Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, već dva dana slušam ovde razne rasprave i diskusije u parlamentu i red bi bio da se nešto kaže, s obzirom, meni je ovo 24 budžet, i kao narodnom poslaniku i kao ministru, 24 budžet koji se usvaja i u usvajanju tog budžeta prisustvuje veoma aktivno.
Prema tome, uvek je bila rasprava pozicija-opozicija. Uvek opozicija napada budžet, uvek opozicija ima predloge da nešto treba da bude drugačije, nego što jeste, da li ima argumente, da li nema, važno je da se priča, da se priča i ubeđuje satima itd.
Uvek je bilo da onaj koji je dobio poverenje građana formira Vladu, onaj ko je formirao Vladu, predlaže budžet, a demokratski, većinom glasova budžet se usvaja i to je uvek bivalo tako.
Niko nikada nije rekao da u ovoj Srbiji ne treba da se usvoji budžet, da Srbija treba da uđe u probleme itd, i to nije ispravno. Ovoj državi treba ozbiljan budžet i mi sada imamo jedan vrlo ozbiljan budžet na usvajanje. Mi bi želeli da bude veći, da bude više investicija, ali ne može. Ne može da se troši ono što nema. Ja vas gospodo sve dobro poznajem i sa svima vama sam bio u bar jednoj Vladi. Sve vas dobro znam i znam ko je kada vodio finansije, i kako i čiji su kabineti bili.

Sećam se jedne Vlade kada je Mišković poslao, ceo kabinet je bio njegov, kompletan.

Iz „Delta“ banke je došlo celo rukovodstvo i preuzelo budžet Srbije. Pazite sada da vam objasnim, ova Vlada koja je izašla sa…

…predlogom ovog budžeta je vrlo ozbiljno razmatrala situaciju šta može, a šta ne može i izašla veoma realno sa jednim predlogom.
Ja sam sreo mnoge ministre finansija, sarađivao sa njima, državne sekretare i gospodina Vujovića nisam znao, dok nije postao ministar, nikada ga u životu nisam sreo, a tolike godine nisam sreo ni mnoge koji su sada evo prisutni u sali, ali Vujović je veoma ozbiljno predložio jedan budžet.
Nemojte tek tako, jer znam koliko je čovek ozbiljno radio ovaj budžet i on i gospodin Mijailović i ostali i koliko je puta na Vladi se vagalo oko svake sitnice, koliko je puta sa premijerom bilo rasprave oko svakog dinara, gde god je moglo, dato je i koliko je god moglo, dato je.
Ministar privrede je sto puta intervenisao, dajte još, može li, ne može, ali ono što ne može, ne može. Ono što može, dato je. Najviše što može dato je, raspoređeno je kako je najbolje.
Nemojte molim vas te priče šta je i kako je nekada bilo. Ja se sećam odlično, jedna Vlada prethodna koja je po meni bila jedna od najgorih Vlada, u jednom danu naplatila je od prodaje „Mobtela“ milijardu i 600 miliona evra, 360 miliona evra od prodaje „Robnih kuća Beograd“, i za VIP trećeg operatera 300 miliona evra i sve se to slilo u nekoliko dana. Tih dana je Koštunica vratio mandat i došli su izbori.
Ja sam sto puta kasnije pitao na Skupštini, te pare su nestale u izbornoj kampanji. Izračunajte, nestala su dva auto-puta kroz Srbiju.
Došla je Vlada koja nikada nije podnela račun šta je sa tim. Mi smo sa tim parama planirali da uradimo određene infrastrukturne objekte, međutim pare su potrošene.
Prema tome, nemojte sada napadati, svi vi znate šta je bilo ove godine, šta je bilo one. Šta je bilo-bilo je. Ovo je ozbiljna Vlada, Aleksandar Vučić je ozbiljan premijer, izašao je sa jednim predlogom, gospodin Vujović je sa svakim ministrom imao posebno razgovore danima i svi su tražili maksimum i on je učinio koliko je mogao i diskutujte ali vrlo korektno, vrlo fino i shvatite ovaj budžet kao jedini da ga što pre usvojimo i da Srbija krene da radi, gradi. Ljudi čekaju posao. Nemojte sada pričati od Kulina Bana, ja to najbolje poznajem i nemojte molim vas da počnem da vam pričam šta je kad bilo i kako je to rađeno i u kojoj Vladi i koji je ministar bio finansija i ko je šta radio. To bi bilo veoma ružno da se vraćamo 10-15 godina unazad, ali sa ovim budžetom ja se nadam da Srbija ima budućnost u narednoj godini.
Ako možete nešto da popravite, ako imate neki dobar i pametan amandman, pa niko, evo poslanici su tu, sve su to ljudi umni, pametni, došli iz određenih sredina, prihvatiće taj vaš amandman. Možda ga Vlada odbaci, a možda ga poslanici prihvate.
Prema tome, nemojte da budete toliko nervozni, nemojte samo jurišati, napadati i vikati – budžet ne valja. Ništa, da jednostavno poništimo budžet, a šta da radimo posle?
Ja vas pozdravljam još jednom i zahvaljujem se na pažnji, ali vas molim da spustite malo loptu. Zna se, opozicija odradi svoj deo posla, to je njoj glavno da kada je budžet, uradi, ali ja se nadam da će i pozicija saslušati. Evo, poslanici će odlučiti, oni će glasati i poštujmo to demokratski. Nemojmo reći – Ništa ne valja. Najcrnje je reći ništa ne valja a ja znam koliko su ti ljudi radili i koliko truda uložili da bi ovo bio najbolje što može u ovom momentu. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, kao i nekih prethodnih godina, evo slušamo raspravu u parlamentu o jednoj velikoj investiciji  koju Srbija može da ostvari, ali to sada od vas zavisi i meni je drago da ima velikog razumevanja da se to završi.

Ova ideja je dugo trajala, ali smo imali jedan problem. Nikada nismo imali jedinstvo grada i Republičke vlade. Grad je uvek izminirao ideju i dva gradonačelnika u Beogradu koji su bili iz DS su stopirali ovu investiciju u završnoj fazi. Ovaj posao je trebao preko Prokopa i Železničke stanice, izmeštanjem da se reši i firma „TriGranit“ iz Kanade se javila na tenderu, donela bankarske garancije i na tome se sve završilo, ali grad Beograd nije hteo da da saglasnost i propao je posao. I prethodni gradonačelnik je stopirao ovu investiciju. Stopirali su uvek preko Prokopa. Nisu dozvolili da se reši pitanje Prokopa, nisu dozvolili da se sklone šine oko Kalemegdana, nisu dozvolili da se napravi obilaznica za opasne materijale oko Beograda i to je bio znak da ne možemo da iselimo stanicu i da ne možemo da uđemo u ovu investiciju.

Srbija se brukala da godinama drži ruglo u centru grada, Železničku stanicu, one koloseke, dotrajale vozove, lokomotive, pranje vozova itd, u najužoj zoni centra grada. To metropola ne sme da dozvoli. Prema tome, meni je drago da, evo, sada ima prvi put jedinstva republičke vlasti i gradske vlasti. Ovaj projekat treba da se ostvari i nadam se da će se ostvariti.

