To je jako u vezi sa amandmanom. Ustav je najstariji akt koji mora biti poštovan. Ne može da se menja prostom većinom. Ovde ste se danas napakovali da biste negde, u nekom trenutku napravili glasanje, odvojili Vojvodinu i napravili još jednu državu u državi. Čekate trenutak kada ćete to uraditi. Mislili ste da će amandmani očas proći.
Uprkos zabrani skupa, uprkos medijskim pričama o tome da su skupovi otkazani, ispred Skupštine imate zabrinute Srbe koji imaju pitanja za vas. Zašto, gospodo, držite konferencije za štampu? Malopre sam videla gospodina Palmu.
Što ne izađete napolje, na čas neposredne demokratije sa zabrinutim Srbima? Oni vam ne veruju da ćete bilo kojim zakonom bilo šta regulisati. Kršite Ustav Srbije. Vi ste, gospođo Čomić, protivustavni.
Da citiram još nešto. Svojevremeno vam je neko govorio – Goco, nemoj da iskušavaš moje strpljenje, ućuti. To je bio gospodin Zoran Đinđić, ovo je trenutak da ga iscitiram.

Član 1. briše se i zamenjuje rečima: "Ovim zakonom utvrđuju se izvorne i poverene nadležnosti autonomne pokrajine, imovina AP Vojvodine, sredstva za vršenje poverenih nadležnosti, ovlašćenja Republike Srbije u nadzoru nad vršenjem izvornih i poverenih nadležnosti i uređuju druga pitanja od značaja za položaj AP Vojvodine".
Naime, pre godinu dana su čak 64 akademika, više desetina uglednih građana, univerzitetskih profesora, kulturnih i javnih radnika podržali ovo naše stanovište i uputili otvoreno pismo i predsedniku, i Vladi i Skupštini Srbije, pozivajući da se zaustavi stvaranje države u državi. Jedna nevladina organizacija apelovala je na nas poslanike Skupštine da sprečimo novo rasparčavanje Srbije na sledeći način. Ta nevladina organizacija izražava veliku zabrinutost za suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije, koji je najpre teško narušen, nadamo se samo privremeno, nasilnim otimanjem i okupacijom KiM, potom pokušajem da se od AP Vojvodine načini nova država u državi Srbiji.
Predlog statuta Pokrajini protivustavno dodeljuje obeležja državnosti, čime se namerava da se vojvođanskim Srbima prida poseban nacionalni identitet. Kako se Predlogom statuta Vojvodine započinje novo rasparčavanje i razaranje već smanjene i obogaljene srpske države, odlukom Sinoda, znači reč je o toj nevladinoj organizaciji, u ime patrijarha Pavla i SPC, molimo vas da dopise i zahteve iznete na zasedanju Skupštine, na kome bi bilo raspravljano o tom pitanju.
U nadi da će mu poslanici posvetiti dužnu pažnju i da će ovom očigledno protivustavnom aktu uskratiti svoju saglasnost i potvrdu, pisalo je u pismu upućenom predsednici Skupštine Slavici Đukić-Dejanović. Pismo sličnog sadržaja upućeno je predsedniku Srbije i predsedniku Vlade. To je pismo koje je pročitao kolega iz SRS Aleksandar Martinović, ne znajući naravno, pošto većinu saopštenja Sinoda sastavlja vladika Irinej Bački, da li je potpisao ili nije, ali to pismo nije falsifikat, realno je bilo upućeno predsednici Skupštine Srbije onog trenutka kada je Predlog statuta Vojvodine ušao u skupštinsku proceduru.

Da li sada da nastavljam da govorim o tom amandmanu ili da stavim flaster na usta? Znate šta, gospođo Čomić, oni što je izvesno i što ću sada uraditi je da pozovem građane Srbije da dođu i prisustvuju glasanju ispred ove Savezne skupštine, njihovog Doma, znači bivše Savezne skupštine. Onog trenutka kada počne glasanje vi ste dužni da obezbedite narodu video-bim da može da prati kako glasaju njegovi srpski poslanici.

