Dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na izlaganja  predsednika poslaničkih klubova  sada stranaka opozicije, a nekada učesnika u vršenju vlasti, moram da kažem da mi se učinilo da se neki ljudi ponašaju kao Alisa u zemlji čuda.

Oni koji su srozavali pravosuđe po principu - kadija te tuži, kadija ti sudi - koji su godinama kršili Ustav, zakon i poslovnik ove skupštine, koji su dozvoljavali da se vode montirani politički procesi protiv lidera opozicionih stranaka, vlasnika, direktora, urednika i novinara nezavisnih glasila, oni koji su iz pravosuđa oterali u advokaturu ili na druga zaposlenja većinu izuzetno dobrih sudija, a one koji nisu hteli da odu u advokaturu i da napuste sudijsku funkciju oterali su voljom skupštinske većine, oni koji su preko sudova organizovali izborne krađe, čiji su glavni protagonisti, scenaristi i režiseri bili ministri pravde i predsednici Vrhovnog i drugih sudova, oni danas govore o nezavisnom sudstvu, o poštovanju Ustava i zakona, o navodno montiranim političkim procesima, brinu o sudbini sudija, o njihovim platama, govore o navodnoj umešanosti i pritiscima izvršne vlasti na pravosuđe itd.

Pomenuto je ovde da su za kandidate za predsednike sudova predloženi ljudi koji nikada nisu bili sudije. Vrlo je mali broj takvih ljudi, samo par od svih ovih silnih predloga. Predložen je jedan broj ljudi koji su advokati, a većina je radila nekada u pravosuđu i bili su sudije dok nisu oterani iz pravosuđa u advokaturu. A i da nikada nisu bili ni sudije, ni advokati, zakon ih ne ograničava i ne onemogućava da budu i sudije i predsednici sudova.

Moram, takođe, da kažem da smo svedoci izjava i predsednika Vrhovnog suda i zamenika predsednika Vrhovnog suda, i čelnih ljudi pravosuđa, da nema pritisaka izvršne na pravosudnu vlast i zabluda je, prevara, obmana i laž da je bilo ko oteran iz pravosuđa. Gospodo, niko nije oteran iz pravosuđa, za ovo vreme vršene su samo promene sudske i upravne funkcije, promene predsednika sudova. To je vrlo moguće, možete malo i da pročitate zakon, ima samo par rečenica koje to određuju, možete da vidite i odluke ovog parlamenta - niko nije razrešen dužnosti sudije. Samo pojedini ljudi iz onih razloga, koje sam prethodno pomenuo, nisu više predsednici sudova, većini je istekao mandat i inače ne mogu da budu predsednici sudova. Dakle, niko nije najuren na ulicu.

Gospodine Ivkoviću, nije tačna vaša priča da 31. svi ostaju bez posla. To je prevara, obmana i laž. Morate zakon tumačiti drugačije a ne laički, ako ne znate, onda pitajte stručnjake. To je Predlog zakona o sudovima, koji je u skladu sa propisima Evropske unije, Saveta Evrope, jer se moraju svi zakoni i svi propisi harmonizovati sa propisima Evropske unije, jer mi živimo u Evropi, u 21 veku. Radna grupa najkompetentnijih stručnjaka iz oblasti pravosuđa, iz pravosudnih organa, sa Pravnog fakulteta, napravila je nacrt zakona o sudovima, koji je u javnoj raspravi već više od dva meseca. Nadam se da su taj dokument dobile sve poslaničke grupe, objavljivan je i preko sredstava informisanja itd.

Dakle, nije cilj da bilo ko izgubi posao, nije cilj da bilo ko ode na ulicu. Naravno, ovo govorim bez obzira na činjenicu da, ne želeći da repliciram uvaženom kolegi poslaniku koji je poslednji govorio, ministar ne predlaže. On nema ovlašćenja da predlaže, kao što znate, i sve su ovo predlozi Odbora za pravosuđe i upravu republičkog parlamenta. Sve što ministar radi, a svedoci ste i na sednicama Odbora za pravosuđe, to je raspisivanje konkursa i pribavljanje mišljenja sudskih kolegijuma.

Što se tiče povoda za razrešenje pojedinih sudija, ne onih kojima ističe mandat, jer je normalno da moraju biti izabrani neki drugi ljudi ili isti ljudi, ima primera, ne znam brojčano koliko, znaju ljudi iz Odbora za pravosuđe, ali prilično dosadašnjih predsednika sudova su ponovo predloženi za predsednike sudova, što znači da ljudi, koji su časno, pošteno, odgovorno, u duhu zakona obavljali svoj posao, ostaju i dalje na tom mestu.

Želim da kažem još nešto: zaista nema nikakve hajke u pravosuđu. Najbolji dokaz za to je da, uprkos činjenici da je Vlada formirana pre nešto više od osam meseci, praktično za sve to vreme nije vršena nikakva haranga i hajka, jer da jeste, ljudi bi bili promenjeni za nedelju-dve dana, a ne bi taj postupak upravo jedne pozitivne selekcije trajao mesecima.

Dalje, osnov za razrešenje su rezultati rada, koji su u mnogim sudovima katastrofalni. Neažurnost, učešće u izbornim komisijama, koje su organizovale izborne krađe, neadekvatno obavljanje poslova sudske uprave, o tome su u Odboru za pravosuđe prezentirani apsolutno precizni podaci sa procentima, koji to na najbolji način pokazuju.

