Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 102 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Žarko Korać, Dragan Vuksanović, Goran Rakovac, Velimir Stanojević, a pre podne Meho Omerović i Gordana Čomić.
Primili ste ostavku Borisa Tadića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 2) i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika Borisa Tadića, danom podnošenja ostavke.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Borisu Tadiću, izabranom sa izborne liste Demokratska stranka - Boris Tadić.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O AGENCIJI ZA LICENCIRANjE STEČAJNIH UPRAVNIKA (načela)
Pre nego što pređemo na tačku dnevnog reda, obaveštavam vas da je, na osnovu člana 24. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, za predsednika poslaničke grupe DSS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije određen narodni poslanik Miloš Aligrudić.
Istovremeno vas obaveštavam da je za ovu tačku dnevnog reda ispred poslaničke grupe DSS-a određen Jovan Palalić, ispred poslaničke grupe DS - Aleksandar Vlahović i ispred poslaničke grupe SPS - Jovan Todorović.
Prelazimo na rad po 2. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Veroljub Arsić, Branislav Blažić, Gordana Pop-Lazić, Vjerica Radeta, Milovan Radovanović, Zlatan Jovanović, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Milan Stevović, Ljubomir Kragović, Nemanja Šarović, Dragoljub Stamenković, Miljko Četrović, Milorad Mirčić, Igor Mirović, zajedno Jovan Todorović, Milomir Minić i Žarko Obradović.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupa sledeće: SRS - jedan sat, 38 minuta i 24 sekunde; DSS - jedan sat, tri minuta i 38 sekundi; DS - 44 minuta i 24 sekunde; G17 plus - 37 minuta i 12 sekundi; SPO-NS - 26 minuta i 24 sekunde; SPS - 26 minuta i 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP, po pet minuta na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, ministar pravde gospodin Zoran Stojković želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovane gospođe i gospodo poslanici, juče smo imali zakon o stečajnom postupku i u sklopu tog zakona kao jedan dodatni element je sada zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Mislim da se radi o jednom veoma značajnom zakonu, jer se njim detaljno uređuje jedno od ključnih pitanja za vođenje valjanog stečajnog postupka.
Raniji propisi nisu valjano regulisali položaj i poslove stečajnih upravnika, ocenu njihovog rada davao je sud, on je raspisivao konkurs za izbor stečajnih upravnika i, normalno, bez dovoljno nadzora, odsustvom potrebe za valjanim stručnim ispitom, dešavalo se ono što se dešavalo, dakle, da su u postojećim postupcima jedan od najvećih problema bili stečajni upravnici.
Radilo se o izboru ljudi koji nisu imali ni dovoljno stručnosti, ni dovoljno znanja. Stvorene su određene veze između stečajnih sudija i stečajnih upravnika, pa ste imali situacije da neko ima po 20 predmeta stečaja, gde je bilo potpuno jasno da on ne može sprovesti ni jedan valjano, a bilo je uvek pitanja zašto 20 ili 15 predmeta stečaja dajete jednom čoveku.
Ovim zakonom, a u želji da se kompletna oblast reformiše, predviđa se osnivanje agencije kao nezavisnog tela čiji će zadatak biti da se u postupku stečaja obezbedi ono što treba, povećana odgovornost stečajnih upravnika, njihov kvalitetniji rad i nešto veća nezavisnost u postupku donošenja onih odluka čisto tehničke prirode.
Agencija će biti ta koja će vršiti nadzor nad radom stečajnih upravnika, prikupljati određene podatke u saradnji sa stečajnim sudovima i imati jedan kompletan registar pregleda rada stečajnih upravnika, sa formiranjem određenih valjanih standarda za rad stečajnih upravnika. To će omogućiti uvid svim ostalim zainteresovanima, tako da će se postići jedna valjana pristupnost tim registrima i, što je najbitnije, uspostaviće se standardi za valjano obavljanje poslova stečajnog upravnika. Normalno da će agencija propisivati i program, sprovodi ispite i dodeljivati licence, odnosno oduzimati ih, u zavisnosti od rezultata koji se pokažu u radu određenih stečajnih upravnika.
Ono što je u ovom zakonu bitno - ne samo da će agencija sprovoditi postupak ispita i dodele licenci, nego će utvrđivati i određene standarde za postupak stečajnog upravljanja kod sudova. Ona će, u stvari, predstavljati jedan sveobuhvatni centar za sve one podatke koji su neophodni ostalim licima da se uvere u valjanost ili nevaljanost samog stečajnog postupka. To do sada nismo imali i prvi put to dobijamo.
Sudovi jesu imali onu mogućnost da raspišu konkurs i da odaberu određeni broj stečajnih upravnika, ali čuli smo juče polemiku da li bi trebalo u registar veštaka ili ne, a lično mislim da ne, jer su drugačiji statusi veštaka i stečajnog upravnika.