To je vrlo važna tema. Vi ne komunicirate s ljudima.

Zaista mislim da ljudi treba da prisustvuju glasanju. Kada gledamo svi zajedno utakmice na kojima igra Srbija, što ne bi srpski narod video...

Moguće je da na ovaj način diskutujem, je l' znate ceo moj formativni period, od detinjstva preko rane mladosti vezan je zaista za ovu severnu srpsku pokrajinu i Sentu. U toj ulici Preradovićevoj bilo je samo četiri srpske kuće - moje bake, mojih komšija Savete i Milana Pontića i kuća Pajtića, sa dobro vaspitanom decom koja se zovu Bojan i Nevena. To su četiri srpske kuće čije su TV antene bile okrenute ka tako da prate srpsku televiziju, dok su ostale bile okrenute ka Mađarskoj.
Cela moja porodica po majčinoj liniji, uključujući i baku, i tetku, i sestre o tetke, odlično je govorila mađarski "jona potkivano", jer ga je kao obavezan jezik učila i u školi.
Nažalost, savladala sam samo psovke, jer mi je išlo na živce što u svakoj prodavnici umesto dobar dana čujem "jona potkivano'', ''tešik". Nisam razumela ni zašto smo moj otac i ja etiketirani kao Srbijanci, to je ono - fina ti je mama, ali se udala za Srbijanca, ni zašto mi baka preporučuje da joj se sa ekskurzija javljam tako što ću razglednice pisati latinicom jer poštari neće hteti da se muče sa ćirilicom.
Skoro da bih pristala na to da smo mi "Vojvođani" različiti od ostatka Srbije da nije bilo svih onih mojih rođaka, prijatelja i poznanika koji su bili na identičan način različiti kao i ti Vojvođani, a koji su živeli u Crnoj Gori, Kninu, Hercegovini, Makedoniji, na Kosovu, pa čak i u Sloveniji.

Upravo je dovodim, samo mi vi ne dozvoljavate da to iskažem do kraja. Počela sam preko ličnog i dolazimo do onog što je bitno, a to je da program podržavljenja autonomije Vojvodine, koji su svi navedeni naši dragi autonomaši hotimično ili nehotimično sprovodili, utemeljen je davno, znači pre pola veka, novembra 1958. godine, Salcburškom izjavom Vojvođanskog pokreta, koji su potpisali dr Eugen Jocić, prof. Adalbert Karl Gaus i prof. dr Kornel Filipović.
Tom izjavom se najpre utvrđuje načelo ravnopravnosti svih etničkih grupa u Vojvodini i federalizam, uz odbacivanje zamisli o bilo kom državotvornom narodu, pošto bi razne etničke grupe, Srbi, Mađari, Švabe, Bunjevci, Šokci, Rumuni, Slovaci i drugi, stremili ka sintezi u jednu vojvođansku narodnost. Tako shvaćena Vojvodina bila bi federalna jedinica jedne šire srednjoevropske federacije koja će, a šta bi drugo, biti sastavni deo EU.
Svaka sličnost između te salcburške izjave i aktuelnih namera vojvođanskih separatista nikako nije slučajna, pogotovo ne na nivou tvrdnje da bi evropejska Vojvodina kao samostalan region odavno ušla u EU, da je na tom putu ne zaustavljaju retrogradne srbijanske snage.
Zato je potrebno da nova država Vojvodina ima i svoj poseban novi identitet, uz unikatnu naravno Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, latinično pismo koje odvaja Vojvođane od tako primitivne ćirilice, po kojoj se prepoznaju Srbijanci.
To jeste, gospođo Čomić, suština ovog amandmana, a moja poruka građanima je da obavezno dođu i prisustvuju glasanju 30. novembra. Pretpostavljam da će znati u koliko je to časova, na platou ispred ovog doma, koji je i njihov dom. I ako smo Kosovo izgubili zbog šiptarskih separatista, o Vojvodini odlučuju srpski parlamentarci. Narod ima pravo da vidi kako njihovi poslanici glasaju. Prema tome, narode izvoli.

Poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman kojim se ovaj član 2. briše. Već je praktično rečeno da je ovaj drugi stav – u postupku donošenja zakona vodiće se računa o dostignutom nivou prava građana na pokrajinsku autonomiju – potpuno nepotreban, zato što je to nešto što je Ustavom garantovano pravo.
Zapravo, ovaj član je i predviđen i napravljen tako da podrži statut Vojvodine i ideju o suverenitetu "građana" Vojvodine. Iako Ustav Srbije utvrđuje da su građani Srbije nosioci suverenosti i da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, statut AP Vojvodine protivustavno stvara suverenost građana AP Vojvodine i to sledećim protivustavnim odredbama - određenjem o pravu građanki i građana Vojvodine na ostvarivanje, negovanje i zaštitu autonomije, i to već u preambuli; određenjem da su nosioci prava na pokrajinsku autonomiju građani AP Vojvodine u članu 4. Predloga statuta.
Određenjem da građani AP Vojvodine svoje pravo na pokrajinsku autonomiju ostvaruju neposredno, narodnom inicijativom ili referendumom i putem svojih slobodno izabranih predstavnika u članu 5. Predloga statuta; zamenom ustavne zabrane statutarnom zabranom diskriminacije građana u članu 20. Predloga statuta, preduzimanje mera od strane pokrajinskih organa za postizanje pune ravnopravnosti manjinskih nacionalnih zajednica u članu 20. Predloga statuta.
Zamenom ustavne odredbe statutarnim garantovanjem dostignutih nivoa ljudskih prava u članu 23. Predloga statuta, proklamovanjem da Pokrajina obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava, što je na osnovu Ustava rezervisano samo za Republiku, u članu 23. Predloga statuta; obezbeđivanjem dodatnih i dopunskih prava i zaštite, odnosno višeg stepena zaštite za pojedine kategorije lica koja žive u AP Vojvodini u članu 21. i 23. Predloga statuta.
Iz ovih razloga, da bi se ostvario suverenitet građana Vojvodine, napravljen je ovaj član 2. zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Sve ovo o čemu sam govorila, neustavnost pojedinih odredbi statuta, jeste u stvari analiza dr Vojislav Koštunice koju ste imali prilike da pročitate u raznim medijima i u "Pečatu", koji jasno govori o separatističkoj prirodi statuta Vojvodine.
Dalje, što se dostignutog nivoa prava građana na pokrajinsku autonomiju tiče, ako su ti građani zaista nezadovoljni još jednom ih pozivam da u ponedeljak 30. novembra dođu i izraze svoje nezadovoljstvo ispred Doma Narodne skupštine, tako što će narodnim poslanicima koji su glasali za autonomiju čestitati ili ih možda ukoriti, jer sada žive u skraćenoj državi koja nema južnu pokrajinu, a sada neće imati ni severnu.

Gospođo Čomić, ne bih propustila to zadovoljstvo da opet objašnjavam amandman.
Posle člana 2. dodaje se član 2a koji glasi: Autonomna pokrajina Vojvodine svoje izvorne i poverene nadležnosti obavlja starajući se o razvoju svog područja i očuvanja njegovih svojstava. U vršenju poslova iz nadležnosti autonomne pokrajine Vojvodine zabranjena je svaka neposredna i posredna diskriminacija građana Republike Srbije po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ovo je samo još jedna od potvrda da ni Nova Srbija ni Demokratska stranka Srbije, ni ostale stranke koje pripadaju nacionalnom bloku i koje su opredeljene za demokratiju, nikako ne mogu da spadaju u red klerofašističkih stranaka, jer se vrlo zalažu za zabranu diskriminacije, a mislimo da je ovaj amandman bio neophodan jer smo u prethodnom periodu usvojili i zakon o zabrani diskriminacije.
Zaista mi je nejasno zašto jedan amandman, kojim se zapravo stvari preciziraju, vrlo tačno određuju, nije usvojen, ali verujem da će narod kad dođe 30. novembra, u 10.00 časova, ispred Doma Narodne skupštine umeti da ceni amandman koji je podnela Nova Srbija.