Tako je sa dvovlašćem i u Vojvodini zaustavljena koncesija. Prošle godine je trebao da pušten bude auto-put do Preljine, imali smo i ugovore potpisane i sve završeno, ali blokadom gospodina Pajtića i njegovih saradnika, odugovlačenjem, razvlačenjem, zahtevanjem da se obelodani svaka tačka ugovora itd, to je sve stopirano i upropašćeno. Ne dozvolite da se jedna dobra investicija ponovo upropasti, podržite ovu investiciju. Nemojte da budemo ljubomorni sada što je to predložio premijer. Ko je predložio, da je predložio, investicija je dobra i treba je podržati i treba da budemo svi jedinstveni ovde. Nema mesta za bilo kakvu raspravu da li Beograd treba da skloni Železničku stanicu, da li Beograd treba ono ruglo da počisti i da napravi tu jedan, sada se zove „Beograd na vodi“, nekad se zvao „Europolis“, Mrka to dobro zna, bilo je raznih imena, ali nije bitno kako će se zvati, važno je da Beograd u centru grada dobije nešto vredno da koristi i Beograđanima i čitavoj Srbiji. Hvala.

Ja se izvinjavam, ja sam hteo da se javim posle diskusije gospodina Markovića, narodnog poslanika. Želim sve da vas pozdravim i njegova diskusija me izuzetno motivisala da nešto objasnim narodnim poslanicima.
Obilazeći Srbiju, mnoge fabrike, mnoge firme, mnoge uspešne firme koje se nalaze na seoskom području su danas u nekom stečaju o kojima niko nikada ne priča i desetine godina stoje potpuno uništene, razorene.
Nabrojao bih samo neke. Uzmimo jednu vrhunsku fabričicu koja je bila u selu Devići na Goliji. Za 20.000 evra je ona blokirana, od koje su svi digli ruku, a njima je to neophodno i ne mogu nikako da kupe, jer je neko nekada kupio u bescenje, pa u Pridvorici u opštini Ivanjica, pa da ne nabrajam u mnogim selima, gde se to sve nalazi.
Stočar u Mrčajevcima, u Čačku, sedam hiljada kapacitet grla junadi u turnusu kupio je neki iz Crne Gore, uveo je u hipoteku odličnu firmu kojoj je bio najveći proizvođač mesa u staroj Jugoslaviji, uveo je u stečaj, zadužio je, dao je pod hipoteku i niko više nikada to nije pipnuo, ti seljaci se bore da to stave u funkciju. Znate šta znači 7.000 junadi u tovu? Najmodernije tovilište stoji za neke sitne pare.
Uzmimo Guču. Livnicu u Guči koju je jedan naš privrednik koji je sada u pogonima zbog nekih kredita dao pod hipoteku, a ta livnica je bila izuzetno pozitivna godinama, ni kriva, ni dužna otišla je pod stečaj, jer je data za hipoteku za neki rudnik zlata i oni, ni krivi, ni dužni, sad čekaju da im se neko smiluje da ih pusti u rad. Da ne nabrajam, u Goračićima Pak centar, da ne nabrajam u selima tako dobre firme, u Osonici, u Lukama, širom Srbije, za po 10.000 evra oni su blokirani i godinama imaju kamate, dugove, neplaćenu struju i to sve miruje i stoji zablokirano. Neko je pokupio mašine, pokupili trafo stanice i ostalo. Zato bih zamolio Ministarstvo privrede, Agenciju da to sve preispita i da se to što pre stavi u funkciju, jer to život znači za mnoga sela na tom području.
Naravno, ima još ovde priča koje su izuzetno dobre. Ima jedan moj predlog koji sam uputio mnogim institucijama, još nisam dobio odgovor. Ako se vrše subvencije u poljoprivredi, a pet evra po hektaru košta protivgradna zaštita, avio, dopunska, tamo gde su koridor, zašto neko ko dobija subvencije u poljoprivredi da ostvari veće prihode, ne uplati tih pet evra po hektaru i da se to zaštiti najsavremenijom tehnologijom, protiv ove zaštite koju imamo da se doda i protivgradna zaštita, avio zaštita, koja omogućava tamo gde su koridori zaštitu?
Imao bih još neke primedbe koje sam čuo od predstavnika Vojvodine koji pričaju da se mnogo duguje Vojvodini. Sećam se kada je trebao da se radi auto put koncesiono, kada su Vojvođani rekli - ne damo naše novce. Sada jedna od najvećih investicija u Srbiji najavljena, pruga Beograd-Budimpešta, Srbija je stala iza tog projekta. Gde je ta investicija? Pa, u Vojvodini. Oni stalno kažu – nemamo nikakvih investicija. Uzmimo most Beška koji je izgradila Srbija, cela Srbija, most na Tisi kod Sente, mnoge druge investicije, autoput druga traka. To se ništa ne računa, već samo direktno da se prebaci iz budžeta u budžet. Ponavljam, ovo su velike investicije iza kojih stoji ova država Srbija.
Još nešto Ministarstvu finansija, molim vas gospodine ministre, poreska uprava ne radi kako valja za ovu Srbiju. Mnoge kasarne, mnoga državna imovina koja se raspada, truli, propada širom Srbije od poreskih organa se procenjuje na izuzetno visoke cene.
U gradu gde ja živim, pored kasarne, gde sam proveo čitav vek, koje se totalno raspala, urušila, procenjena je na 10 miliona evra. Ko će da je kupi? Niko. Sada je inspekcija naložila da mi uložimo sredstva da obezbedimo da ne ugrožava građane. Za pet miliona evra mnogi bi je kupili, mnogi privrednici i šteta je da u centru grada 25 hektara zemlje, pokrivene nekim objektima koji su totalno urušeni, ali oni su uporni, procenili na 10 miliona evra i to niko neće da kupi i to stoji.
Hiljade takvih objekata stoji širom Srbije. Na železnici imate čitave objekte, kuće, zgrade koje stoje totalno van funkcije, ali se procene izuzetno puno i niko neće da ih kupi. Kome je interes da to truli dok ne padne, dok se potpuno ne uruši? Dajte, neka procene realno, neka procene tržišnu cenu koja je realna za to područje i može se ubaciti u budžet izuzetno puno sredstava, od državne imovine koja nikom ni za šta ne koristi.
Prema tome, imamo rezervi, samo treba to da iskoristimo i da stavimo u funkciju. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, na današnjem zasedanju predložena su četiri zakona o ratifikaciji. Prvi zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, a drugi je zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, treći zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Vračev Gaj, Srbija i Sokol, na srpsko-rumunskoj državnoj granici, i četvrti zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Golubac, Republika Srbija i Nova Moldova, Rumunija na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Poštovani narodni poslanici, vi znate ovaj sporazum koji je potpisan i koji se danas ratifikuje u saradnji sa Republikom Hrvatskom u slučaju elementarnih nepogoda, jednostavno imaćemo prilike da takve slične sporazume usvajamo i sa ostalim zemljama iz okruženja. Evropa želi da ti regionalni centri što se tiču elementarnih nepogoda budu što veći, više grupisani i da se više zemalja iz okruženja uključuje, ako dođe do elementarnih nepogoda, a prvenstveno u odbrani od požara, u odbrani od gradonosnih oblaka, u poplavama itd.