Na ovaj način prvi put se omogućava da se dobije spisak lica koja imaju valjane kvalifikacije, položila su ispite, dobila licencu za obavljanje tih poslova, sa jednom povećanom odgovornošću, pa i imovinom tih lica za posao koji rade. Za mene je najbitnije da može da se prati rad lica i ako pokažu da ne obavljaju posao dobro, da može da im se oduzme licenca.
Sama agencija biće formirana i data je mogućnost ovim zakonom da se sredstva obezbeđuju kako iz budžeta, tako i u određenim donacijama, s tim što, normalno, ne bi bilo nikakvih obaveza prema donatorima koji daju sredstva za formiranje ove agencije. Agencija bi imala svoje organe, kao što su upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Jasno se razgraničavaju sve ove tri funkcije i poslovi koje oni obavljaju.
Nad agencijom bi kontrolu imala Vlada, koja će predlagati članove nadzornog odbora, odnosno i birati nadzorni odbor i direktora agencije. To se čini na predlog onog ministra u čijem resoru je u stvari ova materija, ministra za privredu. Nadležni organi, pre svega nadzorni odbor dužan je da donese statut kojim će se predvideti sve obaveze same agencije, a kontrolu zakonitosti nad radom ove agencije vršiće Ministarstvo za privredu, o čemu će izveštavati i Vladu.
Mislimo da sa formiranjem ovakve agencije prvi put dobijamo jedan nezavisan organ, koji će moći da obezbedi valjano licenciranje stečajnih upravnika i, ono što je najbitnije, formiranje valjanih standarda za rad stečajnih upravnika, uz jednu adekvatnu kontrolu postupaka stečaja.
To su one ključne stvari koje do sada nisu postojale u ovom zakonodavstvu, što je dovelo do takvih problema da imamo nestručne upravnike, upravnike povezane sa stečajnim sudijama i upravnike koji su, obavljajući druge poslove, bez neke odgovornosti za ono što obavljaju, dobijali masu predmeta, a privreda je tonula u stečaj.
Ovim zakonom želimo to da sprečimo i u sklopu sa ovim prethodnim zakonom da dobijemo jednu celinu za adekvatno sprovođenje stečajnog postupka. Iz tih razloga molim poslanike, dobro su iščitali ovaj predlog, da se ovaj zakon usvoji kako bismo dobili zaista celovitu materiju koja reguliše ovu oblast.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbora za pravosuđe i upravu - Branislav Ristivojević i Zakonodavnog odbora - Miloš Aligrudić? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite, gospodin Palalić, ovlašćeni predstavnik DSS-a za ovu tačku.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj predlog zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika DSS će podržati, jer je on potpuno koncepcijski usklađen sa rešenjima iz Predloga zakona o stečajnom postupku koji smo podržali.
Ta koncepcijska usklađenost, na neki način i dopunjavanje tih odredaba, vidi se iz rešenja Predloga zakona o stečajnom postupku koja se odnose na izmenjen položaj i nadležnosti stečajnih upravnika u odnosu na još važeći Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji.
Taj izmenjeni položaj stečajnih upravnika ogleda se prvenstveno u tome što se, s jedne strane, stečajnim upravnicima daju mnogo šira ovlašćenja, prenosi im se nadležnost operativne, menadžerske funkcije u rukovođenju stečajnim dužnikom, a s druge strane zbog takvih većih nadležnosti povećava se i njihova odgovornost koja je i materijalna, jer se jasno ukazuje na odgovornost za štetu koja je prouzrokovana u stalnom stečajnom postupku. Osim toga, konkretnim odlukama ove agencije za licenciranje stečajnih upravnika oni mogu da budu sankcionisani oduzimanjem licence za rad.
Pored činjenice da je ranije stečajni upravnik imao takvu poziciju koja nije bila u potpunosti nezavisna i bio je sputan odlukama stečajnog veća i stečajnog suda na neki način, kao što je spomenuto u izlaganju ministra Stojkovića, nikakvi kriterijumi nisu bili postavljeni u trgovinskim sudovima za izbor stečajnih upravnika.
Stečajni upravnici mogla su da budu bilo koja lica koja su po nahođenju (ili pod nekim drugim okolnostima) stečajnih sudija i veća postavljana, tako da smo imali situacije da je većina tih stečajnih upravnika bila potpuno nekvalifikovana za svoj posao, nije imala nikakvo rukovodilačko iskustvo, da ne govorim da nije imala nikakvo iskustvo po pitanju finansijske problematike. A imali smo i situacije da je većina tih stečajnih upravnika imala u svom vlasništvu i preduzeće, i agencije i advokatske kancelarije i sve je to stvaralo velike uslove za stvaranje korupcije u samom stečajnom postupku.