Nije f nego đ. A, b, v, g, d, đ, još uvek je u zvaničnoj upotrebi u Srbiji srpski jezik i ćirilično pismo, a po ćirilici ide od a do đ, a ne do f. To je prvo što sam htela da kažem.
Drugo, da ste stvarno imali dobre volje i namere vi biste jednostavno usvojili zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine koju su DSS i Nova Srbija podneli još pre sedam-osam meseci. Ali, budući da su vaše namere bile zapravo rasparčavanje Srbije, uradili ste ovo što jeste.
Moj amandman koji je od a do đ tiče se odnosa između republičkih i pokrajinskih organa. Da ne bih prepričavala, pošto je tekst suviše veliki, praktično se radi o nadzoru nad ustavnošću i zakonitošću rada AP Vojvodine, ustavnošću i zakonitošću opštih akata AP Vojvodine donesenih u izvornim nadležnostima, donesenih u poverenim nadležnostima, nadzor nad usaglašenošću opštih akata AP Vojvodine sa statutom, nadzor nad izvršavanjem opštih akata donesenih u izvornim i poverenim nadležnostima.
Pretpostavljam da građanima Srbije to ne znači baš mnogo, osim toga, u proceduri vidite da sam i ja morala da povlačim amandman jer zaista nisam stručnjak za pisanje amandmana, ja sam psiholog i time sam verovatno kvalifikovana da postanem predsednik Srbije.
Ovaj posao pisanja amandmana i poslanički mi je prilično težak. No, konsultovala sam nekoga ko je zaista autoritet u toj oblasti, a čije ime jako volim da spomenem ovde zato što uvek izazove tu vrstu reakcije. Reč je naravno o dr Vojislavu Koštunici, koji zapravo objašnjava zašto je u stvari došlo do pravljenja ovog člana i zašto je došlo do izostavljanja ovog člana 5, jasno definisanog odnosa između republičkih i pokrajinskih organa.
Namera jeste zapravo federalizacija države. Iako Ustav Srbije određuje Republiku Srbiju kao unitarnu državu, sa dve autonomne pokrajine, koje imaju samo status autonomnih teritorijalnih zajednica, Predlog statuta, osim što određuje elemente državnosti Vojvodine, omogućava i proces federalizacije države sledećim protivustavnim odredbama: preuzimanjem određenih nadležnosti Republike koje prema Ustavu ne može da ima AP Vojvodina, kao što su regionalni razvoj, osnivanje razvojne banke Vojvodine, agrarna politika, zaštita životne sredine, nauka i tehnološki razvoj, osnivanje famozne Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, službena upotreba jezika i pisma, predlaganje mreže sudova na teritoriji AP Vojvodine, davanje mišljenja na promene Ustava koje se odnose na položaj, prava i dužnosti AP Vojvodine.
Preuzimanjem državnih funkcija, kao što je preuzimanje izvršne funkcije Republike i privremeno uređivanje i izvršavanje republičkih zakona, u članu 30. Predloga statuta, to je nešto što je neustavno.
Dalje, neustavno je i regulisanje međusobnih odnosa pokrajinskih i republičkih organa na principu ravnopravnosti, konsenzusa i mogućnost stvaranja mešovite komisije, sastavljene od predstavnika republičkih i pokrajinskih organa. To je tako dato u članu 28. Predloga statuta i u članu 25 - regulisanje mogućnosti i poveravanja sopstvenih izvornih nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
U to ime, pozivam i nacionalne manjine da dođu 30. novembra u 10.00 časova ispred Doma Narodne skupštine, da i one kažu šta imaju da poruče svojim predstavnicima u vezi sa njihovim glasanjem za zakon o utvrđivanju nadležnosti i o statutu Vojvodine.