Želim da kažem još nešto, kako je sve funkcionisalo nekada ranije i koje su nepravilnosti u radu pravosudnih organa. Dodeljeno je mimo procedure od 1997. do 2000. godine 486 stanova i stambenih kredita. Sredstva iz sudskih taksi nisu prebacivana u budžet Republike Srbije. Nabavka računara i tehničke opreme u vrednosti od 1.600.000 maraka, izvršena je pod sumnjivim okolnostima. Budžetska inspekcija izvršila je nadzor, podnela je krivične prijave i za stanove, i za računarsku opremu i učinjeno je svašta na tom planu.

Želim takođe da kažem, a propo tvrdnje da se srozava pravosuđe i da se ljudi jure na ulicu, da su učinjeni maksimalni napori da se popravi materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu. Procentualno verovatno to je sve, naravno, skromno, jer nam je prazna kasa koju smo nasledili, budžetska sredstva su skromna, ali verovatno su najveća povećanja ličnih dohodaka, plata ili prinadležnosti upravo u pravosuđu. Povećanja za šest meseci su u rasponu od 43% za pojedine kategorije sudija i sudija Ustavnog suda, pa do 164% za one koji su imali najniže prinadležnosti, ovde često vrlo pežorativno pominjane kurire, spremačice i slično, čija primanja su povećana za nekih 164%.

Kamo sreće da živimo u zemlji blagostanja i nadamo se da idemo polako tim putem i da će se stvarno pravosuđe podići na nivo da postane jedan od stubova vlasti u državi, gde postoji normalna podela na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Zaista se ulaže maksimalni napor i pokazuje maksimalno dobra volja da izađemo iz onog stanja u kome je Srbija valjda bila jedina zemlja u svetu, u kojoj Vrhovni sud nije imao svoju zgradu, a predsednik Ustavnog suda nije bio pravnik nego ekonomista. Moram to da ponavljam, jer nažalost, to je ono nasleđe prošlosti koje smo zatekli.

Dakle, nema nikakve hajke, to su ljudi koji rade na najodgovornijim funkcijama, nebrojeno puta smo to rekli i naravno da želimo da afirmišemo slobodno i nezavisno sudstvo. Zato će još jedno vreme u javnoj raspravi biti zakon o sudovima i sudijama, uz prihvatanje svih dobronamernih primedaba, koje idu u pravcu afirmacije slobodnog i nezavisnog sudstva. Stiglo je puno primedaba iz stručne javnosti, na primer, na teritorijalnu nadležnost odnosno na sudove opšte nadležnosti, budući da je u predlogu reduciran broj sudova opšte nadležnosti, pre svega na opštinskom nivou. Tu ima opravdanih primedaba i mi smo pozvali sve one, koji mogu da daju značajan doprinos da se njihove primedbe, predlozi i sugestije ugrade u zakon o sudovima i sudijama i da zaista krenemo putem afirmacije slobodnog i nezavisnog sudstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je donela odluku o obrazovanju Komisije za utvrđivanje državnih praznika, sa zadatkom da oceni važeća zakonska rešenja o državnim praznicima i predloži nova. Za članove komisije su imenovani istaknuti naučni i javni radnici.
Predlog Komisije za utvrđivanje državnih praznika poslužio je Vladi Republike Srbije kao polazna osnova za izradu Predloga zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Kao što ste iz predloženog teksta videli, predlaže se ukidanje dosadašnjih državnih praznika: Dana borca - 4. jul i Dana državnosti - 28. mart. Ovakvo opredeljenje počiva na uverenju da u istoriji Srbije postoje datumi od mnogo većeg značaja u odnosu na istorijske procese i datumi koji su u mnogo manjoj meri ideologizovani.
Takođe, usvojen je stav da bi verske praznike trebalo uvrstiti u zakon o državnim i drugim praznicima, budući da su verski praznici do sada bili uređeni odredbama Zakona o radnim odnosima.
Kao što ste videli, u članu 1. Predloga zakona se utvrđuje da je državni praznik Republike Srbije Sretenje, dan državnosti Srbije. Kada se istorija srpskog naroda posmatra u celini, u velikim civilizacijskim epohama, onda obnova srpske države u 19. veku predstavlja jedan od najvažnijih događaja. Na praznik Sretenje 1804. godine je proglašen početak Prvog srpskog ustanka, koji je značajno uticao na sve kasnije događaje srpske istorije 19. i 20. veka. Na isti dan 1835. godine Srbija je dobila prvi Ustav, poznat pod imenom Sretenjski ustav, koji je kratko bio na snazi, ali je obeležio početnu fazu u razvoju ustavnosti u Srbiji. Sretenje je dan državnosti Srbije i praznuje se 15. februara.
U članu 2. utvrđeno je da se u Republici Srbiji praznuju i verski praznici: prvi dan Božića - 7. januar i vaskršnji praznici, počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.
U članu 3. Predloga zakona predviđeno je da su Sretenje, prvi dan Božića i vaskršnji praznici - neradni dani.
U članu 4. Predloga zakona utvrđeno je da zaposleni imaju pravo da ne rade u dane određenih verskih praznika, prema pripadnosti određenoj veroispovesti.
Članom 5. Predloga zakona predviđeno je da se u Republici Srbiji radno praznuju dva datuma: Sveti Sava - 27. januara, kao dan duhovnosti, i Vidovdan - 28. juna, kao spomen na Kosovsku bitku.
Ako nešto ujedinjuje generacije i pokolenja Srba, onda je to lik svetog Save. Mislim da nema potrebe posebno obrazlagati ulogu Svetog Save na planu afirmacije duhovnosti i državnosti Srbije. Mislim da je došlo vreme da se vratimo na taj put Stevana Nemanje i svetog Save, da se vratimo, naizgled, pomalo u prošlost, jer samo tako možemo imati budućnost.
Vidovdan, s druge strane, spada u osnovne pojmove srpskog istorijskog pamćenja. Slavi se kao sećanje na Kosovsku bitku, ali prevazilazi okvire jedne bitke, jednog događaja, i ima odgovarajuće univerzalno značenje praznika posvećenog svima palim za otadžbinu kroz dugu istoriju srpskog naroda.
U članu 6. Predloga zakona predviđeno je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, kao i član 60. Zakona o radnim odnosima, kojim je bilo uređeno pravo zaposlenih da ne rade u dane verskih praznika. Hvala.

