Hvala.

Kad bi kontrolisao sve državne resurse, kontrolisao RTS i sve medije, sigurno bi i pobeđivao na izborima i sa preko 50%, međutim, pošto je to nebitno za ovu diskusiju, jedini manir, ja ga ponavljam kad god govorim o nečemu argumentovanom, u redu je da se druga strane ne složi sa tim, da ukaže na stvari koje nisu rečene, da o tome diskutujemo, ali pokušavati uvrediti drugog govornika, govoriti o njemu lično, ko je šta na izborima, zaista nije za ovaj Dom, međutim, očigledno to će tako da nastavi, pošto argumenata po stvarnim pitanjima nema.

Kad poglade sve ove strane investitore, ova priča o Zakonu o deviznom poslovanju, pitanje za poslanika je – da li zna koliko devizni inspektorat ima zaposlenih? To bi bilo da se vidi koliki posao taj inspektorat sad obavlja i koliko su mu skresane nadležnosti i šta uopšte može da uradi. To što je ovo rađeno i ranije, pre 2012. godine, u svom ovom periodu kad se desila pljačkaška privatizacija i nastavljeno nakon toga, ne opravdava ove koji to rade i danas i koji ne vide da se to dešava.

Ova politika bezumnog subvencionisanja, stranih investitora, gde dobijaju ogromne subvencije, dobijaju pogodnosti za zemlju, grade im se fabrike, zapošljavaju naše ljude kao jeftinu radnu snagu, i onda profit preko tih transfernih cena izvlače iz Srbije, što je njihovo pravo, jer svaki poslodavac, odnosno svaka firma želi da maksimizira svoj profit, i da ga maksimizira u zemlji iz koje dolazi. To je njihovo legitimno pravo i naša država ne radi ništa da to spreči, nije radila ni ranije, ne radi ni danas.

Cela poenta ovoga svega – niko ništa nema protiv stranih investitora, ali valja nam podržavati domaću privredu, a to se radi kroz smanjenje poreza i doprinosa, to se radi kroz smanjenje birokratije, kod stvaranja uslova da domaći privrednik može da dobro privređuje i dobro zaradi. To je ključni problem sa ekonomskom politikom ove sadašnje Vlade, i to što pet godina na vlasti ni jednu suštinsku reformu, ni u jednoj oblasti društva nisu sproveli.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovde se stalno pominje priča o bivšem režimu i spočitava i nama koji u tome nismo učestvovali. Meni je žao što nema kolega iz DS da oni, eventualno nešto prokomentarišu. Ne znam da li imaju neke neodložne obaveze, pa da odgovore. Moram podsetiti uvažene kolege, oni su pet godina aktuelna vlast. Bio sam vrlo alergičan, to svaka vlast voli, da stalno spočitavam onim prethodnicima šta su prethodnici loše uradili. Pa, dobro nisu ništa uradili, zato su bivši. Hajde da vidimo šta sada mi, odnosno vi ovde radite koji ste sadašnji.

Što se tiče brojke, pokušavam da vratim stvari na argumentovan nivo, što nije uvek lako sa nekim poslanicima, dakle jeste. Tu ima raznih pokazatelja, neki su i povoljni, a neki su ambvivalentni. Kad se već toliko pominju brojke i napredak koji je ostvaren, zašto se ne pominje i danas druga brojka, koja se upadljivo zataškava, a to je da od tih strašnih, katastrofalnih 2012. godine i dolaskom ove aktuelne vlasti, javni dug podigne sa 15, na gotovo 25 ili 24 preko milijarde evra.

Hajde i to da kažemo, kada se hvalimo pozitivnim ili hvalite pozitivnim bilansima, onda kažite. Mi smo čuli od koleginice Tomić, ona je navodila neke podsticajne bilanse, zaboravila je da spomene, ona je rekla – dug je rastao. Deset godina raste. Pet godina ste vi na vlasti i on je rastao poslednja dva meseca, kaže ministar Vujović. Meni je to jako drago što se ispostavilo da je to tačno, da je sad počeo da opada, ali je za 15 otišao na preko 24, gotovo 25 milijardi evra. To je i udeo javnog duga u BDP je sa 65 porastao na 68%. To su te činjenice, koje takođe treba da kažemo.

Što se tiče konkretnih predloga, pokušali smo da popravimo ovo, ali ja ponavljam, naša grupa će glasati za ovo što je pozitivno, što je korak u dobrom pravcu. Mi smo samo hteli da ohrabrimo da stvar ode i još dalje, odnosno da tu bude još hrabrija ta briga oko mogućnosti ili ta mogućnost ulaganja u domaće hartije od vrednosti.