Moje pitanje bi trebalo da bude upućeno premijeru koji očigledno nije tu. Odsutan je, kao i gospodin Čanak. Verovatno se i dalje nešto dogovaraju o detaljima, zarezima, uskličnicima i ostalim bitnim znacima interpunkcije u ovom separatističkom statutu Vojvodine.

Pošto sadašnji Ustav Srbije nije po meri njihovog statuta, stvari treba postaviti naglavačke, pa Ustav Srbije mora da se uskladi sa statutom Vojvodine, a ne obratno. Uostalom, moja koleginica Zlata Đerić je već pitala, da li će ova vlada promeniti Ustav, kao što je najavio gospodin Šandor Egereši? Ali, nije to osnovno pitanje.

Osnovno pitanje je koji je jezik i koje pismo u Srbiji zapravo u službenoj upotrebi?

Dobili smo dopis, kao poslanička grupa, iz Republičkog fonda za PIO, Direkcija Pokrajinskog fonda Novi Sad, odeljenje za PIO, primenom međunarodnih sporazuma. Naime, stranka je tražila dostavu fotokopije ličnog kartona.

Šta piše u dopisu? Znači, treba čuti jezik kojim je to napisano. Nadležan organ socijalnog osiguranja obratio se „zamolnicom“ ovoj službi, da se za gore imenovanog dostavi pregled penzijskog staža koji se priznaje za penziju.

Prema navodima u „zamolnici“, imenovani je radio u svojstvu i sad tu se objašnjava u kom svojstvu. Molite se da ovoj službi dostavite prepis osobnog lista ili izvod iz „očevidnika“, odnosno u slučaju negativnog odgovora, molimo da obavezno naznačite da li isti sledi zbog toga što se imenovani ne nalazi u vašim evidencijama.

Živo me zanima, pre usvajanja ovog statuta Vojvodine i latiničnog pisma, šta je ovo i o čemu se radi? Ovo je od 30.9.2009. godine. Da li je u službenoj upotrebi u državi Srbiji još uvek srpski jezik i ćirilično pismo, jer umesto „zamolnice“ postoji termin molba, prepis osobnog lista i ne znam šta je, a izvod iz „očevidnika“ deluje mi kao okolotrbušni pantalonodržac.

Vrlo rado ću dostaviti članovima Vlade ili možda gospodinu Čanku, on je više u komunikaciji sa premijerom, da prosto vidi ovaj dopis i da mi odgovori na pitanje.

Drugo pitanje, naravno opet upućeno nekome ko je odsutan, šta će čovek kada ima posla, verovatno se kandiduje za VANU, pitanje je za ministra zdravlja, večitog.

Pitanje za ovog odsutnog akademika, neuspelog, zašto građani Pančeva sa oboljenjem kukova ne mogu da idu u Beograd, nego moraju u Vrbas?
Oboleli od raka se na zračenje upućuju umesto u Beograd, sada u Sremsku Kamenicu, a zabranjeno je davanje, generalno davanje uputa za Beograd, tako da lekarka koja je nedavno pacijente uputila u Beograd, umesto onaj glavni zarez – administrativni centar Novi Sad, dobila otkaz.
Naravno, još samo jedno dodatno pitanje; neće valjda i ovaj da ode, oće, dakle, neverovatno.
Pitanje se tiče naših bezbednosnih službi. Da li naše bezbednosne službe imaju procenu bezbednosnog rizika po Srbiju zbog donošenja ovakvog statua?
Gospodin Šutanovac je otišao, ne mogu da verujem. Znači, dobro.
Da li te službe imaju informaciju o uticaju Instituta za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Minhenu, odnosno uticaj tog instituta na stvaranje statuta Vojvodine.
Vraća se, odlično.