Zato smo bili suočeni sa činjenicom da su u takvoj situaciji odsustva kriterijuma mnogi stečajni upravnici rukovodili stečajnim postupcima u velikom broju preduzeća, koje nisu mogli do kraja da sprovedu kvalitetno, a s druge strane postupci su trajali toliko dugo da je bila umanjena vrednost stečajnog dužnika. U takvim stečajnim postupcima bilo je i zloupotreba na račun pojedinih poverilaca. Neki poverioci su bili u povlašćenom položaju, zavisno od toga u kakvim su odnosima bili sa stečajnim upravnicima.
Upravo ta činjenica da se Predlogom zakona o stečajnom postupku daju šira ovlašćenja stečajnim upravnicima, ali se povećava njihova odgovornost, bila je razlog da se kao drugi zakon u ovom paketu zakona iz oblasti stečaja predloži zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Ta agencija ima vrlo jasne i važne obaveze - utvrđuje standarde u vođenju postupka, utvrđuje i kodeks etike za stečajne upravnike, ali ono što jeste jako važno i što je ovde istaknuto jeste da je to prvi nezavisan organ koji van trgovinskog suda, van stečajnog suda vrši nadzor nad radom stečajnih upravnika i ima vrlo jak instrument u svojim rukama.
To je mogućnost oduzimanja licence onim stečajnim upravnicima koji stečajni postupak vode protivno interesima stečajnih subjekata.
Upravo u tom smislu agencija, i to je važno istaći, ima mogućnost da kroz izradu programa edukacije, kroz polaganje stručnih ispita uvodi u naš pravni sistem i konačno pokreće jedno važno pitanje, a to je profesionalizacija rada u našim službama, povećanje stručnosti, težnja za inoviranjem znanja, težnja da se stalno usavršavamo i da poslove u organima državne uprave rade stručni i osposobljeni ljudi, i da se ni na koji način više ne tolerišu neznanje i zloupotrebe.
Sam pojam stečajnog upravnika dat je u članu 14. Predloga zakona o stečajnom postupku i jasno se kaže ko može da bude stečajni upravnik i jasno se naznačava da to ne može da bude lice koje nema licencu. To je imenovano lice koje je dobilo licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika i koje ima status privatnog preduzetnika.
Taj status privatnog preduzetnika je vrlo važan, jer je i u jučerašnjoj polemici ovde spomenuto ime nekog stečajnog upravnika koji navodno ima u svom vlasništvu preduzeće. Ovde se prvi put ova funkcija profesionalizuje i mi imamo mogućnost da tu vrstu zloupotreba izbegnemo.
Što se tiče samih rešenja u Predlogu zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, jasno je navedeno koji su poslovi te agencije. Ona izdaje, ali i obnavlja i oduzima licencu, što je jako važno, vrši nadzor nad radom i pokreće, mimo stečajnog suda, mogućnost oduzimanja licence.
Što se tiče pitanja - zašto agencija, to je jedno koncepcijsko pitanje. Mi imamo prethodnu situaciju da je većina agencija formirana uredbom, kao jednim podzakonskim aktom, gde se nije mogla izvršiti kontrola rada tih agencija, niti kontrola finansijskog poslovanja tih agencija. Sve te agencije koje su formirane uredbom u prethodnom periodu ukinute su i ova vlada je jasno stala na stanovište da se sve agencije moraju formirati zakonom, da bi ovaj parlament imao mogućnost kontrole i uvida u rad svih tih agencija i da bi se pred ovim parlamentom mogla pokrenuti pitanja na koji način su trošena sredstva i kakvi su efekti rada tih agencija.
Pitanje agencija kao organa je nešto što nije nepoznato u Evropi. Imamo primer Velike Britanije gde je doneta jedna strateška odluka da se ta važna operativna pitanja i nadležnosti izmeštaju iz ministarstava i da se prenose na spoljne organe; tako kod njih imamo situaciju da je formirano 138 agencija, a da se strateške odluke donose u ministarstvima. Ministarstva se na taj način rasterećuju pojedinih poslova. U formiranju agencija bitna je kontrola, ovog puta kontrolu preuzima parlament.
Predlog zakona o stečajnom postupku, za koji opet moram da istaknem ispred poslaničke grupe DSS da je odličan zakon, da je strateški zakon u srpskoj privredi, da otvara mogućnost da se razveje magla o tome kakvo je stanje u našoj privredi, da se na srpskom tržištu promoviše utakmica uspešnih, naravno sadrži i onu socijalnu dimenziju koja je neophodna da se zaštite zaposleni i omogući da samo oni koji imaju stvarna radna mesta i rade.
