Više ne znam ko sam ja – ja ili Škrbić.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije Vlada navodno radi u interesu građana, čime se proširuje krug javnih preduzeća, privrednih društava sa većinskim učešćem državnog kapitala, iz čijeg obima akcija će građani dobiti besplatne akcije.
Da bi se sve ovo uspešno sprovelo u ime i za račun građana osniva se taj famozni Akcionarski fond, što je nesumnjivo nova institucija, jer je i sama Vlada kao predlagač u obrazloženju kaže – ovaj fond je institucija "sui generis". To nije klasični investicioni fond u smislu zakona kojim se uređuju investicioni fondovi.
Njegova delatnost ne odgovara delatnostima investicionih fondova. On se osniva da bi prodao akcije iz Privatizacionog registra i akcije iz portfelja Akcijskog fonda, a zatim od sredstava tih akcija drugih javnih preduzeća navedenih u zakonu, obezbedio sredstva da bi mogao da izda akcije tog fonda građanima.
Praktično svi članovi ovog zakona od 1. do 28. su maestralna predstava za nastanak tvorevine u pravnom sistemu za koji se uopšte ne zna šta je. Njen status neodređenosti, međutim, ne odgovara ogromnoj imovini i sredstvima koja joj se daju, čak i bez jasnih kriterijuma u slučajevima imovine preduzeća koja još nisu privatizovana.
Znači, kolika je imovina fonda ostaće nejasno, a buduća imovina koja će ući u fond u slučaju neprivatizovanih preduzeća podložna je privatnim i tajnim aranžmanima onih koji budu u poziciji da o tome odlučuju. Nov organ za novu instituciju čini savet, čine ga predsednik i četiri člana, koje Vladi predlaže ko bi drugi, nego gospodin Minhauzen Dinkić.

Predlog zakona kojim je predviđeno da građani Republike Srbije imaju pravo na jednak broj akcija akcionarskog fonda, koji se prenose građanima Republike Srbije, pri čemu su to obične akcije iste nominalne vrednosti, koje glase na ime i imaju pravo glasa, ali to pravo glasa ostvaruje Republika Srbija, preko Agencije za privatizaciju, opet suprotan je članu 208. Zakona o privrednim društvima.
Naime, članom 208. Zakona o privrednim društvima propisano je da svaka obična akcija akcionarskog društva daje akcionaru ista prava u skladu sa ovim zakonom, i to:) pravo učešća u radu skupštine društva, pravo glasa u skupštini društva, tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas, zatim pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama društva, pravo na isplatu dividendi, pravo učešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji društva nakon isplate poveriocima, pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i pravo raspolaganja akcijama.
Ne mogu se pod velom lex specialis zakona derogirati odredbe Zakona o privrednim društvima. Ova norma predstavlja narušavanje privatne svojine, koja je Ustavom zagarantovana, iz razloga što se građanima Republike Srbije dele obične akcije akcionarskog fonda sa pravom glasa, a da im se pri tom oduzima pravo glasa, tako što se pravo glasa prenosi na Republiku Srbiju, a Republika dalje na Agenciju za privatizaciju.
U istoriji akcionarstva ovo je presedan, da akcionar, vlasnik akcije jednog akcionarskog društva, poseduje akcije sa pravom glasa, a da pri tom njegovo pravo upravljanja ostvaruje država, Republika Srbija preko drugog državnog organa, tj. Agencije za privatizaciju.

Predlog zakona kojim je propisano da se akcije akcionarskog fonda uključuju na tržište hartija od vrednosti u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti u suprotnosti je i sa članom 194. stav 4. Zakona o privrednim društvima, kojima je propisano da zatvoreno akcionarsko društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom ili na drugi način nuditi svoje akcije javnim putem.
Ova norma je u suprotnosti sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti jer se taj zakon odnosi samo na javna društva, a javnim društvom se u smislu ovog zakona smatra pravno lice koje je kao izdavalac hartije od vrednosti uspešno izvršilo najmanje jednu primarnu javnu ponudu tih akcija od vrednosti i koje je dobilo dozvolu od Komisije za hartije od vrednosti za izdavanje, odnosno uključivanje tih hartija na organizovano tržište.
Zatvorena akcionarska društva su nejavna društva i akcijama tih društava može se trgovati samo u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima, a ne u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti.

