Sve bi ovo bilo lepo da nam je rekao neko ko nije imao priliku da pokaže sve ovo i to je suština svega. Dakle, imao je priliku i da uvede zemlju u EU, i da donese zakone protiv kockarnica i da reformiše RTS. Reformisao ga je tako što mu je preprodavao svoje sekunde, odnosno je preprodavao njegove sekunde. Dakle, sve ovo je imao prilike da uradi. Ništa od ovoga nije uradio i mi sada treba da mu verujemo na reč da eto, samo ako dobije drugu šansu on će biti mnogo bolji nego što je bio. Neće. Biće isti kao što je bio, jer bio je deo vlasti koja je podigla stopu nezaposlenosti na 25%, koja je uništila srpsku privredu, koja je osiromašila narod tako što im je podigla cene kredita. Nisu se oni bogatili u vreme izobilja, nisu se u ono vreme bogatstva ove zemlje bogatili, nego su se bogatili u vreme kada je ova zemlja bila u slobodnom padu, kada su svakog dana ljudi ostajali bez posla. Kada su radnici u direktnom prenosu sebi sekli prste i zakucavali eksere u šake da bi dobili platu. U takvo vreme su se oni bogatili.

Sada, pošto je ovo bio oproštajni govor, bar sam ga tako doživeo, tako je i delovao, gde se otprilike zahvaljuje svima koji su učestvovali i radili sa njima, želim da kažem nešto što do sada nisam rekao. Mislim da postoje ljudi na političkoj sceni koji su dobar primer za mlade ljude i ovo je bio jedan od takvih ljudi. Dobar primer da mladi nauče dok su mladi, da novcem ne možeš sve da kupiš u životu, da novac može da ti pomogne da neke stvari rešiš. Možeš da kupiš stranku, možeš da kupiš neke funkcionere da te okruže, ali ne možeš da kupiš naklonost naroda, ne možeš da kupiš ljubav naroda, ne možeš da kupiš poverenje naroda. Za to pare ne pomažu. Za to moraš da razumeš narod, da radiš za narod i da narod vidi da radiš za njega, jer taj narod zna i šta mu je Aleksandar Vučić dao ili nije dao. Još bolje zna ko mu je uzimao i ko je od njega otimao i tako i glasa. Tako se postavlja, tako se i ponaša, zato jesu tu gde jesu i zato danas imamo ove oproštajne govore. Hvala.

Hvala vam.
Izvolite, gospodin Đilas. Dva minuta.

Hvala vam

Bio sam gradonačelnik Beograda. Nisam vodio zemlju u EU. U moje vreme je zatvoreno 200 kladionica. Inače ceo taj projekat, pošto uvek govorim istinu, je vodio vaš sadašnji kolega Aleksandar Šapić, vrlo hrabro i vrlo dobro.

Napravili smo četiri doma zdravlja u pet godina. devet osnovnih škola, samo dve u Beogradu i jedan dom zdravlja od ovih 13. Petnaest fiskulturnih sala, tri mosta, otvorili 45 obdaništa, pravili bulevare nove, rekonstruisali stare. Obezbedili punu platu trudnicama, jer je tada bilo trudničko samo dve trećine. Trinaestu penziju za sve penziju za sve penzionere sa penzijom manjom od 20.000 dinara. Uzeli PKB kada je imao 34 miliona evra, pa je imao za godinu 61. Danas znate u kakvom je stanju. Kupili 500 novih vozila za GSP Beograd. Za 13 godina nije toliko kupljeno i sve to sa budžetom tri puta manjim što je beogradski budžet danas. To je ono što sam ja u životu uradio.

41/2 JJ/MO

To ko koga kupuje, ko ne kupuje neću da odgovaram, samo ću reći jednu stvar. Ja sam čovek koji je pobedio Aleksandra Vučića i to mi nikad neće oprostiti, zato imam sve ovo što imam i 200 tužbi koje govore da lažete o meni. Da, 2012. godine lista koju sam ja vodio dobila je 36% glasova, a lista iza koje stoji Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić dobila je 26% glasova u Beogradu na osnovu rada i opet će. Kaže gospodin Aleksić, da je to zahvaljujući gospodinu Jovanovu koji je tada bio DSS, ja nisam siguran da li ste vi to doprineli ili niste.

Ali ono što je suština, da danas je Srbija protiv vas, većinska Srbija i to će se videti već za dva meseca kada dođu izbori, a nebitno je da li ćemo mi ovde da imamo pet, deset, petnaest posto glasova, bitno je da većina u ovom parlamentu posle sedećih izbora nećete biti vi, a bojim se da onda, mnogi gospodo od vas neće ni sedeti u parlamentu i neki vaši funkcioneri i onda će država brinuti o njima, imaće smeštaj u nekim drugim institucijama, besplatan, tri obroka, možda i odeću, to je vaša sudbina. Hvala vam puno i neću se više javljati.

Milenko Jovanov.

Da, taj DSS kada sam ja odlučivao o tome i bio u predsedništvu te stranke, na predsedništvu je doneo odluku da napušta koaliciju sa vama i pravi na neku drugu stranu. Tako da eto ako sam dao neki mali skromni doprinos da ne budete više na vlasti, toliko od mene.

