Samo da dopunim ovo što je govorio kolega Martinović, to je, naravno, potpuno tačno. Isto tako je tačno da se NATO oslonio na poznatu dvofaznu taktiku primenjenu u Zalivskom ratu, koja podrazumeva brzu neutralizaciju vojnih objekata u prvoj, odnosno uništenje drugih objekata u drugoj fazi.
Pre rata, Remzi Klark je prilikom posete Srbiji pomenuo i treću fazu, koja podrazumeva napad i na civilnu infrastrukturu, ukoliko se ne ispuni politički cilj.
Možda gospodin Martinović zna u kojoj se sad fazi nalazimo.

Očigledno, mi ćemo zbrzati ove amandmane, poslanici uglavnom nisu u sali, ali građani Srbije treba da znaju nešto što spada u resor ministra vojnog.
Naime, predsednik Skupštine Zrenjanin, Aleksandar Marton, izjavio je večeras da će u subotu 17. oktobra biti postavljeno spomen-obeležje na bivši logor za hrvatske zarobljenike u Stajićevu kraj Zrenjanina. Marton je na tribini u Sremskoj Mitrovici rekao da je, po njegovim saznanjima, država Srbija dala zeleno svetlo za dolazak udruženja iz Hrvatske koji planiraju da postave spomen-obeležje na mesto gde je bio logor za hrvatske ratne zarobljenike iz 1991. godine.
Iz Udruženja ratnih vojnih invalida Zrenjanina nas obaveštavaju da imaju informacije da Hrvati dolaze u subotu, zajedno sa gradonačelnikom Vukovara, a da će im domaćin ovde biti, između ostalih, i ko bi drugi, nego, Nataša Kandić. MUP nije želeo da komentariše ovu vest, a svi čelnici Zrenjanina su iznenada nedostupni za medije.
Inače, Hrvati su pre dve nedelje već najavljivali svoj dolazak radi postavljanja spomen-obeležja na mestu navodnog koncentracionog logora u Stajićevu. Tada je skup otkazan zbog procene MUP da učesnicima ne može da se garantuje bezbednost. U ovom trenutku MUP nije želeo da se izjasni da li je skup za 17. oktobar najavljen i odobren.
Da napomenem da je u Stajićevu bio regularni zatvor regularne Vojske, u kome su bili smešteni zarobljeni pripadnici paravojnih formacija, što će značiti u prevodu terorističkih jedinica. Ceo zatvor bio je pod kontrolom Crvenog krsta i do sada ne postoje pravno relevantni podaci o eventualnim kršenjima domaćih i međunarodnih propisa.
Imajući u vidu da je ulogu domaćina ovoga puta preuzela Nataša Kandić, poznata po tome da je ne interesuju žrtve, već samo da ona dospe do svog cilja, verujemo da se za subotu zaista sprema neka provokacija. Udruženje ratnih vojnih invalida...

U članu 15, kao i u svim prethodnim članovima, treba zameniti reči "u multinacionalnim operacijama" rečima – "u mirovnim misijama sa mandatom UN". Celo pre podne sam potrošila govoreći o namerama predlagača da izlobira za NATO, a takvo opredeljenje dela Vlade Republike Srbije je očekivano i ono za srpsku javnost nije neka naročita novost. Praktično, reč je o istim političkim i društvenim akterima, dakle, delu Vlade Republike Srbije, brojnim nevladinim organizacijama i konkretnim političkim strankama i delovima stranaka koje već godina tiho ili sasvim otvoreno zagovaraju evroatlanske integracije, kao ideju legitimizacije politike sile u Srbiji.
U poslednjoj deceniji savremena zapadna politika sile, konkretno, ali i simbolički, kroz niz slučajeva takozvanih humanitarnih vojnih operacija, svoj najupečatljiviji i paradigmatični izraz ima, zapravo, u NATO savezu. Stoga je sasvim prirodna činjenica da se ubedljiva većina građana Srbije opredeljuje i izjašnjava protiv ulaska Srbije u NATO.
Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije, o kojoj govorimo celog dana i prethodnog dana, obavezujuća je. Srbija je vojno neutralna država. Svaki pokušaj dovođenja u pitanje ove rezolucije morao bi da poštuje volju naroda, što podrazumeva referendum. Jedino i isključivo slobodno izjašnjavanje građana Srbije na referendumu imalo bi demokratski legitimitet.
U tom smislu, u onoj meri u kojoj Srbija pretenduje da bude savremena demokratska država, nijednu važnu ulogu ne može doneti, a da se narod o tome ništa ne pita. To čini minimum demokratije, donju granicu temeljnih principa demokratije. Pozitivni i konstruktivni aspekti demokratije, sa druge strane, podrazumevali bi, mnogo više, javne debate i skupove...