Što se tiče ovih zakona, koji se tiču zaduživanja dodatnog i zaduživanja, to nećemo podržati. Mislim da treba da se podrži, bez obzira što ministar Vujović je jako ubedljiv i ume, on je bio, takoreći, ovlašćeni diler kredita funkcioner Svetske banke, i ume jako lepo da objasni zašto je dobro podići neki kredit. Hvala.

Povreda Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Malopređašnji govornik, gospodin Arsić, kada je upozoravao odnosno ukazivao na negativne posledice pogrešne ekonomske politike, osvrnuo se na poslanike koji sede preko puta njega. Jednom smo pominjali i nije zgoreg ponovo da opominjem, kada gospodo iz Srpske napredne stranke navodite krivce, onda oni imaju svoja imena, prezimena i poslaničke grupe. Mi srpski radikali, istine radi, ne pravimo među vama razliku, isti ste vi, i po programu i po politici. Ali, da li bili jasniji javnosti, jasno kažete, kada ukazujete na nekog ko je kriv za sadašnju ekonomsku situaciju ili političku, kažite ako ne ime i prezime, onda poslaničku grupu ili političku partiju kojoj pripada, a ne tako, kazujući – ovi preko. Mi srpski radikali nemamo veze ni sa jednima ni sa drugima, mi čuvamo svoje dostojanstvo, a vi ostali kako hoćete. Hvala vam.

Da li želite da glasamo o povredi Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Ja bih malo o ovim dugovima, subvencijama i ostalim temama koje su baš u vezi sa amandmanom, a sigurno neću da odgovaram na ovo. Mada, istina je da je nedostatak politike tu potpuno identičan epitet, tako da nema niko ništa da se ljuti zbog toga, tu politike nema pa nema.

Što se tiče onog nivoa duga, citirali smo već taj podatak ovde više puta. Na dan 31. 12. 2012. godine 17,7 milijarde, i to stoji u zvaničnom podatku koji može da se proveri evo sada, dok mi o tome pričamo, i to može da se pronađe na sajtu. Ko to pronađe na sajtu, može da pogleda svojim očima, ne mora meni ništa da veruje. Onaj hronični problem sa matematikom – jeste 10 milijardi, nije 10 milijardi, to se lako proverava i lako se utvrđuje da to nije to.

Jedna strana problema je iznos. Jedna strana problema je taj nivo koji je dostignut u dugu. Druga strana, i mnogo opasnija, kad se gleda na duži rok, bilo kakvu perspektivu, jesu uslovi. Dakle, postoji uslovi pod kojima nešto može lakše da se sanira i vrati i uslovi pod kojima je to vraški teško. E, te vraški teške, ako ne i gore od toga, mi smo dobili u pomenutoj 2012. godini. Ima li nekog u ovoj zemlji da mu to do danas nije jasno? Ja cenim – ima samo oni koji neće da im bude jasno, koji odbijaju da prihvate da im bude jasno. Zašto? Da bi imali šta da kažu, da bi imali zbog čega da kritikuju ovde, pa da pominju i SNS i Vladu Srbije, itd, itd.

Ako pogledate bilo koju od sednica na kojoj se raspravlja na ovu temu, vi čujete i egzaktne podatke i te nivoe kamata, rokove, itd. Tu ne može čovek da ne razume, sem ako sam neće. Ja vidim – neće. Ne mora. Nije sporno. Samo nek bude spreman da svaki put čuje da je onda za to sam zaslužan. Neka bude spreman svaki put da čuje da su tu i njegovi lični grehovi, i zbog toga što je bio gde je bio i zbog toga što je podržavao koga je podržavao, pa i zbog toga što danas podržava tog koga podržava.

Kad neko danas, na primer, stoji ispred, i to ponosno stoji ispred jednog dosovskog kandidata, on je dosovsku politiku prihvatio. Tu je sistem – s kim si, onakav si. I oni što se ljute zato što su izlazili na izbore sa dosovskim strankama pa im danas mnogo šta nije pravo, nek se ljute sami na sebe. Niko ih nije tukao po ušima da prihvate takvu politiku, da ponosno stanu ispred 12 godina potpunog uništavanja i devastacije ove zemlje, iza stotine hiljada izgubljenih radnih mesta, iza tog duga koji je gori nego ono što je bilo posle jedne decenije ratova i propadanja i tih uslova nad kojima posle drugi moraju kosu da čupaju. Niko ih nije tukao da to rade.