Sa tim je povezano formiranje ove agencije koja će u narednom periodu vrlo brzo izraditi edukativne programe kroz svoje akte, što im je omogućeno pojedinim rešenjima iz ovog zakona, utvrditi preciznije kriterijume za to ko može da dobije licencu za ovaj rad, i u narednom periodu očekujemo da strože, efikasnije kontroliše rad stečajnih upravnika da nam se ne dogodi, kao što već imamo, da razni mešetari, zahvaljujući svojim vezama u stečajnim sudovima, vode pojedine postupke i svesno umanjuju imovinu stečajnog dužnika, da bi pogodovali pozicijama pojedinih poverilaca u stečajnom postupku.
Činjenica da je stečajni postupak koji se promoviše ovim zakonom efikasniji, da su rokovi precizni, da će trajati kraće, da dobijamo stečajne upravnike koji znaju svoj posao, koji su bili na rukovodećim mestima; oni su na neki način stavljeni u poziciju da moraju, ako žele profesionalno da se bave ovim poslom, da se registruju kao preduzetnici, da dobiju licencu, da inoviraju svoja znanja, da kontinuirano uče.
Doći ćemo u situaciju da će se ovaj važan segment srpske privrede vrlo brzo promovisati kao jedno od strateških pitanja ozdravljenja srpske privrede i stvaranja tržišta koje će biti uslov da na njemu opstanu samo oni koji su sposobni da se takmiče, a to je jedini način da sa jakom konkurencijom uđemo u globalne tokove u Evropi, da se na evropskom tržištu takmičimo sa jasnim interesima.
U tom smislu DSS podržava ovaj zakon i pozivam sve poslanike da ga takođe podrže. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Izvolite, gospodin Vlahović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS za ovu tačku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, DS će prihvatiti zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja. Drugim rečima, glasaće za donošenje ovog zakona, imajući u vidu nekoliko neizostavnih činjenica. Prva jeste da bez ovog zakona nema ni operacionalizacije zakona o stečaju i bilo bi potpuno nelogično da glasajući za zakon o stečaju ne glasamo za zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja. Drugo, ovo je takođe deo paketa zakona koji je pripremljen u prošlom periodu.
Ono što je najvažnije, suštinski, agencija za licenciranje stečajnih upravitelja će, ukoliko u organizaciono - operativnom smislu bude dobro postavljena, omogućiti sređivanje stanja u jednoj veoma važnoj profesiji, za jedan veoma važan proces, odnosno za stečajnu proceduru, što će na kraju omogućiti da stečajni postupci zaista budu postupci restrukturiranja onog dela srpske privrede koji ne može da bude restrukturiran u skladu sa drugim zakonima.
Agencija za licenciranje stečajnih upravitelja će, kao što sam rekao, omogućiti sređivanje stanja u ovoj veoma važnoj oblasti. Do sada nismo imali ovaj institut. Suštinski, da je stečajnim procesima i uopšte institucijama i učesnicima u stečajnom postupku dat odgovarajući značaj, realno je bilo očekivati da će sami stečajni upravitelji osnovati svoje esnafsko udruženje i onda svojim internim pravilima srediti odnose između sebe, doneti etičke kodekse, definisati elementarne standarde udruženja i, na kraju krajeva, definisati način na koji se postaje stečajni upravitelj.
S obzirom da niti je stečajni upravitelj bila profesija koja je promovisana u svetlu jednog transparentnog, otvorenog stečajnog postupka, niti je, sa druge strane, postojala intencija države, odnosno zakonodavca da stečajni postupak definiše na jedan efikasniji i brži način, da zaista služi ozdravljenju srpske privrede, a ne da bude teren za dalje razvlačenje društvene svojine, otuda nismo ni imali inicijativu koja bi došla od strane stečajnih upravitelja.
No, to ne znači da agencija za licenciranje stečajnih upravitelja treba da ima životni vek koji će biti jako dug. Očekujem da će ovaj zakon i ova institucija imati samo privremeno dejstvo, u startu, dok se ne definišu osnovni standardi, dok se ne definiše način na koji će esnafsko udruženje stečajnih upravitelja dalje preuzeti ovu veoma važnu oblast, dakle, institucija esnafskog udruženja stečajnih upravitelja.
Očekujem da će to biti u periodu ne dužem od pet godina i da će u tom slučaju kompletan postupak i kompletna materija biti prepuštena tamo gde joj je i mesto, a to jeste upravo stečajni upravitelj, kao što je to slučaj sa mnogim drugim oblastima gde esnafska udruženja definišu svoja interna pravila, definišu kazne za nesolidne članove tih esnafskih udruženja. Podsetiću, imamo udruženje revizora, udruženje procenitelja, imamo, na kraju krajeva, razna druga udruženja iz drugih oblasti koja se načinom donošenja pravila, procedura, faktički samoorganizuju, bez inicijative od strane države.
Ovde je bila neophodna inicijativa, imajući u vidu da ćemo dobiti jedan moderni stečajni zakon, koji zahteva, između ostalog, moderne stečajne institucije.