Malopre sam govorila o tome da pozitivni i konstruktivni aspekti demokratije podrazumevaju javne debate i skupove i različite druge mogućnosti da se čuje taj glas naroda i o drugim mnogo manje presudnim i prelomnim istorijskim odlukama i pitanjima.
To je onaj isti smisao o kojem, recimo, Jirgen Habermans insistira na činjenici da ni savremena Evropa nije demokratska. Osnovna stvar je, dakle, da bi se obaveze Srbije, i to obaveze koje podrazumevaju slanje srpskih vojnika na ratna i potencijalno borbena žarišta širom sveta, mnogo uvećale. Stvar nije samo u tome da bi se Srbija time otvoreno najneposrednije i najdirektnije stavila na stranu i učestvovala u dejstvima, čiji politički i moralni karakter jeste, najčešće, krajnje sumnjiv, već da bi se na taj način, što i jeste glavni cilj svih zagovornika pristupanja Srbije NATO paktu, Srbija okrenula protiv Ruske Federacije, svog najvećeg strateškog saveznika i prijatelja države sa kojom Srbija nema nijedno otvoreno pitanje.
Ironično je da bi trebalo da budemo bezbedniji uz one koji su u najnovijoj srpskoj istoriji ugrozili našu bezbednost. Stvar čak nije samo u tome da bi se Srbija najneposrednije stavila na stranu i učestvovala u dejstvima čiji je moralni karakter krajnje sumnjiv, već da bi se okrenula i protiv svih drugih mogućih strateških partnera. Ono što zagovornici uključivanja Srbije u NATO često navode jeste da bi uključivanje u NATO povećalo i ukupne demokratske potencijale Srbije.
To je samo po sebi besmisleno, zato što je taj argument neodrživ i u celini i u detaljima, i u teoriji i u praksi. Svako ko ima više od dva sata letnjeg pljuska od škole zna da demokratija i sila stoje na opozitnim stranama političkog spektruma i da se međusobno isključuju. Gde ima demokratije …

Od svih pažljivo praćenih izjava ministra odbrane izvela sam zaključak da je ministar odbrane, to je doduše eksplicitno rekao, on ima jasnu viziju i postoji konačan cilj koji želi da postigne u vezi sa preoblikovanjem naše vojske, ali i Srbije.
Ministar je praktično preoblikovanje Srbije postavio kao jednu hiruršku intervenciju na kojoj treba da radi današnja generacija na vlasti, a sebe je predstavio kao hirurga. Ono što ga kvalifikuje kao hirurga jeste pripadnost grupi osoba koje su preuzele svoj deo odgovornosti da bi na kraju ta operacija uspela. Ministar ništa ne može da radi na svoju ruku, nijednog momenta kao ministar odbrane – nisam sebi dao za pravo da sprovodim neku svoju politiku u zadatim okvirima koju su definisali Parlament i Vlada, nastojim da u koordinaciji sa drugim državnim institucijama na najbolji način promovišemo, pre svega, našu zemlju, sistem odbrane, ali i našu privredu, kulturu, kaže.
Kao legalista, sa jasnom vizijom, ministar zna da su neophodne aktivne mere koje vode u pravcu ostvarivanja. Prvo što mora da se uradi jeste odvajanje diplomatske borbe za očuvanje KiM od pitanja u vezi sa bezbednošću nealbanskog stanovništva, budući da (citiram) ''ni na koji način ne smemo da dozvolimo da zbog diplomatske borbe građani KiM trpe sankcije. Kada i diplomatska borba bude suspendovana, biće stvoreni uslovi da građani koji su do sada zbog nje bili kažnjavani više ne trpe sankcije. Posle, oni na KiM, koji to budu želeli, moći će privatno i koliko god hoće da ponavljaju – Kosovo je Srbija. Kosovo je Srbija onoliko koliko su građani koji žive na Kosmetu u stanju da to sprovode,'' kaže ministar odbrane.
Izvanredno. Diplomatska borba za očuvanje KiM transformisana je tako iz obaveze države u privatnu stvar pojedinaca, a Srbija kao uređena država ne može više intervenisati u procesu zakonito sprovedene privatizacije …