Sami su to prihvatili. Ako su to sami uradili, neka se ponose. Ako im je neprijatno pa se ne ponose, onda bar nek ćute, nek ne prebacuju onima koji su od njih i bolji i uspešniji. To bolji i uspešniji ne kažem ja i ne kažemo mi. Evo taj MMF o kojem se priča, evo ta Svetska banka. Pogledajte zvanične ocene programa koji se sprovode u Srbiji. Videćete doslovce – jedni od najboljih programa u istoriji međunarodnih institucija. To znači da je sve ono što je zacrtano da bude rezultat, a zacrtano je strogo, zacrtano je kritički prema nama samima, uvek bilo i bolje od onoga što je predviđeno. Dakle, može i ima načina kad se o tome stara neko ko hoće, kome je zaista važno i ko ume.

Ovo što se duga tiče, ima još dobrih vesti, imali smo ih već jutros. Taj dug je počeo da se smanjuje. Dakle, oni koji su znali samo za uvećanja, mogu da se raduju ako im je zaista stalo do nečega dobrog za zemlju. Smanjuje se. Još jednom, zašto? Jer postoji Aleksandar Vučić, postoji Vlada Srbije, postoji parlamentarna većina koja hoće da se bavi stvarima koje su za zemlju dobre.

Ko ima problema sa kokošijim pamćenjem, opet njegov lični problem, ali kad god želi da se raspravlja na tu temu, može i on da čuje po koju stvar podsećanja radi. Godina 2013, ekskluzivno za one koji su zaboravili da su podržavali subvencije, „sigurno je da u ovoj i u 2014. godini nećemo ići na ukidanje subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta“, otkriva za jedne dnevne novine jedno lice kategorije ministarsko, u to vreme. Još kaže, objašnjava: „Ova mera postoji i u drugim državama i jasno je da mora postojati nešto zbog čega će se ulagači opredeliti baš za Srbiju“. Tako je neko govorio 2013. godine. Dva meseca kasnije, kada bude ispraćen na vrata zato što je zaslužio to što je zaslužio time što je radio, odnosno nije radio, što se sam lično reklamirao i pokušavao za svoj lični ćar i privatni interes da koristi državnu funkciju, menja ploču, zaboravlja. Odjednom pati od amnezije. Inače, ta emisija „Borba protiv pilećeg pamćenja ili kokošijeg pamćenja“ mislim da se daje na Radio Beogradu subotom. Preporučujem, verujem da bi nekima jako dobro došla.

Isto lice u svom zvaničnom materijalu, zavedenom na zvaničnom sajtu svog fantomskog udruženja koje predstavlja kao neki pokret, a u stvari je privatno udruženje i ne može nikako da se registruje kao stranka, drži i sledeći materijal. Kaže – išao sa svojim najbližim saradnikom da pregovara oko toga da se učlane u jednu malu stranku jednog takođe bivšeg dosovskog lidera, jedne velike političke vedete i strašnog genija. Nisu se dogovorili, verovatno oko aranžmana, ali su pri tom razgovarali na temu kakav doprinos mogu da daju ti lideri fantomskih udruženja. Oni kažu – nudili smo mu neki politički program i u njemu raznorazne stvari po mnogim kategorijama i temama, između ostalog, neka zaštita je bila tema. Kaže – zašto mi ovo predlažemo i zašto nam treba ovo što mi predlažemo? Doslovce – da bi otpuštali višak radnika, da bi zatvorili Železaru u Smederevu. Onda, opet, prođe neko vreme, nekad dan, nekad dva, nekad godina i čovek kaže – ma, nikad ja to nisam tvrdio, ja da se zalažem za zatvaranje Železare, ma, šanse nema.

Ima takvih primera još, npr. iz pre godinu ili dve samo, kako su javna preduzeća rak rana i da ih treba zatvoriti. Što ne može da se sredi, katanac i svi na ulicu i onda lepo, citiram, piše detaljno, to preduzeće, pa ovo, pa ono, ako ikoga zanima, i to sve može da se nađe na zvaničnim materijalima koji i dan danas, evo, sad dok o tome pričamo, stoje na zvaničnom fantomskom udruženju koje se predstavlja kao pokret, a ne može da se registruje kao stranka jer nema dovoljno potpisa podrške. I „Srbijagas“ i EPS i Železara i Železnice i „Petrohemija“ i JAT, tj. ER Srbija. I kad neko sve ovo zna, a uporno negira, ja mogu da zaključim samo jednu stvar – sam se trudi da ne samo ponovi istorijski uspeh od 1,4% na izborima, nego i da ga prevaziđe prvom prilikom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.

