Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, da krenemo redom sa jasnim brojkama, procentima i činjenicama, poredeći situaciju koja je zatečena 2012. godine i šta je od tada do sada urađeno, a odnosi se na sve ono što smo čuli u prethodnih dvadesetak minuta više puta isto.
Pre nego što krenem sa brojkama, samo bih htela da napomenem, mi kada govorimo jasno, glasno, odsečno, mi vičemo, a vi kada vičete, vama to niko ni ne komentariše.
I da se zahvalim kolegama poslanicima što su vrlo narodski dobro objasnili šta znači reciklaža i razgradnja otpada, tako da hvala i na tome. Pa, da krenemo.
Godine 2012, prema zvaničnoj statistici, prečišćavalo se 1,5% voda koje su odlazile u naše vodotokove, danas zajedno sa privrednim subjektima, sa različitim tipovima tretmana smo na 27%. Ukoliko gledamo samo javno-komunalna preduzeća, to je 16,1% koja su zadužena za lokalne samouprave. Ukoliko u to saberemo i privredne subjekte, mi smo danas na 27%. Godine 2012, komunalno-otpadne vode većine gradova ispuštana su u reku bez ikakvog tretmana.
Danas u pogonu su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Raški, Brusu i Blacu. Trenutno se gradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu, Kraljevu, Čačku, Beloj Palanci, Bečeju, Sečnju, Apatinu, Pećincima i Valjevu.
Dalje, 2012. godine zatečene su tri sanitarne deponije i tri koje su tek krenule da se grade. Godine 2026. imamo 13 izgrađenih sanitarnih deponija, imamo pet regionalnih centara koji su u funkciji, imamo 19 zatvorenih nesanitarnih deponija i imamo još nekoliko regionalnih centara koji se grade.
Godine 2012, bez spalionice komunalnog otpada, 2026. godine tri spalionice opasnog i ostalog komunalnog otpada.
Godine 2012, veoma niska reciklaža komunalnog otpada, danas preko 18%, što nije dovoljno, ali radimo i na tome.
Godine 2012. misaona imenica za tretman otpada od građenja i rušenja iako se, slažete se sa mnom, i tada vrlo gradilo. Danas preko deset dozvola za tretman otpada od građenja i rušenja.
Godine 2012. u potpunosti neuređen sistem upravljanja lekovima koji stižu od građana koji su neiskorišćeni, danas se pokreće kampanja "Vrati lek" u koji će građani moći da svoje lekove sa isteklim rokom trajanja predaju u apoteke.
Godine 2012. dostava dosijea o hemikalijama kao i o otpadu putem papira, danas sve u vidu e-forme odnosno digitalizovano.
Pošto smo čuli više puta situaciju o tome kakvo je stanje sa zagađenjem vazduha, građani Republike Srbije, evo jedan grafikon koji će vrlo jasno svima da objasni kakvo je stanje. Konkretno, evo za grad Beograd, koji definitivno ima po pitanju zagađenja problema, mi to ne krijemo, ali vidite kakav je rezultat 2012. godine za osrednjenu vrednost PM 10 čestica iznad granične vrednosti a pogledajte od 2020. godine, ni jednom osrednjena granična vrednost nije prešla zadatu graničnu vrednost, prema podzakonskom aktu. To jasno govori da je na vreme, pravovremeno, strateški se opredelilo da Vlada Republike Srbije ulaže u konkretne mere i za unapređenje kvaliteta vazduha.
Ono što je dodatno značajno, po prvi put 2026. godine Ministarstvo zaštite životne sredine, pored vodoprivrednog sektora i Ministarstva poljoprivrede, izdvaja po prvi put u budžetu posebnu stavku za zaštitu voda od pola milijarde dinara,
38/2 TĐ/LjL
što verujem da ćemo povećati za 2027. godinu, gde obezbeđujemo lokalnim samoupravama pristup bunarima, gde gradimo potporne zidove pored vodotokova da ne bi došlo do prelivanja onih lokaliteta koje smo sanirali po pitanju otpada, gde uređujemo i revitalizujemo jezera poput Aleksandrovačkog jezera u Vranju, koji uskoro kreću, pored jezera Zaton, Veliki zaton u Majdanpeku.
Dragi građani, mislim da sve ovo što sam vam do sada iznela jasno govori kakva je situacija bila 2012. godine, šta je 2026. godine, a poslednje što želim da istaknem je ono što smo čuli nekoliko puta za ova dva dana, a to su šatori.
S obzirom da nemate politiku i program, a vidim da sve više imitirate ono što mi radimo, ne bi me čudilo i da vi počnete sa šatorima, jer to očigledno donosi dobre političke poene. Hvala lepo.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Ponoš. Izvolite.