Prema tome, molim vas da ovo prihvatite. Mi sa Hrvatima izuzetno dobro sarađujemo i prirodno smo vezani, jer imamo jednu veliku reku koja protiče i kroz Hrvatsku i kroz Republiku Srpsku, naravno, i kupi sve vode sa tog područja, a prolazi i kroz Srbiju, a to je reka Sava. Vi znate da se nalazi Savska komisija sa sedištem u Zagrebu, da je to izuzetno bitno i da moramo imati jednu dobru saradnju.
Ovih meseci mi vodimo intenzivnu kampanju i razgovore sa određenim zemljama da i protivgradna zaštita deluje pretežno avio zaštita na području više država, jer gradonosni oblaci koji dolaze ugrožavaju više zemalja. Naravno, imali smo i elementarne izuzetne nepogode ove godine, jer su štete preko milijardu i 700 miliona, ali vode su dolazile sa strane iz zemalja u okruženju i zato smo zainteresovani za jedinstvene sisteme odbrane od elementarnih nepogoda.
Smatram da je ovo jedan dobar način i put da se zajednički branimo i od požara, da imamo jake regionalne centre iz kojih možemo delovati i braniti se. Isto tako, što se tiče i zemljotresa i razno-raznih problema koji će nastati. Mi smo prirodno vezani. Požar ne zna za granicu. Poplave ne znaju za granicu. Zato moramo zajednički delovati. Mi smo odbranili delove naše teritorije, ali iz Hrvatske određene vode, s leđa su nam došle, i poplavile određene naše prostore.
Što se tiče potvrđivanja Sporazuma sa Makedonijom o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, to bi jako puno olakšalo našim vozačima koji su u tranzitu, koji voze da veoma lako prelaze granice, da ne moraju vaditi međunarodne dozvole, već da koristeći tranzit budu veoma brzi i operativni i da mogu dejstvovati na teritoriji Makedonije i na teritoriji Srbije. To je od opšteg interesa i to su tražili mnogi prevoznici i vozači iz Srbije, a isto tako i iz Makedonije.
Ova dva granična prelaza koji se otvaraju prema Rumuniji, to je zahtev građana iz pograničnih zona, i naših građana, ali i rumunskih građana. Oni žele da se na određenim prostorima spoje i da lakše prelaze iz države u državu. Sada mi kao članice za ulazak u EU i Rumunija koja je već u EU njen punopravni član, imamo i zajednički interes da što brže komuniciramo, da ubrzamo saobraćaj, razmenu roba i naravno da građani budu jednostavno u situaciji da veoma brzo i lako prelaze granične prelaze i da jednostavno ostvare komunikaciju sa drugim gradom, sa drugom obalom reke u pograničnoj zoni.
Smatram da sve ove četiri ratifikacije sporazuma ćete prihvatiti i da tu neće biti nikakvih problema, jer je sve to u interesu naše države, a naravno i naših suseda u okruženju. Hvala vam i nadam se da ćemo zajednički ubrzati da ovaj proces jednostavno i ratifikujemo.

Odgovorio bih veoma kratko na vaša pitanja.
Slažem se sa nekim vašim predlozima, da su granični prelazi ogledalo jedne države. Kada ulazite u državu, prvo šta vidite to je granični prelaz. Prvi utisak koji stičete to je kada dođete na granični prelaz i pogledate. To je veoma bitno da se održava, da bude ulična rasveta, da bude most ofarban, da bude sve sređeno.
Stvarno ću intervenisati da se to obavi, jer svojevremeno kao ministar sam bio zadužen i rekonstruisao i Horgoš i Batrovce i Đevđeliju i sve ono dole prema Makedoniji što je rađeno itd. Sve je novo izgrađeno, i Republiku Srpsku i Raču, tako da sam se trudio koliko sam stigao da to sve upristojim i dovedem u red. Nadam se da ćemo i sada.
Što se tiče odbrane od poplava, ne mogu tu da krivim jednu vladu. Trideset godina nisu rekonstruisani nasipi, obrenovački nasip, savski nasipi. Dvadeset pet godina nije urađen zaštitni kanal u Grabovici. Dvadeset godina je star projekat zaštite Tekije koji nije urađen i sada je nastala tamo katastrofa. Sada radim taj projekat posle 20 godina i završiću ga za mesec dana. To je ogroman projekat. Grabovica je izuzetno veliki projekat. Tu još nisu rešeni 25 godina imovinsko-pravni odnosi.
Znači, niz vlada je tu prodefilovalo i niko nije rešio. Svi su rekli - neće se desiti ništa, kao što svi kažu sada za najveće klizište u Evropi Duboka - neće se desiti ništa, neće se desiti, a stručnjaci kažu – može Umka da sklizi svaki čas i da napravi jezero do Siska. Znači, ne možemo reći neće se desiti. Moramo to sprečavati. Potpuno se s vama slažem.
Određeni ljudi koji brinu o nekim teritorijama koje se obnavljaju treba da poštuju rokove i to je reč koju daju da otpoštuju.
U istočnoj Srbiji sam rekao - uradiću, to je bilo 15. septembra, ali ja ću za mesec i po dana sve završiti, i te kanale koji nisu urađeni 20-30 godina. Oni su duboki po šest metara. I te zaustave i zaštite, sve ću uraditi. Kad mi neko da zadatak da nešto uradim, ja ću uraditi.
Meni je drago što mi je sad premijer poverio i Ljuboviju i Krupanj i Mali Zvornik i celu zapadnu Srbiju i Lučane i Čačak. Ja ću to završiti. Rekao mi je.
Znate kako, možete da radite ono što vam neko da da radite. Koliko vam da, vi to treba da završite. Svi koji uzmu nekom parče, mora da urade i rok koji postave da otpoštuju. Inače, neprijatno je doći ovde i polagati račune.
Sećam se Jaše Tomić. Mi smo rekli - do zime svi će biti useljeni. I u Međi i u Bogdanju i sve je tako bilo.
Nije bitno da li je pokrajinska vlast, ko je tamo, ko ovamo. Svi smo zajednički to radili, jer taj narod ne zna i njega ne interesuje ko je na vlasti. Njega interesuje da uđe u toplu kuću kada dođe zima i u toplu školu da uđu deca i da se nikad više to ne dogodi.
Dali smo da se radi projekat zaštite Obrenovca. Da li Obrenovac može trajno da se zaštiti? Pazite, možemo mi sada napraviti kuće i rešiti, a šta smo rešili ako se to dogodi ponovo u nekom periodu?
