Dame i gospodo narodni poslanici, priznajem da ima i većih nacionalista od mene i većih protivnika od EU od mene, ali isto tako znam da ljudi koji imaju hrabrosti da priznaju grešku napreduju u politici, a vi bezgrešni iz izbora u izbore dobijate sve manje i manje glasova. Ali, da se ja sad ne bavim vama, niste vi bitni. Onaj ko dobije manje glasova od Belog Preletačevića, sa njime ćemo se baviti neki drugi put.

Ovde je jedan gospodin nežnog srca, kome teško padaju, kaže, klevete i uvrede rekao da se on borio protiv nekih lupeža. Evo šta je radio taj dotični gospodin. Ovo je inače, da ne bi bilo nikakve zabune, kao da mi sad ovde nešto izmišljamo, lažemo. Ovo je rešenje iz 2011. godine kada SNS nije bila na vlasti Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, gde se između ostalog kaže u obrazloženju odluke kojom je kažnjen Saša Radulović - da je stečajni upravnik Radulović nesporni suosnivač privrednog društva „E biznis servis“ d.o.o. Beograd koje se bavi pružanjem knjigovodstvenih usluga. Dakle, nesporni suosnivač. Isto lice je angažovano u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom „Novi auto put“ a.d. u stečaju Beograd što se utvrđuje iz obrasca broj četiri liste 1345, pa se onda dalje kaže – nije osnovan navod stečajnog upravnika Radulovića da mu pozitivni propisi ne zabranjuju da angažuje pravno lice, čiji je član povlaka suvlasnik kao stručno lice.

Svako ima pravo da u svojoj imovini poseduje i kapital pravnog lica, ali odredba kodeksa etike zabranjuje sukob interesa. Ostali navodi iz izjašnjenja stečajnog upravnika, gospodina Saše Radulovića, nisu od značaja za odlučivanje u ovom postupku. Ceneći težinu počinjene povrede dužnosti, disciplinsko veće nalazi da se u konkretnom slučaju radi o težoj povredi dužnosti. Stečajni upravnik je postupao suprotno imperativnim odredbama zakona i suprotno kodeksu etike.

Stečajni upravnik, dakle Saša Radulović, bivši ministar privrede, jedna od grešaka SNS, dakle, mi to otvoreno priznajemo, stečajni upravnik Saša Radulović je počinio više nepravilnosti u radu. Na taj način kaže – nisam ukrao ni jedan dinar, ko mi dokaže da sam uzeo bilo šta, a Agencija za licenciranje stečajnih upravnika kaže – na taj način ugrožena je bila stečajna masa. Stečajna masa je dovedena u opasnost činjenicom da banke nisu blagovremeno obaveštene o otvaranju stečaja. Stečajna masa je oštećena.

Dakle, vodite računa šta piše. Zna Saša Radulović proceduru. I on je nama govorio šta piše u zakonu o stečaju, ali on je radio sve suprotno od onoga što piše u zakonu. Jer, evo šta kaže Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, stečajna masa je oštećena isplatama licima koje su izvršene bez saglasnosti stečajnog sudije. Dakle, sve ove isplate svojoj sopstvenoj firmi radili ste bez saglasnosti stečajnog sudije. Stečajni upravnik angažovanjem privrednog društva, čiji je suvlasnik, doveo je sebe u sukob interesa i stvorio uslove za sticanje dobiti od stečajne mase mimo zakonskih okvira. Dakle, to je napisano u rešenju Agencije za licenciranje stečajnih upravnika 2011. godine.

Gde je greh SNS? Što nam je ovo očigledno promaklo. Ali nam je promaklo za veoma kratko vreme, od septembra do decembra 2013. godine, kada je Saša Radulović, glavom bez obzira pobegao iz Ministarstva privrede, tako da veliku štetu i nije mogao da napravi, iako je imao očiglednu nameru. Kao što je sistematski upropastio sva preduzeća gde je bio stečajni upravnik i postupao suprotno Zakonu o stečaju i suprotno kodeksu etike stečajnih upravnika, što je potvrdila i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, ali i Privredni sud u Beogradu.

