… i mu se čini da je to jednostavnije da se ovde napada jer se dobije malo više vremena u odnosu ne nešto drugo.

Ministre, vreme ste prekoračili više puta. Hvala.

Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i o ovom amandmanu razmišljao da možda valja za njega glasati, ali slušajući predlagača i njegovu teoriju o ekonomskom patriotizmu, to je bio dovoljan razlog da se predomislim. Posebno u delu koji se tiče ekonomskog patriotizma i rasprodaja domaćih firmi, što je pripisano nama.

U tom periodu, koliko znam, na vlasti je bio Vojislav Koštunica i kad neko upadne u televiziju sa puškama, uzme televizija frekvenciju i dodeli strancima, onda je to veliki ekonomski patriotizam, barem za one koji su na toj listi došli ovde. Kada neko govori protiv stranih investicija, on treba da zna da nam strane investicije, pored svega, donese i bezbednost. Zemlja koja ima kineske investicije, ruske investicije, zemlja koja ima nemačke investicije, više ne može da bude izložena bezbednosnim rizicima u onakvom smislu u kome je to bilo devedesetih godina. To je jedan od razloga zašto se treba protiviti uvek nekome ko se zalaže da se strani investitori gotovo proteraju.

Broj dva. Pošto su oni prodali ostatke društvene imovine SFRJ, nama nije ostalo ništa drugo nego da molimo ljude da investiraju u ovu zemlju iz nekoliko razloga. Zbog novih tehnologija, recimo. Jer, samo nove tehnologije mogu otvoriti nova radna mesta. Ostatak društvene imovine koju su oni prodali svojim tajkunima, jer predlagač amandmana se ovde zalagao za teoriju Miodraga Kostića, svojevremeno, da našu ekonomiju treba, evo gospodin Arsić to zna, razvijati štampanjem para. Što bi nam brzo donelo redove, nestašice, inflaciju itd. sada se zalaže na svojevrsan način za progon stranih investitora. To je samo novac stranog porekla.

Fabrika čiji je vlasnik Srbin u Nemačkoj je nemačka. Fabrika čiji je vlasnik Srbin u Francuskoj je francuska. Fabrika čiji je vlasnik Nemac i Francuz u Srbiji je srpska, samo je novac stranog porekla, a taj novac nam pomaže i da otplatimo dugove koji su nam upravo ostavili ovi koji traže sad neki ekonomski patriotizam. A ti dugovi su ogromni, samo je kamata 1,30, 133 milijarde ili 1,1 milijardu, to gospodin Arsić bolje zna, ove godine, na te dugove koji su nam ostavili ti usrećitelji, koji su tajkunima budzašta prodali imovinu. A, onda su im dali pare iz banaka, pa smo morali da damo novac Agenciji za osiguranje depozita, da bi izvadili građane iz problema morali smo da damo novac, jer su tajkunima dali prvo fabrike, a onda su im dali pare, 1,2 milijarde iz banaka koje su imali u državnom vlasništvu.

Strane investicije nam donose nove tehnologije, ali strana tržišta. Svako od njih koji dođe, a ja sam pravio industrijsku zonu u Inđiju, svako ko je došao, fabrika grejača koja pravi za automobile delove, svako od njih je doneo komad tržišta, a time i priliku da nam izvoz raste. Godine 2012. pokrivenost uvozom-izvozom je bila 54%. Ovog trenutka je, gospodine Arsiću, vi to znate bolje nego ja, preko 80%. Upravo zato što je politika ove Vlade bila uravnotežena i prema domaćim i prema stranim investitorima i to ovi koji neke naše poslanike podsećaju na Staneta Dolanca, a ja mislim da to treba malo popuniti posebno u znanju, ova moja diskusija treba da im skrene pažnju da se tim ekonomskim patriotizmom vredi u javnim nabavkama, već dajemo neku povlasticu domaćim firmama, vredi nastupati, ali ne treba po svaku cenu zagovarati štampanje novca, proterivanje stranih investitora, jer bi nas to dovelo u krizu, pa čak i moguću bezbednosnu. Hvala.

Vladimir Đurić.

Hvala. Otišli smo jako daleko od teme i ovde u raspravi, dat je jedan podatak na koji bih ja samo građanima hteo da bacim jedno malo preciznije svetlo.

Radi se o famoznoj stopi rasta BDP. Dakle, to je ključni ekonomski indikator na kom Vlada zasniva svoj uspeh. Jedan kolega u prethodnoj raspravi je izneo da je 2,7% stopa godišnjeg rasta BDP. Sada ću probati građanima da to stavim u vremensku dimenziju.