Moramo uraditi i obavestiti javnost. Možemo rešiti trajno. Evo, sad smo radili projekat da Tekiju trajno rešimo, da se nikad ne ponovi.
Meni je drago da su tamo došli ljudi i doneli projekte i to rešavaju. Svi su uključeni u to da pomognu. I Đerdap i RTB Bor i svi su došli. Svi moramo to da rešimo.
Prema tome, nadam se da će svi rokovi koje su moje kolege ministri dali ili neki drugi koji vode određene institucije biti otpoštovani. Ko ne bude otpoštovao rok, moraće da objasni kada dođe ovde zašto nije otpoštovao, jer vi ćete to pitati i treba da vam neko da odgovor.
Prema tome, mora brže da se radi i to je tačno. Niko to ne spori, ali je bitno da je Vlada omogućila i stvorila uslove da se završi. Samo treba organizacija.
Ne mogu sada da kažem da se žalim. Otišao sam u istočnu Srbiju da uradim to, ali sve što mi je trebalo, Vlada mi je omogućila, ali sam tražio. Razumete? Ako ne tražite svaki dan ono što vam je neophodno, neće vam niko dati.
Prema tome, naša je obaveza da to dovedemo što pre u red. Nadam se da će to biti otpoštovano do zime. Mnogi su obećali i svako neka ispuni svoja obećanja.
Potpuno se slažem da ti regionalni centri treba da postoje, jer mnoge države se javljaju. Evo, Grčka traži zajedničku zaštitu, Rumuni, Bugari. Ti centri su izuzetno skupi. Zašto bi mi sad držali tamo neku opremu, tehniku i koristili je ili ne koristimo cele godine, a kod komšije može da se iskoristi i to da se jednostavno isplaćuje veoma brže i zajednički da nabavljamo opremu itd.
Video sam da je izuzetno puno opreme nabavljeno. Nešto što me je oduševilo ovih dana to je oprema za te specijalne požare u rafinerijama, ustanovama gde se teško gase požari. Sada je najsavremenija oprema na svetu nabavljena, ali treba da platimo.
Ne možemo mi sad očekivati da postigne nešto neka vatrogasna jedinica ako ima nekog FAP-a tamo starog 36 godina, nego moramo zanavljati, a za to treba para.
Ponavljam, problem je to godinama. Imali smo sankcije, ratove. Niko nije pomislio da se rade određene zaštite. Sad smo platili ceh. Za ovu Vladu je mnogo za devet meseci šteta koje su nastajale. Sve ukupno kada saberete to je 1.700.000.000 dinara. U zapadnoj Srbiji polupano je 800.000 crepova. Zamislite koliko letvi, koliko krovne građe treba. Kada sve to saberemo, štete su ogromne. Zato preventiva, preventiva, o čemu ste i vi govorili. Preventiva mora da se radi. Preventiva je jeftinija sto puta nego ono kada se desi, pa onda delujemo na to.
Hvala vam. Mislim da ste dali dobre sugestije. Hvala što ćete glasati i podržati ove zakone.

Poštovani poslanici, samo bih želeo radi javnosti da skrenem pažnju na jednu veoma bitnu stvar.
Svi gledamo obnovu, izgradnju posle poplava i svega onog što se dogodilo kroz kuće, koliko je kuća izgrađeno, koliko su brzo izgrađene itd.
Sada želim da vam napomenem jednu stvar. Na primer, u istočnoj Srbiji, sve kuće koje su porušene, jeftinije su od jednog mosta koji je srušen na lukavcu Dunava.
Znači, veliki infrastrukturni objekti koji su izuzetno oštećeni, njihova popravka i dovođenje u ispravno stanje je izuzetno teška. U Malom Zvorniku, bile su štete na gasovodu izuzetno velike. Štete od klizišta koje je uletelo u Drinu, gde 63.000 kubika kamena se sručilo u Drinu i gotovo pregradilo je do pola. Način, tehnološki izvlačenje tog kamena i izbacivanje napolje je skuplji nego sve kuće u Podrinju koje su bile porušene.
Pazite jednu stvar, mi uvek sve posmatramo i merimo npr. da li je deset kuća urađeno ili 15. Da li vi verujete da u Tekijama npr. tri pregrade koje zaustavljaju bujične vode su skuplje i vrednije nego bilo šta tamo drugo što je oštećeno i porušeno a te tri zaustave donirao svojim radom RTB Bor i poklonio potpuno besplatno, naravno uz Đerdap koji je pomogao sa naftom i ostalim i mnoga javna preduzeća.
Ne mogu da vam objasnim kolika su bila oštećenja na pumpama, na elektromreži, gde su veliki teret izdržala pojedina preduzeća koja su popravile čitave dalekovode, kilometre mreža. U Ljuboviji najveća šteta je bila u rudniku „Veliki Majdan“, gde smo imali takvo klizište gde smo morali da napravimo, sada se privodi kraju, kanal koji prima reku da kanalom provede ispod klizišta da se ne ugrozi, taj kanal je dug preko 300 i nešto metara koji je skuplji nego sva druga šteta koja je nastala u toj opštini. Zato vas molim da pogledamo malo kroz te velike infrastrukturne objekte.
Kada odem negde, izuzetno sam radio na tim velikim infrastrukturnim objektima, prvo moram njihov projekat, pa javni tender, pa izgradnja projektne dokumentacije, pa tek onda izvođački deo. Zato smo se trudili sada u ovom periodu da te velike infrastrukturne objekte osposobimo da država počne da funkcioniše.
Nije sada pitanje izgraditi kuće u Obrenovcu i u prvom delu sam o tome govorio, ali znate koliko će da košta trajna zaštita Gada Obrenovca? Deset, sto puta više nego izgradnja kuća. Sada treba da tražimo tehničko rešenje da Obrenovac bude bezbedan grad.
Tačno je, o čemu je govorio gospodin Babić, tamo su došli investitori, ali znate šta su prvo tražili kada su došli? Da im nađemo lokaciju u Obrenovcu i da im potpišemo da je bezbedna i sto posto garantovana da tamo nikad poplava neće biti. Kada su to dobili i kada su dobili te lokacije i kada su to proverili, da hiljadugodišnja voda neće ugroziti fabriku koju će graditi, oni su tek počeli da sklapaju ugovore i da grade fabriku.
Prema tome, imamo mnogo posla i taj posao je izuzetno složen. Ponavljam, imamo locirane tačke koje su rizične u Srbiji, koje sada nisu zadesile poplave. One su locirane već 50 godina. Izuzetno su opasne, Grad Beograd ima 2.350 aktivnih klizišta koja trenutno rade a od njih je Duboka najveća i najskuplja sanacija, i to je preko sto miliona evra, samo jedno klizište, a da ne pričam o Zvezdari, Karaburmi, područje Grocke koje izuzetno klizi prema Dunavu, da ne pričam sada o drugim područjima.
Prema tome, Pančevački rit, veoma je bitno da mi sada idemo u preventivu, radimo projekat po projekat i pokušavamo da otklonimo nešto što bi možda došlo da nikada ne dođe ili ako dođe da bude malo, blago.