Prema tome, kada Saša Radulović kaže – pokažite mi papire da sam ja nešto krao, evo vam Rešenje, samo jedno od rešenja Agencije za licenciranje agencije stečajnih upravnika i kaže – pokažite mi odluku suda, evo vam Rešenje Privrednog suda u Beogradu, opet iz 2011. godine, gde se Saša Radulović razrešava dužnosti stečajnog upravnika u predmetu stečaja nad GP „Novi autoput“, u stečaju, iz Beograda.

Ali, nagradno pitanje za Sašu Radulovića, jel ima neka firma u Srbiji u kojoj on nije bio stečajni upravnik? Jel ima neka firma? Ja sam ovde pobrojao bar 15. Fascikla mi je, evo kao što vidite, onako prilično obimna. Nemam vremena sve ovo da čitam, u svim ovim preduzećima Saša Radulović je bio stečajni upravnik i radio jedno te isto – sam sa sobom zaključivao ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga i ostvario enormnu dobit. I onda on kaže – ja imam rešenje za srpsku privredu. Evo, ovo su njegova rešenja za srpsku privredu. Sve u stečaj, sve na prodaju i sve meni. Ali, to nije rešenje za srpsku privredu.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala predsedavajući.

Još jednom, jako je lepo, mogli bismo ceo dan da posvetimo meni, pa da napravimo raspravu oko toga, to bi bilo jako dobro. Evo sad da obavestim cenjenog i uvaženog poslanika, da je to nezakonito rešenje donela korumpirana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja je 2011. godine bila u nadležnosti Mlađana Dinkića, koji je danas savetnik Aleksandra Vučića za arapske poslove.

Tako da, kontinuitet od tada ide, znači, nakon što je to nezakonito i zaista potpuno iskrivljeno rešenje doneto, sud je ukinuo to rešenje. Pa je onda, kada je došao SNS ponovo Agenciji izdala još jedno isto takvo rešenje, pa je sud drugi put ukinuo. Pa su nakon toga treći put ponovo doneli nezakonito rešenje, jer štite one koji pljačkaju one koji su se borili protiv njih, pa je onda nakon toga treći put, Agencija donela rešenja da se radi o lakšoj povredi, pa je to sud treći put ukinuo. Tako da ovako izgleda cirkus sa korumpiranim državnim agencijama, protiv ljudi koji se bore protiv pljačke u stečajevima.

Da ponovim još jednom, nikada ni jedan jedini dinar ni od koga nisam uzeo. Ove neke stvari koje su pročitane su oborene na sudu, pošto naravno i stečajni sudija je dao saglasnost i naravno i direktor Agencije za stečajeve je dao saglasnost i naravno Odbor poverilaca i sami poverioci su dali saglasnost, pošto tu nikakvog sukoba interesa niti može biti.

Međutim, još jedna stvar je jako interesantna, ovde su saznali da im je ovo promaklo. Ovim ljudima iz SNS. Da vam kažem, ovo pitanje sam pre nego što sam predložen da budem ministar privrede, pismeno obrazložio Aleksandru Vučiću. Imam mejl o tome pa bih voleo kada bi Aleksandar Vučić imao smelosti da umesto da koristi poslanike u Skupštine i da im podmeće stvari koje će da govore, da izađe na jedan tv duel i da mu pokažem taj mejl u kome sam mu sve ovo što sam vama ispričao danas i način na koji je to rađeno i zbog čega je to korumpirano i kako sam se borio za sve to, da on zna i tada je znao koliko sam radio na predmetima 24 sporne privatizacije, šta smo sve uradili tamo. Pronašli sve dokaze koje je tvrdila Verica Barać, međutim to njega ne interesuje, interesuje ga samo blaćenje političkih protivnika.