Aktuelni Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine je ključni dokaz da je bila sasvim opravdana rasprava koja se već više od godinu dana vodila na temu neustavnosti Predloga statuta Vojvodine. Naravno, prava javna rasprava je izostala, odnosno bila je fingirana.
No, zaključak je neosporan. Ovaj statut je u svojoj biti separatistički. Dakle, lagali ste nas tada, a lažete nas i sada, kada kažete da su novi Predlog zakona i statuta iz Ustava ispali, kao iz zenice oka državnoga. Kao što ste nas lagali i lažete za južnu pokrajinu KiM, sad lažete i za severnu - Vojvodinu.
Ima li kraja vašim lažnim obećanjima i dobrim namerama koje nas vode u pakao rasparčavanja Srbije? Krenuli ste sa juga, radite na severu, a Zakon o zabrani diskriminacije ste valjda i usvojili zato da ne budu diskriminisane strane sveta u pravljenju novih država u državi Srbiji.
Juče sam, pripremajući diskusiju, napravila ono što vi zapravo želite. Vi zapravo želite da uz ovo "Kosovo je Srbija" bude dopisano "i Vojvodina", pa onda "i Raška", pa i – tri tačke, sve dotle dok Srbiju ne svedete na Beogradski pašaluk ili kako bi vi to, Europejci veoma integrisani rekli, Belgrejd di si.
Kakva vam je agenda, odnosno raspored obaveza prema stranim mentorima? Otkrijte nam i prosvetlite nas. Godine 2008. u rasporedu časova su vam bili KiM. Godine 2009. imate čas Vojvodine, a opravdano se pribojavamo, pošto fizičko sigurno ne radite, da će do časa, kada ćete i Rašku pokrstiti u državu Sandžak, proći relativno malo vremena.
Možda vi niste idejni tvorci plana za rasparčavanje države u kojoj žive Srbi. No, ono što je sigurno je - da vas niko neće oprati od odgovornosti za saučesništvo u zločinu razbijanja sopstvene države i sopstvenog naroda. Naravno, ovde pre svega mislim na žuti deo semafor-koalicije, jer vi ste osovina vlasti, a ovi mučeni crveni, nemaju baš mnogo izbora, otkad su u Socijalističkoj internacionali sa vama, dok zeleni jednostavno odmaraju oči, čekajući svoj trenutak.
Donošenje statuta Vojvodine, posle novog Ustava Srbije iz 2006, trebalo je da predstavlja prvi korak u postupku pravnog uobličavanja pokrajinske autonomije.
To je trebalo da bude čisto pravno pitanje. Pod uticajem spoljnih pritisaka i, što autentičnog, što kalkulantskog separatizma u DS, nešto što je trebalo da bude pravno pitanje, premetnulo se u ozbiljno državno pitanje.
Tako, umesto da definiše autonomiju Vojvodine u okviru važećeg Ustava Srbije, sadašnja vlast tu autonomiju određuje izvan, dajući Vojvodini kao jedinici teritorijalne autonomije u okviru države Srbije, elemente državnosti, pretvarajući je u državu u državi, govori dr Vojislav Koštunica, čovek koji time što nije pristao na ucene i kalkulacije, već je vratio mandat narodu, postao jedan od retkih ljudi koji su, otkad postoji parlamentarna demokratija u Srbiji, dobrovoljno sišli sa vlasti. Naravno, uz njega i predsednik NS Velimir Ilić.
Uprkos svim tim kozmetičkim tretmanima, koje ste vi poslednjih dana sprovodili i koji su doživeli ovaj Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti i Predlog statuta, pre svega sa ciljem skidanja odgovornosti za usvajanje ovih akata sa dela vladajuće koalicije koji se do sada protivio njihovom usvajanju, nema sumnje da suština ovih akata ostaje ne samo protivustavna, već i duboko štetna za sve građane Srbije, kako je malopre i govorio Velimir Ilić.
Da stvar bude gora, ovo je deža vi, odnosno ponovo imamo prilike da vidimo ono što je već viđeno u procesu odvajanja Crne Gore i zajedničke države sa Srbijom.
To znači otvaranje međunarodnih predstavništava, kako bi se obezbeđivala spoljna podrška za separatizam, zatim isticanje državnih simbola, kao što su uspostavljanje Vlade Vojvodine, i pravljenje posebnog nacionalnog identiteta preko latiničnog pisma i sopstvene akademije nauka.
Mogućnost sklapanja međunarodnih sporazuma nije doduše nepoznata u složenim državama, sastavljenim od federalnih i konfederalnih jedinica, pa čak i autonomnih pokrajina, kakva je npr. Katalonija u Španiji, ali uvek i samo uz saglasnost centralne Vlade.
Entiteti koji samostalno sklapaju međunarodne sporazume u pravnoj teoriji, ali i u praksi postaju subjekti međunarodnog prava, a kapacitet za sklapanje takvih sporazuma je jedno od osnovnih obeležja državnosti.