Hvala.

Evo nas ponovo na još jednom vanrednom zasedanju Skupštine, zakazano u petak za ponedeljak. Hitnih 59 tačaka, među njima i hitni rebalans budžeta na 332 stranice.

Gospođo Brnabić, vi ste nam objasnili da to tako mora, da rebalans uvek mora da bude po hitnoj proceduri. Ja bih stvarno voleo da nam objasnite gde to piše u Ustavu, u nekom zakonu, u Poslovniku Skupštine. Ja nisam uspeo da nađem i zamolio bih vas da objasnite gde to piše. Ako je to nešto što je Orlić uspostavio kao praksu, to je nešto sasvim drugo.

Očigledno je da se radi ovde o nekoj žurbi. Rekao bi čovek da se Đuro Macut setio u petak da ima nekih novih para viška i da je to prilika da se to ugradi u budžet, i to jedno milijardu. Neće biti. Izgleda da se on setio, ili neko drugi, da treba milijardu i po više da se potroši nego što je planirano.

Odakle onih pola milijarde evra da se pokrije ta razlika? Pa, naravno, pozajmiće se od budućnosti, pozajmiće se od nerođene dece, kao i ova dosadašnja rupa u budžetu od 2,9 milijardi evra, ukupno 3,4. Po starom dobrom običaju, iz budućnosti samo za ovu godinu se uzima.

Možda bi to sve imalo smisla da se to ulaže u neki razvojni zamajac, ali ne. Ovoj vlasti trebaju pare, očigledno, da bi kupili glasove na predstojećim izborima. Svima je jasno da vi na te izbore ne možete da idete sa ostvarenim rezultatima, jer da je to tako, o tim rezultatima bi se pričalo. Ne možete očigledno da računate da ćete moći dovoljno da pokradete standardnim metodama kao dosada. Ovaj put će glasovi morati da se kupe. Od koga? Gde? Pa očigledno tamo gde smatrate da je najjeftinije – od sirotinje. Otkud Srbiji sirotinja kada smo ekonomski tigar? Otkud nam to? Pa baštinilo se, kultivisalo se prethodnih 14 godina. Vi ste formirali jedan sloj građana Srbije unesrećenih, osiromašenih i materijalno, nažalost i duhovno, takvi su vam trebali.

Najpre ste počeli tako što ste im pokrali penzije. Mnogi od njih nisu dočekali da im se to vrati, nisu dočekali da vide da su te njihove penzije završile u vašim nekretninama, u vašim botoksima, u vašim kupljenim diplomama. Godinama formirate sirotinju zakidajući pravo na posao, pravo na život, pravo na dostojanstvo. Doveli ste ih u situaciju da ono najosnovnije mogu da dobiju samo ako sakupljaju i daju sigurne glasove ili ako budu deo stada koje vodite na vaše skupove. Godinama ponižavate najnemoćnije, ostarele, penzionere, socijalne slučajeve, sirotinju, neobrazovane, nekvalifikovane.