Još jednom, ponosan sam na sve što sam radio. Sve ove stvari koje su pročitane su ukinute od strane suda, tri puta. Nema sumnju da će vladajuća većina nastaviti da pokušava da mrcvari sa ovim. Za građane je bitno, nikada dinara u svoj džep nisam stavio, koji mi ne pripada kao naknada. Ove stvari o kojima govorimo su plate ljudi koji su radili knjigovodstvo. Zaposleni radnici u tim firmama znaju koliko sam se borio za njihove interese i šta sam sve uradio i u Vršačkoj pivari da sprečim pljačku, i u Šećerani da sprečim da imovina ode bud-zašto. Znači, u svim predmetima u kojima sam nastupao kao stečajni upravnik. Tako sam radio i kao ministar, sprečio pljačku, samog PPV-a i njegove familije, tako ću raditi i u nastavku zato što Srbiju izjeda partokratija, korupcija i burazerska ekonomija koja je vezana sa tim. To je ono što nas uništava i sada umesto da razgovaramo o suštini danas, poslanici vladajuće koalicije se bave samnom i pokušavaju nekim lažnim pričama, izvrtanjem stvari da prikažu tobože da sam uradio nešto što ne valja.

Da jesam, već bih bio procesuiran, budite uvereni u to, sve poluge vlasti imaju, ali pošto nemaju ništa, onda mogu samo ovako da pričaju pred kamerama i pokušaju da prave cirkus. Hvala.

Siguran sam da će na tv duel da izađe sa Aleksandrom Vučićem kada bude ušao u drugi krug predsedničkih.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako će Saši Raduloviću da bude lakše, evo, ja priznajem, Saša Radulović nikada nije bio stečajni upravnik ni u jednom društvenom preduzeću, Saša Radulović nije suvlasnik firme „E-biznis servis“, Saša Radulović nikada nije sam sa sobom zaključivao ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga, ne postoji rešenje Agencije za licenciranje stečajnih upravnik, ne postoji rešenje Privrednog suda u Beogradu, ja sam to sve izmislio zato što me je mnogo strah od čoveka koji je na izborima osvojio nešto više od 1% glasova, ali postoji nešto što je istina.

Istina je, kako kaže Saša Radulović, mejl koji je on uputio Aleksandru Vučiću, u kome navodi da je bio i stečajni upravnik, u kome navodi i da je sam sa sobom zaključivao ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga, u kome navodi da je suvlasnik firme „E-biznis servis“, u kome navodi da ga je 2011. godine ta korumpirana, kako on kaže, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika kaznila novčanom kaznom od 100.000 dinara. U tom mejlu stoji i da ga je Privredni sud u Beogradu razrešio dužnosti stečajnog upravnika zato što je kršio zakon. Dakle, sve je neistina što ja kažem, evo priznajem, ali sve je istina ono što piše u mejlu Saša Radulovića upućenog Aleksandru Vučiću, a u kome su sve ove činjenice izgleda mnogo podrobnije navedene nego što sam ja ovde uspeo u Skupštini da uradim.

Pošto gospodin Saša Radulović verovatno poseduje više informacija o svojim delima i nedelima dok je bio stečajni upravnik od mene, a to je sadržano u tom mejlu, evo, ja vas molim, gospodine Raduloviću, donesite nam taj mejl, pa da i mi imamo još više informacija o tome šta ste radili dok ste bili stečajni upravnik.

Vreme, kolega Martinoviću.

Zašto ovo ima veze sa tačkom dnevnog reda? Srpska privreda je, dame i gospodo narodni poslanici, dovedena u ovakvo stanje, između ostalih, i zbog ovakvih kao što je Saša Radulović. Da se vratimo na početak krize, Makijaveli je još u XVI veku rekao – kada jedna država doše u krizu, ona treba, da bi iz krize izašla, da se vrati na uzroke te krize. Sada da vidimo koji su uzroci te krize. Uzroci te krize su pošast koja nas je zadesila 2009. godine i … (Isključen mikrofon.)

Kolega Martinoviću, moram da vas prekinem, dobili ste dva minuta.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog sata. Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Enis Imamović, Nataša Mićić, Olena Papuga, Nenad Čanak, dr Žarko Korać, Nenad Milić i Bajro Gegić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Krasiću.