Sami ste zapitajte kako ste do te pobede od 36% došli na ovo gde ste danas. To je pitanje za vas, da stanete pred ogledalo i da ozbiljno porazgovarate sa osobom koju vidite o odrazu. Kako ste od nekoga ko je kako kažete pobeđivao Aleksandra Vučića koji je imao 36%, ko je postigao sve te rezultate o kojima govorite došli dotle da budete statistička greška. Naći ćete vi odgovor u tome što su drugi krivi, što ste bili žrtva, što ste bili ovo, što ste bili ono. Ja ne mislim da ste bili žrtva jer ste bili dva puta predsednik Košarkaškog saveza i davali vrlo ovako interesantne izjave o Aleksandru Vučiću, ja nisam nikada dao nijednu sličnu, da je on najbolji igrač košarkaške reprezentacije, da je ovo, da je ono. To su vaše izjave, da ih ne tražim po telefonu da vam citiram.

(Dragan Đilas: Pokažite ih slobodo, molim vas.)

Hajde, da se dogovorimo, objavićemo na „H“ da ne oduzimam vreme. Mislim da je u redu i tagovaću vas i videćete ih, tako da nije nikakav problem. Evo, to ćete imati do kraja današnje sednice. Tako da su sve to pitanja za vas.

Ali sam ostao dužan na još jednu neistinu i još jednu podmetačinu koja je i zla i pokvarena u isto vreme, a to je da smo mi izazvali nekakvu mržnju među ljudima i tako dalje. Ne dele se, poštovani gospodine ljudi na patriote i izdajnike, to ste preupčili neki period iz 90-ih godina u kojima i dalje živite. Dele se na „ćacad“ i oni koji to nisu. Decu ste nam proganjali. Po Vajber grupama ste roditelje proganjali. Maltretirali ste svakog ko nije stao na vašu stranu i imate obraza nekome danas da govorite da deli bilo koga na bilo koji način. Vodili ste kampanje po društvenim mrežama protiv dece. Na svaki komentar pisali ste na hiljadu sa lažnih naloga iz Hrvatske i ne znam ja odakle već. Ozbiljne kampanje plaćali i vodili i svi ste u tome učestvovali. Niko od vas nije rekao nisam deo toga.

Tako da za to što ste pričali o mržnji i sejanju mržnje i podelama u ovom društvu, kada sledeći put budete u prilici porazgovarajte sa Akcelom i onim drugim kako se već zove Kaluđerom, kada vas sledeći put budu postrojavali vi ih pitajte i zašto su izazvali podele u društvu, oni su vam adresa za to, a vi ste im saučesnici u svemu

41/3 JJ/MO

tome, pa se izdogovarajte međusobno ko je imao kakvu ulogu. Mi sa tim nemamo ništa, a vaša odgovornost će biti takva da ćete na izborima dobiti odgovor za sve što ste radili. Hvala vam.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Zdravko Ponoš. Izvolite.

Hvala.

Član 103. Poslovnika, povreda Poslovnika od strane predsednika Narodne skupštine.

Gospođo Brnabić vi ponovo, ovo je četvrti put da vi meni izričete opomenu, uz Parandilovića mislim da sam ja, hajde da kažem najkažnjavaniji narodni poslanik ovde. Imam utisak da to vrlo često radite iz afekta, danas nisam sasvim siguran da je to bilo iz afekta ili je možda iz neznanja.

Dopustiću da je moguće ovo drugo, pa dozvolite da vam skrenem pažnju. Verujem da ste imali priliku, ako ne kroz redovno obrazovanje onda kroz opšte neku kulturu da saznate šta piše u Novom zavetu. Luka 12:32 – Isus se učenicima obraća kao malom stadu – ne boj se malo stado. Jovan 10:16 – u čijoj slici Hrista kod dobrog pastira i biće jedno stado i jedan pastir.

42/1 MT/CG 17.45 – 17.55

Dela apostola 20:28 – Pavle starešinama crkve govori da paze na sebe i na sve stado nad kojim ih je sveti Duh postavio.

Znate, ja sam završio vojne škole u Titovo vreme, nisam nešto išao ni u crkvu. Ovo je opšta kultura. Očekujem da se informišete toliko.

Ja ne prezirem ljude koje ste vi ponižavali na ovim skupovima i kampanji, ja prezirem vas, a njih sažaljevam.