Dozvoljeno mi je, znači, da kažem sledeće – u članu 18. reči "multinacionalne operacije" zamenjuju se rečima "mirovnih misija sa mandatom UN". E, sada  nešto da vam osvežim pamćenje:
''U skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, usvojene na Sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2007. godini, održanoj 26. decembra 2007. doneta je Odluka o vojnoj neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze (videti tačku 6. navedene Rezolucije).'' Mislim da je ministar zapamtio pa zato ide.
''Pojam multinacionalnih operacija implicitno podrazumeva uvođenje Srbije u neki vojno-politički blok, pre svega,'' drag vam, ''NATO, gde su pripadnici naše vojske i drugih snaga odbrane upućeni da se bore za interese određenih država ili regionalnih organizacija.
Iz tog razloga smatram da je termin multinacionalne operacije neophodno zameniti terminom mirovne misije. Budući da postoje operacije za nametanje mira i operacije za očuvanje mira, važno je dodati da se radi o učešću Vojske Srbije u mirovnim misijama za očuvanje mira. Naime, operacije za nametanje mira su borbene operacije.
Kako Republika Srbija kao osnovno opredeljenje političke nacionalne bezbednosti ima privrženost poštovanju obaveza, koje proističu iz Povelje UN, važno je naglasiti da se radi o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim misijama sa mandatom UN.''
Gospođo Čomić, je li to u redu?

Pre nego što konačno zamuknem, pročitaću ponovo obrazloženje ovog amandmana. Nemojte misliti da je ovo ponovljeni snimak, ponovo ću čitati ono što mi je gospođa potpredsednica dozvolila, to je ono što piše u samom amandmanu. Sve van toga mogu da vam kažem kod kuće, na ulici, na nekim drugim mestima, u poslaničkoj kancelariji, ako je ikad dobijem itd.
Dakle: ''Naziv Glave III. iznad člana 19. menja se i glasi: Posebna prava i obaveza učesnika u mirovnim misijama sa mandatom UN. U skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, usvojene na Sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2007. godini, održane 26. decembra 2007. godine, doneta je Odluka o vojnoj neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze (videti tačku 6. navedene Rezolucije).
Pojam multinacionalnih operacija implicitno podrazumeva uvođenje Srbije u neki vojno-politički blok, pre svega,'' tako vam drag, ''NATO, gde su pripadnici naše vojske i drugih snaga odbrane upućeni da se bore za interese određenih država ili regionalnih organizacija. Iz tog razloga smatram da je termin multinacionalne operacije neophodno zameniti terminom mirovne misije.
Budući da postoje operacije za nametanje mira i operacije za očuvanje mira, važno je dodati da se radi o učešću Vojske Srbije mirovnim misijama za očuvanje mira. Naime, operacije za nametanje mira su borbene operacije. Kako Republika Srbija ima osnovno opredeljenje političke nacionalne bezbednosti privrženost poštovanju obaveza koje proističu iz Povelje UN, važno je naglasiti da se radi o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim misijama sa mandatom UN.''
Ko kaže da ponavljanje nije majka znanja?

Ja sam podnela amandman na član 30. ovog predloga zakona, kojim se menja član 107. postojećeg Zakona o odbrani i briše se reč „može“, tako da stav 2. pomenutog člana glasi: ''Za potrebe obezbeđivanja sredstava za finansiranje stambenih potreba profesionalnih pripadnika Vojske Srbije formira se budžetski fond.'' Obrazloženje za neprihvatanje je da se ovim zakonom propisuje mogućnost osnivanja budžetskog fonda kada se za to steknu uslovi, a zavisno od raspoloživih budžetskih sredstava, znači – nikada.
Ovaj amandman sam podnela u konsultaciji sa Partijom veterana Srbije, koja, bez obzira što nije prisutna u Skupštini, jeste važan politički subjekt koji okuplja i organizuje oko 500.000 veterana sa njihovim porodicama. Ljudi su insistirali na ovoj vrsti promene, zato što postoji realna opasnost da se rešavanje njihovih stambenih potreba, znači svih profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, zaista odlaže u nedogled, i da se to pravda ekonomskom krizom ili drugim prioritetima. Imali smo, ne znam seku, ne znam deku, raznorazne krize, zaista je pitanje da li će ovi ljudi doživeti da njihova stambena problematika bude obrađena.
Posebno je značajno što bi usvajanjem predloženog amandmana zapravo započeo proces rešavanja problema vojnih beskućnika, moramo ih tako nazvati, i njihovih porodica, koji već 18 godine žive u neadekvatnim uslovima. Znači, imaju punoletstvo života u neadekvatnim uslovima.
Prosto ne znam koje rešenje, ali, eto, mislim da bi ministar morao da se ovim pozabavi, postoji možda jedno eksentrično rešenje, možda bi bilo najbolje da vi gospodine ministre, sa bivšim ministrom odbrane, češće odlazite na utakmice i da posle popijete neki šampanjac protivno zakonu, da dobijete novčane kazne i da ta budžetska sredstva opredelite, recimo, za ove vojne beskućnike. To bi bilo fer.