U odnosu na ovo što je izneto u primedbama narodnog poslanika Vojislava Šešelja, činjenica je da Sretenje, na određen način, obeležava ustavnost. Činjenica je da je  proglašenjem za dan državnosti automatski inkorporirano da je to i ustavnost, jer nema savremene države bez ustava. Prema tome, mislim da nema potrebe dodavati državnost i ustavnost. Podrazumeva i jedno i drugo.
Drugo, vaskršnji praznici slave se u čitavoj Evropi na identičan način i nema ovde više neradnih dana nego što smo ih imali u prethodnom zakonu. Treće, ovo da se praznovanje produžava na prvi neradni dan odnosi se samo na član 1; četvrti stav člana 3. odnosi se samo na Sretenje (ako Sretenje pada u nedelju, onda prvi naredni dan, što znači ponedeljak), a ne na ostale praznike. Tako da ni tu nema izgubljenog vremena zbog neradnog dana. Mislim da je vođeno računa da se nađe neka elementarna mera. Ostalo je retorika, lingvistika, kako to već nazvati itd. Mislim da je poenta postignuta u tekstu zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u samom predlogu ovog zakona naznačeno je da se već nekoliko godina plate zaposlenih u državnim organima isplaćuju mimo zakonskog osnova. Tu je prilična doza samovolje postojala. Jednostavno, nešto što nije regulisano jasno zakonom. Onda je prepušteno na volju ili samovolju i upravo tako je ova materija do sada bila regulisana.

Nije cilj Vlade ignorisanje sistema podele vlasti. Nije cilj ni da Vlada uspostavi monopol kao organ izvršne vlasti nad zakonodavnom i sudskom vlašću. Cilj je da se uspostavi red. Cilj je da se ova materija uredi na jedinstven način i da se izgradi sistem u kome bi se uspostavio jednak nivo plata za poslove iste složenosti.

Utvrđivanjem jedinstvene osnovice obezbeđuje se finansiranje javne potrošnje u skladu sa opštim bilansom javnih prihoda i javnih rashoda u Republici, kao i održavanje zakonom uspostavljenog odnosa između nosilaca zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.

Pored toga, na osnovu opšteg bilansa javnih prihoda i javnih rashoda, Zakonom o budžetu, a on je usvojen, utvrđuje se obim sredstava za plate svakog korisnika budžeta pojedinačno i to prema jedinstvenim parametrima. To podrazumeva i jedinstvenu osnovicu za obračun svih plata. Ukoliko bi došlo do utvrđivanja osnovice od strane različitih organa, moglo bi doći do izvršavanja rashoda za plate u pojedinim organima u većem obimu od zakonom utvrđenog. Time bi bilo omogućeno nekontrolisano izvršavanje rashoda budžeta, za šta, inače, odgovara Vlada. Takođe, bilo bi narušeno ustavno načelo budžetske ravnoteže. To je član 69, stav 4. Ustava Republike Srbije.

Dakle, to su bili motivi Vlade. Prihvatanjem amandmana predsednika Narodne skupštine Vlada je pokazala apsolutno poštovanje Narodne skupštine kao vrhovnog, zakonodavnog tela ove zemlje. Vlada, a to meni čak i smeta, želi da jasno afirmiše slobodno i nezavisno sudstvo kao jedan od stubova u sistemu podele vlasti. Mi, na žalost, do sada nismo imali jedan validan, moderan zakon o sudovima i sudijama. Nacrt tog zakona je završen. Za nekoliko dana krenuće javna rasprava o tom zakonu.

Biće formiran vrhovni pravosudni savet, u kome neće biti nikakve uloge izvršne vlasti i nakon usvajanja takvog zakona, to potpuno prihvatam, mislim da pitanje finansiranja pravosudnih organa treba da bude u isključivoj nadležnosti ovog dela vlasti u zemlji. Dakle, nije ništa sporno. Ali, mora se sačekati. Nije ni ovaj zakon, kao ni mnogi drugi, sveto pismo, da se ne može u ono vreme kada bude usvojen zakon o sudijama i sudovima menjati. Dakle, niko ne beži od toga.