Mnoge institucije u Srbiji se nalaze u povoju. Dakle, kvalitet funkcionisanja tih institucija je na veoma niskom nivou. Neke i ne postoje i zbog toga je neophodna inicijativa izvršne vlasti i, s druge strane, potvrda zakonodavne vlasti za osnivanje i unapređenje kvaliteta funkcionisanja institucija.
Otuda mi je zaista nejasno, ako danas idemo sa usvajanjem zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja i sa ustanovljenjem institucije licence za stečajne upravitelje, zašto to nismo uradili pre mesec i po dana, kada smo u ovom istom domu raspravljali o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja, kada je i institut licence, prethodno uveden upravo odlukom ove skupštine, usvajanjem izmena tog zakona izbačen.
Kad god imate privremeno licenciranje i kada god postoji zaprećena kazna da se ta licenca može izgubiti, a bez licence nema obavljanja osnovne delatnosti koja je definisana određenim zakonom, onda, budite sigurni, imate makar u startu zagarantovane uslove za kvalitetno obavljanje profesija.
Kao što će u ovom slučaju, uvođenjem instituta licence za stečajne upravitelje, stečajni postupak, makar sa ovog aspekta, sa aspekta donošenja operativnih odluka (što će biti sutra uloga stečajnih upravitelja), biti kvalitativno unapređen, siguran sam da će kvalitet obrazovanja biti značajno smanjen upravo zbog toga što smo glasajući u ovoj skupštini zapravo ukinuli institut licence za obrazovni kadar.
Ono što želim da kažem jeste - bez obzira na usvajanje zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja - posao na ustanovljenju kvalitetnih institucija za uspešno sprovođenje stečajnih postupaka i za korišćenje stečajnih postupaka kao načina ozdravljenja onog dela srpske privrede koji se nalazi u operativnoj, likvidnoj ili strateškoj krizi, umnogome će zavisiti od toga na koji način će se u političkom smislu prihvatiti stečajni postupak.
Zavisiće od toga da li onaj ko kreira ekonomsku politiku i dalje stečajeve posmatra kao način za čuvanje kakvog-takvog, lažnog, socijalnog mira ili je spreman da, preduzimajući snažne pozitivne mere, ovaj proces iskoristi za ozdravljenje srpske privrede.
Takođe, zavisiće i od pozicioniranja institucionalnog likvidatora ili stečajnog upravitelja nad društvenom svojinom. Mi nemamo (iako to nije deo zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja, ali je međusobno povezano) zakonom jasno i precizno definisanu instituciju koja će u institucionalnom smislu biti stečajni upravitelj nad preduzećima koja se nalaze u društvenoj svojini. Definisana je organizacija koja će tek naknadno zakonom biti određena.
Sugerišem da to treba da bude Agencija za privatizaciju i upravo onaj deo Agencije za privatizaciju koji je do sada radio na restrukturiranju velikih sistema.
Tamo postoje kadrovi koji, nadam se, do sada nisu ugušeni, kao što je čitav proces privatizacije dovoljno ugušen u proteklih nekoliko meseci; tamo postoji politika, definisana procedura koja veoma lako može da bude primenjena upravo za operativno sprovođenje, odnosno realizaciju ovog stečajnog postupka.
To je veoma važno zbog toga što je do sada stečajni postupak, trajući u proseku 7,2 godine, uglavnom bio način da se preostali deo društvene svojine razvuče. To nije dobro. Što duže traje stečajni postupak, to je vrednost imovine manja. Ukoliko nemate u institucionalnom smislu nekoga ko će kontrolisati rad stečajnih upravitelja koji su kandidovani za upravitelje nad preduzećima u društvenoj svojini, a koja se nalaze u stečajnom postupku, onda ćete izgubiti u organizaciono-operativnom smislu mogućnost da na jedan efikasniji način primenite ovaj veoma važan postupak.
Podsetiću još jednom, kada smo u Ministarstvu za privredu i privatizaciju pre godinu dana uputili zakon o stečaju i zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja, upravo nam je ideja bila da ovaj proces bude u funkciji ozdravljenja, a ne likvidacije srpske privrede.
Zbog svega toga, DS će glasati za ovaj zakon. Naravno, podrazumeva se, ukoliko ne dođe do značajnijih promena usvajanjem određenih amandmana. U načelu smo za zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravitelja. Hvala vam.

Da li još neki predsednik ili predstavnik poslaničke grupe želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: G17 plus, DSS, SRS i DS.
Reč ima narodni poslanik Željko Ivanji, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić. Izvolite.

