarka i njen tim, kabinet, boraviti svaki dan negde širom Srbije. Problem je što od lokalne sredine referenti ne rade svoj posao. Primera radi, vodotokovi, potoci, nije to direktno u vezi sa ovim pitanjima ali indirektno jeste, čini mi se veći problem nego što su velike firme… Nama su vodotokovi zatrovani. Te slike smo u stanju da vidimo često gde god da krenemo Srbijom. Da li je to Ibar, da li je to Morava, to je previše plastike, prljavštine, otpada, a to znači da ovi ljudi iz opština ne izlaze u sela, ne definišu mesta, ne vrše edukaciju stanovnika i da je to prepušteno nekoj stihiji. Mislim da ovo pitanje mora postati prvorazredno strateško pitanje koje se dovodi sa bezbednošću jer ovde je u pitanju i bezbednost ishrane, vode, životne sredine, odrastanja mladih generacija i slično.

Drugo pitanje posvećeno je Predlogu zakona o roditeljima-negovateljima. Prateći ovde diskusiju pošto je dosta ljudi već iskazalo svoj stav pridružujem se onim stavovima koji govore o tome da jeste u mnogim elementima diskriminatoran, a to znači da nisu ljudi koji imaju iste probleme u istoj zgradi tretirani na isti način prema ovom zakonu i zamislite sutra primenu ovog zakona u tako nižim lokalnim sredinama gde se ljudi razlikuju, a ne bi baš trebali. Takođe, problem da li neko radi ili ne radi.

17/2 AL/CG

Možda se to moglo skaliranjem prinadležnosti rešiti. I problem ljudi kada odu u penziju je veoma izražen. To znači da se lišava pozicije roditelja-negovatelja za dete koje ima trajne probleme. Ono o čemu ovaj zakon nije posvećen, a sigurno neki naredni hoće, valjda, nadam se, neće se dugo čekati kao na ovaj zakon, da se reši problem te dece kada biološki njihovi roditelji nestanu. U tom smislu, pored budžetskih sredstava, mogu se koristiti donacije odgovornih kompanija, firmi, domaćih, stranih, prilozi fizičkih lica i slično.

Treća tema ili treće pitanje, na koje želim da se osvrnem, to su izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Pred nama su izmene Zakona koje se usvajaju po hitnom postupku neposredno uoči izbornog procesa. Osnovno pitanje je da li ova rešenja zaista doprinose ravnopravnoj političkoj utakmici ili dodatno učvršćuju prednost najvećih političkih aktera? Ovde kao politika postala je monopol onih koji mogu da se njome bave. To smo osetili i mi kada smo prvi put se angažovali kao grupa građana, da je teško bilo ući u taj prostor jer nekako su nas sumnjičavo gledali i sa pozicije vlasti i opozicije – ko su sad ti što nešto žele.

Mislim da treba ove uslove pojednostaviti i politiku približiti svim subjektima koji to žele u društvu, naravno, uz neke ograničenja, ali daleko manja nego što su danas na sceni.

Istovremeno ostaju nerešena ključna pitanja koja godinama ukazuju iz domaće i stručne javnosti i međunarodne javnosti, a to je zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja i efikasnija kontrola finansiranja izbornih aktivnosti, kao i efikasnija kontrola upravljanja finansijskim sredstvima koja se dodele iz budžeta po osnovu izbornog procesa.

Naš stav je da izbori moraju biti prvenstveno nametanje novih rešenja kroz konkurenciju ideja, programa i poverenja građana, a ne finansijske moći političkih subjekata na političkoj sceni Srbije.

Poštovane kolege, ova tri zakona, iako utvrđuju različite oblasti, dokazuju kako se odnosi država prema svojim građanima. Mislim da bi vlasti, i oni kreiraju rešenja po osnovu amandmana, trebali da imaju više sluha za kvalifikovane i dobre predloge koji mogu poboljšati aktuelna zakonska rešenja. Hvala vam.

Hvala vama.
Gospodine Lazović, izvolite.
Imate minut i 22 sekunde, da znate.

Hvala i nadam se da ćete tako precizni biti i kada se radi o vladajućoj većini.

Dakle, dovoljno mi je vreme koje imam da postavim par pitanja ministarki Pavkov. Ja se sećam kada je ona bila u timu prethodne ministarke i kada je služila da dobaci i doda, pripomogne sa ponekim podatkom, kada ministarka treba da dezavuiše javnost o problemima u oblasti životne sredine. Danas ona to suvereno radi sa mesta ministarke i njeno poznavanje tih podataka je zaista za poštovanje, ali je za osudu korišćenje tih podataka zato što ona te podatke koristi zapravo da nas izmanipuliše kako se, eto, zapravo, nešto stvarno radi u domenu zaštite životne sredine, a svi možemo da vidimo da je situacija potpuno drugačija.

18/1 MV/VZ 12.50 – 13.00

Zato je moje pitanje, ministarka, ako možete da mi odgovorite – kada očekujemo bilo koji napredak ako je SNS 14 godina na vlasti, ako je toliko dugo trajalo ono što je dovelo da, recimo, 15.000 ljudi godišnje premine od posledica zagađenja vazduha, da 85% otpadnih voda se ispušta direktno u vodotokove, da ne govorim o stanju pijaće vode gde je veliki broj građana nema, gde je Vojvodina izgleda žrtvovana da ni ne dobije pijaću vodu, gde bi grad Zrenjanin trebalo da nosi neki orden heroja borbe za pijaću vodu Srbije, odnosno treba da pokaže poraz politike SNS u ovom smislu? Zato vas pitam, kada, za 40, za 100, za 1000 godina? Ovim tempom koji je SNS postavio, čini se da će prosto to vreme biti beskonačno.

Isteklo je vreme.