38/3 TĐ/LjL

Tokom dvomesečne Vučićeve „Borat kampanje“ on je pokazao to svoje poniženo stado i pokazao je kako misli da obavi tu izbornu transakciju. Uverio ih je, ili je pokušao da ih uveri, da samo on može da im reši muku u koju ih je on i ova vlast gurnula svih ovih prethodnih godina. Pokušao je da ih uveri da samo on može da im zaposli sina, ćerku, unuku, makar u BIA, jer jedino on može da ih zaposli tamo. Pokušao je da ih uveri da samo on može da im reši vodovod, kanalizaciju, tri metra puta, sve ono što civilizovan svet danas u Evropi ima. Samo on može da im reši deset sijalica gradske rasvete i to svih deset odjednom. Samo on može da im da milostinju, i to jednokratno, da se ne bi navikli. Samo on može srčanim bolesnicima da obezbedi lekove u jednoj umirućoj naciji kojoj život znači, i to je postalo deo izborne kampanje. E ta njegova velikodušnost košta, a odakle pare? Pa, iz rebalansa.

Svašta smo se naslušali tokom ove, kao što rekoh, „Borat kampanje“, u toku tog ponižavanja sirotinje, ali zanimljivo je, kao što reče kolega Janjić, da je on tokom te kampanje ponižavao najbliže saradnike – ministre, šefove lokalne samouprave, direktore javnih preduzeća. Pokušao je da objasni još jednom da ste to što jeste zahvaljujući samo njegovoj milosti, mnogi od vas. Nije pomoglo nekima od vas što ste mu pevali na uvce, što ste igrali pred njim, što ste bili spremni da mu masirate stopala, da se grlite sa oznojenom rajom onako nevoljno. Mnogi od vas neće biti ministri u sledećoj vladi, čak i ako dobijete ove izbore.

39/1 AL/JG 17.15 – 17.25

Jedan od brutalnih primera manipulacije kojom se služi ova vlast je ono što je uradio ministar Lončar, koji nije tu. On je objašnjavao kako se dvanaest zdravstvenih radnika vratilo u Srbiju. Je l' to reče poimenično ko se vratio? A koliko je bezimenih otišlo tokom vaše vlasti? Koliko hiljada zdravstvenih radnika je otišlo ne samo lekara, sestara? Otišli su zato što imaju mizerne plate. Znate da bolnice nisu u stanju da organizuju noćna dežurstva, da nema medicinskih sestara. Ne odlaze samo oni, kao što rekoh, odlaze inženjeri, vodinstalateri, parketari, vozači, fizički radnici. Odlaze nam fakultetski obrazovani ljudi da rade kao konobari na Jadranskoj obali, u Beču, u Pragu, u Minhenu. Tako se živi danas u ovoj zemlji. Ljudi sa fakultetom odlaze da konobarišu. Odlaze IT. Ljudi koji rade kao IT nomadi mogu da rade odakle hoće. Neki su radili iz ove zemlje. Radili su za dobre plate i ne odlaze samo u Valensiju i u Berlin, gde se inače odlazi, odlaze u neki mali španski Alikante. To je nikakav grad u odnosu na Beograd. Neki odlaze i za manje plate da rade. Znate zašto odlaze? Zato što više ne mogu očima da vas gledaju. Ne mogu da slušaju laži svaki dan. Ne mogu da pristaju na to da im vređate inteligenciju, da sve u ovoj državi mora da se završi preko veze, da ništa ne mogu regularno da završe. Beže iz ove zemlje zbog vas, zbog ovakve vlasti.

Ovih dana stiže na naplatu i vaša nesposobnost kroz danak koji uzima požar. Ode kolega iz SPS-a. Nije taj sektor formiran tada, kako on kaže. Postojalo je nešto mnogo ranije u Ministarstvu odbrane. Nije posebno važno. Niko nema dovoljno ni materijalnih, ni ljudskih resursa za ekstremne situacije kakva je ova koju mi imamo. Zato i postoji i mehanizam međunarodne pomoći. Pitanje je kakva je organizacija. Kakva je kadrovska politika? Danak lošoj organizaciji, lošim procedurama, lošoj kadrovskoj politici SNS-a, to je ono što mi danas plaćamo. Danak političke zloupotrebe, struke plaćamo danas.

