Da li još neko želi reč? Gospodin Arsić.

Dame i gospodo poslanici, amandmanom tražimo da se član 5. briše, znači, da agencija za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti može angažovati domaća ili strana pravna ili fizička lica.
Ova vlada je nastavila kontinuitet i sa ovim predlogom zakona, koji je ustanovila još prethodna, to je da se u budžetu nalazi stalno jedna stavka za koju mi još niko precizno nije odgovorio kud se taj novac troši. Ta stavka se zove specijalizovane usluge.
Odgovori svih ministara, i prethodnog Božidara Đelića i sadašnjeg Mlađana Dinkića, jesu da su specijalizovane usluge plaćanje za nauku, odnosno pamet, odnosno angažovanje pojedinih stručnih službi.
Sada se postavlja pitanje da li je predlagač bio dalekovid, pa je procenjivao da kada bude počeo ovaj zakon da se sprovodi u ovoj vladi neće biti eksperata, pa će vam zato trebati, nekoj novoj vladi, stručne službe, ili je jednostavno želja nekoga iz Vlade Republike Srbije da se angažuju neki instituti koji će da prodaju svoju pamet, a ti isti instituti imaju ministre u Vladi Republike Srbije. Baš me interesuje, kada je u pitanju ovih 30 miliona dinara, koliko će da bude izdvojeno iz budžeta Republike Srbije, koliko će da bude predviđeno za specijalizovane usluge, odnosno za član 5. Predloga ovog zakona.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Žarko Obradović, Jovan Todorović i Milomir Minić i narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Ne da se odbaci, nego da se odbije, i zbog toga je on predmet rasprave.
Da li neko želi reč?

Dame i gospodo podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, kojim zahtevam brisanje ovog člana.  Član je potrebno brisati jer je nemoguć. Nemoguć je, a posebno ovaj njegov drugi deo, drugi stav i ja ću sada pokušati da vam objasnim zašto je nemoguć.
Član 6. se odnosi na obezbeđivanje sredstava za osnivanje i rad agencije za licenciranje stečajnih upravnika. U prvom stavu stoji - sredstva za osnivanje agencije obezbeđuju se iz, pa pod tačkom 1) - budžeta Republike Srbije. U zadnjem članu ovog predloga stoji da se iz budžeta Republike Srbije obezbeđuje 30 miliona dinara za osnivanje ove agencije. Juče sam rekao u načelnoj raspravi da su to značajna sredstva, i čuli smo juče da je to preko 400.000 evra, da su to za ovu državu velika sredstva i da ih ne treba razbacivati, da se mogu na mnogo efikasniji i pametniji način upotrebiti.
Pod tačkom 2) stoji da se sredstva za osnivanje agencije obezbeđuju iz donacija, priloga, sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica. Ovo je takođe sporno. Koje su to donacije, ko su donatori koji će obezbediti sredstva za osnivanje agencije? Da li ta agencija može biti objektivna, nepristrasna ako koristi sredstva od donatora, bilo pravnih, bilo fizičkih lica, bilo domaćih, bilo stranih. Da li je to izvor korupcije u kasnijem radu ove agencije?
Drugi stav se odnosi na sredstva za rad agencije. Taj deo ovog člana je nemoguć. Ovde stoji da se sredstva za rad agencije obezbeđuju, pa pod tačkom 1) - iz prihoda koje agencija ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti.
Ako se pažljivo prouče poslovi koje agencija obavlja, koji su definisani članom 3. ovog zakona, jednostavno se vidi da ne postoji nijedan stalni posao, odnosno posao koji obezbeđuje stalni prihod.
Ova agencija će imati određen broj zaposlenih lica, ljudi koji će biti u stalnom radnom odnosu i koji će morati da primaju određene zarade, plate, nadoknade za svoj rad. Mene interesuje da li je predlagač zakona napravio neku projekciju koliko će ljudi biti zaposleno u ovoj agenciji. Pored upravnog odbora, nadzornog odbora, direktora, biće tu još zaposlenih lica, koja će morati da prime za svoj rad mesečnu naknadu. Ovi poslovi koji su definisani članom 3. ne obezbeđuju stalne prihode.
Druga stvar, ja vas pitam, koliko Srbiji treba stečajnih upravnika? Da li ćemo imati svakog dana neki ispit za nekog stečajnog upravnika, svakog dana da izdajemo neku licencu, pa da od tih ljudi uzimamo novac? Verovatno nećemo. Verovatno ne treba tako puno stečajnih upravnika Srbiji. Nijedan posao koji je naveden u članu 3. ne obezbeđuje stalne prihode, a imaćemo stalne troškove u radu ove agencije. Pitanje je kako obezbediti ta sredstva da se ti stalni troškovi pokriju.
Pod tačkom 2) opet stoji da se sredstva za rad obezbeđuju iz donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, i opet ista priča. Opet priča da se na ovaj način otvara put korupciji, kriminalu, raznim mahinacijama i malverzacijama u radu ove agencije, jer ona ne može biti nepristrasna i objektivna, jer će se pojaviti neki ljudi koji će imati interes u nekom stečajnom postupku, a koji će moći, po tom osnovu što su donatori, da koriste razne privilegije, beneficije i da stiču određenu materijalnu ili bilo koju drugu korist.
Iz tih razloga mi predlažemo da se ovaj član briše, ali najpametnije je da se prihvati samo prvi amandman, da se kompletan ovaj zakon, odnosno predlog ne prihvati, da sve ovo ostane pri Ministarstvu privrede, koje je, još jednom ponavljam, sposobno, i kadrovski i materijalno i na bilo koji drugi način, da sve ove poslove obavlja.