Što se tiče stanja u pravosuđu i ovih koeficijenata, slažem se da tu uvek mogu postojati prigovori, da će uvek biti nezadovoljnih, da je uvek utvrđivanje nivoa i raspona nešto što je poprilično relativna stvar, da nikakvim merenjem ne možete doći do definitivnih podataka da li je nešto apsolutno dobro odmereno ili ne, ali cilj je da se uspostavi red. Jednostavno se čudim što se neki poslanici sadašnje opozicije, a dojučerašnji učesnici u vlasti, ponašaju kao trnova ružica, kao da su se odjednom probudili i kao da se u minulom vremenu, u minulih 10 i više godina ništa nije događalo i sad žele da idealizuju stvari - za sve je kriva ova vlada. Pa, Vlada se zatekla pred jednim ambisom, pred jednom provalijom, sa praznom kasom. Zato se sredstva budžeta natežu na ovaj ili onaj način.

(Predsednik: Vreme.)

Jednostavno, to je situacija koja je iznuđena. Vlada, ponavljam još jednom, pokušava da nađe pravu meru, pokušava da uspostavi red, da nam se ne bi dogodilo da plate, kao u minulom periodu, budu na nivou milostinje ili neke mizerne socijalne pomoći.

Moram da kažem da su Predlogom zakona utvrđeni  koeficijenti samo za one kategorije koji su nosioci tri vrste vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske i slažem se da ne može biti uneta kategorija sekretara Narodne  skupštine, jer onda bi trebalo unositi sekretara Vlade, sva druga lica i sve druge sekretare. Reč je o principu, znači to je stav Vlade.  

Dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo pravde nije bilo ni inicijator, ni predlagač razrešenja i imenovanja. Ono što je uradilo Ministarstvo pravde - raspisalo je konkurs za izbor sudija i predsednika sudova i po raspisanom konkursu pribavilo mišljenje kolegijuma sudova o predloženim kandidatima. Dakle, ono što je i nadležnost Ministarstva pravde, shodno važećem Zakonu o sudovima. Dakle, nema nikakve posebne uloge Ministarstva pravde, pogotovo ne u odabiru kandidata za predsednike pojedinih opštinskih i okružnih sudova.
Kakva je selekcija izvršena najbolje potvrđuje činjenica da je na Odboru za pravosuđe jednoglasno prihvaćen predlog za izbor ovih kandidata, jer su i poslanici Socijalističke partije Srbije i prisutni poslanik Stranke srpskog jedinstva bili saglasni da je zaista izvršena prava selekcija kandidata. To je najbolja potvrda da je izvršen dobar odabir kandidat za predsednike opštinskih i okružnih sudova, u čemu ni Ministarstvo pravde, ni ministar prvde ni na koji način nisu učestvovali, kao što i demantujem jednu od novih neistina, obmana i laži, da je bilo koji od predloženih kandidat član Demohrišćanske stranke Srbije. Dakle, odgovorno tvrdim da to nije niko, da nema nijedne pristupnice. Takođe, da ne poznajem lično nijednog od predloženih kandidata.
Moram da kažem da je završena izrada Nacrta zakona o sudijama i sudovima, koji će upravo afirmisati princip slobodnog i nezavisnog sudstva, koji u minulom vremenu nije doživeo bilo kakvu afirmaciju, nego je tada, na žalost, pravosuđe bilo apsolutno produžena ruka izvršne vlasti. Činimo sve napore da i statusno pomognemo afirmaciju pravosuđa. Za nekoliko dana ćemo učiniti ono što je bila dugogodišnja bruka i sramota ranijeg režima - Vrhovni sud Srbije će najzad, kako to i priliči, dobiti svoju zgradu.

Čini mi se da gospodin Ivković prvo sam sa sobom treba da se dogovori šta ima da prigovori. S jedne strane hvali, a sa druge strane kudi. Za sve ovo vreme  ne znam da li je iko do sada razrešen sa sudijske funkcije. Možda će danas biti prvi put posle svih ovih silnih meseci, a priča o lošoj atmosferi u pravosuđu, odnosno lošijoj nego ranije, jednostavno nema smisla. Tako je loša atmosfera stvorena za vreme vašeg režima u pravosuđu da gora ne može da bude.
Dakle, govorilo se to i ranije, a kako govoriti o atmosferi u pravosuđu kada je, ponavljam po peti put s ove govornice, Srbija bila jedina zemlja u Evropi gde Vrhovni sud te zemlje nije imao svoju zgradu, gde predsednik Ustavnog suda, ne da je bio vrhunski pravni stručnjak, već ekonomista, gde su plate sudija Okružnog suda, primera radi - koji odlučuju o najdelikatnijim stvarima, donosili su smrtne presude, o životu, o smrti, o slobodi - 200 maraka.
Kakva atmosfera u pravosuđu, nasledili smo katastrofalno stanje u pravosuđu. Da li vi pominjete atmosferu u pravosuđu kada su ministri pravde i predsednici Vrhovnog suda bili glavni kreatori izborne krađe. Je li to atmosfera u pravosuđu?
Pominjete apelacione i kasacione sudove, gospodine Ivkoviću, a ne znate šta to znači. Pročitajte predlog, odnosno Nacrt Zakona o sudovima, pa ćete videti. Do to nije protiv interesa sudija, već je to u interesu sudija.
Niko nije razrešen. Nosioci pravosudnih funkcija koji se razrešavaju, ostaju sudije, dakle nikome nije skinuta glava, ništa loše nije urađeno, a sami ste rekli da su i vaši poslanici na Odboru za pravosuđe jednoglasno, sa poslanicima DOS-a, rekli da su predloženi kandidati zaista pravi. Dakle, ako laže koza, ne laže rog.
Uostalom, pomenuli ste da Vlada upravlja radom Skupštine. Ne upravlja, gospodine Ivkoviću, Vlada radom Skupštine, ali ako ova sednica bude trajala dva meseca, a svi su izgledi, kada smo videli koliko ima amandamana na zakon o privatizaciji, potpuno je logično da se predloži da samo bude promenjen redosled tačaka dnevnog reda i to nije nikakvo dirigovanje rada Skupštine, već sasvim svrsishodno i celishodno, i apsolutno je u dobroj nameri.