Dakle, pokrajini se poveravaju nadležnosti koje su tradicionalno element državne suverenosti, iako je ovde eufemistično rečeno da se radi o međunarodnim sporazumima i predstavljanju u regionima Evrope, odnosno u Briselu.
Šta to zapravo znači u Briselu, budući da je Brisel glavni grad Belgije, ali i sedište EU i Atlantskog pakta? Interesantno, za mesec dana recimo pročitamo da je u Briselu predsednik Vlade Pajtić ili neki drugi člankoviti, stanoviti zvaničnik Vojvodine, potpisao međuregionalni sporazum. Hoće li o tome bar biti informisan ambasador Srbije i premijer Cvetković?
Možda to i nije dobar primer jer se predsednik Vlade Srbije baš ne meša preterano u svoj posao, a i pokazao je da mu ništa neće smetati da kad mu Kluni namigne pristane da bude sve što Čanak hoće. Baš lepo, nećemo više imati jednog premijera, već će se oni umnožavati geometrijskom progresijom, uz samo jedan uslov - da nam Kluni ostane jedinac jedini, najveći sin svih naroda i narodnosti, a doduše ti narodi i narodnosti će se umnožavati geometrijskom progresijom. Što bi se nervirali, možda će Srbija biti rasparčana, ali ćemo se mi ponovo sresti u EU.
Rukovodeći se tom logikom, što bi se uzbuđivali kad nam neko umre ili nas trajno napusti kada ćemo svi opet biti zajedno po vaskrsenju. Da, tačno je, mi hrišćani čekamo život budućeg veka, ali ne tako što ćemo odlučiti da ne radimo ništa, pijemo, drogiramo se, po principu - opušteno i laganica, već tako da se trudimo da sve što ovde uradimo odjekne u našoj večnosti.
Za takav zaključak ne treba da budemo akademici famozne Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, VANU, za koju zlobnici kažu da je izmišljena kako bi u njoj mesto našli oni koji puknu za SANU. Dobra vest za Tomicu, možda i za Miru Marković, ako joj se nostrifikuje poodavno stečeno zvanje akademice, a najbolja za razne magistrese evropskih nauka, kao gospođica Jerkov, i sličnih titula koje su nepoznate u srpskom akademskom svetu.
Ne verujem da moram podsećati ljude svoje generacije, ali nije na odmet da to spomenem zbog mlađih, kako je baš VANU u periodu pre jogurt revolucije predstavljala jedan od simbola i važnih stubova autonomaške pokrajinske birokratije, koju su građani svrgnuli u revoltu krajem osamdesetih godina.
Ono na šta moram da upozorim čak i Tomicu, koji se loše nosio u prevenciji virusa H1N1, pa je još veća šansa da proguta i virus secesionizma, jeste da po važećem Ustavu oblast nauke i tehnologije jeste isključivo u nadležnosti Srbije. Ovo upozorenje od pandemije virusa secesionizma važi i za sve žute "male Tomice" koji znaju da ne postoji imunitet na odgovornost prema potomcima, ali i precima.
Kad smo već kod predaka, jedan od osnivača srpske države, Sveti Simeon Mirotočivi ostavlja drugom osnivaču naše države Svetom Savi sledeće zaveštanje: "Čuvajte, čedo moje, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svoje poturio. Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod". Ovo je samo jedan deo.
Pitanje je zaista o kom to vojvođanskom jeziku i latinici govore naši nimalo dragi autonomaši. O onome koji treba da posvađa Srbe sa Srbijom ne bi li nas nestalo i kao države i kao naroda? Iskreno se preispitajte, gospodo iz vlasti, i učinite lični napor da uverite sopstveni narod kako se niste okrenuli protiv njega i sopstvene države, jer još uvek postoji nada da neće doći do pandemije virusa separatizma.
Još jedna stvar koja je zanimljiva je da je baš za duhovnost Srbije vrlo važno to što su kladionice izmeštene na više od 150 metara od škola, a još je bolje što je u planu da to bude na više od dva kilometara. Ali, čemu sve to kada u neposrednoj blizini ostaju mediji koji imaju funkciju teleteksta za sve koji žude da se klade?
Baš me zanima kolika je kvota za odvajanje države Vojvodine od države Srbije ili je to opet ono ostvarivanje rodne ravnopravnosti jer su i Srbija i Vojvodina ženskog roda. Kocka je sama po sebi bolest zavisnosti, ali je i neodgovorna vlast, čisto zavisničko pitanje: što je viši i veći stepen nekontrolisane vladavine, to je i stanje svesti više izmenjeno, imuno na sve apele, dolazili oni od naroda, akademika ili od crkve. Pre godinu dana su čak 64 akademika i više desetina uglednih građana, univerzitetskih profesora ...