Koleginica Lidija Dimitrijević je jako dobro u stvari obrazložila moje motive za brisanje svih članova ovog zakona. Taman ni da nijedna primedba opozicionih stranaka ne postoji, da nije osnovana, neshvatljivo je da je Savet za borbu protiv korupcije pismeno zatražio od premijera 20. marta da povuče ovaj predlog zakona, jer će pospešiti korupciju, a šta Vlada misli o Savetu ili korupciji svejedno, sad je jasno stavljanjem ovog zakona na dnevni red.
Možda nije imalo smisla podnositi pojedinačne amandmane koji glase – briše se, jer ne postoji nikakva mogućnost da se tekst ovog zakona u celini poboljša, što bi bila svrha amandmana, ali je takođe ne manje važan razlog neuvažavanje mišljenja Saveta za borbu protiv korupcije da predlog ovog zakona treba povući, te sam zato i bila prinuđena da napravim amandmane u kojima se svaki pojedinačni član briše i da prosto skrenemo pažnju građana na to šta se valja iza brda.

Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija predviđeno je osnivanje Akcionarskog fonda koji ima sve odlike investicionog fonda, iz razloga što Akcionarski fond može vršiti emitovanje akcija, kupovinu akcija, prodaju akcija, otkup sopstvenih akcija, kao što i Akcionarskim fondom upravlja Agencija za privatizaciju kao društvo za upravljanje, pri čemu se odredbe Zakona o investicionim fondovima ne primenjuju ni na Akcionarski fond, ni na Agenciju za privatizaciju kao društvo za upravljanje.
Evo, da navedemo nekoliko karakterističnih odstupanja od pomenutog zakona. Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija predviđeno je da se Akcionarski fond osniva sa novčanim ulogom u visini od 50 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjim kursom Narodne banke Srbije na dan uplate, što je u suprotnosti sa Zakonom o investicionim fondovima, kojima je propisano da osnivački ulog za osnivanje investicionog fonda, zatvorenog i otvorenog, iznosi 200 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate, dok je samo u slučaju privatnog investicionog fonda osnivački ulog 50 hiljada evra.
Pitanje je da li Akcionarski fond, čiji je osnivač država, može imati odlike privatnog investicionog fonda u delu osnivačkog kapitala?

Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija propisano je da se danom upisa fonda kod Agencija za privredne registre stiču uslovi za početak rada fonda, pri čemu predsednik Saveta podnosi prijavu za upis fonda u registar privrednih subjekata i preuzima sve pravne i faktičke radnje za otpočinjanje rada fonda, a što je suprotno odredbama Zakona o investicionim fondovima.
Naime, Komisija za hartije od vrednosti, prema odredbama Zakona o investicionim fondovima, vodi registar investicionih fondova kada se ispune sledeći uslovi: kada Komisija izda dozvolu za organizovanje otvorenog, odnosno dozvolu za osnivanje zatvorenog, društvo za upravljanje zaključi ugovor sa bankom, društvo za upravljanje podnese dokaz o sakupljenim sredstvima i organizacija nadležna za vođenje privrednih registara izda izvod iz registra za zatvoreni fond.
Još jednom, pod velom lex specialis zakona derogirane su odredbe Zakona o investicionim fondovima i uloga i značaj Komisije za hartije od vrednosti kao nadležnog regulatornog tela na tržištu hartija od vrednosti.

Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija propisano je da Agencija za privatizaciju upravlja Akcionarskim fondom, koji ima sve odlike društva za upravljanje, u skladu sa odredbama Zakona o investicionim fondovima, pri čemu se odredbe ovog zakona ne primenjuju na Agenciju za privatizaciju. Evo nekoliko primera za ovu tvrdnju.
Društvo za upravljanje se osniva kao zatvoreno akcionarsko društvo i na društva za upravljanje se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva. Agencija za privatizaciju je državna institucija koja posluje prema propisima o javnim agencijama i nema formu zatvorenog akcionarskog društva, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.
Odredbom člana 7. Zakona o investicionim fondovima propisano je – da novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje, prilikom osnivanja, iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate.
Stavom 3. člana 7. Zakona propisano je – da je društvo za upravljanje dužno da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo osnovnog kapitala društva bude uvek u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti od 200.000 evra, što navedenim predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija nije predviđeno.
Društvo za upravljanje organizuje, upravlja otvorenim fondom, osniva i upravlja zatvorenim fondom i upravlja privatnim fondom. Društvo za upravljanje ne može obavljati drugu delatnost, osim ovih delatnosti.
Agencija za privatizaciju, osim predviđenih poslova upravljanja Akcionarskim fondom, ima i druge nadležnosti i ovlašćenja prema propisima o privatizaciji, kao što su – promocije, iniciranje i sprovođenje privatizacije društvenog, državnog kapitala, vrši kontrolu kupoprodajnih ugovora, obavlja poslove stečajnog i likvidacionog upravnika, vrši prodaju nepokretnosti u ime i za račun trećih lica – što je u suprotnosti sa napred navedenom odredbom Zakona o investicionim fondovima.

Komisija za hartije od vrednosti, u skladu sa odredbama Zakona o investicionim fondovima, izdaje dozvolu za rad i vodi registar društava za upravljanje, što navedenim predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija nije predviđeno.                Odredbom člana 12. Zakona o investicionim fondovima propisano je da se na organe društva za upravljanje primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.
Stavom 3. člana 12. propisano je da direktor i član uprave društva ne može biti lice koje je, između ostalog, funkcioner, postavljeno odnosno imenovano lice ili državni službenik.
Stavom 4. člana 12. propisano je da direktor i članovi uprave društva za upravljanje moraju imati visoku školsku spremu, s tim da direktor i najmanje polovina članova uprave moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u zemlji ili u inostranstvu, što navedenim Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija opet nije predviđeno.
Odredbom člana 13. Zakona o investicionim fondovima propisano je da Komisija za hartije od vrednosti daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje, što navedenim Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija nije predviđeno.

Koleginica Jorgovanka Tabaković već je govorila praktično o sukobu interesa. Jer, predloženim zakonom o besplatnoj podeli akcija je propisano da akcionarski fond ima formu zatvorenog akcionarskog društva koji nema zaposlene i organe upravljanja, a poslove upravljanja akcionarskim fondom obavlja Agencija za privatizaciju, što je u suprotnosti sa odredbama Zakona o privrednim društvima, ali i odredbama Zakona o investicionim fondovima.
Naime, odredbama Zakona o privrednim društvima je propisano da su organi zatvorenog akcionarskog društva skupština, kao organ vlasnika, upravni odbor ili direktor društva, kao organ upravljanja društvom.
Predloženim zakonom o besplatnoj podeli akcija nije predviđeno postojanje skupštine društva kao organa vlasnika, a akcionari, vlasnici akcija akcionarskog fonda, kojih je četiri miliona i 800 hiljada građana Republike Srbije, nemaju pravo glasa i pravo uvida u poslovanje i rad akcionarskog fonda.
To pravo umesto njih ostvaruje Republika Srbija preko Agencije za privatizaciju, koja je ujedno i društvo za upravljanje akcionarskim fondom i koja vrši prodaju akcija akcionarskog fonda.
Čak i nekom ko zaista nije edukovan u oblasti ekonomije, kao što nisam ja, jeste jasno da je reč o sukobu interesa.

Generalno Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju i Predlogom izmena i dopuna Zakona o besplatnoj podeli akcija ne mogu se menjati odredbe Zakona o privatizaciji kao osnovnog zakona koji reguliše materiju privatizacije, tako da se predloženim zakonima narušavaju načelo ustavnosti i zakonitosti, čime se zapravo urušava pravni sistem države, kao i institucionalno delovanje tržišta kapitala koje je predloženim zakonima u potpunosti marginalizovano.
Ono što vam na kraju prosto moram otkriti kao tajnu, definitivno nisam stručnjak za ekonomiju, ali sam materijal koji sam izlagala dobila od grupe građana koja će znati da svoja narušena prava ostvari pred domaćim ili međunarodnim sudovima.
Iako nisam stručnjak za ekonomiju, ja sam psiholog, te stoga mogu da se složim sa tvrdnjom mog kolege dr Žarka Koraća, koju je izrekao u jednoj TV emisiji, da je u Skupštini atmosfera izuzetno napeta gotovo uvek kada se pojavi ministar Dinkić. Sada to nije slučaj.
Da nije reč samo o napetosti poslanika kao narodnih predstavnika, već zapravo o animozitetu naroda, lako se može utvrditi samo jednim pritiskom na taster pretrage na "Guglu". Evo šta se pojavljuje kad ukucate – Dinkić i potražite običnu, a ne naprednu pretragu: "Dinkiću care, naduvaj nam"..., ovo ne bi smelo dalje… "Dinkić akcije, Dinkić ministar, Dinkić lopov, Dinkić kredit, Dinkić 1700, Dinkiću care, preoravanje Stare planine za sitne pare".
"Kurir" i "Glas javnosti" su u julu 2009. godine pokrenuli akciju – naplatite akcije koje je obećao Dinkić. On tada nije sankcionisan, ali "Kurir" jeste. Sada pošto čak ni Mlađa ne može sve, na "Fejsbuku" postoji grupa koja se zove – Dinkiću, dođeš nam još 980 evra, a broji 70.000 članova.