Samo da podsetim da nije dobro kada se vrši dopuna Zakona o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, da je tekst predložene dopune identičan. To znači da nešto nije u redu sa ova dva zakona. To u prevodu znači da ovaj zakon gde se definišu nadležnosti Agencije za osiguranje depozita na neki način prepisuje ono što je materijalno pravna odredba. Ali, dobro, to je već sastavni deo našeg pravnog sistema.

Mi smo amandmanom tražili da, ako se već sredstva Fonda za osiguranje depozita, i to ona devizna sredstva, moraju na neki način plasirati u hartije od vrednosti, da to budu kratkoročne hartije od vrednosti. U međuvremenu, vi ste prihvatili amandman i onda ste odustali od prvobitne ideje da se 100% tih devizni sredstava plasira u hartije od vrednosti, u dužničke hartije od vrednosti, već ste rekli da samo 25% mogu da se plasiraju. Na taj način ste u stvari, i priznali šta ne valja u ovom konceptu koji ste zamislili.

No, da krenemo redom. Samo bih podsetio na sledeće: kada se država zadužuje na finansijskom tržištu ona to radi da bi finansirala budžetski deficit, ili da bi prikupila sredstva za neke javne projekte. Odavno Republika Srbija, kada emituje hartije od vrednosti, dugoročne, ne zadužuje se radi nekih kapitalnih projekata, nego se poslednjih sedam godina, mahom zadužuje za to što su joj potrebna sredstva da servisira svoj javni dug. Zašto da ga servisira? Zato što jula meseca 2012. godine javni dug je bio oko 15 milijardi evra, a danas je javni dug skoro 25 milijardi evra. To treba servisirati.

U praksi, moguće je to da se servisira tzv. reprogramom, nekim novim kreditima, nekim novim zajmovima, radi otplate dospelih obaveza po ranije uzetim zajmovima, međutim, tu Srbija više ne ispunjava kriterijume niti Svetske banke, niti ovih evropskih banaka, i onda je prinuđena da sredstva obezbeđuje emitovanjem hartija od vrednosti i prodajom na tržištu. Nekada su to bile evroobveznice, i to ćete tek da nam dođe glave, kako budu dospevale obaveze, a poslednjih nekoliko godina formula jeste zaduživanje na domaćem tržištu.

Operacija je vrlo jednostavna. Preko Uprave za javni dug trguje se sa ograničenim brojem subjekata, pretežno banaka i brokerskih kuća koje kupuju hartije od vrednosti, i to ima svoju kamatu i to ima neke svoje obaveze. Formalno pravno to se servisira iz budžeta. Formalno pravno to znači, da kada vi kao građanin kupite neku robu vi ste u obavezi da platite PDV i akcizu, a od tog PDV-a i akcize država vraća dugove poslovnim bankama u Republici Srbiji, kako glavnicu tako i kamatu, i na taj način svaki građanin Republike Srbije kao potrošač, je preko države i preko Uprave za javni dug u kreditnom odnosu sa nekom poslovnom bankom.

Kada je država rekla da Agencija za osiguranje depozita može devizna sredstva koja postoje u Fondu za osiguranje depozita da koristi za kupovinu hartija od vrednosti, onda je poruka ta, da se finansira deficit i nešto što je prioritet Republike Srbije.

Ova dva zakona ne tiču se Agencije, oni se tiču Fonda za osiguranje depozita.

Ja vas podsećam, 2012. godine, Fond za osiguranje depozita je propao, zato što je propao zbog Razvojne banke Vojvodine, Nove Agrobanke, Agrobanke, Privredne banke Beograd i obaveza koje je Agencija morala da ima prema deponentima. Cela Agencija u celokupnom njenom poslovanju, a njeno poslovanje obuhvata i druge poslove je ostala bez kapitala i zbog toga je Republika Srbija 2012. godine zaključila ugovor sa Svetskom bankom, a to je projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita, zadužila se za 145.300 miliona evra, a 31. marta ove godine taj projekat i to zaduženje je 144.748 miliona evra, što znači, da Republika Srbija uredno servisira svoju obavezu prema Svetskoj banci. To je ta negativna kamata o kojoj se priča u predlogu zakona.