Neki ljudi očito nisu se oslobodili manira da neprestano lupaju kao Maksim po diviziji, kao da su kovači.
Dakle, pomenuto je da je situacija u pravosuđu gora zbog navodne pratijske pripadnosti, valjda predloženih kandidata, a ja opet ponavljam - nema veze ko je učestvovao u glasanju, ali je predlog za kandidate za predsednike opštinskih i okružnih sudova jednoglasno usvojen na Odboru za pravosuđe.
Što se partijske pripadnosti tiče, ovde pomenuta sudija Milena Arežina učestvovala je nedavno na mitingu SPS-a u Novom Sadu i psovala kao kočijaš. Da li je takva ličnost dostojna da bude nosilac pravosudne funkcije? Da li je takva ličnost dostojna da obavlja sudijsku funkciju?
Dame i gospodo narodni poslanici, prilikom izbora gospođe Leposave Karamarković za predsednika Vrhovnog suda Srbije, bila je rasprava u pralamentu. Niko nije imao ni jednu jedinu reč primedbe na izbor Leposave Karamarković za predsednika Vrhovnog suda. Svi su ovde svedoci, svi poslanici u ovom parlamentu, i niko ni jednu jedinu reč nije rekao u pravcu diskreditovanja gospođe Leposave Karamarković, kao predsednika Vrhovnog suda.
Tužno i žalosno da neko ko pretenduje da bude profesor Pravnog fakulteta, danima, i za ovom govornicom, i u raznim medijima, pisanim i elektronskim, diskredituje, vređa, kleveće, omalovažava predsednika i pojedine sudije Vrhovnog suda i nekih drugih sudova. To je zaista bruka i sramota.
Ali, ti koji tako postupaju, moraće da snose političku odgovornost za svoje postupke, i već je snose. Pomenuto je ovde da je na sceni nekakav inkvizitorski sistem u pravosuđu. Da li se to govori o hiljadama montiranih sudskih procesa protiv lidera opozicije, članova opozicionih stranaka, vlasnika, direktora, urednika, novinara nezavisnih medija, članova pokreta Otpor? Je li to bio inkvizitorski postupak u pravosuđu - jeste. Nema potrebe da to objašnjavamo.
Što se vere u boga i u hrišćanska načela tiče, za razliku od onih koji se na to pozivaju, imam krštenicu Srpske pravoslavne crkve. Nekima, kojima je Akademija nauka utvrđivala versku pripadnost, ne bi trebalo da govore.

Ovde je u više navrata pomenut Ustavni sud i izbor sudija Ustavnog suda. Sa tim nema nikakve veze ni Vlada Republike Srbije, ni Ministarstvo pravde Republike Srbije. Predlagač je predsednik Republike, a izbor vrši Narodna skupština. Zatim, neprestano neki poslanici danima već pokušavaju da mi naprave reklamu. Gospodo, ja sam bio jedan od najuspešnijih advokata u Srbiji, za 17 godina rada u advokaturi. Ako je neko dokon i ima toliko vremena, može da izvrši uvid u sudske arhive. Mogu da mu dam sve brojeve predmeta u kojima sam nastupao i u zemlji i u inostranstvu. Jeste, bio sam celog života antikomunista. Bio sam doktor prava u tridesetoj godini i bio sam jedan od najuspešnijih advokata u ovoj zemlji, po broju rešenih predmeta u brojnim i parnicama i krivičnim postupcima. Imao sem nekad po desetak ročišta i rasprava. Kad mi već pravite reklamu i kad se bavite mojim zastupanjem.
Neprestana priča o "Galenici", morate da shvatite da to nema nikakve veze sa realnošću. Slučaj "Galenika" - mora da reši Arbitražno veće Međunarodne trgovinske komore u Parizu. To je Vlada odlučila. Priče o heklerima, dugim i kratkim cevima, o upadima i ostalim glupostima, pa je to preneto i na "Zastavu", "Mačkaticu", "Metaloplastiku", (a ne znam ni gde se nalazi ni kako izgleda ta fabrika) itd., jednostavno su pokušaji zamene teza, ali i svojevrsna reklama. Jer, očito je da nekim ljudima smeta pravda, smeta istina, smeta što nema više hipokrizije, nepotizma, nemorala, privilegija, koncesija, zloupotreba, kriminala, korupcije u izvoru, tamo gde se nalazi Ministarstvo pravde. Gospodo, imam ovde izveštaj Finansijske inspekcije o radu Ministarstva pravde. Leglo kriminala bilo je Ministarstvo pravde prethodne vlade. Neću i ne mogu o tome da pričam, jer će se tim stvarima baviti neki drugi organi.
(Predsednik: Vreme.)
Što se tiče prethodnika koji ne bira reči, kome ništa nije sveto, znate, nekada je ovde u ovim klupama sedeo poslanik SRS-a. Zvao se Marko Pavlović. Bio je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Onaj ko najviše priča ovde o pravosuđu, kod svog stranačkog kolege Marka Pavlovića, na prvoj godini nije uspeo da položi nacionalnu istoriju.