Ono što je Dačić rekao da nam ne treba strana pomoć da možemo sami, što je Vučić rekao da smo velesila, što je onaj nesrećni šef sektora rekao da se narod razmazio. Neko mora da bude kriv za to što je za mesec dana izgorelo nešto što su ljudi i priroda stvarali 200 godina. Neko je kriv za to. Neko mora da odgovara kad-tad zbog toga. Ima i neke pravde u svemu tome. Izgorelo je za ovih mesec dana 200 godina toga, kao što rekoh, stvarala priroda i ljudi, ali izgorelo je i dva meseca Borat kampanje. Videlo se da ima neke i pravde. Ima neke karme u svemu tome.

Ima još jedna stvar koja obeležava ova dva meseca, a to je ovo što se dešava na Kosovu. Znate, komandant KFOR-a, to je komandant jednog operativnog nivoa, nije to mnogo visoko, on čovek je odlučio, on je odlučio kaže – da bezbednost mosta u Kosovskoj Mitrovici i Dečana prepusti prištinskoj policiji. O Dečanima - on o tome razgovara sa monasima. Ne razgovara sa Vladom u Beogradu. Ne razgovara sa institucija ove države. Eto dokle smo stigli. Šta je Vučić uradio? Kaže – pisao je sitno pismo generalnom sekretaru NATO-a. Šta sad? Ništa. Čekamo odgovor. Sramota.

Dobro.
Evo, ovako, kada smo već kod sramote, izričem vam opomenu zato što ste više puta u vašem obraćanju u Narodnoj skupštini Republike Srbije ljude u Srbiji, određene ljude, nazvali stadom. Dakle, to što vi prezirete narod, to je vaša sramota i to je vaše lice, ali ga nećete ponižavati, nećete ponižavati ljude u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Te ste dobili opomenu, što je maksimalno, nažalost, što mogu da uradim. Uradila bih mnogo više, ali sami ste sve o sebi rekli, kao i uvek.
Reč ima Milenko Jovanov.
39/2 AL/JG

Uglavnom, zanimljivo je da ovu tezu koju je i ranije iznosio nešto u medijima ponavlja sada u Skupštini kako mi proteklih godina pravimo, valjda, neku vojsku birača tako što osiromašujemo ljude, ostavljamo ih bez nade i onda im podelimo pare pred izbore i onda oni glasaju za nas. I, evo, sad da vidimo kako mi to radimo. Dakle, prvo za pola miliona ljudi je pronađen posao u ovoj zemlji, 25% nezaposlenih su ostavili, uništili fabrike, uništili sve živo dok su ganjali karijere i punili džepove.

Povećavali plate i penzije, dakle, mi od 2016. godine svake godine – 1,25%, plate 2-4%, pa 1,5%, pa pet, pa pet, pa 5,4, pa 5,9, pa 5,5 plus devet, pa 12% 2023. pa plus 5,5 oktobar, pa 2024. godine 14, pa 2025. godine 10,9 itd. itd. Dakle, jedan čudan način stvaranja siromaštva. Tako što zapošljavate ljude, podižete im plate i penzije i podižete životni standard, podižete minimalnu cenu rada, koja je sada došla do 70 hiljada dinara, a bila je 15. Dakle, podižete i sve ostale plate i penzije. Smanjujte cene lekova. Pokušavate da utičete čak i cene namirnica najvažnijih. Oni su sve to, naravno, osuđivali. I to sve radimo da bismo stvorili – koga? Nekog nezadovoljnika koji nema para, nema od čega da živi i onda mu mi damo pred izbore, kako on kaže, i onda on glasa za nas? E, to je... Evo je suština. Čak ne ni to što je iskoristio reč – stado, to je, prosto, prostota i nevaspitanje i prezir prema narodu sa kojim živi. Da li mu pripada, da li mu ne pripada mentalno, to je veliko pitanje. Ne bih usudio da garantujem da bi tako nešto rekao u hrvatskom Saboru, da je njihov narod stado, ali za ovaj ovde... Ali to sam već jutros pričao ko je majka, ko je maćeha i ko ga doživljava kako.