U predlogu zakona se priča da je ta negativna kamata vezana za Agenciju. Ne, ta negativna kamata je vezana za obaveze koje država plaća Svetskoj banci po osnovu ovog kredita.

Agencija se, prevashodno finansira u onom delu koji se tiče Fonda za osiguranje depozita preko premija, 21 milion evra banke uplaćuju svaka tri meseca u taj fond. Malopre smo imali prilike da čujemo da taj Fond raspolaže sa 400 miliona evra i sada je neka pametna glava osmislila kako da se tih, iz tog Fonda izvuku neka sredstva, da budu u funkciji finansiranja deficita Republike Srbije.

Moram da vam skrenem pažnju, sva sredstva Fonda za osiguranje depozita, nalaze se na depozitnim računima Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije po zakonu radi komisioni posao za Agenciju, što znači već prema postojećem zakonu, za dinarska sredstva to je nekih 18% Fonda, već se kupuju državne hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija, a koja glase na dinare. Sada je operacija kako da se onih 80 i nešto posto, deviznih sredstava koja se nalaze na računu Narodne banke Srbije, a vlasnik računa i korisnik računa je Agencija za osiguranje depozita, kako da se oni ubace u finansiranje depozita, odnosno deficita budžeta Republike Srbije.

Zato se, praktično ovim zakonom omogućava Agenciji da na nalog Agencije Narodna banka Srbije u svoje ime, a za račun Agencije kupi hartije od vrednosti, ta sredstva ubaci u, ako mogu tako da kažem, budžetsku potrošnju, a Agencija papirološki ima sredstva, faktični nema sredstva, ali ste tu zaboravili jednu stvar. Na ovaj način ste doveli u pitanje ugovor koji postoji između Republike Srbije i Svetske banke u vezi finansiranja ovog projekta. Neko će da vas prijavi da nenamenski koristite ova sredstva.

Ova sredstva koja ste dobili od Svetske banke su prevashodno namenska sredstva koja moraju da budu u funkciji Agencije, u funkciji Fonda, a to su mobilna sredstva, da ukoliko neka banka pukne krene sa isplatom depozita i štednje građana, kako građani ne bi bili oštećeni.

Tu se dešava jedna paradoksalna stvar. Vlasnici banaka pretežno su fizička lica, to su privatne banke maltene u dobrom delu i celokupno njihovo poslovanje jeste na nivou privatnog nekog biznisa. Onda se postavlja pitanje – a zašto država garantuje preko Agencije? Ona mora da garantuje dokle god ima ovu vrstu devizne politike i ovakvog načina obezbeđenja deviznih rezervi Republike Srbije. U pitanju je 14,5 milijardi evra. Budite oprezni da ne dobijete šut kartu od Svetske banke, zašto nenamenski koristite sredstva po projektu za sanaciju naše Agencije za osiguranje depozita. To je ta opasnost.

Mi smo sa dva amandmana na član 1, prvi – da se taj član briše, drugi – da usmerimo na kratkoročne hartije od vrednosti hteli smo da vam skrenemo pažnju, u ekonomiji Srbije nešto nije u redu. Zar je moguće da najveći prinos na tržištu kapitala daju dužničke hartije koje emituje Republika Srbija? Zar je moguće? Da vam skrenemo pažnju da je velika opasnost za ekonomiju, finansije i uopšte sistem u Srbiji prevelika likvidnost banaka. Naše banke nemaju gde da plasiraju svoja sredstva. Zato, da ne bi izgubili na supstanci, da ne bi pobegli sa ovog tržišta, država emituje hartije od vrednosti, daje im velike zarade, velike kamate, veliki prinos i na taj način primorava, moli, da ostanu u Srbiji, jer se platni promet danas nalazi kod banaka, nema ga više SDK. Budite oprezni. Ja mislim da od ovih dopuna ova dva zakona potencijalno imamo veću štetu nego što se može pojaviti bilo kakva korist.