Gospodinu Šešelju, kao krunski dokaz o uticaju izvršne vlasti na parlament, služi  činjenica da su, navodno, ovde prisutne gospođe, službenice Ministarstva pravde. Nisu, gospodine Šešelj, ponovo ste slagali i parlament i građane koji prate ovaj prenos. Niko ovde nije službenik Ministarstva pravde, niti je otkako sam ja ministar pravde u ovu zgradu kročio jedan službenik Ministarstva pravde.Zašto iznosite neistine? Ovo su službenici Narodne skupštine Republike Srbije. Znači, ponovo neka trivijalna prevara, obmane u vlasti, čemu to?

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da se već nekoliko godina plate u državnim organima  isplaćuju mimo zakonskog osnova, potrebno ih je urediti na jedinstven način, ponovo izgraditi sistem po kome bi se uspostavili narušeni odnosi i obezbedio jednak nivo plata za sve poslove iste složenosti. Istovremeno je potrebno postaviti i odgovarajuću relaciju u odnosu plata u državnim organima prema platama u javnim službama,  koje se finansiraju iz budžeta i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Plate u javnim službama do sada su bile uređene posebnim kolektivnim ugovorima, koji su takođe u praksi narušavani putem pojedinačnih kolektivnih ugovora i drugih akata. S obzirom na to što su plate zaposlenih u javnim službama  finansirane iz javnih prihoda, potrebno je da se one regulišu na jedinstven način, kako bi se obezbedilo uspostavljanje odgovarajućih odnosa pri vrednovanju pojedinih poslova u različitim delatnostima.
Pored toga, nakon prestanka važenja Zakona o platama u državnim organima, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, uglavnom su se vratile na primenu Zakona o radnim odnosima u državnim organima, primenjujući bilo koeficijente, bilo osnovicu po odredbama tog zakona, što je uzrokovalo znatno veći rast plata u odnosu na ostale korisnike budžeta. S obzirom da su i te plate, kao i plate u državnim organima i javnim službama, sastavni deo opšteg bilansa javnih rashoda u Republici, bilo je potrebno ovim zakonom, slično kao i u ranijim procesima, regulisati njihov najviši nivo.
Takođe, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima predviđa novi način utvrđivanja plata, pri čemu su sastavni deo plate postali i dodaci za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i slično, pa je i to jedan od razloga za donošenje ovog zakona, kako bi se primena novog načina utvrđivanja plata obezbedila i u slučaju budžetskih korisnika.
Uz to, od 1. januara 2001. godine, prema Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima, primenjuje se bruto princip budžeta, što znači da svi javni prihodi ulaze u prihode budžeta. Polazeći od te odredbe, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu obuhvaćeni su kao sopstveni prihodi pojedinih državnih organa i korišćeni za različite namene, između ostalog i za povećanje plata zaposlenih. Iz svih navedenih razloga otvoreno je donet jedan novi zakon kojim bi se uredile plate svih budžetskih korisnika na jedinstven način. Hvala.

Dame i gospodo, želeo bih da razrešimo tu dilemu. Naravno, nema Ministarstvo pravde nikakve veze sa mandatima poslanika u Narodnoj skupštini, niti je to tema kojom se uopšte bavi Ministarstvo pravde. To je jedna stvar.
Druga stvar, poslanici DOS-a su poslanici DOS-a. Postojala je jedna izborna lista Demokratske opozicije Srbije - dr Vojislav Koštunica. Pročitajte malo izborni zakon. Dakle, organi DOS-a odlučuju o mandatima poslanika DOS-a, a ne pojedinačne stranke, članice DOS-a. Sada ste imali izveštaj o ostavci narodnog poslanika Borivoja Mijatovića, u kome upravo lepo piše ovo što govorim. O mandatima će najpre odlučivati Republička izborna komisija, a nakon toga će se izjašnjavati Administrativni odbor parlamenta i parlament. Prema tome, niti je nadležnost Ministarstva pravde, niti o tome odlučuju pojedinačno, na svojim organima i telima, stranke, članice DOS-a, nego DOS.

