Hvala, predsedavajuća.

Reklamiram član 108. Juče je isto nekako bila propuštena prilika da se reaguje i da se održi red na sednici kad je ovaj poslanik pozivao na samoubistvo, što je krivično delo prema našim zakonima. Tako da, mislim da prosto treba jasno staviti negde granicu jer je i sad vređao narodne poslanike i poslanice.

Takođe, mislim da ono što je bitno, hajde da definišemo šta su onda granice uljudne rasprave. Slažem se sa vama, dosada je rasprava bila sasvim normalna. Šta je nenormalno u tome da pitate nekog poslanika ako on dobija doprinose za rad koji obavlja, a ne dobija samo penziju, što to ne bi mogao i roditelj negovatelj?

Šta je to toliko loše da pitate nekog zašto neko isto kada nastavi da radi nakon 65 godine, što po primeru onoga što je rekla gospođa ministarka kada je predstavljala ovaj zakon radila jedna majka čiji je ona slučaj navela, zašto je problem, zašto bismo neke građane, neki građani bi bili građani prvog ili drugog reda? Ali, moje pitanje je šta je problem da se to pita i zašto to osuđujemo, a istovremeno ne reagujemo na to da je ovaj čovek, ne mogu ni da ponovim te uvrede, ali bilo je – luftiguze, neradnike i slično, kvalifikuje neke ljude koje je juče, izvinite, ali on je juče ovde poslanike opozicije…

35/1 MZ/VZ 16.50–17.00

Dobro, sada više ovo nikakve veze nema sa povredom Poslovnika.
Dakle, da li želite da se izjasnimo za ono što je bilo za povredu Poslovnika? Želite, dobro.
Izvinite, gospodine Grboviću, vas nisam pitala.
Da li želite? Dobro.
Evo sad da vam objasnim, pošto vi očigledno, još jednom, nikada valjda niste pročitali Poslovnik. Pod jedan, šta je problem u tome šta je uradio gospodin Grbović? To što je to povreda Poslovnika, član 107. stav 2. Zato što na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku. Evo, to je, na primer, problem. Zato što on ovde ne polemiše ni sa gospodinom Atlagićem, ni sa gospodinom Rističevićem, ni sa bilo kim drugim, već polemiše o zakonu, obraća se meni kao predsedavajućoj Narodnoj skupštini i obraća se ministru koji brani zakon. Eto, to je, na primer, problem, da počnemo od toga.
Dobro, ajmo sada da spustimo loptu, vratimo se na Predlog zakona.
Marijan Rističević. Molim vas, imate pravo na repliku, molim vas da se vratimo.

Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, ja sam u obavezi da branim penzionersku čast. Dakle, ovih dana je naprosto neprestani atak na penzionere, te nemamo prava da glasamo, te nemamo pravo da zastupamo neke druge. Ali ja moram reći da su 85%, usudiću se reći, penzioneri, veoma vredni ljudi, daleko vredniji od svih nas. Ja gde god sada da odem i da vidim neko da radi, uključujući i ugostiteljske objekte, vidim penzionere da rade. Dakle, to su i dalje vredni ljudi koji daju doprinos ovoj državi i ovom društvu.

E sada, po pitanju novca, da li država ima dosta ili nema dosta novca, to je glavna stvar zbog koje takođe hoću da repliciram. Država bi imala daleko više novca, daleko bi ti prihodi bili veći da nije bilo blokada. Dakle, oni su direktnim planiranjem državnog udara, blokadama, oštetili bruto društveni proizvod Republike Srbije za nekoliko milijardi. Dakle, novca bi za sve korisnike budžeta bilo daleko više upravo da nije bilo njih, da nisu planirali državni udar, da nisu blokirali preko 30 hiljada puta saobraćajnice, da time nisu ugrozili bruto domaći proizvod ove države.

Još na kraju da kažem, dužan sam i u obavezi da kažem – nije bitno koliko ima godina u vašem životu, već koliko života ima u vašim godinama. Hvala.

Hvala vam.
Po amandmanu, Milenko Jovanov.

Pošto se bližimo, evo, pet sati, vreme pika gledanosti, verovatno, kako to već ide. I ovakvih provokacija će biti sve više. Dakle, ja samo molim poslanike poslaničke grupe koju vodim da se ne javljaju ni na replike ni na povrede Poslovnika, dakle pustite neka provociraju. Tema je izuzetno važna, tiče se građana Srbije i njihove dece i nikog ne interesuje šta znači „luftiguz“, ni šta znači ne znam ni ja šta, kada je ovakva tema na dnevnom redu.

Znači, da se vratimo na tačku dnevnog reda. Ministarka je tu, odgovara na pitanja poslanicima koji predlažu amandmane i poboljšanje teksta, iz njihove vizure, i nema potrebe da se pecate na ovakve gluposti. Hvala.