Bila sam iznenađena što ste prihvatili onaj amandman na član 6, ali nisam iznenađena što ne prihvatate amandman koji sam podnela i gde bi u članu 9. stav 2. tačka 5) trebalo da se briše, tako da tačka 6) postane tačka 5).
Suština jeste, zapravo, da se stav 3. menja i glasi: „Ovlašćena lica iz stava 2. tačka 5) ovog člana ne mogu da prenesu ovlašćenja na druga lica“. Zašto? Kako je u stavu 2. tačkom 4) predviđeno da ovlašćeno lice bude rukovodilac organa javne vlasti, a tačkom 6), koja bi po usvajanju ovog amandmana postala tačka 5), da ovlašćeno lice može biti lice koje je zaposleno u organu javne vlasti koje je za to pismeno ovlastio rukovodilac tog organa, mišljenja sam da je u uslovima redukcije broja zaposlenih u državnim organima ekonomski neopravdano zapošljavanje još jednog lica, koje bi bilo izabrano, postavljeno ili imenovani funkcioner, kad postoji lice koje je već zaposleno u organu javne vlasti. Znači, gospodo iz vlasti, odlučite se da li je na snazi kanon štednje ili nije, ili je to kanon štednje samo za one koji su politički nepodobni.

To je praktično nastavak prethodnog amandmana i nastavak ovoga o čemu je govorila koleginica.
U članu 10. stav 4. reči „ovlašćeno lice“ zamenjuju se rečima „rukovodioca organa javne vlasti“. Naime, ovim predlogom zakona bilo je predviđeno da je lice koje je zaposleno, odnosno koje obavlja određene poslove u organu javne vlasti dužno da u okviru svojih radnih zadataka, odnosno ovlašćenja, obavesti ovlašćeno lice o podacima koji bi mogli da budu određeni kao tajni.
Opet se, znači, nagomilava broj ljudi i zapošljavaju se oni... Verovatno je to po onom nepotističkom principu, veoma prisutnom u raznim ministarstvima, ima tu još ćerki, tetaka, sestara, kumova, tako da je potrebno da se pojave nekakva nova ovlašćena lica. Ali, pošto se zaista nalazimo u krizi, smatram da kada već imamo lice koje je zaposleno u određenom organu javne vlasti, treba mu prosto dati ovlašćenja, a ono dalje odgovara rukovodiocu organa javne vlasti.
Znači, zaista moramo da budemo manje licemerni prema građanima Srije, jer ako se, recimo, predviđa otpuštanje 600 novinara iz niškog regiona u Javnom servisu, hajde da razmišljamo o tome zašto bi se sada ovde zapošljavalo 600 nekih novih ljudi, koji odgovaraju namerama ove vlasti.