Ali ono što jeste činjenica to je da kroz ovu priču da on vidi i tako posmatra sopstveni narod, kao ljude koje je moguće kupiti, kao nekoga koga mi omalovažimo i onda ga kupimo pred izbore da on glasa za nas. E, to je njegovo shvatanje sopstvenog naroda i onda kaže – neko ga je pokrao na izborima. Pa ne. Ovakve, ne da niko ne mora da krade. Mi samo možemo da žalimo što će ovakvi nestati sa političke scene nakon narednih izbora, jer ovo je idealna opozicija. Ko je lud i takav mazohista da za ovo glasa, a da ga vređa ovako i sa ovakvim gađenjem da govori o sopstvenom narodu... Ovo još zaista nije viđeno u ovoj skupštini i ostaće zabeleženo, evo, bar na ovoj poslednjoj sednici kao jedan od ružnijih momenata koje smo imali prilike da vidimo. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima Dragan Đilas.
(Zdravko Ponoš: Replika.)
Nemate osnov za repliku.
Izvolite, gospodine Đilas.
(Zdravko Ponoš: Povreda Poslovnika.)
Izvolite, gospodine Đilas. Nije ovo pijaca da mi ovde licitirate hoće li repliku ili povredu Poslovnika.
Izvolite, gospodine Đilas. Teče vam vreme.
(Zdravko Ponoš: Povreda Poslovnika.)
(Stefan Janjić: Ana, ima pravo na povredu Poslovnika.)
Dala sam reč već narodnom poslaniku. Dala sam reč narodnom poslaniku.
Izvolite.
Je l' hoćete da govorite ili ne? Hvala.

Je l' možete vreme da mi vratite, ako nije problem?

Razvilo se crno vreme opadanja, nabujao šljam i razvratni poroci, podigao se truli zadah propadanja, umrli su svi heroji i proroci.

39/3 AL/JG

Je l' možete da vežete ovog Bakareca ili da ga izvedete napolje da mu date terapiju?

Progledale sve jazbine i kanali, na visoko podigli se sutereni, svi podmukli, svi prokleti i svi mali postali su danas naši suvereni. Od pandura stvorili ste velikaše, dostojanstva podeliše idioti i lopovi nam izrađuju bogataše, mračne duše nazvaše se patrioti. Ovim stihovima velikog Disa, napisanim 1910. godine...

Molim vas da ne dobacujete. Dobićete opomenu sledeći put.

...počeo sam svoju prvo obraćanje u Skupštini pre više od dve godine. Nažalost, niste me čuli. Prvi put sam tada rekao da Srbijom vlada organizovana kriminalna grupa koja ima četiri dela, četiri krila: političko – Srpsku naprednu stranku, militantnu koga čine razni kriminalci, batinaši i huligani sa kojima sarađujete, institucionalno koga čine delovi tužilaštva, policije, BIA, pravosuđa, Poreske uprave i raznih agencija koje vrše torturu nad neistomišljenicima i koji čuvaju kriminalce i lopove lojalne režimu, i četvrto, medijsko koje je sastavljeno od desetina tabloida, portala i svih televizija sa nacionalnom frekvencijom, koji lažu narod, veličaju predsednika i uništavaju svakoga ko se drzne da kaže svoje mišljenje. I to niste čuli.