Hvala vam.
Aleksandar Jovanović, po amandmanu?
Okej, izvolite.
35/2 MZ/VZ

Dakle, gospođo Brnabić, vi juče ovde niste bili, tu gde ste sada. Umesto vas, ovu sednicu je vodila gospođa Raguš i održala nam lekciju kako je moguće voditi sednicu Narodne skupštine, a da ne dolazi do ovakvih situacija za koje ste vi odgovorni. Dakle, ova skupština trenutno plače za Marinom Raguš, ja ne znam gde se ona nalazi. Ja vas molim da umesto vas buduće sednice vodi vaša zamenica, jer ona to radi na način koji ne izaziva ovde ovakve situacije. Vi ste odgovorni za ovo.

Gospodin Pavle Grbović malopre najnormalnije postavlja, govori o amandmanu, javlja se prvo Atlagić da ga proziva koliko je puta bio na sednici. Isto to je uradila juče Milica Zavetnica. Nije njihov posao da mere ovde poslanicima koliko su na sednici, nego da se bave svojim poslom.

Dakle, Marina, vrati se. Hvala lepo.

Hvala vama najlepše o lepim rečima za moju potpredsednicu, tako da, uvek cenim to.
Idemo sada dalje.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Natalija Stojmenović, izvolite.

Hvala.

U ovom članu menjamo ono što ja mislim da je jedan od većih problema ovog zakona, a to je što se pravo na novčanu naknadu, između ostalog, ostvaruje i potpisivanjem ugovora sa Ministarstvom.

Ono što meni nije jasno, a ministarka i dalje nije odgovorila na moje vrlo konkretno pitanje, o kakvom ugovoru se radi, ako ona roditelje negovatelje tretira kao radnike i radnice. Je l' oni ovde potpisuju ugovor o radu, ugovor o delu, ugovor o privremeno-povremenim poslovima? O kakvom ugovoru se radi, ako oni dobijaju nadoknadu za izvršeni rad, što je ona malopre rekla? Da li u tom ugovoru postoje mehanizmi kojima oni mogu da štite svoja radnička prava, što, hajde, ne mogu mnogi građani Srbije, ali bar postoje na papiru, ili ne? Šta se dešava kada država ne poštuje ugovor? Koji je pravni lek kojim se ovi ljudi žale?

Dakle, moje pitanje je za vas – da li roditelje negovatelje posmatrate kao radnike i radnice ili kao ljude koji pružaju negu svojoj deci zato što država nema kapaciteta da da tu negu? Znači, kada govorite da ti ljudi ne mogu da rade – ne mogu, zato što imate tri doma za smeštaj za predah gde oni mogu da odvedu decu, tri. Znači, ne postoje usluge u zajednici na koje ti roditelji mogu da se oslone. Zato ovaj zakon, i hajde da svi budemo fer sa tim, kompenzuje to što te usluge ne postoje.

I evo, ja ću se složiti sa vama, ja isto od 2011. godine nisam ni bila punoletna, a ne politički aktivna, ali je prošla jedna decenija gde ove usluge nisu došle do tog nivoa da evo sada ne moramo na ovaj način da tim ljudima kompenzujemo negu. I sada to radimo. Ali ako to radimo, zašto ih onda diskriminišemo po drugim osnovama?

Isto sam vas pitala – šta se dešava sa osobom koja do 60. godine je roditelj negovatelj, a penzija je od 65? Šta radi tih pet godina? Kako ih vraćate na tržište rada? Kome se žali ukoliko se ugovor ne poštuje?

Tako da, meni je jako drago da se vi ovde hvalite mnogim uspesima, pogotovo natalitetom, ali bih vas jednu stvar podsetila. Osim što vidim tendenciju da se kitite tuđim perjem, takođe kada se hvalite, recimo, natalitetom, setite se da ste vi ista osoba koja je rekla da je globalna agenda protiv rađanja to kako nama u Srbiji izgledaju porodilišta.

35/3 MZ/VZ

Jao, hajte stvarno. Mislim, stvarno da vas je sramota.
Samo da vam kažem koliko ste neozbiljni i neodgovorni, što se tiče ovog zakona. Dakle, na svaki amandman pričate istu priču. Na svaki. Vi jedan amandman niste obrazložili.
Samo zarad građana da pročitam. Dakle, amandman je: „U članu 6. stav 2. menja se i glasi: 'Pravo na novčanu naknadu, početak isplate, način isplate i prestanak prava utvrđuju se rešenjem centra za socijalni rad kojim se priznaje, odnosno ukida status roditelja negovatelja ili negovatelja. Ministarstvo nadležno za poslove socijalne zaštite vrši isplatu na osnovu konačnog rešenja centra za socijalni rad. Ostvarivanje i isplata prava ne mogu biti uspostavljeni zaključivanjem posebnog ugovora'. Stav 9. briše se.“
Dakle, da li smo čuli bilo šta o ovom amandmanu? Nijednu jedinu reč. Nijednu jedinu reč. Po svakom amandmanu ista priča.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Ana Jakovljević, izvolite.