Srbija 50 godina nije radila na projektu zaustavljanja bujičnih voda. Prvi put smo uradili u Pazaru i nije bilo poplava, pregradama zaustavili bujične vode i evo sada na Tekijama, sada radimo celu Srbiju.
Sada ćemo raditi sanaciju Stolica u Krupnju, a to je ono područje gde ide materijal sa teškim metalima u Podrinje i ugrožava poljoprivredno zemljište. Sve su to ogromni i skupi projekti.
Zato vas molim, nemojte samo posmatrati i gledati koliko je kuća izgrađeno, jer šta vredi da napravimo kuće ako nema odbrambenih nasipa, ako će prva velika kiša da odnese ponovo.
Mi smo u istočnoj Srbiji prvo krenuli da radimo odbrambene nasipe, sanacije, zaustavne brane, pa tek da pravimo kuće, jer šta vredi ispod toga napraviti kuću, prva voda, to se obriše i ponovo odnose u Dunav.
Imamo velike infrastrukturne objekte i meni je veoma ružno kada me neko pita zašto tu nije napravljena kuća, a to je najjednostavnije i najbrže i najmanje košta, a kuće su, hvala Bogu, naši graditelji to grade ispod 300 i nešto evra po kvadratu, 320, 330, 340 evra, nije bitno, ali to su jeftini objekti.
Sanacija pojedinih gradova je izuzetno teška. Sanacija Krupnja, sanacija Mačkovog kamena, sanacija najvećeg klizišta u centru Krupnja, tu celo brdo kliza i to su mnogo skupi objekti, a ne vidi se. Vi kada dođete i sada objasnite nekome da ste sanirali čitavu šumu, da ne kliza više, da ugrožava grad, reku i ostalo, svi kažu – pa dobro, šta ste radili?
Vi kažete - zaustavili smo brdo, radili projekat, zaustavili ga i spasili sve infrastrukturne objekte, itd.
Ne vredi popraviti put, a ostaviti klizište. Znate kod Malog Zvornika koliko je veliko klizište? Sklizalo je u Drinu 35.000 kubika kamena, a znate li koliko preti da kliza? Kliza 6,5 miliona kubika kamena i treba zaustaviti 6,5 miliona kamena koji je krenuo.
Tu su došli eksperti koji rade na tom projektu i mi to danonoćno radimo. Kako sa tri pregrade zaustaviti postepeno to da ne skliza sve i da pregradi Drinu i da napravi katastrofu? To klizište je ponelo most, ugrozilo most na Drini, pokidalo sve instalacije. Tamo nije imalo ni vode, ni gasa, ničega.
Prema tome, zato se zalažem da struka radi svoj deo posla i zato i apelujem da što više inženjera se uključi u ove poslove. Imamo mi dobar inženjerski kadar i da reši ove probleme trajno, ali, ponavljam, toga ima jako puno širom Srbije i moramo ići postepeno i tamo gde nije bilo. Nije bilo u Vlasotincu, ali je Vlasotince izrazito rizičan grad. Nije bilo još u nekim gradovima koji su izuzetno rizični gradovi, ali moramo i tamo uraditi da ne bi doživeli ovo što smo doživeli u nekim gradovima.
Hvala vam puno i molim sve narodne poslanike da u svojim sredinama evidentiraju opasne tačke i da nas pozovu da dođemo da radimo preventivu.
Preventiva je spas za Srbiju. Nemojmo dozvoliti da se to dogodi, pa da onda svi dođemo i kažemo – hajde, sada pravimo sve iznova.

Gospodo narodni poslanici, samo zbog javnosti bih želeo da skrenem pažnju na jednu vrlo važnu stvar. Ovih dana se završavaju tenderi za popravku nasipa. To je proces koji je trajao nešto duže, da se uradi dokumentacija, da se pripremi, da se raspišu tenderi i da se onda saniraju nasipi i da se to rekonstruiše i dovede u neko ispravno stanje.
Tender nije mogao da se raspiše dok se sredstva ne obezbede. Znate da je to izuzetno skupo. Trenutno počinju radovi u Lučanima. Sređivanje nasipa je 32 miliona. Na Čemernici kod Čačka 40 miliona, na Seča reci, na Savi, na Kolubari itd. Znači, svi tenderi se privode kraju.
Što se tiče mlade dame koja je govorila o Užicu, projekti se završavaju za Užice. Dobiće modernu fabriku vode. Premijer je insistirao i dao nalog finansijama da pronađe sredstva da se građevinski deo objekta uradi sada u toku ove godine, a da se montira oprema i tehnologija početkom naredne, tako da bi negde do aprila, maja meseca bila gotova fabrika vode, pošto Užičani nemaju sredstva u budžetu. Kompletnu izgradnju fabrike, koja je izuzetno velika investicija, snosiće Vlada Republike Srbije i trajno rešiti vodosnabdevanje grada Užica.
Prema tome, mnogi projekti se rade, a nisu izloženi javnosti. Mi nismo izlazili u medije da o tome pričamo, ali smo ih završili, uradili, revidovali i, evo, sad idu u realizaciju. Ponavljam, ovih dana u 20 gradova kreće sanacija bedema, odjednom, a ukupno je program 36. Nadam se da ćemo ih do kraja godine sve završiti i privesti kraju.

Gospodine poslaniče, želim da vam odgovorim na vaše pitanje. Tačno je da je donesen zakon 2011. godine, gde su sva javna preduzeća i sve lokalne uprave morale da donesu strategiju odbrane od elementarnih nepogoda i da iznesu kolika je to cifra.
Da bi Srbiju kompletno zaštitili i odbranili i doveli u red potrebno je 11 milijardi evra, kada se sve to sagleda. Međutim, vi znate da je 2007. godine početa prva faza zaštite izmeštanja Kolubare i zaštite kopova. Druga faza isprojektovana 2008. godine trebalo je da se radi. Nije završeno. Zato je došlo do možda većih havarija nego što bi bilo da je to urađeno.
Da vam ne nabrajam sada sve projekte. Na primer, Grabovica je urađena pre 25 godina i stajala sa kompletnom dokumentacijom. Nije urađena. Tekija je urađena pre 22 godine projektna dokumentacija i nije urađena kada je Đerdap trebalo da zaštiti okolna naselja od bujičnih voda.
Međutim, tada u tom periodu, u toj godini koju vi pominjete, 2012. godini, ministar finansija je doneo odluku da „Srbijavode“, i sva ta preduzeća koja imaju sopstvene prihode od naplata raznoraznih, koje idu direktno u zaštitu, popravku bedema, zaštitu od bujičnih ovda itd, idu u budžet za plate i penzije, a vodoprivedne firme su uskraćene do današnjeg dana.