U svojoj knjizi "Vreme čuda" pokojni Borislav Pekić je rekao da je Srbija ta  zemlja čuda, u kojoj snaga caruje, a um klade valja.
Neke političke stranke koje su zbog zagovaranje takve politike izgubile 3/4 svojih birača ili 3/4 svojih poslaničkih mandata, nastavljaju sa takvom praksom i dalje.
Srbija je zaista zemlja čuda, gde su najčešće kriminalci najveći borci protiv kriminala, gde najnemoralniji ljudi danima drže lekcije iz morala, gde najneodgovorniji najviše pričaju o odgovornosti, gde najnečasniji mesecima govore o časti, gde najnepošteniji neprestano pominju poštenje, gde se najgluplji pozivaju na pamet, gde najnevaspitaniji neprestano lamentiraju o vaspitanju. Najtragičnije je što su se takvi ljudi našli, tobože, na strani Vuka Obradovića. Nema potrebe, ja lično mislim, respektujući i Vuka Obradovića, da njega bilo ko brani, pogotovu ne na jedan takav način, koji nema nikakve svrhe i smisla.
Pogotovo ne oni koji su naneli najveću sramotu ili su saučesnici u najvećoj nacionalnoj sramoti, porazima, poniženjima, zbog kojih je Srbija doživela neviđenu bruku, zapala u najveći ponor, u bedu, u očaj, u poniženje, oni koji su odgovorni za stotine hiljada tragičnih sudbina, oni koji su uništili nade, očekivanja, želje brojnih generacija, oni koji se danas ne zastide zbog tragičnog događaja u vezi sa slučajem hladnjača, jer su odgovorni i za izdaju, i za bruku, i za sramotu, i za te tragične smrti, širom nekadašnje Jugoslavije i pre svega Srbije, i za hladnjaču, i za Slavka Ćuruviju, jer su bili u vrhu vlasti i bez obzira na subjektivnu odgovornost, objektivno su odgovorni. Oni dakle nalaze za shodno da nekome drže nekakve pridike.
Meni je kao čoveku, bez obzira na političku funkciju i stranačku pripadnost, žao zbog svega ovoga što se dogodilo u Socijaldemokratiji, i ljudi sa obe, da tako kažem, zavađene strane. Imao sam izuzetno korektne odnose i sa Vukom Obradovićem, pogotovu u ono vreme agresije i NATO intervencije i izgradili smo jedan odnos uzajamnog poštovanja i poverenja, i sa ljudima iz predsedništva, sa kojima sam u okviru Saveza za promene, i kao koordinator Saveza za promene, godinu dana, izgradio zaista odnos velikog uzajamnog poštovanja i poverenja jer smo prošli kroz najteže iskušenje, kroz kordone, kroz ucene, kroz uvrede, kroz sve ono što je nosilo minulo vreme. Dakle, žao mi je što se sve to dogodilo i zato mi je zaista žao što je i gospodin Obradović dozvolio sebi, ako je to tačno interpretirano u, valjda je ovo "Glas", od subote ili nedelje, da se zapita da li će Ministarstvo pravde biti spremno da učini pravničku blamažu i političku lakrdiju i nema tog ministra koji će da nam oduzme Socijaldemokratiju itd.
Nemam namere da oduzimam bilo kome bilo šta, a na kolegijumu Ministarstva pravde nisam pročitao ni jedno jedino slovo iz ogromne prepiske i predmeta u vezi sa Socijaldemokratijom. Na kolegijumu Ministarstva pravde dogovoreno je da rešenje u tom slučaju donese moj zamenik, gospodin Đurđe Ninković, inače član DSS-a.