Da li još neko želi reč? Poslanik Krasić.

 Meni uopšte nije jasno kako je predlagač mogao da osmisli sistem da se povereni poslovi državne uprave finansiraju putem donacije i sponzorstva. Moram da vas podsetim, pošto se stalno pozivate na međunarodne standarde, ne može sud da funkcioniše i da se finansira donatorskim sredstvima. To je moguće samo kada je u pitanju Haški tribunal, Soroš odvoji, međutim, sad je i on digao ruke pošto nema ništa od toga.
Ne može jedna državna funkcija da se finansira sredstvima iz inostranstva putem donacija i sponzorstva. Ne može, zato što zalazi u pitanje koje se zove suverenitet jedne države. To šte ste 2001. godine nešto uradili, pravdajući se da je teško stanje, da je dogorelo, da moraju da dođu pare iz inostranstva, to je poznata priča, kao što je poznata priča o onih 6,5 milijardi koje su čekale na granici 5. oktobra, samo što nisu ušle.
Lako je sada nekima da se smeju. Osmislili ovaj zakon, pa kad su bili na vlasti, povukli ga. Navodno nije prošao u dnevni red. Sada uvalili novoj vlasti, niti luk jela, niti luk mirisala, oni zastupaju ovaj zakon ovde, a ovi trljaju ruke. Da li možete da zamislite ko će sve da trlja ruke zbog ovog zakona? Svako ko želi da kupi dobar deo ove privrede, a već imamo nekoliko njih koji imaju 5, 6, do 10%, da su nominalni vlasnici u Srbiji, vrlo rado oni mogu da daju pare za rad ove agencije. Finansira svoju bazu podataka. Šta u sledećoj etapi da otkupi? Šta da obezvredi? Kako konkurenciju da satre i da pošalje u stečaj? To je ta priča.
Čim ima malo reči,... znate i sami da između teksta postoji elaborat, lepo osmišljeno; što bi neko davao pare agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Što bi on bio zainteresovan da neki kvalitetni ljudi dobiju tu licencu? Mora da ima neki interes. Interes je prepoznatljiv kada je u pitanju stečaj, pošto je to završna faza privatizacije u Srbiji, koju je osmislio onaj koji je omogućio DOS-u da dođe na vlast.
Krizni štabovi, tenderi, aukcija i sada stečaj, sada se vrtimo oko stečaja. Obaveze dospevaju. Vaši dojučerašnji koalicioni partneri ne mogu da se slože samo oko godine kada padamo u dužničku krizu, ali ona kuca na vrata. Pogrešna politika. Ova agencija služi kao maska koja treba da nas odvrati da ne gledamo u suštinu našeg problema.
Naravno da ovaj član ne može drugačije da se popravi i bilo bi iluzorno da sada podnosimo amandman da tražimo da se briše ovaj deo gde se navodi sponozorstvo ili donacija. To bi bilo besmisleno. Kako da mi amandmanom popravljamo nešto što je nemoguće popraviti. Ovaj zakon nama nije potreban.
Ovde ste podelili, pa ste rekli – sredstva za osnivanje, pa ste na kraju rekli – 30 miliona ćete da odvojite da se to napravi. Neće to nikad da se napravi, budite sigurni. Onda ste rekli – prihode koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti. Koje prihode može da ostvari? Taksa za polaganje stručnog ispita, ne verujem da može da bude 10.000 evra po glavi kandidata. To može da bude neka mala, skromna suma, verovatno neke knjige da se prodaju polaznicima i kandidatima koji bi polagali ove ispite, ali te pare samo preko agencije idu onim institutima, Begovićima, Vodinelićima, i Hiber je tu, ima ih puno. Naravno da su oni zainteresovani da se ovaj zakon usvoji, jer su videli rudnik gde mogu da zarade.
Nadam se da ćemo još povodom nekog člana da damo prave razloge i argumente, da vidite da ste na pogrešnom pravcu, jer ovo nije vaše, onaj ko ga je napisao sada trlja ruke.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovane kolege, eto šta znači loš, restriktivan, ograničavajući, nedemokratski poslovnik. Zbog ograničavanja vremena narodnom poslaniku da govori o amandmanu, kada sam govorila o svom amandmanu uspela sam da obrazložim samo prvi stav za tih pet minuta, pa su moje kolege, htele ne htele, morale da izađu i da obrazlažu ostatak tog člana na koji sam podnela amandman.
Očekivala sam, kada se malopre javio gospodin Aligrudić, da će kao predstavnik DSS argumentima pokušati da nas ubedi da nismo u pravu što smo podneli ove amandmane, a umesto toga kolega je ovde pokušao da nam kaže šta je to u interesu građana Srbije, da li će naše pojavljivanje uticati na rejting SRS i ne znam šta je još ispričao.
Gospodine Aligrudiću, mi srpski radikali odlično znamo šta je interes građana Srbije. Građani Srbije znaju da mi to znamo i zato je naš predsednički kandidat pre 10 dana dobio milion i po srpskih glasova. Zato smo mi pojedinačno najjača poslanička grupa, sa 82 narodna poslanika, i zato rejting SRS raste iz dana u dan.
Vi svakako treba da se brinete za rejting DSS koji drastično opada iz dana u dan, a tek će da opada kada građani Srbije shvate da se vi iz DSS zalažete za osnivanje agencije koja će građane Srbije koštati 30 miliona dinara, a da će ta agencija da služi samo da biste pozapošljavali stranačke aktiviste i aktiviste vaših koalicionih partnera i da će ta agencija da radi na uništavanju ove malo preostale privrede u Srbiji.
To je ono o čemu treba da vodite računa i nemojte nikada više da kažete – izvolite, govorite, kada se obraćate poslanicima SRS. Mi ovde ne govorimo zato što nam vi to dozvoljavate ili ne dozvoljavate, nego zato što je to naše poslaničko pravo i što je to naša obaveza prema građanima Srbije koji su nas u ovaj parlament poslali.
Kada je reč o amandmanu na član 7. ovog zakona koji je podnela koleginica Nataša Jovanović, mi u poslaničkoj grupi SRS smo zaista studiozno gledali ovaj član i raspravljali i razmišljali na koji način da popravimo član 7. ovog zakona, pa smo mislili, ako kažemo da se brišu reči – upravni odbor, ostaje vam direktor i nadzorni odbor; ako brišemo direktora, ostaju upravni i nadzorni odbor. Shvatili smo da nema drugog načina da se ovaj član popravi, nego da kažemo da se ovaj član briše.
Upravo iz tog razloga smo predložili da se član 7. zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika briše, zato što mislimo da ne treba da postoji ni agencija, pa ako ne postoji agencija, onda svakako ne treba ni upravni odbor, ni nadzorni odbor, ni direktor.
Predlažem vam, poštovane kolege, da još jednom razmislite o našim amandmanima, da pokušate da u ovom zadnjem vozu spasite ovo nešto srpske privrede što je ostalo.
Ako već ne vodite računa vi kao vladajući, da pokrenete proizvodnju, da aktivirate privredu, onda bar ne uništavajte ono što kako-tako funkcioniše.