Godine 2008. BDP je bio 49,26 milijardi dolara, nepunih 50. Po toj fantastičnoj stopi rasta od 2,7% godišnje, imajući u vidu koliko je BDP bio lane, mi ćemo ovaj iznos iz 2008. godine dostići 2026. godine. Tada, 2026. godine će nam se BDP vratiti na nivo iz 2008. godine, po fantastičnoj stopi rasta. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo, narodni poslanici, neću da se bavim babama i žabama. Naša privreda je orijentisana i naša politika naše centralne banke je orijentisana prema evru. Pa sada spominjete koliki je bio BDP 2008. godine, kada je evro bio mnogo jači u odnosu na dolar, nego što je danas, jer tada je bio, čini mi se 1,45-1,50, a sada je 1,1 odnos evra i dolara. Znači da neko nema nikakva pojma o ekonomskoj struci. Babe i žabe se ne sabiraju. Ako je naša privreda orijentisana na evra, izražavamo naše statističke podatke u evrima, onda evro možemo da koristi i 2008. i 20016. ili 2017. godine.

Amandman koji je podnet, da sredstva koja ima Agencija za osiguranje depozita mogu da se koriste samo kroz programsko finansiranje budžeta Republike Srbije, pa čak čuh od predlagača, odnosno podnosioca amandmana da to treba raditi i sa deviznim rezervama itd. prkose ekonomskoj logici. Znate, državni intervencionizam direktno ili indirektno uvek postoji u svakoj privredi. Imate ga i u politici koju vode Federalne rezerve tzv. FED SAD, imate u politici koju vodi Evropska centralna banka, imate u politici koju vodi, recimo Švajcarska centralna banka, iako su to privatne institucije, ali svoje poteze donose u skladu sa nekom politikom.

Sada, da raščistimo – čemu služe devizne rezerve? Devizne rezerve služe za pokrivanje novčane mase dinara koji se nalaze na tržištu. Drugi razlog pokrivanje deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni, ako ga ima i tu u manjem slučaju. Hvala Bogu, od 2016. godine ga nema. Treći razlog je postojanje deviznih rezervi, sprečavanje prekomerne oscilacije kursa dinara prema svetskim valutama.

Znači, za masu dinara koju imate na tržištu vi odgovarate nekim rezervama. One mogu da budu zlatne rezerve, devizne rezerve, hartije od vrednosti nekih drugih država koje imaju jako dobar bonitet itd. Ali to su vaše rezerve kojima garantujete za dinare koji se nalaze na tržištu.

Šta se dešava ako krenete iz deviznih rezervi da finansirate budžet? Dešava se recimo, SFRJ sredinom osamdesetih godina, gde ste imali inflaciju oko 100% pa je bilo čuveno zamrzavanje cena itd. Daleko kvalitetnija i bolja privreda nego što je danas srpska, ali se dešavalo. Imali smo tu situaciju 1992, 1993. godine – šta smo tada imali kao posledicu? Imali posledicu da primite platu koja vredi 25 ili 30 maraka, stigne do banke, dve ili tri marke. Zato sve ovo o čemu smo pričali prkosi ekonomskoj logici.

Sada, da ne mešamo neke stvari, imamo dve institucije koje štampaju puno svoje nacionalne valute, ali to ne rade bez razloga. Jedna je, recimo, Evropska centralna banka, tri milijarde evra dnevno se odštampa, ali kuda ide novac? Da bi se otkupili dugovi zemalja članica Evro zone i taj novac na posredan način vratio banke koje bi ga plasirale u privredu ili stanovništvo, dakle u potrošnju. Da li može to Srbija da uradi? Ne može. Nemamo mi ekonomsku moć za to. Ili, recimo, Federalne rezerve SAD štampaju isto dolar. Zašto? Dolar je svetska valuta plaćanja, kada krene da štampa dolar sva roba koja se uvozi u Ameriku postaje nekonkurentna, sva roba koja se izvozi iz Amerike postaje konkurentna. Je li dinar svetska valuta plaćanja? Pa nije. Onda nemojte da se poredimo sa takvim finansijskim sistemima, ne možemo.

Niko mi ne reče od kolega iz bivšeg režima da li je tačno, evo pitam ministra, 2015. godine, januara meseca, Agencija za osiguranje depozita uplatila je u budžet Republike Srbije 118 miliona evra? Odakle taj novac? U tome i jeste problem, država iz nasleđenog stanja finansira obaveze iz budžeta prema Londonskom i Pariskom klubu, i to banaka koje su otišle u stečaj 2002, 2003. itd, a stečaj tih banaka i novčanu masu koja se prikuplja iz stečaja kontroliše Agencija za osiguranje depozita. Da li je bilo normalno da Agencija akumulira sredstva, a država plaća obaveze prema Londonskom i Pariskom klubu? Zato su 2015. godine uplatili u budžet Republike Srbije 118 miliona evra.