Jedan od osnovnih motivacionih faktora da i kod ovog člana stavim "briše se" jeste, zapravo, činjenica koju sam već spomenula, a to je da je 9. januara, znači tri dana nakon što je građanima koji su pisali pravo na akcije isplaćeno 1.700 dinara, napravljena na "Fejsbuku" grupa koja se zove "Dinkiću, dođeš nam još 980 evra" i koja je u roku od 24 sata prema podacima administratora imala 68.789 članova. Sada ima 70.000 članova.
S obzirom na to da ovakve grupe obično imaju po nekoliko stotina članova, broj od 70.000 je impozantan. Ako ga uporedimo sa brojem ljudi koji obično izlazi na izbore, to je oko 2%, taman onoliko koliko, prema istraživanjima svih relevantnih agencija, iznosi rejting G17. Uz sve to Pokret za slobodu pozvao je građane da onemoguće prelazak cenzusa ovoj stranci G17 pod sloganom "Samo narod može da pobedi Dinkića, ostali s njim prave koaliciju". Očigledno je da postoji disproporcija između narodne volje i sposobnosti Dinkićeve partije da se uvek umetne, tako da bude vrlo važan deo vlasti.
U tom smislu G17 podseća na JUL, koji je imao malu podršku javnosti i neproporcionalnu moć, pošto je kontrolisao sfere od vitalnog značaja. JUL-u je odzvonilo, odzvoniće i čoveku čija osnovna, gotovo neskrivena profesionalna ambicija, bilo da mu se lik nađe na novčanici najveće vrednosti. Nije uspeo kao guverner, probao je kao "stručnjak ispred politike", pa kao ministar koji je uvek tamo gde su i pare, no ništa.

Interesantno, baš u trenutku kada želim poslednji put da diskutujem o svom amandmanu. Na kraju, da ne ispadnem zlurada, imam i vrlo dobronameran savet.
Budući da sam dva puta imala prilike da slušam Mlađu kao izvođača muzičkih numera, jednom u zemunskom "Kajaku", a drugi put u "Laba baru", i taj dobronameran savet odnosi se na to da se lati tog zanata, koji će, doduše, morati još malo da ispeče, ali je i za nas i za njega bolje da svira nego da mu sviraju na "Ju tjubu". Ajs Nigrutin to ipak najbolje radi.
Uostalom, sam Mlađa u NIN-u broj 3062 kaže: "Šljiva je univerzalni proizvod. Od nje možete da se najedete, ako ste gladni, ako vam krene loše, možete i da se napijete. To i ja ponekad činim, jer verujte, šta god da mislite, ovaj ministarski posao nije nimalo lak."
Nije ni čudo da je gospođa Suzana Grubješić prošlog puta spominjala alko-test, žena ima iskustva. Velimir Ilić je odmah nakon toga doneo zvaničnu potvrdu sa VMA o 0,00 promila alkohola u krvi. Šta će doneti Mlađa, ne znamo.

