Hvala predsedavajuća, ovo je značajan doprinos ovoj raspravi.
Dakle, kolega koji je izlagao razne ekonomske teorije i zapravo želeo da kaže jednu stvar sa kojom se ja apsolutno slažem, da je najopasniji rizik koji nosi investiranje iz sopstvenih izvora finansiranja taj da će ona biti pogrešno plasirana. Da kada mi raspolažemo određenim državnim resursima i sredstvima i dajemo određene kredite ili na bilo koji drugi način finansiramo infrastrukturne radove, finansiramo domaću privredu, finansiramo kredite za mala i srednja preduzeća, da nosimo veliki rizik da se ta sredstva neće vratiti zbog loše poslovne sposobnosti i manjkavosti rukovodstva, recimo, u državnim preduzećima koja su partijska ili iz bilo kog drugog razloga.
Znači, tačno je, ako napravimo pogrešno plasiranje državnih sredstava imaćemo inflaciju i to će biti problem za našu državu, ne smemo da napravimo tu grešku. Upravo sam govorio suprotno, da mi imamo sigurne, da tako kažem, načine plasiranja. Imamo pouzdano plasiranje u one privredne grane koje su uspešne i profitabilne.
Ako IT pravi profit, uložimo u IT devizne, dužničke, hartije od vrednosti, kreditne linije i sve drugo sa čim raspolaže država, jer će taj IT da vrati to svojim daljim razvojem, svojim daljim profitom, svojim daljim izvorom. Nemojte da dajemo to tajkunskim firmama, partijskim firmama SPS koja neće vratiti kredit, jer to naravno da će voditi inflaciji. Znači, da ne dajemo „Agrobanci“ na čijem čelu je bio kadar SPS, pa je „Agrobanka“ propala, nego da damo tamo gde će se ta sredstva sigurno vratiti i da onda možemo da imamo sigurnost poslovana u Srbiji. Mislim da sam u tom smislu potpuno saglasan onome što ste rekli, samo sam želeo da pojasnim.