Kada govorimo o stečajnim upravnicima imamo dve ravni opservacije pojma stečajnog upravnika. Jedna ravan je ono što se dešavalo u životu, a druga je formalno-pravni aspekt u kome su se kretali stečajni upravnici. Kada govorimo o stečajnim upravnicima iz prethodnog perioda možemo se setiti onih stvari u koje smo svi mi bili involvirani, znači, borbom protiv korupcije.
Setimo se stečajnog upravnika Maršićeva i stečajnog postupka u firmi "Centroeksport", prodaje imovine za male pare jednoj sejšelskoj firmi; takođe, stečajnog postupka u "Partizanki", čija je suština imovine izmenjena na taj način što se sada u prostoru fabričke hale grade stanovi. Setimo se stečajnog upravnika Janjuševića, koji je bio vlasnik firme čija je imovina prodata za male pare, stečajnog upravnika u Brodogradilištu "Beograd".
Ono što je karakterisalo stečajne upravnike u tom periodu bila je nestručnost, proizvoljnost i odnosi koji su se često bazirali na prijateljskim i kumovskim vezama. Neko je govorio o tome da se agencijom formira jedna kasta. Kasta sigurno nije agencija, a ukoliko je kasta, onda je bolje da to bude kasta obrazovanih, stručnih i edukovanih ljudi, nego jedna mafijaška organizacija na koju je najviše i ličio taj stečajni postupak sa svojim stečajnim upravnicima.
Kada govorimo o formalno-pravnom karakteru, sigurno je da Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji nije detaljno regulisao materiju vezanu za profesiju, standarde i status stečajnih upravnika. Trgovinski sudovi su raspisivali konkurse, sačinjavali listu potencijalnih upravnika, bez vođenja jedinstvene evidencije i bez zajedničkih standarda stručnosti i kvaliteta. Upravo ti standardi i uspostavljanje tih standarda predstavlja ono što je ključno u normalnom funkcionisanju jednog novog i obrazovanog stečajnog upravnika.
Standard mora da postoji. Svaka proizvoljnost mora biti eliminisana. Sud je bio jedini nadzorni organ nad radom upravnika. Nije bila predviđena obaveza polaganja stručnog kvalifikacionog ispita, niti bilo koji oblik edukacije. Naravno da stečajni upravnici moraju biti edukovani i naravno da agencija mora pratiti sve tendencije koje su poznate u uporednoj praksi. Upravo tako, sa tim novim znanjem, stečajni upravnici će moći da ga nadograđuju.
Ono što je bila karakteristika prethodnog perioda je to da je jedan stečajni upravnik vodio i po 20 stečajnih postupaka. Uvek smo nailazili na neki zid u trgovinskom sudu po pitanju stečajnih upravnika, kada je predsednik suda uvek govorio - pa, moji stečajni upravnici su opterećeni sa puno posla. Nikada nije govorio da su uzimali naknadu u svih 20 stečajnih postupaka koje su vodili. Oni su se žalili da su opterećeni, ali naknadu su uvek rado prihvatali. Naravno, kvalitet obavljenog posla nije bio na zavidnom nivou i naravno da je taj stečajni postupak trajao godinama.
Ovaj zakon o agenciji se oslanja na praksu savremenih zemalja, ali i zemalja u tranziciji, što je izuzetno bitno, jer ti uporedni modeli nam mogu biti samo od koristi, ali nikako nam ne mogu štetiti.
Sam Predlog zakona propisuje da stečajni upravnici, osim visoke stručne spreme, moraju imati položen stručni ispit. To je ono što je nedostajalo u prethodnom periodu. Zaposleni radnici i poverioci su bili jasno upoznati šta se dešavalo po pitanju nivoa obrazovanja stečajnih upravnika i ko su bili ti ljudi. Najčešće nisu imali veze sa poslom koji obavljaju. Agencija će promovisati jasno funkciju stečajnog upravnika, obezbediće profesionalni kvalitet u obavljanju poslova stečajnih upravnika i, kao što sam rekao, uspostaviti neophodne standarde profesije, a samim tim će obezbediti i zakonitost i veći stepen odgovornosti stečajnih upravnika.
Kao što je svima poznato, rekao sam da smo se uspostavljanjem zakona o agenciji za upis trgovinskih subjekata tada borili protiv "sindroma debelih prstiju". Ovaj sindrom koji se dešavao u prethodnom periodu možemo nazvati "sindromom lepljivih prstiju" ili "tankih prstiju". Ti tanki prsti su bili uvučeni u džep građana i zaposlenih u preduzećima, koji su zajedno stvarali tu imovinu koju su stečajni upravnici prodavali za male pare, i poverilaca koji su definitivno bili oštećeni prodajom imovine za beznačajan iznos, kao što je primer "Centroeksporta" i mnogih drugih. Ta imovina više ne može da se vrati ni poveriocima ni tim preduzećima. Znači, to je ono protiv čega ćemo se boriti i samim ovim zakonom iskorenjujemo ovaj drugi sindrom.

Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, jedan veoma kratak zakon sa 15 članova. Ako se izuzmu prva dva, koja definišu agenciju i njeno sedište, i zadnja tri, koja se odnose na prelazne i završne odredbe, znači 10 članova. To nam može govoriti o tome da je Vlada ušla u izvesnu standardnu formu kada je u pitanju osnivanje agencija. Kad god se pred ovom skupštinom pojavi predlog nekog zakona, otprilike iza toga sledi i predlog o osnivanju agencije.
Međutim, kod osnivanja ove agencije stvari stoje nešto drugačije. Ovde je evidentno, pre svega gledajući naziv agencije za licenciranje stečajnih upravnika i poslove koje ona obavlja, da je Vlada pokušala da prevari narodne poslanike i Narodnu skupštinu. Radi se o sledećem: već u članu 3. kada se govori o poslovima koje obavlja agencija, tačke 5), 6), 7) i 8) uopšte se ne odnose na licenciranje stečajnih upravnika.
Pošto je gospodin ministar tu, pitao bih ga, recimo, tačka 6) u članu 3: "Agencija prikuplja i obrađuje statističke i druge podatke od značaja za sprovođenje stečajnog postupka". Gospodine ministre, kakve veze ima ova radnja sa licenciranjem stečajnih upravnika? Nikakve. Evo vam i tačka 7): "Predlaže nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike, koji se donose u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak". Kakve ovo veze ima sa licenciranjem stečajnih upravnika? Nema nikakve.
Vidite, u tački 8) je "šlag na tortu", kaže se da poslove iz stava 1. tač. 1), 2) i 4) ovog člana agencija obavlja kao poverene poslove. Radi se o tome što se upravo ove četiri prve tačke odnose na ono što radi agencija, znači, izdaje, obnavlja i oduzima licencu itd. To su joj povereni poslovi, a ovi poslovi koji uopšte ne treba da spadaju ovde, ovde stoje kao izvorni poslovi agencije. Onda bi bilo sasvim logično da je naslov ovog zakona – predlog zakona o agenciji za vođenje stečajnog postupka, jer licenciranje je jedno, a ovde se sve što se dešava u poslovima agencije, praktično, svodi na poslove koji se vrše u cilju vođenja stečajnog postupka.
U članu 4. se agencija dovodi u situaciju da se bavi jednom vrstom špijunskih poslova. Naime, o čemu se radi? Kod obrazloženja zakona se kaže da nadzor nad radom stečajnih upravnika agencija vrši na osnovu pismenih izveštaja stečajnih upravnika, ali i na osnovu tesne saradnje sa stečajnim sudijama. To znači da agencija prikuplja podatke preko sudija, ne veruje pisanim izveštajima stečajnog upravnika. Ovde nigde nije predviđeno da neka od preduzeća koja dođu pod stečaj mogu imati neke poslovne tajne. Agencija prikuplja te podatke sa vrlo jasnim ciljem. Videćete u članu 6. koji je cilj prikupljanja svih tih podataka, ali da idem redom.
Član 5. kaže: "Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti agencija može angažovati domaća ili strana pravna ili fizička lica". Čim u zakonu stavite "može angažovati", budite sigurni da će angažovati i strana i domaća fizička i pravna lica.
Zašto agencija prikuplja podatke biće vam jasno iz člana 6. gde se govori o sredstvima za osnivanje agencije – obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije. I do sada je uglavnom praksa pokazala da je budžet Republike Srbije taj koji obezbeđuje novac za osnivanje i rad agencija, a da su donacije, prilozi i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica prisutni samo ukoliko ta lica, pravna i fizička, strana i domaća, imaju interes. U ovom slučaju imaju interes, jer će agencija njima dostavljati podatke do kojih dolazi u toku stečaja, vezano za neka preduzeća, ukoliko su oni donatori ili sponzori rada agencije.
Naime, vi znate da ništa nema džabe i da sigurno niko neće dati novac ako nema interes. Recimo, ja nemam nikakav interes i sigurno neću dati novac za osnivanje i rad agencije, ali će neki drugi, koji imaju interes da dođu do podataka vezanih za neko preduzeće u toku stečaja, dati novac za rad agencije i na taj način obezbediti preko agencije sebi podatke o tome u kakvoj je situaciji preduzeće i kako najlakše mogu doći do tog preduzeća.
Imamo još neke stvari, vezano za ovu agenciju, koje su malo različite u odnosu na agencije koje su do sada osnivane. Naime, agencija ima upravni odbor, čijeg predsednika i članove bira Vlada. Agencija ima i nadzorni odbor, čijeg predsednika i članove bira Vlada. Agencija ima direktora, kojeg opet imenuje Vlada. Obično je bila praksa da upravni odbor imenuje direktora. Međutim, ovde sve Vlada.