40/1 MV/MJ 17.25 – 17.35

Rekao sam da je Srbija podeljena najstrašnije u svojoj istoriji, da se ljudi mrze, da će krenuti da se direktno sukobljavaju, da će to dovesti do žrtava. Ni to niste čuli.

Bez obzira na to što smo nazivani izdajnicima, ustašama, lopovima, ljudima koji rade za Kurtija, predlagali smo zakone, nudili ideje koje bi pomogle da Srbija bude drugačija. Sve ste ih odbili. Zakon o specijalnom tužiocu za korupciju visokih funkcionera sa tužilačkom policijom smo predložili, odbili ste. Zakon o poreklu imovine, da se proveri imovina svakoga, odbili ste. Zakon o obrazovanju, da svaki nastavnik bude primljen za stalno, odbili ste. Predložili zakon koji bi smanjio broj kladionica i kockarnica u Srbiji. Odbili ste i to. Predložili niz zakona iz oblasti pravosuđa i set zakona da bi se zaista prihvatile preporuke ODIHR-a i dobili fer izbore. Odbili ste i to. Predložili zakon o Alimentacionom fondu, odbijali ste ga dugo, pa na kraju usvojili neki svoj koji nije doneo skoro ništa. Isto ste uradili i sa Zakonom roditelj negovatelj.

Svaku našu diskusiju ste koristili za napade i vređanja. Predložimo zakon o preuzimanju upravljanja NIS-om, optužite nas da mrzimo Ruse. Kažemo da treba zabraniti da se izvozi ruda iz Srbije, jer Si Đin godišnje izveze u vrednosti 1,8 milijardi evra. Optužite nas da smo protiv Kineza. Kažemo da je koncesija za aerodrom pogrešna. Damo podatke da je od 2019. godine, kada ste ga tajnim ugovorom dali francuskom „Vansiju“, broj putnika na beogradskom aerodromu porastao sa 5,6 na 8,9 miliona, a u isto vreme aerodrom u Tirani porastao sa 2,9 na 11,6 miliona putnika, da je danas, posle osam godina upravljanja od strane „Vansija“, Tirana veći aerodrom po broju putnika od Beograda. Na to nas optužite da smo protiv saradnje sa Francuskom.

I laži, laži, laži. Lažete narod da je srpski BDP u 2025. godini došao do skoro 90 milijardi evra, iako je to nominalni, inflatorni BDP. Onaj realni, pravi je oko 60 milijardi. U odnosu na taj pravi po BDP-u, po glavi stanovnika, mi smo u rangu dve najsiromašnije zemlje u Evropi, Makedonije i Bosne i Hercegovine, a javni dug je davno prešao 70%. Nebitno, govorite da nam ide bolje nego ikada u istoriji.

I tako 14 godina, 14 godina Aleksandar Vučić vlada Srbijom. Vaš tvorac, koga biste vi najradije proglasili za doživotnog predsednika, hvali se da je za Srbiju važniji od Cara Dušana, ali će njegovo ime biti upisano najcrnjim slovima u istoriji Srbije. Posebno kad jednog dana sve bude otkriveno i kada se bude saznalo šta se sve radilo ovih 14 godina. Jer, postoji Srbija koju Aleksandar Vučić pokazao na televiziji i postoji stvarna Srbija u kojoj ljudi žive. Zato, da bi se spasila Srbija, Aleksandar Vučić i njegov režim moraju da odu. Za to je potreban jedinstven front svih ljudi koji znaju da se mora braniti svaki glas i koji znaju šta treba raditi dan posle.

