Hvala.
Žao mi je što se ova rasprava po amandmanima pretvorila u lični obračun i žao mi je kada čujem prozivku od bilo koga ovde da nekome kaže – ti nisi radio nikada u životu, ništa u svom životu nisi uradio, zato što imam utisak da se ljudi koji stvarno nisu radili u svom životu i nisu ništa uradili u svom životu, osim što su
5/2 MV/MO
funkcionisali u politici, za razliku od nas koji imamo 30 godina radnog staža u državnim institucijama i stvarno smo se brinuli i radili svoj posao profesionalno, osećamo prozvanim.
Gospodine Mali, nijedno neuređeno građevinsko zemljište, ako nije predviđen neki plan na tom zemljištu, nema vrednost, osim ako to zemljište nije poljoprivredno zemljište. Zemljište uz priobalje savsko je po preporuci mnogih međunarodnih organizacija, arhitektonskih biroa bilo predviđeno za neke mnogo druge stvari. Recimo, bio je jedan predlog, vrhunski, da se u tom delu preseli Klinički centar Srbije, kako bi imao pristup i sa auto-puta i sa vode. Bilo je tu raznih predloga, ali se tačno znalo koliko to zemljište vredi.
Isto tako kao što se i zna koliko košta infrastruktura koju Republika Srbija i grad Beograd finansiraju na tom zemljištu, a vrlo dobro se zna kada se zemljište daje nekome šta se uzima za uzvrat. Recimo, ako privatni vlasnik zemljišta daje zemljište za građevinsku izgradnju u zavisnosti od lokacije, odnosno zone, dobija u Beogradu između 20% i 30% izgrađenog prostora na tom zemljištu, a infrastrukturu treba da finansira sam.
Ovde je grad Beograd i Republika Srbija samo u finansiranje infrastrukture uložila između 1,3 i 2,1 milijardu evra, a dosada su dobili 30-ak miliona od ukupnog koliko je trebalo da bude isplaćeno – 130 miliona. Znači, infrastrukturu je trebao da radi izvođač radova i onome kome je zemljište dato. Zato se kaže da je zemljište poklonjeno. Ne, graška je. Nije poklonjeno, država Srbija ima gubitak na tom zemljištu i to je činjenica.
Vi kažete država Srbija će imati 30%. Ne, moramo da podvučemo račun kolika je bila investicija države Srbije u to zemljište, u izgradnju infrastrukture, kanalizacije, vode, obezbeđivanje struje, a da vidimo kolika je šteta jer kompletna kanalizacija iz Beograda na vodi, iz tih miliona kvadrata ide direktno u Savu bez prerade, zato što nijedna jedinica za preradu otpadne vode nije napravljena. To je činjenica, gospodine Mali. Ako možete da mi kažete da je suprotno, ne.
Zašto nije završen centar za preradu otpadne vode u Velikom selu o kome smo pričali u predizbornoj kampanji vi i ja na Televiziji Srbije, da će biti završen u roku od mesec dana, dva, tri, pet meseci, da je sve završeno, da je interceptor završen, da je sve završeno?
Beograd jedini nema centar za preradu otpadne vode. O vrednosti Beograda na vodi možemo sada samo da pričamo koliko košta milion kvadrata pomnoženih sa 6000 kvadrata prosečne cene, šest milijardi, pa od toga 30%, milijardu i 800 je samo trebalo da pripadne u kvadratima, pa onda plaćena naknada za građevinsko zemljište koju je trebao da plati investitor i graditelj, pa onda koliko je infrastruktura itd. To su generalne razlike, gospodine Mali.
Samo da vam kažem i ovo – jeste, velika je sramota kada neku raspravu prepravite i pretvorite u privatno prepucavanje, a 14 godina ste imali da sve to što iznosite da je neko ovakav ili onakav sprovedete kroz tužilaštvo. Pa onda je možda vreme da se jednom i o tome prestane, zato što to samo pokazuje neefikasnost ovih kojima ste se priključili nakon onih koje ste napustili. Hvala vam.