Hvala narodnom poslaniku Vjerici Radeti.
Izvolite, javljate se za diskusiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi predstavnici političke stranke koja je uložila amandmane na ovaj predlog zakona izlazili su i osporavali postojanje agencije. Međutim, većina tih poslanika se nije složila oko toga šta je alternativa. Jedan broj poslanika se zalaže da se poslovi licenciranja obavljaju u Ministarstvu privrede, drugi izlaze i govore da treba da se obavljaju u trgovinskim sudovima.
Jedni govore da nam ne trebaju licence, da dobro rade poslove oni poslanici koji su stručne ispite položili pedesetih i šezdesetih godina, da nema potrebe da zanavljaju znanja, odlično oni znaju da rade te poslove, dok drugi govore da ne treba da se oduzimaju licence ako se već jednom dobiju, da li u ministarstvu, da li u nekoj službi pri Vladi, da li u nekim drugim organima. Nemaju koncept.
Bore se protiv ovog zakona, kritikuju ga, a nemaju alternativu. Među sobom se nisu usaglasili. Evo, primer je i ovaj amandman. Formira se jedan državni organ, a on ne treba da ima ni upravni odbor, ni nadzorni odbor ni direktora. Poslove verovatno treba da radi neki portir, ili ko zna ko.
Prosto je neverovatno da se ovoliki broj amandmana ulaže na jedan predlog zakona, a da poslanici koji te amandmane ulažu, koji oponiraju ovom zakonu, nemaju jedinstven koncept, među sobom se nisu dogovorili. U tom smislu se i pokazuje kolika je besmislenost svih ovih kritika na ovaj predlog zakona. Hvala.