Sve loše što ste uradili u ovoj zemlji mogao bih da nabrajam satima, ali možda je najgore ono što ste uradili ljudima. Ovaj narod, slobodarski narod, koji je u najvećim nevoljama umeo da bude zajedno, vi ste podelili do krajnjih granica. Hranili ste ljude mržnjom 24 sata dnevno, više od 5000 dana, gotovo deceniju i po. Čitave generacije u Srbiji su odrasle gledajući kako se komšije, kolege, prijatelji, pa i članovi iste porodice dele oko toga ko je izdajnik a ko je patriota. Ne zato što su se sami tako podelili, nego zato što im je neko svaki dan, godinama govorio koga treba da mrze. Okrenuli ste ljude jedne protiv drugih i ostavili mržnju među nama.

Napravili ste lažnu stvarnost i dok ste tu lažnu sliku održavali u životu prava Srbija je tonula. Ne u jednu krizu, nego u potpuni raspad institucija, poverenja i pristojnosti koji jedno društvo drže na okupu. Obećavali ste sve i svašta i svaki put kad obećanje nije ispunjeno niste rekli – izvinite, pogrešili smo. Ne, napravili ste novo obećanje. Svojim tajkunima dali ste poslove za nekoliko stotina

40/2 MV/MJ

miliona evra više i nikom ništa. Krali ste kao da sutra ne postoji, a napali ste svakoga ko vam kaže – ljudi, pa ovo nije dobro, vi lažete. Posejali ste seme zla, gospodo, ono staro radikalsko seme koje je nekad širilo mržnju prema narodima u regionu, a sada to radi među sopstvenim narodom i ono buja iz dana u dan. To je najveća šteta koju ste naneli Srbiji. Jer, javni dug može da se otplati, doduše verovatno će ga i čukun, čukun unuci da vraćaju, ali dete koje je stasavalo verujući da je mržnja normalno stanje jedne zemlje, to društvo ćemo dugo popravljati.

Iza vas ostaje 14 godina afera. Toliko ih je bilo da se više ne zna koja je strašnija. Pokušali ste da nas ubedite da je normalno da nema tendera za javne nabavke, da se ugovori kriju, da ne znamo ni koliko ste šta preplatili Kinezima, dali Arapima. Na sve to ste napravili atmosferu da ste nova kasta, da je normalno da se ljudi bliski vlasti preko noći obogate, da njihova deca putuju, imaju garderobu kakvu nemaju američki milijarderi. Napravili ste svoju eliti, elitu skupih automobila, satova, vila, restorana i privilegija, pred očima ljudi kojima pričate o zlatnom dobu dok jedva sastavljaju kraj s krajem.

Najgore od svega što je svako ko postavi pitanje postojao neprijatelj, bilo da je novinar, bilo da je, recimo, Marinika Tepić, moja koleginica koja je otkrila najstrašnije naprednjačke afere, koje su se dokazale, i to tako što su čak ušle i u EU rezolucije, ali ne, odmah je Rumunka, iako je sedam generacija njene porodice u Srbiji. Sram vas bilo što joj posle toliko godina brojite krvna zrnca.

Ubedili ste sebe da je normalno da jedan čovek priča o svemu, o istragama, presudama, televizijama, fudbalu, cenama, investicijama, da on kaže ko je pošten, ko je lopov, da kaže ko je patriota a ko izdajnik, ko treba da bude uhapšen a ko zaštićen. Tako ste Srbiju zaustavili na njenom najvažnijem putu, ne samo ka Evropskoj uniji, nego ka tome da ikada postane normalno, moderno evropsko društvo, društvo u kojem se poštuju znanje, red, pristojnost, zakon i drugačije mišljenje, u kojem čovek ne mora da zna nekoga da bi dobio ono što mu pripada.

Postavljali ste najgore ljude na najodgovornija mesta. Elektroprivredom Srbije, sistemom od koga zavisi svaka kuća u ovoj zemlji, upravljali su ljudi bez znanja o energetici. Isti model ste napravili svuda. Vlasnici pečenjara, ljudi bez škole i znanja postali su ljudi koji upravljali ogromnim državnim sistemima. To ste napravili od države. Reč sramota je prestala da postoji. A onda ste počeli da tučete ljude, građane, studente, srednjoškolce, profesore koji su pokušavali da ih zaštite, ljude koji nisu tražili revoluciju, tražili su neke odgovore, da neko odgovara za 16 izgubljenih života u Novom Sadu. Umesto odgovora, dobili su pendreke, hapšenja, polomljene vilice, pritiske i kampanju protiv njih.