Ne, neću da koristim sad.

Ovo je replika gospodinu ministru.
Na osnovu ovog što ste vi rekli, gospodine Šutanovac, izgleda da 500 hiljada veterana laže, odnosno lažu njihovi predstavnici.
Zato ću da vam dam ovaj dopis koji je dobila naša poslanička grupa da ga pročitate, jer ja nisam izmislila da ti ljudi samo traže da se prosto obezbede sredstva za finansiranje stambenih potreba profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i da se formira budžetski fond u dogledno vreme, dok su još u ovom telu, dok nisu prešli u ''carstvo nebesko''.
Drugo, kažete da postoje stanovi koje Vojska nudi a ljudi neće da se prijavljuju. Ko zna, možda bi svi da budu, ono, ''devojka iz grada'', ni vi baš niste rođeni i odrasli u centru Beograda, pa volite tu da živite.
Treća stvar, pravite razdor između Vojske i Policije. Govorite kako u Vojsci ima tih bahatih vojnih lica koji neće da uzmu stanove, a Policija to ne traži. Šta to, zapravo, radite?
Četvrto, ne znate zašto oni neće da napuste kasarne.
Angažujte malo stručnjake! Angažovali biste vi svog prijatelja i predsednika svoje stranke da se on razume u psihologiju, ali vi svakako možete da angažujete stručnjake da se zapitaju zašto, šta je to kod tih ljudi – traumatizam, izloženost, znači, posttraumatski stres sindrom, ratna dejstva, specifičnosti službe i, na kraju, nepoverenje u vas i ustanove vaše partijske države?
Znači, to su stvari koje treba ispitati i angažovati stručnjake, to bi mogla da vam posvedoči i predsednica ove skupštine.
Ono što me je zaista zaprepastilo od vas, rekli ste sledeću rečenicu: ''Šta da radimo kada je ogromna količina došla u Srbiju?! Gospodine ministre odbrane, govorite o ljudima koji su prošli ratišta, koji su prošli horor film. Kažete – ''ogromna količina'' je došla u Srbiju! Ne morate meni da se izvinite, ali red bi bio da se izvinite tim ljudima. Ovo je neverovatno. Ovo čak nije ni za kafanu.
A što se kafane tiče, naravno da nemate duha pa ni smisla za metafore. Nisam rekla da vi pijete, vi ste se zakačili za priču o piću, ali ispada da predsednik vaše stranke i predsednik Srbije sam pije. Da sam na Borisovom mestu čuvala bih se ovakvih ministara odbrane, koji su veoma ambiciozni. A vama predlažem da sledeći put kada predsednik gucne polomite ''čašu od kristala'', jer u tome ste verovatno najbolji. (Aplauz.)

Smatrala sam da naziv zakona mora da se promeni i da glasi: „Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim misijama za očuvanje mira sa mandatom UN“.
Više puta sam, govoreći o Strategiji za nacionalnu bezbednost, isticala da nas na vojnu neutralnost obavezuje Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, a koja je usvojena na Sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2007. godini, održanoj 26. decembara. Tada je doneta konačna odluka o vojnoj neutralnosti Republike Srbije u odnosu na sve postojeće vojne saveze.
Pojam „multinacionalnih operacija“ implicitno podrazumeva uvođenje Srbije u neki vojno-politički blok, pre svega NATO, gde su pripadnici naše vojske i drugih snaga odbrane upućeni da se bore za interese određenih država ili regionalnih organizacija. Iz tog razloga sam smatrala da je termin „multinacionalne operacije“ neophodno zameniti terminom „mirovne misije“, budući da postoje operacije za nametanje mira i operacije za očuvanje mira. Važno je dodati da se radi o učešću Vojske Srbije u mirovnim misijama za očuvanje mira, jer su ove operacije za nametanje mira ''borbene''.
Znači, kako Republika Srbija ima kao osnovno opredeljenje politike nacionalne bezbednosti, čuli smo od ministra, privrženost poštovanju obaveza koje proističu iz Povelje UN važno je naglasiti da se radi o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim misijama sa mandatom UN. Osim toga, konsultujući neke vojne stručnjake, došla sam do saznanja da mirovne operacije jesu, gotovo i po pravilu, multinacionalne, dok multinacionalne ne moraju biti mirovne. U tom smislu, i dalje stojim, i Nova Srbija je, na stanovištu da mora da stoji „Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim misijama za očuvanje mira“.