Sada se postavlja pitanje zašto (u članu 12.) ministarstvo nadležno za poslove privrede obavlja poslove nadzora nad radom agencije. Šta onda radi nadzorni odbor koga imenuje Vlada? Da li Vlada tamo imenuje ljude u koje nema poverenja, pa opet mora na neki način da špijunira te ljude, da dolazi do podataka, ne verujući onima koje je imenovala da će dati tačne podatke kada se radi o podacima kojima oni raspolažu.
Na kraju, u obrazloženju imamo još jednu čudnu stvar, kaže se da je osnovni cilj agencije da promoviše i unapređuje profesiju stečajnog upravnika. Ako je to osnovni cilj agencije, zašto onda u poslovima agencije navodite i prikupljanje podataka, vođenje nadzora nad stečajnim postupkom i sve ostalo?
Ako je to osnovni cilj, zašto vi to ne rešite mnogo efikasnije – kroz reklame na televizijama. Recimo, kad možete u toku izborne ćutnje da reklamirate ministarstva i da time posredno utičete na birače, da treba birači podsvesno da podrže predstavnika Vlade, zašto ne biste kroz reklame na državnoj televiziji reklamirali posao stečajnog upravnika. To bi bilo mnogo svrsishodnije nego da vam osnovni cilj agencije bude da promoviše tu profesiju i da samo zbog toga osnivate agenciju.
Kada se ovde obrazlažu članovi od 3. do 5, pred kraj se kaže: "Ovom odredbom ostavlja se mogućnost agenciji da vršenje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti delegira na druga stručna lica, ukoliko oceni da za tim postoji potreba i da njeni kapaciteti nisu dovoljni za pokrivanje određene vrste ili određenog obima poslova".
Koji je to obim poslova? Ovo je agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Kakav to ogroman posao ima da mora svoje nadležnosti da delegira i na druga stručna lica? Ili ovo nije agencija za licenciranje stečajnih upravnika, nego agencija za sprovođenje stečaja? Vi ste nas u naslovu, kao predlagač, slagali; ili ona prethodna vlada, pošto oni tvrde da je ovo njihov predlog zakona.
Na kraju, dolazimo do toga da sve ovo građani Srbije treba da plate 30 miliona dinara, odnosno, otprilike preračunato, oko 430 hiljada evra.
Kada ste vi na početku obrazlagali ovaj zakon, doslovce ste rekli da je ovo sveobuhvatni centar za prikupljanje podataka. Kakve veze ima centar za prikupljanje podataka sa licenciranjem stečajnih upravnika? Bilo bi dobro da ponovo uspostavite neku relaciju i da ovde u toku dana odgovorite.
Ako se sećate, a setiće se poslanici koji su pažljivo pratili, pre jedno mesec i po dana ja sam sa ove govornice rekao da će ovako nekontrolisano osnivanje agencija dovesti do situacije da se počnu osnivati agencije na lokalnom nivou. Mogu da vam saopštim da je u Boru osnovana Agencija za smeštaj studenata. Ovo spada u temu dnevnog reda. Studentski dom u Boru ima oko 150 dvokrevetnih soba i od 1990. godine u velikom broju soba stanuju radnici, s obzirom da nema dovoljno studenata, tako da studenti nikakav problem nemaju sa smeštajem. Ali, očigledno da su neke nevladine organizacije na lokalnom nivou pomogle preko fakulteta da se osnuje jedna takva agencija.
Agencija se bavi prometom nekretnina i time je u povlašćenom položaju, ne plaća porez u odnosu na neke druge, ali pošto to nije dovoljno mora da se finansira iz budžeta. Da bi se to postiglo, kad dođete u Skupštinu opštine Bor da overite da je neka fotokopija verna originalu to platite 300 dinara.
U susednoj opštini Žagubica isti taj posao je 30 dinara. Zašto? Bor ima svoje male lokalne agencije i osnivaće ih sve više, a Žagubica nema i nema potrebe da toliko opterećuje građane.
Ovo je loš primer jer ćete doći u situaciju da se počnu na lokalu osnivati agencije za licenciranje, recimo, lokalnih taksista, agencije za vođenje računa o korišćenju pitke vode; vrlo brzo doći ćemo u situaciju o kojoj sam govorio pre mesec i po dana, da ćemo praktično jednog dana očekivati od Srbije da svi rade u nekim agencijama, a privreda stoji, ništa ne funkcioniše i nemaju se odakle obezbediti sredstva u budžetu.
Ako je budžet u deficitu, a jeste, voleo bih da mi kažete na koji način ćemo obezbediti 30 miliona dinara ili 430.000 evra za osnivanje jedne ovakve agencije, jer je agencija ovako osnovana da se ne bavi poslovima koji joj pišu u naslovu nego da se bavi sasvim drugim poslovima.