Od tih sopstvenih svojih prihoda na koje imaju pravo i gde ubiraju, nisu mogli da plasiraju tamo gde su te pare namenjene i zato je došlo do velikih zastoja i neodržavanja. Znači da je to skoro 20 godina bilo zanemarivano, a posebno je intenzivirano zadnjih godina, 2011, 2012. godine, kada je potpuno zaustavljen priliv koji je išao u vodoprivredna preduzeća i prebačen je direktno u budžet. Onda je budžet vraćao nazad na kašičicu, ako treba namenske pare za zaštitu i održavanje nasipa. To je veliki problem izazvalo. Zato je i došlo do većih havarija nego što bi bilo normalnije da je se sve to održavalo.
Ne možete vi da objasniteda je jedna brana Selova, koja se radi, završena je 96%, ne završi se 4%, i da zaustavi bujičnu vodu na polovini, odnosno na pritoki reke Kolubare i potpuno stavi pod kontrolu. Ali, tadašnje finansije nisu to dozvolile. Razumete, nema para. Treba za neke druge stvari, plate, penzije, i ostalo, i naravno nije otišlo tamo gde treba.
Sada je ova Vlada platila ceh u maju, platila kasnije. Znate kako, stalno se molite Bogu – neće valjda, neće valjda i jednom vas to zadesi. Moramo da ulažemo sredstva. Ne možemo mi tih 11 milijardi evra uložiti zaštitu Podunavlja, zaštitu Morave, svih tih bujičnih voda odjednom. To je proces da se radi možda 10, 15 godina.
Ovo što ste dobro rekli, locirati te najkritičnije tačke pa polako krenuti, pa manje kritične, pa tako, pa dovoditi u red i trebaće možda 10, 15 godina da se sve to dovede u red, taman, možda i 20 godina, onoliko koliko nismo ulagali prethodnih 20 godina.
Jednom mora đavo da dođe po svoje, ako ne radite ono što treba da radite i to je sada sustiglo ovu Vladu i nijedna vlada ne bi izdržala ovaj udarac koji je izdržala ova Vlada. Devet meseci da imate štetu milijardu i 700 miliona. Ljudi, pa to je prosto nemoguće, takav udar izdržati u jednoj Vladi. Ova Vlada umesto da krene u zapošljavanje, razvoj, ona mora to da sanira. Ne može sada sve odjednom, ali ide i ogromna je šteta, milijardu i 700 miliona udariti na budžet za devet meseci jedne Vlade je strašno.
Dobio sam rešenje za ministra za vanredne situacije drugi dan posle velikih poplava. Znači, još nisam ni stupio na dužnost, a već je bilo poplavljeno. Mnoga ministarstva nisu ni uspela da oforme kabinete, a poplava je već bila. U raskoraku tom to se dogodilo. Vlada je opet uspela da se stabilizuje, konsoliduje i nekako to odradi. To je velika uloga bila i vojske i policije i određenih humanitarnih organizacija, svih građana. Videli ste svi šta se događalo i kako se to sve događalo da je svaki čovek u Srbiji bio junak nečega što je zadesilo ovu državu.
Nezapamćeno, na pojedinim područjima bile su vode hiljadugodišnje. Na primer, na Tekijama nasipi zemlje u objektima su bili do prvog sprata. Imali ste potpuno zatrpanu kuću do prvog sprata, a negde i na spratnom delu mulj, talog, drveće, panjeve i sve ostalo. Bujica je nosila zidove, nosila kuće. Obrisala je nekoliko kuća. Ne postoji trag da je tu bila kuća.
Zamislite, neki dan su pripadnici armije pronašli telo čoveka koji je pokušao da izađe napolje i samo je probio staklo i mulj ga je potpuno zatrpao i tek kada se mulj vadio nađen je u objektu. Niko nije pretpostavljao… Nije uspeo da otvori vrata. Sve je bilo puno mulja. Samo je pesnicom probio staklo i tako je ostao i tako je nađen. To je nezapamćeno.
Moramo da se spremimo za to i da otklonimo te slabe tačke. Slažem se sa vama, ali mi radimo na tome. Pripremo te projekte i, ponavljam, da bi sve zaštitili u Srbiji treba 11 milijardi evra. Naravno, ne može odjednom. Mora polako.

Ne bežim od odgovora, ja sam bio ministar tada vodio sam mnoge projekte koji su bili važni. Meni je jako žao što grad Šabac za vreme moja tri mandata u infrastrukturi i kapitalnim investicijama, gde se izuzetno puno para ulože u to, nikada nije konkurisao za jedan dinar sredstava, verujte. Nikada niste tražili ništa u tri vlade, evo, ja vam to odgovorno tvrdim, možete da proverite u papirima.
Jednom sam dolazio u Šabac i pitao ljude da li im treba nešto. Pa, zašto, tamo je bila neka vlast koja jednostavno nije htela komunikaciju sa Vladom i nikada nisu tražili, meni je bilo malo nezgodno, ima gradova koji nijednom ništa nisu tražili, a ima gradova koji su redovno tražili i dobijali malo, pomalo i rešavali probleme. Meni je bilo jako čudno, ali neki gradovi nisu nikada jedan dinar tražili.
Dakle, mi smo imali, kada je bilo ono dvovlašće u Beogradu, sećate se možda, grad Beograd nikada nije konkurisao ni za jedan projekat preko Vlade. Takva je bila politika Beograda. Ja ne mogu sada da ih nateram, oni 15 godina ne traže ništa. Nijedan projekat, a bilo je mnogo projekata, mnogo para koje su dolazili, ali nikada niko nije napisao zahtev da nešto traži. Mi smo rešili kanalizaciju pola Srbije, a na primer, Umka, Dedinje nemaju kanalizaciju, Kaluđerica i nikada niko nije tražio kanalizaciju, a vi znate da su imali Fond za komunalno opremanje svih gradova Srbije i opština itd, ali nikada niko nije podneo zahtev zvanično da traži sredstva.

Na kraju, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas pozdravim, da vam se zahvalim na izuzetnoj saradnji. Bilo je dobre rasprave, ali ovo što su se svi maltene izjasnili da će podržati ova četiri sporazuma znači mnogo za Srbiju. Ipak će Srbija nešto dobiti i od ove saradnje sa Hrvatskom u slučaju elementarnih nepogoda i, naravno, ova dva granična prelaza život znače prema Rumuniji za stanovnike tih krajeva.
Vi znate da sa Rumunima imamo odličnu saradnju što se tiče proizvodnje struje, da to traje već godinama i da se Đerdap višestruko isplatio i da imamo izvanrednu saradnju i nijedan problem u vođenju jednog tako velikog sistema. Vi znate i ovo što se tiče vozačkih dozvola da je značajno i da će mnogi građani imati manje problema, manje muka itd.
Bilo je jedno pitanje narodnog poslanika za Trgovište, za još jedan granični prelaz, drugi itd, kod Sombora. Vi znate kakva je procedura, pokrene se inicijativa preko Ministarstva inostranih poslova. Granični prelaz se otvara ako se obe države slože. Znači, jedna država predlaže, ali i ona druga mora to da prihvati, da li želi da ima taj trošak i da li to znači za njene građane da može prelaz da se otvori. To možete pokrenuti i za Trgovište i za druge neke granične prelaze. Bilo je reči ovde u Somboru, bilo je reči i o Kikindi, i to je put i način i treba omogućiti ljudima da ne idu 100-200 kilometar okolo, da mogu direktno da naprave komunikaciju.