Gospodin Šešelj je pomenuo da sam  izrekao, valjda sa ove govornice ili već ne znam gde reči neverovatne mržnje prema Hrvatskoj i hrvatskom narodu. Nema tih reči, naravno, to su kao i sve dosad prevare, obmane, neistine, laži, podmetanja. Nikada nisam izgovorio nijednu ružnu reč u jednom drugačijem kontekstu. Na jednoj prethodnoj sednici pomenuo sam samo da je gospodin Šešelj zauzet izbornim aktivnostima u Hrvatskoj, na kojima su angažovani članovi njegove najuže porodice, svi Šešelji Hrvati i ništa tu nije ružno. Razumem da je gospodinu Šešelju teško da deluje u dijaspori. To je veliki problem, pogotovo od kako je kao Tuđmanov bojnik za Zemun izgubio vlast u ovoj opštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, stavljanje na dnevni red pitanja Kosova i Metohije i na prethodnoj sednici Republičkog parlamenta, a i danas, pokazuje jednu novu praksu, jednu pozitivnu praksu i u radu sadašnje Vlade Republike Srbije i ovog saziva Republičkog parlamenta. To govorim iz razloga što sam godinama unazad bio svedok da nikada tema Kosova i Metohije nije dolazila na dnevni red Republičke skupštine, pa smo došli u frapantnu i paradoksalnu situaciju da su o Kosovu i Metohiji raspravljali parlamenti skoro svih evropskih zemalja, pa i parlament Evrope, a nikada Skupština Srbije, sve do 3.06.1999. godine, kada je u jednom danu praktično prihvaćena i okupacija, kada je u istom danu potvrđena i kapitulacija, a zvuči cinično što taj dokument konstatuje da Narodna skupština Republike Srbije usvaja dokument za postizanje mira, koje su doneli predstavnici Evropske unije, predsednik Republike Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina, Viktor Černomirdin.
Dokument potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje. Dokument potvrđuje ulogu Ujedinjenih nacija. Dokument je, iznad svih važnosti, osnova za mir. To je sve o čemu su prethodni sazivi Republičkog parlamenta raspravljali, zaključivali i odlučivali po pitanju Kosova i Metohije.
Na prošloj sednici, kada je ovo bila tačka dnevnog reda, rečeno je da je Rezolucija 1244 moralna pobeda. Dame i gospodo, Rezolucija 1244 nije nikakva moralna pobeda. Ona je ozvaničenje protektorata na Kosovu i Metohiji. Moram da vas podsetim još nešto, Rezolucija 1244, pročitajte je malo pažljivije, inkorporira u sebi, bar u onome što se odnosi na pravno uređenje statusa Kosova, lokalnu samoupravu Kosova i Metohije. Sporazum iz Rambujea, molim vas da obratite pažnju na taj detalj, naći ćete to u članu 11. tačka a), u članu 11 tačka e), u aneksu 1, naći ćete to i u zaključcima ministara Grupe osam. To je sve sastavni deo Rezolucije 1244. Pominjem to iz prostog razloga što, nažalost, sporazum u Rambujeu predviđa i ustav, predviđa i predsednika Kosova i Metohije, a inkorporiran je u Rezoluciju 1244. Zato nemojte blanko veličati Rezoluciju 1244. Ne beži Republička vlada od bilo kakvih svojih obaveza, ali zahvaljujući tom nasleđu iz prošlosti koje obuhvata i Rambuje.
A znamo kako su vođeni pregovoru u Rambujeu, predstavljali su nas Aboridžani i Egipćani, za razliku od onih pregovora koji su vođeni 1919. godine u Versaju, kada su nas predstavljali najveći umovi koje su ova zemlja i ovaj narod u to vreme imali. To je odgovorna državna politika.
Dakle, nasledili smo tu hipoteku prošlosti, to teško nasleđe, to kukavičije jaje. Sad pokušavamo između Scile i Haribde, praktično da od nemogućeg pokušamo da zaista i faktički povratimo izgubljeni suverenitet i integritet na Kosovu i Metohiji. Kada već pominjem Rambuje, imao je on i svoje pozitivne strane, mnogo bolje od ovih koje je označila kapitulacija, koje je označilo ovo prihvatanje Sporazuma, koje je označio Kumanovski sporazum. Sporazum u Rambujeu je predviđao ostajanje dve i po hiljade vojnika, dve i po hiljade policajaca na Kosovu i Metohiji, predviđao je mnogo štošta. Predviđao je, između ostalog, da će SRJ imati sledeće nadležnosti: teritorijalni integritet, održavanje zajedničkog tržišta, monetarna politika, odbrana, spoljna politika, carinska služba, savezni porezi i druge obaveze predviđene Sporazumom u Rambujeu. Ali, tadašnja državna politika je bila takva da se po principu lažnog inata i prkosa odbija sve, a na kraju priznaje kapitulacija. To je bilo i kada je u pitanju Republika Srpska Krajina, to je bilo i kada je u pitanju državna politika o Kosovu i Metohiji.
Još nešto, pomenuto je i to se spočitava Republičkoj vladi, priča o carinama, carinskim punktovima, carinskim ispostavama itd. Gospodo narodni poslanici, Uredbu o ustanovljenju carinskih i ostalih srodnih službi, u skladu sa ovlašćenjima iz Rezolucije 1244, doneo je tadašnji administrator, tadšnji šef UNMIK-a na Kosovu Bernar Kušner. To je Uredba broj 3 od 1. septembra 1999. godine. Dakle, nikakve veze tu nema Vlada Srbije, ni tadašnja, ni sadašnja. To je odluka civilnog administratora. Doneo je on i administrativno uputstvo kojim se u članu 6. suspenduje ta uredba, znači, neće se sprovoditi, ali je Hekerup jednostavno skinuo suspenziju i počeo da primenjuje Uredbu o carinama na Kosovu i Metohiji.
Prema tome, moramo biti realni i moramo imati u vidu sve ove činjenice. Moramo voditi jednu odgovornu politiku, a ne zlurado i zlonamerno spočitavati ovoj vladi da ona vodi nekakvu kapitulantsku politiku. Ne može se ta hipoteka prošlosti, koju nam je pripisala prethodna vlast i prethodna vlada, prebacivati na ovu vladu koja je upravo svojom politikom diplomatije, razumevanja, građenja odnosa, uspela da povrati izgubljeni suverenitet na zoni bezbednosti i uhvatiće se u koštac sa ovom gorkom pilulom, ali sa prioritetnim zadatkom koji znači vraćanje suvereniteta i na delu državne teritorije koji se zove Kosovo i Metohija.
Dakle, naš globalni cilj, ali ne Vlade Republike Srbije, nego Vlade SRJ, treba da bude revizija Rezolucije 1244, revizija Kumanovskog sporazuma. Onda bismo mi imali mogućnosti za veće zahvate i za veće ambicije u pogledu vraćanja suvereniteta na Kosovo i Metohiju. U ovoj poziciji moramo insistirati na izmeni ustavnih okvira. Slažem se da - prethodno su bili pravni okviri -, ne treba da se zovu ustavni okviri, jer asociraju na nezavisnost. Onda da insistiramo na onim detaljima na koje imamo pravo: bezbednost, povratak prognanih, sudbina nestalih. Da svi zajedno pokušamo da idemo u pravcu onoga što je zajednička želja, a to je vraćanje suverenitata na Kosovo i Metohiju. Hvala.
(VOJISLAV ŠEŠELj, sa mesta: Replika.)