Nastavak iste retorike od strane vladajuće većine, koja nema argumente, pa onda ide da vređa, izmišlja, priča neistine. To smo već naučili. Ja neću odgovarati istom merom. Ima toliko materijala o svim poslanicima vladajuće većine, ali to bi bilo vređanje dostojanstva Narodne skupštine, a i zabranjeno je ovde. Međutim, to ne sprečava ovog poslanika koji se svaki put javi i na isti način pokušava da uvredi i mene. Evo, posvetio mi je sada jedno sedam minuta.

Da se vratimo na onu suštinu i neke stvari koje je kazao, a koje su neistina. Građani treba da znaju da u trenutku kada je ova vladajuća većina preuzela vlast, javni dug Republike Srbije je bio oko 15,5 milijardi evra. To je bilo u trenutku kada su preuzeli vlast i nakon toga krenuli da zidaju taj dug koji je porastao za više od 9 milijardi za ovih pet godina koliko su na vlasti.

Vlast pre njih je od 2008. do 2012. godine preuzela javni dug od 7,5 milijardi i dovela ga do 15,5. To je, znači, od osam prešli na devet. Razlika jeste u tome što su sada uplašeni pod tim ogromnim teretom javnog duga posegnuli u džepove građana i privrede, povećali sve poreze, oteli penzije, smanjili plate, ne bi li nekako spustili taj javni dug, odnosno ne bi li nekako smanjili deficit, naravno, ne radeći nikakve reforme unutar svog javnog sektora, odnosno ne reformišući državu, ni jednu jedinu reformu. Pitanje za sve građane – da li znaju jednu oblast društva u kojoj je uveden red, jednu jedinu oblast?

Znači, kada imate ovakve činjenice, onda naravno da bežite od njih i pokušavate da uvredama sakrijete nesposobnost i ono što ste u stvari zaista i uradili u prethodnih pet godina. Ovo je ono o čemu bi trebali da razgovaramo.

Što se tiče „Železare“ Smederevo, ponavljam još jednom, niko nikada nije govorio o zatvaranju nego o uvođenju reda, jer da smo uveli red 2013. godine, ne bi imali 270 miliona evra bačenih na spasioce iz Češke, i odakle već, koje je angažovao lično predsednik Vlade koji su se pokazali kao veliki problem i ostavili 270 miliona evra duga.

Što se tiče subvencija stranim investitorima. Kazali smo, kao što je i odgovorno, da prekidati ugovore koji su na snazi nećemo, pošto to odgovorne države ne rade, ali smo odmah krenuli o uvođenju reda među te subvencije i utvrdili da gotovo nijedan korisnik subvencija nije ispunio obaveze iz ugovora koji su potpisali, pa smo onda na osnovu toga i zaustavili sve subvencije.

(Vladimir Orlić: Čije su ono reči bile? Jel neko poslao nekog od Živkovića da se lažno predstavlja kao Saša Radulović? Da li postoje dvojica Saše Radulovića? Ima jedan koji voli sednice i jedan koji ne voli, jedan koji hoće da zatvori železnice i jedan koji neće. Da li ima jedan koji je pobedio na izborima i jedan koji je osvojio 1%?)

Naravno, pošto vam nije cilj da govorite o činjenicama, nego bi samo da napadate, odnosno da pokušavate da uvredite drugu stranu, i evo sad nastavlja da dobacuje, možda da vas pustim. Hajde, kažite kolega Orliću, da vas čujemo.

(Vladimir Orlić: Koliko Radulovića ima?)

Glasnije malo, ne čuju vas građani kako dobacujete.

(Vladimir Orlić: Koliko ima Radulovića, jedan ili dva?)

Evo, dao sam vam priliku, pa ste prekinuli. Znači, od ovog dobacivanja nema ništa.

Suština je da su te subvencije bacanje novca. Ja sam to prekinuo. Dok sam bio ministar imao sam veliki sukob sa Aleksandrom Vučićem oko toga, i ne, ja nisam najuren, ja sam podneo ostavku zato što Vlada nije imala nikakve namere, i to je pokazano u vremenu koje je došlo posle, da uvede red u bilo koju oblast društva. Sve što ih interesuje je da gradi svoju partokratiju i da nastavi da živi na grbači građana i privrede. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.