I vi posle svega toga kažete da ste vi Srbija, vi, i to ujedinjena?! Vi ste ujedinjeni jedino u mržnji i lopovluku. Aleksandar Vučić nije Srbija, SNS nije Srbija. Nijedna stranka nije Srbija. Srbija pripada ljudima koji u njoj žive. Nijedan predsednik više nikada ne sme građanima da kaže – ja sam vam sve dao. Šta si ti dao? Pa nisi dao svoje. Sve su to napravili građani Srbije svojim radom, a ne ti. I zato, kada izbori budu raspisani, nećemo odlučivati samo ko će sledeći voditi Srbiju, odlučivaćemo da li ćemo promeniti jednog čoveka ili sistem koji je omogućio da jedan čovek postane država.

Stranka slobode i pravde je napravila plan šta posle. Ne obećavamo zemlju bez problema. Obećavamo nešto mnogo skromnije, a danas, nažalost, mnogo potrebnije – normalnu državu. Državu u kojoj se posao dobija po znanju, a ne po članskoj karti. Državu u kojoj dete može da odraste, a da ne mora da bira stranu. Državu u kojoj kada nešto ne radi neko za to odgovara. Rekli smo u našem planu šta se radi prva 24 sata

40/3 MV/MJ

posle promene vlasti, šta u sedam, šta u 30, šta u 100 dana. Garantovali da ćemo to ispuniti onim što je u životu svako od nas uradio, i Marinika, i Borko, i Tanja, i Mila, i Jelena, i Branko, i Peđa, i Dule, i Dalibor, i Valentina, i Vuk, i Goran, i Mića, i Srđan, i Ana, i Danijel, i Vladimir, i Milan, i Robert, i Janko, i Nataša, i Danijela, i svi ostali koji su danas deo SSP-a.

Jer, Srbiji danas nisu potrebni ljudi koji mogu da pričaju o svemu i svačemu, potrebni su ljudi koji znaju kako problem da se reši. Mi znamo kako da se iskoreni korupcija, da se pohapse kriminalci, da se raspusti BIA, rasformira RTS, kako da plate lekara budu 400, nastavnika 250, medicinskog osoblja 200 hiljada dinara. Znamo kako da smanjimo broj kladionica i kockarnica, da tužilaštvo bude samostalno, pravosuđe nezavisno, domaća privreda da bude podržana, a strani investitori koji donose nove tehnologije poštovani. Znamo kako da se deci obezbede besplatni udžbenici i besplatan obrok u školi. Znamo kako da Srbija postane normalna država koja će za četiri godine biti spremna da postane članica Evropske unije.

Ova vlast će biti pobeđena na izborima, a posle toga će vas čekati ono što ste 14 godina uništavali, institucije – tužilaštvo, policija, specijalni tužioci i sudovi.

41/1 JJ/MO 17.35 – 17.45

Oni će utvrđivati ko je šta radio, ko se nezakonito bogatio, ko je zloupotrebljavao državu i ko za to mora da odgovara.

Naš posao nije samo da smenimo Aleksandra Vučića. Naš posao je da napravimo zemlju u kojoj posle njega neće biti moguć novi Vučić koji bi kao sadašnji sprovodio Šešeljevsku politiku, Srbiju u kojoj se ljudi neće mrzeti, deliti, u kojoj će pristojnost i istina biti vrednosti, a ne mane. Bez obzira na sve, većina ljudi u Srbiji želi takvu Srbiju i Srbija će uskoro kada vi odete takva zemlja i postati. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.