Sada ste me pitali - ko je suvišan? O tome ne odlučujem. Prihvatio sam jedno ministarstvo, koje novo, u povoju i koje prvenstveno želi da radi na preventivi, prikupljanju projekata, da ne dođe do velikih šteta i ako dođe do elementarne nepogode da štete budu što manje.
Predložili smo dva nova zakona, koji su u proceduri, novi sistem protivgradne zaštite, novi sistem protivpožarne zaštite koji je u proceduri. Nadam se da će ta oba projekta biti prihvaćena. Predložili smo da se neki veoma važni, i uradili projekte, projekti razreše. Predložili smo da se uradi projekat, i on se radi, trajne zaštite, koliko god je moguće, kopova, Obrenovca, Krupnja i svih ovih mesta koja su bila izuzetno ugrožena. Realizujemo projekat trajne zaštite Tekija, trajne zaštite Grabovice, trajne zaštite mnogih sredina gde su se dogodile elementarne nepogode, a možda su mogle da budu manje.
Pitali ste me za odgovornost. Sigurno postoji odgovornost, ali ponavljam, evo konkretno na Đerdapu odgovornost 30-40 godina. Obaveza kada je izgrađena centrala je bila da se to uradi. Do danas nije urađeno. Sada smo platili ceh. Postoji odgovornost i na drugim mestima, ali ta odgovornost je izuzetno široka. Zašto je neko dozvolio gradnju u plavnom području, gde se područje uopšte ne brani? Da li vi znate da je danas posle poplava, propratio sam ovih dana, izgrađeno preko 200 kuća u području gde se 100% ne brani, već se voda ispušta u slučaju neke opasnosti? Lokalne vlasti su dali dozvolu. Odgovornost je sa svih nivoa, ali ponavljam, ta odgovornost nije od juče, ta odgovornost nije sada, ta odgovornost je odavno, 20-30 godina.
Šta se dogodilo? Predlog treba svi da podržimo. Ne mogu biti parcijalni vodosistemi. Jedni brane jednu obalu, a drugi drugu, pa se utrkuju ko će gde da pusti nasip i ko će da bude poplavljen, a ko neće. Zna se tačno, po zakonu, gde se voda ispušta ako je ugroženost velika. Pre će se ispustiti u neku šumu koju je neki političar branio, pa se hvalio da je odbranio šumu, a na primer je poplavio naselje i hiljada kuća.
Prema tome, jedinstven sistem Srbijavoda mora da bude. Znate zašto su napravljene Beograd vode, jer je bilo neko dvovlašće, pa ovi napravili Beograd vode, pa ovi napravili Vojvodina vode, pa jednu dunavsku obalu štiti jedna firma, a druga štiti drugu obalu i podignu malo veći nasip, a ovi malo niži i upropaste i jedno i drugo. Zna se tačno da sistem mora biti jedinstven i da se gleda opšti interes. Ako negde mora da se ispusti voda, zna se tačno gde se ispušta i gde je šteta najmanja. Ako odgovornost postoji, a sigurno ljudski faktor uvek postoji, ponavljam, postoje nadležne službe koje se time bave. Ružno je da neko od pojedinaca kaže – Pera je kriv, Žika je kriv itd.
Na terenu je vrlo teško reagovati u pravom momentu u nekom gradu. Neko je nekada izgradio grad, evo konkretno Paraćin, i napravio takvu krivinu u centru grada da je ugroženo…To je trebalo da se otkloni nekada, a sada ne može, jer su izgrađene kuće. Znate da čuveno Bobište kod Leskovca nije moglo nikada da se reši zato što je opština pre 20 godina dozvolila da se napravi nasip i da se suzi korito reke. Šta smo sada uradili? Morali smo da prosečemo novo korito van naselja, kroz polja, da prepolovimo reku, pola da ide novim tokom, a pola starim tokom. To rešenje je bilo dobro, ali skupo.
Prema tome, mogle su neke stvari da se preduprede. Ponavljam, ova katastrofa koja nas je zadesila, trebalo je videti i biti tamo, teško je bilo za odbranu. Verujte, od prvog sekunda sam bio u Tekiji. Zamislite kada je krenula pet metara visoka bujica i vi imate 50 metara do Dunava. Da nije bilo tu tri broda da prihvati narod, svi bi otišli u Dunav. Ko god je upao u Dunav, nikada ga nisu našli. Ljudi su parkirali brodove i svi su bežali na brod. To je bio jedini spas. Shvatite to. U istoriji niko nije zabeležio taj vodostaj, toliku silu, toliku snagu.
Naravno, moglo je da se predupredi. Možda tu nije trebalo da se pravi naselje kada je iseljeno od Đerdapa ovaj deo, nego u vodotoku bujične vode je napravljeno naselje. To je urađeno pre 40 godina.
Hvala vama na saradnji, na jednoj korektnoj diskusiji. Opozicija će uvek da kritikuje, ali svi su odgovorni za ovo i svi su bili u nekim vladama kada su mnoge stvari mogle da se urade. Niste vi lično, ali partije su bile. Svi su propuštali i prebacivali lopticu, ali ceh je platila ova Vlada i to se tada dogodilo. Moglo je u nekoj prethodnoj, ali nije. Ovo je nauk za budućnost, da uradimo sve što možemo, da ne prenesemo drugima lopticu, pa da oni sutra budu krivi itd.
Deset vlada u nazad je krivo za ovo što se dogodilo. Svi pomalo. Ovako nešto nije zabeleženo. Još jednom, hvala vam puno na saradnji i mogu vam reći da je Srbija puno dobila, a da ćete vi ovo svi podržati i da učinite dobru stvar za ovaj narod koji jedva čeka da se ovako nešto usvoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam prozvan odgovoriću na par pitanja. Tačno je da smo mi radili obnovu Jaše Tomić, međe Bogdanja, valjevskog kraja, kopaoničkog kraja i negde preko 1000 i nešto kuća podigli u jednom periodu koji je bio nešto sličan kao ovaj, ali u nešto blažem obliku jer je bio manjeg intenziteta.
U Jaši Tomiću nije bio ni jedan nikada prekršaj, sve su kuće urađene u najkraćem roku, predate, 285 evra po kvadratu, ključ u ruke. Ne vidim da je tu bilo ikakvih zloupotreba, ničega i tu je urađen najkorektniji, najčistiji posao. Naravno, kontrolisale su određene međunarodne institucije koje su dale donacije, kredite i svi su bili zadovoljni i sa izvedenim radovima i sa načinom kako se to rukovodilo.
Mi smo imali tada cilj da branimo Banat, da branimo Zrenjanin, da branimo skladišta gasa, podzemna skladišta gasa i to smo uspeli sa velikim brojem mašina i jednom izuzetnom tehnikom koja se tada dovela na lice mesta.