Isto tako, nije ni bilo logično, oni koji napadaju, a iz bivšeg su režima, da 2011. godine određujemo takvo poslovanje Agencije za osiguranje depozita, i to zakonom ovde, jednim Zakonom o zajmu iz 2011. godine, gde smo tačno odredili u kojim bankama ta sredstva mogu da se deponuju i sami sebi 2011. godine vezali ruke. Sada ne vidim šta je tu toliko loše da jedan deo sredstava koje ima Agencija za osiguranje depozita bude korišćen za kupovinu državnih hartija od vrednosti. Koji su benefiti od toga? Prvo, ta sredstva i nisu tako mala. S druge strane, Agencija za osiguranje depozita može da utiče prilikom kupovine državnih hartija od vrednosti na prinose, odnosno da smanjuje kamatu na tržištu po kojoj se zadužuje Republika Srbija. Imate još jednu, da tako kažem, pozitivnu posledicu, ako pozitivne posledice postoje.

Dovodi se u pitanje još jedna stvar, pošto pokušavam da objasnim da ekonomija nije nešto što možete samo da tumbate ili izvlačite činioce, jer kad jednu stvar promenite u ekonomiji nikada niste sigurni na kom će mestu da se multiplikuje problem zbog poteza koji ste uradili. Previše nepoznati faktora ima, previše nepoznatih činilaca. Zato morate u svemu tome da budete jako oprezni i da svaki potez koji povlačite budete sigurni, koliko je god to moguće, da štetnih posledica za privredni i ekonomski sistem neće biti. Zato i imamo danas jedan ovakav zakon.

Zašto bi Agencija deponovala sredstva u bankama za koje smo u obavezi iz 2011. godine i po zakonu sa kojim ova Vlada nema ništa, a one nama da plaćaju negativan prinos? Znači, ovo je zakon koji je privremenog i oročenog karaktera. Ali, šta bi se desilo kada bismo mi sva sredstva kojima raspolaže Agencija za osiguranje depozita potrošili na, evo prihvatam, programsko finansiranje budžeta, izgradnja infrastrukture su programski ciljevi? Tog trenutka svakoj banci, bez obzira ko je osnivač, pada bonitet na međubankarskom tržištu. Ali, da stvar bude još gora, pošto je Srbija država koja garantuje za štedne uloge do 50.000 evra, svi krediti koje te banke imaju, a koji nisu obezbeđeni hipotekom ili nekim drugim čvrstim obezbeđenjem, utiču na likvidnost države, opštu likvidnost države i njen kreditni rejting i njen bonitet.

Nadam se da sam kolegama objasnio zašto treba biti oprezan i ne treba se u ekonomiji, ima mesta i za politiku, ali ne može politika da bude ta koja će da bude uvek dominantna u odnosu na struku. Evo jedan nesmotren politički potez. Neke zakone, slažem se da je trebalo da se obeštete ljudi kojima je nepravedno oduzeto poljoprivredno zemljište 1945, 1946, 1947, 1948. i 1949. godine, ali to je urađeno jako brzo, bez ozbiljne pripreme. I šta ste uradili? Pokidali proizvodne lance u Srbiji. Znači, kada nešto radite morate da uradite dobro, dobro da isplanirate, dobro da zaštitite i državu, da zaštitite privredu, ekonomiju, životni standard građana, pa onda da donosite odluke. Ovako kada pročitam i kada čujem šta su sve moje kolege poslanici rekli, ja samo mogu da kažem da Srbija pod vašom vlašću ne bi opstala ni 15 dana.

Hvala.
Reč ima Saša Radulović.

Hvala.

Ja se zahvaljujem predsedavajućoj što je dozvolila 11 minuta veoma, veoma, veoma široke rasprave o ovom amandmanu. Dakle, veoma, kao što kaže kolega Krasić, široke rasprave. Nadam se da je ovo početak trenda da će predsedavajuća dozvoliti diskusiju u Skupštini, kada već 11 minuta dozvoljava poslaniku vladajuće većine da govori ovako široko o ekonomskoj temi. I ja bih mogao sada ovako od Kulina bana da objasnim kompletnu ekonomsku situaciju, ali izgleda da svi govori vladajuće većine završavaju na jednom, a to je – krivi su oni pre, a to što smo mi pet godina na vlasti i ništa uradili nismo i upadamo u sve gore probleme, i partijsko zapošljavanje i partijsko razaranje države nema kraja, o tome ni reči. Ono što je bilo pre pet godina, deset, 15, to je važno. Jednog trenutka je potrebno preuzeti odgovornost i kazati – za ono što se sada dešava odgovorna je ova vlast, i za dobro i za loše, pa da na taj način vodimo diskusiju, a ne svaki put kada neko iz opozicije bilo šta kaže o tome šta se dešava danas krene salva uvreda, uvredljivih naziva i vraćanje na neko vreme koje je bilo pre. Mnogo grešaka je pravljeno i pre 2012. godine, mnogo grešaka se pravi i danas, ali konačno očekujemo da će biti preuzeti odgovornost od strane onih koji vode državu i da odgovaraju za ono što se dešava danas. Hvala.

Reč ima Boško Obradović. Izvolite.