Obrazloženje je identično kao obrazloženje koje sam dala prethodno. Mislim da dovoljno pojašnjenja ne može da šteti nijednom zakonu. Drugo, konsultujući ljude koji su generalni, ljude koji su imali iskustva, došla sam do saznanja da nije baš svejedno govoriti o multinacionalnim operacijama koje ne moraju da budu nužno humanitarne.
Setimo se samo našeg iskustva sa NATO bombardovanjem. NATO agresija na našu zemlju vođena je kao akcija humanitarnog karaktera i zvala se „Milosrdni anđeo“.
Koliko je bio milosrdan, to znamo, ne treba da govorimo, opet, o svim onim objektima koji su uništeni, o životima koji su ugroženi, o odloženim žrtvama tog bombardovanja i te agresije. Ali, ono što je indikativno i što je praktično namera predlagača čitavog ovog seta vojnih zakona, to sam već izložila govoreći o Strategiji nacionalne bezbednosti, jeste zapravo da se nigde više ne koristi termin „NATO agresija“, nego se koristi termin „bombardovanje“, „posledica građanskog rata“, itd.
Znači, ne govori se da je došlo do raspada SFRJ, i to nasilnog, da je izvršena NATO agresija, kao da u stvari mi sada treba da se izvinimo NATO agresoru i zemljama koje su nas bombardovale za to što smo bili žrtve!
Mislim da većina građana Srbije takav stav ne može da podrži, a budući da su rane i posledice ove agresije i te kako prisutne, bilo bi mnogo logičnije rešenje da se u ovom zakonu barem termin promeni.
Osim toga, ako je u obrazloženju Vlade rečeno da se podrazumeva da je reč o humanitarnim i mirovnim misijama, pa zašto onda to eksplicitno i ne piše?

U Rezoluciji piše NATO bombardovanje. Ali, gospodine Šunatovac, šta će biti vaš doprinos? Da li vi možete da se odmaknete malo dalje od ovog ''NATO bombardovanja'' i da dođete do konstatacije, da je zapravo bila reč o ''NATO agresiji''?
Ajde, malo se umešajte u svoj posao!

Sama činjenica da predstavnici ovako udaljenih političkih opcija, kao što su LDP i Nova Srbija, podnose isti amandman, nekom ministru, koji je malo bolje volje od vas, bio bi znak da ga treba usvojiti.
Znači, imam reagovanja iz profesionalnog sektora, jer se stiče utisak da je namera predlagača zakona bila da se profesionalna vojna lica isključe iz svih oblika kreativnog rada u cilju potvrđivanja, takozvane, civilne kontrole.
No, u Vojsci Srbije veliki broj oficira i generala nosi zvanje magistara i doktora nauka, te bi njihovo isključivanje iz kreativnog procesa bilo pogrešno, tim pre što malo ko u civilstvu poseduje znanja i iskustva koja se mogu preneti i na problematiku Vojske Srbije.
A vaše pojašnjenje, gospodine ministre odbrane, i dalje ne doprinosi rešenju ovog člana 4, te predlažem da ipak razmislite o brisanju tog člana.

Slažem se sa kolegom Marićem. Praktično, ovaj amandman se nadovezuje i na ono što je on rekao.
Naime, ideja amandmana je da se u članu 5. stav 2. u tač. 5) i 6) posle reči „generalštaba“ briše dalji tekst. Zašto? Ovim predlogom zakona predviđeno je da ministar odbrane ne samo da donosi formacije i sistematizacije komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije, već on to radi za sve vojne jedinice i vojne ustanove koje su funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane.
Po ovom predlogu za bilo koje unapređenje, razrešenje ili prestanak službe generala ili starešina na dužnosti, za koje je formacijom utvrđen čin generala, osim mišljenja načelnika Generalštaba, dovoljno je i mišljenje ovlašćenog rukovodioca u Ministarstvu odbrane za profesionalna vojna lica raspoređena van Vojske Srbije.
Opravdano se postavlja pitanje stručnosti bilo kog civilnog lica za obavljanje ovako širokog spektra poslova iz vojne nadležnosti, kao i pitanje uticaja politike na kadrovska rešenja.
Dalje, stručnost ovlašćenog rukovodioca u Ministarstvu odbrane, o kome god da se radi, ne može se izjednačiti sa stručnošću mišljenja načelnika Generalštaba, što se čini odredbama ovog člana. Stoga, predlažem njegovo brisanje.