Da li želite da se izjasnimo u danu za glasu? (Ne.)
Ja sam ponovo pomislila da vi želite da se izvinite ljudima. Znate, taj vaš cinizam, to ljudi dodatno vide. Tu vašu zlobu i prezir prema narodu i prema ženama, to ljudi vide još više, vi to naglašavate kada se javite ponovo.
Dakle, to što vi kažete da ste na stado mislili u biblijskom smislu, to možda ako ste vi Isus, ali pošto niste Isus, onda ste mislili na stado upravo u onom smislu na kom ste mislili. Isto kao što kada ste rekli novinarkama da su došle sa štajge, ste rekli, pa nisam mislio da su prostitutke.
(Zdravko Ponoš: Nemojte vi da se brinete.)
To što vi pokušavate, vi samo sebe dodatno ukopavate. Ja se o vama ne brinem. Znate koliko me baš briga za vas i za ljude kao što ste vi. Eto, moj posao je nažalost takav da moram da delim prostoriju sa vama i to je težina mog posla. Narod koji poštujem mi je dao tu ulogu, ja sam zahvalna i radiću i zbog toga sam tu. Taj narod niko neće nazivati stadom. Žene generalno i novinarke niko ovde neće nazivati kao da su došle sa štajge.
Onda, nemate dovoljno ni hrabrosti ni srca, kao što nikada niste ni imali, da makar stanete iza svojih reči, pa da kažete – uredu rekao sam, pogrešio sam, izvinite. Ne, nego se onda dodatno ukopavate. Vaš problem, nemate obraza, nemate hrabrosti, šta ću ja da vam radim. Moj problem je što moram da delim prostoriju sa takvima kao što ste vi.
Reč ima ministar Nenad Vujić.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, javnosti radi danas smo čuli nekoliko stvari koje ne odgovaraju onom što piše u zakonima, kao što je Zakon o pravosudnoj akademiji. Ponovljeno je da taj zakon stavlja pod kontrolu izbor sudija i tužilaca, na sudske i tužilačke funkcije, pod kontrolu izvršne vlasti ili zakonodavne. To je nešto što nije tačno i što nema u Predlogu zakona.
U zakonu je jasno i nedvosmisleno upućeno da Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva je telo koje odlučuje o sastavu organa u sastavu Pravosudne akademije kao i komisija. Faktički što se tiče izbora ko će ići na prethodnu obuku to je u rukama Komisije koja je u tom slučaju radno telo Visokom saveta sudstva odnosno Visokog saveta tužilaštva. O nekakvom stavljanju pod izvršnu i zakonodavnu vlast nema govora.
Jedino, kao što sam već i u mnogim javnim debatama i rekao, jedino ako neke sudije i tužioci, odnosno ako sudije i tužioci nisu ujedno i ministri ili narodni poslanici. Ja za te slučajeve ne znam ali to je onda situacija zato što se kaže da ta tela čine sudije i tužioci. To je nešto što se ne može pripisati da ovaj zakon uvodi nešto što ne uvodi i što ne postoji.
Takođe, navođenja ponovo da negde nemamo nacionalne manjine, odnosno da nemaju pristup i to da se traži od Ministarstva pravde ili Narodne skupštine zakoni su vrlo jasni. Zakon kaže da sudije i tužioce bira Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva vodeći računa o nacionalnom sastavu. Koliko god puta je potrebno to ću ponoviti da bismo shvatili prvo, ko bira sudije i tužioce, a drugo, da će voditi računa o nacionalnom sastavu.
42/2 MT/CG
Taj standard koji ima Republika Srbija je standard koji važi u zemljama članicama Saveta Evrope, zato što i evropski sud sam kaže da ne možete uvoditi nacionalne kvote, nego da je najviši nivo standarda vodeći računa.
Što se tiče optužbi da niko nije reagovao na napad koji se desio skoro na imovinu tužioca. To nije tačno. Mesecima unazad upozoravam da svaki napad na institucije, na ljude koji rade u institucijama je nešto što je nedopustivo. Isto tako i u ovom slučaju pokušalo se napraviti, da kažem, jedno spinovanje događaja, međutim sam tužilac čija je imovina napadnuta je rekao da institucije rade brzo i da rade efikasno. On vrlo dobro zna da nešto ne može u pet minuta da se pronađe, ali da je nešto institucije rade.
Svi zaboravljaju, a deo javnosti je to i odobravao, imali smo napad i na zgradu tužilaštva u Valjevu, što je nešto što se desilo prošle godine. Igrom slučaja tu noć kada sam posetio zgradu koja je bila devastirana, tužilac čija je imovina napadnuta bio je između ostalog među dežurnim tužiocima tu noć. Napad na zgradu je i napad na instituciju i to je nešto što sam i tada izjavio, a i pri čemu ostajem ali dopuštam da postoje različita mišljenja ali takvi napadi su jedna vrsta terorizma jer unose nemir.
Što se tiče Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Uvođenjem toga da SPC može biti osnivač univerziteta je nešto što jeste evropski standard. Svesni smo da u mnogim zemljama Evrope crkve mogu biti osnivači univerziteta i to ne samo onih koji im školuju kadrove nego da mogu biti za opšte školovanje i da podležu akreditacijama kao i svi drugi univerziteti. Ne vidim šta je sporno.
Ono što piše u Predlogu zakona, a to je da se osniva, imajući u vidu njegovu istorijsku ulogu u razvoju obrazovanja, nauke i kulture u Republici Srbiji, i zato se osniva kao poseban univerzitet. To, inače, i piše i u članu 17. Ugovora o EU koji je još bolje definisan i u praksi suda EU koji govori o tradicionalnoj crkvi koja je doprinela izuzetno tradiciji i kulturi jednog naroda. Zato, nemojmo govoriti da je to izvan nekakvih standarda.
Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Novaković.
Izvolite.