Imali smo jedan težak period, znate dobro da je područje Obrenovca bilo bombardovano, trafostanice, prenosni sistemi za vreme rata. Znate da je došlo do oštećenja koja su bila izuzetno velika, i na nasipima i na svemu, i prioritet je bio obnova celog energetskog prenosnog sistema, ali godinama se nije radilo ništa na nasipima jer nije bilo sredstava, svi to dobro znaju u Srbiji da je taj posao godinama bio zanemaren, ne u jednoj Vladi, u zadnjih pet, šest, sedam vlada. Naravno, zadesilo nas je to što nas je zadesilo i posledice su te koje jesu.
Odgovorno vam tvrdim ovde da smo mi u Vladi svi sarađivali, i logično je, i sada nije bitno ko će biti predlagač, ko će raditi. Dogovor je da potpredsednik Vlade bude predlagač. Zašto? Zato što najveći deo tehnike, mogućnosti, građevinska direkcija, građevina, putevi, sve se nalazi u tom ministarstvu i logično je da može najveći potencijal da pokrene da se to u ovom momentu odradi i uradi.
Nije tačno da ništa nije urađeno ovih dana, dok se čekalo da dođe do zakona. Evo ga jedan od projekata ovde imam desetine, Krupanj, Ljubovija, sve u detalje urađeno. Izveštaji i kako sanirati i koliko košta i kako reke dovesti u red i kako sve to regulisati, sve su uradile naše najmerodavnije institucije. Zahvaljujem se svim inženjerima iz Srbije, njih 26.500 je poslalo dopis i svi su radili na projektima volonterski i niko od njih nije naplatio ni jedan jedini dinar. Veoma kvalitetno su uradili sve ove poslove. Ovde se razradilo sve u detalje, samo mi sada treba da naravno, obezbedimo sredstva i da to počnemo da radimo.
Ne može sve odjednom. Neki se poslovi već rade. Znate dobro da je bio problem da malinari dobiju puteve i to je urađeno. Svako selo može da dođe do hladnjače, da priđe, i svi smo radili na tome. Bilo je i jako puno donacija. Meni je drago, niko nije pomenuo, možda Vlada ne zna da jedan od vlasnika jedne firme naše koju je kupio u Londonu je donirao 50% na Velikom Majdanu i već se radovi maltene izvedeni po projektu koji smo mi uradili, revizija je završena. On je bio donator 50%, sam je donirao, sve je platio, izvođače, nadzor i sve ostalo. Želim da mu se zahvalim ovom prilikom, a rekao je – vi iz Vlade završite preostali deo.
Prema tome, sada treba da budemo i složni i jedinstveni i da se ovde ne delimo na opoziciju i poziciju, da sve ove projekte koliko je moguće dovedeno u red. Neka mesta su ovo doživela, ali mnoga će doživeti. Nedavno sam posetio Leskovac. Tamo se izgradilo čitavo naselje na obalama reka, ono čuveno Bobište koje se godinama pravi. Tamo je jedino rešenje da se sada izmesti reka, jer od kuća ne možete da uradite ništa. Oni su podneli projekat i traže odobrenje Vlade da se kompletna reka dislocira iz naselja, jer je nemoguće da se ukroti kada je ona ušla, takva kakva je, u samo naselje.
Problem je širom Srbije. Mi sada moramo raditi na ovim projektima da se svi realizuju, da uradimo koliko možemo i da mnoge gradove zaštitimo koji sada nisu pogođeni, ali će sigurno u nekim sledećim situacijama biti pogođeni i napraviti velike štete. Prema tome, nije ni mesto ni vreme sada da se ovde raspravljamo, šta, kako. Pozivamo sve inženjere, sve stručnjake i sve ljude dobre volje koji imaju rešenja, koji mogu da se uključe da se uključe, da pomognu. Ovo je zajednički posao. Sada su na vlasti jedni, sutra drugi, prekosutra treći, problem ostaje, problem vodotoka reka, problem bujičnih voda je 50 godina.
Mi sada radimo na sistemu, Marić to dobro zna, protivgradne zaštite. Mi koristimo sistem star 60 godina koji je potpuno prevaziđen. Primenjivali smo ga kada smo imali prelete 10 puta manje preko Srbije. Sada, gospođa Mihajlović zna, mi imao 2500 preleta dnevno. Naša protivgradna zaštita nema termin kada može da dejstvuje i mi moramo ići na nove sisteme, moramo ići na nove sisteme zaštite od požara, na tome moramo svi zajednički raditi. Ne možemo se izolovati od Evrope i reći – mi nećemo u tome da učestvujemo. Verujte da su ogromne štete u Srbiji i od grada i od požara i od poplava i od svega ovoga, i naravno od zemljotresa.
Prvo šta treba da uradimo to je da se katasterske parcele nabroje i da se dostave lokalnim upravama gde ima klizišta. Da li vi verujete gospodo da u Beogradu ima 2350 aktivnih klizišta, da se u Beogradu nalazi najveće klizište u Evropi, Duboka, da je tu reka Sava sužena na 180 metara a u proseku je 400 metara, da je debljina asfalta koji se godinama doasfaltira osam metara, jer zemlja stalno kliza i da 20 godina niko ništa nije preduzeo da taj projekat koji je urađen i revidovan, da se to pitanje razreši?
Neko mora da ga reši. Koja politička opcija? Nije bitno. Ali, to je problem Srbije. Jer, ne dao bog da Umka skliza ima da napravi jezero do Siska. Prema tome, molim vas da ovo shvatimo kao jedan ozbiljan problem i da svi prionemo na posao i lokalne vlasti i Vlada i svi ministri.
Logično je da u ovako veliko elementarnoj nepogodi ovo sve vodi premijer, jer to je bilo logično i za očekivati, jer štete su bile toliko velike, posledice izuzetno velike, prema tome logično je da na čelo štaba stane premijer Vlade Republike Srbije i da daje zaduženja ministrima da mu pomogne u tom poslu.
Hvala i još jednom vas molim nemojmo sada šta je bilo, bilo. Događaće se elementarne nepogode, ali da budu štete što manje, ali da bi se to smanjilo moramo da ulažemo izuzetno puno i da svi zajednički radimo na tome.

Želim da se zahvalim poslanici koja je intervenisala i uradila jako puno da se sagledaju posledice. Mogu vam reći da sam projekte mosta predao. Oni se intenzivno rade u „Putevima Srbije“, projektantska kuća, koja je uzela da uradi novi projekat da pokuša da izbaci onaj srednji stub što je oštetio most, što je prelomio most i ja mislim da će to veoma brzo biti gotovo, a ministar odbrane Gašić je obećao da će završiti oko montaže pontonskog mosta i sve se to priprema. General je zadužen, ja mislim Đurović, da to izvede. Tako da, očekujemo da će to biti  veoma brzo urađeno.
Prema tome, projekti se rade i upoznata je gospođa Mihajlović. Ja sam je upoznao i veoma brzo će dobiti kompletno nove projekte revidovane, završene i radovi će moći da počnu.