Spomenuo me je gospodin Sreto Perić. Gospodine Periću, zašto ste tako na kraj srca, pa odmah spominjete ostavku? Ima barem 10 razloga zašto čovek treba i može da voli Mlađana Dinkića.
Pod jedan, zato što je rekao da mu na pamet ne pada da obiđe radnike koji protestuju, a nešto mi kaže da su oni najviše želeli da vide njega, makar im i ne doveo Kebu.
Pod dva, zato što većina tih radnika na ciči sede po prugama i drumovima, svedočeći uspešnoj srpskoj privatizaciji ili da su se Mlađa i Aca setili da u taj koncept ubace i gasne komore, privatizacija bi ličila na jedan veliki istorijski projekat.
Tri, zato što baš njih dvojica bi mogli da odu tamo gde taj čudni svet kampuje u januaru i kažu im da je kriza na izmaku, a da se krajem sledeće nedelje očekuje rast temperature.
Četiri, zato što zahvaljujući njemu Nemci i Italijani u Beogradu za sebe prave povoljnije privredne ugovore nego 1942. godine.
Peto, zato što je Srbija licemerna prema njemu, jeste da im je obećao hiljadu evra od akcija, ali su onih 17 evra što su dobili dočekali kao milion. Nije zadovoljstvo u parama, već u utisku.
Šesto, zato što je već smislio novu zvečku, 20 hiljada radnih mesta za pripravnike. Čeka se samo da od zime pomru oni radnici koji su bili na prugama.
Sedmo, zato što su urednici srpskih režimskih novina sa mnogo entuzijazma dočekali Mlađinu akciju, znajući da će se jednom dogoditi to da on kaže istinu.
Osmo, zato što i Francuska revolucija je izbila za manje od onoga što je on napravio od Srbije.
Deveto, zato što je Boris trebalo da pusti Mlađu na Evrosong. I Herman Gering je voleo umetnost.
Deseto, zato što Boris to ne sme, pre bi mu u stranci oprostili da se sjuri s vojskom na Kosovo, nego da otera ovako predanog zaštitnika bogatih Srba i stranog kapitala.

Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija gospodin Srđan Spasojević, kao i većina opozicionih poslanika, izrazio je svoje negodovanje zbog ovog čuvenog parlamentarnog principa fuzionisanja tačaka dnevnog reda, iza koga izgleda stoji marksističko uverenje o prelasku kvantiteta u kvalitet. Neobično, "žuti" a marksisti.
Usmeriću se uglavnom na zakon o organskoj proizvodnji i na neke nove teze koje se pojavljuju po Internetu, koje su prisutne u pismima, u porukama koje smo dobili od velikog broja građana. Gotovo da ni u jednom domaćem mediju nije objavljena agencijska vest od drugog marta, da je Evropska komisija odobrila uzgajanje genetski modifikovanog krompira nemačke hemijske kompanije "Basf".
Kako se ističe, ovaj krompir koristiće se ne samo za industrijske potrebe, već i kao sirovina za stočnu hranu. To je, naravno, presedan koji po mnogima predstavlja rezultat popuštanja Evrope pred navalama Amerike da prihvati genetski modifikovanu hranu.
Naime, do sada je u Evropi bilo zabranjeno uzgajanje genetski modifikovanog povrća zbog straha da bi polen ili seme mogli nekontrolisano da se prošire. Evropska komisija je dozvolila i da se u EU prodaju tri vrste transgenetskog kukuruza, ali njihova proizvodnja još nije dozvoljena. Za sada je dozvoljeno samo uzgajanje jedne vrste genetski modifikovanog kukuruza MON 810 kompanije "Monsanto".
Ova vest aktivirala je alarme svih domaćih ekologa i poljoprivrednih stručnjaka. Ona posebno dobija na težini ako se zna da je u toku izrada novog zakona o genetski modifikovanim organizmima, koji će biti usklađen sa evropskim propisima. Najbukvalnije prevedeno, uskoro bismo i u Srbiji, umesto oaze zdrave hrane, kako su vlasti najavljivale, mogle da očekujemo genetski modifikovanu soju, kukuruz, krompir, a možda i paradajz, čije su posledice po zdravlje ljudi još nepoznate, a po zdravlje prirode, kako tvrde ekolozi, katastrofalne.
"Nedeljni telegraf" je objavio tekst o anonimnom upozorenju, koje se neverovatnom brzinom širi preko interneta, o tome da multinacionalne kompanije vrše pritisak na naše vlasti da promene zakone i dozvole proizvodnju i prodaju genetski modifikovane hrane. U upozorenju se navodi i da postoji pritisak da se genetski modifikovane namirnice ubuduće ne obeležavaju, što je obavezno u Evropi, ali ne i u Americi, a da sve životinje budu uzgajane uz "Monsantove" hormone rasta i antibiotike.
Posebno je zanimljivo "Monsantovo" tzv. terminator seme, koje je sterilno, pa seljak za svaku setvu mora da kupuje novo. Iako je ovakvo seme, navodno pod pritiskom svetske javnosti povučeno, u Indiji su nedavno zbog njega izbili protesti, pa su tamošnji farmeri optužili "Monsanto " za stvaranje novog kolonijalizma. Zbog bankrotstva za samo pola godine u Indiji se ubilo oko 700 malih poljoprivrednika.
Na upozorenje stručnjaka da je genetski modifikovana tehnologija nedovoljno ispitana i da ima razne štetne posledice kod drugih biljaka, životinja, zemljišta, a posledično i kod ljudi, stigao je odgovor našeg Ministarstva poljoprivrede, koji, iako ušuškan u administrativne formulacije, otkriva da je u pripremi radna verzija izmena i dopuna ovakvog zakona.
Zvaničnici ovog ministarstva su zaboravili kako su se, koliko u septembru, posle donošenja prethodnog zakona, kleli da izmena neće biti. O kojoj mi to onda organskoj proizvodnji danas diskutujemo? U silnom nastojanju da se dodvorimo svetu, posebno Americi, koja je na sajtu svog ministarstva poljoprivrede objavila kako je Amerika nezadovoljna stavom Srbije po pitanju genetski modifikovanih organizama, zbog čega neće moći da uđe u STO, naše vlasti su obećale donošenje novog liberalnijeg zakona. Organska proizvodnja i zdrava hrana, priča za domaću javnost, a genetski modifikovani organizmi, za strance koji očigledno nemaju alternativu.
Očigledno je da je Ministarstvo poljoprivrede pod velikim pritiskom jer evo i danas raspravljamo o ovom čuvenom "neskafa" principu 14 u jedan, a priprema nam se neki novi, mnogo ozbiljnije nametnuti paket sa sve racionalizacijom da je Srbija u obavezi da harmonizuje svoje propise sa evropskim.
Jeste, ali tek kada bude imala pretpristupne pregovore u tom delu. To može da bude i pet godina od dana prihvatanja SSP-a, koji su predstavnici EU samo parafirali, ali ga članice još nisu i ne zna se ni kada će prihvatiti.
U Srbiji su ipak, što legalno, što ilegalno, već ušli genetski modifikovani organizmi. Prvo smo 2001. godine imali američku donaciju 50 hiljada tona u genetski modifikovanoj soji za stočnu hranu, a posle toga i švercovanje semena genetski modifikovane soje iz Rumunije i BiH.
Ono se već godinama seje u Mačvi i Banatu. Poljoprivredna inspekcija ga je delimično otkrivala, donošena su rešenja da se polje uništi, negde je to i učinjeno. Kasnije je tolerisano, s tim da je proizvedena soja lagerovana u posebnim magacinima i da se u količinama od 0,5 do 1% dodavala za proizvodnju stočne hrane.
Poslednje informacije koje kruže među poljoprivrednim stručnjacima jesu da Srbija ima nekoliko hiljada hektara zasejanih genetski modifikovanom sojom. Tim proizvođačima je teško stati na put, jer je kaznena politika simbolična, kaže poznati agroekonomista prof. Ševarlić. On dodaje i da je kapital multinacionalnih kampanja toliko moćan, da može da kupuje ne samo nacionalne vlade, već i međunarodne organizacije, što je uostalom pokazala i ova afera sa tzv. meksičkim gripom.
Ne znamo kada će se manifestovati posledice upotrebe hrane koja je rezultat genetskih manipulacija. To što većina njenih potrošača još uvek nema vidljive negativne posledice ne znači da kod nekih one već ne postoje ili da se kod ostalih neće javiti u drugoj ili trećoj generaciji naslednika, upozorava ovaj profesor Poljoprivrednog fakulteta.
Dakle, stiže nam kodeks alimentarijus, šta je zapravo taj kodeks? Kodeks alimentarijus je skup pravila za regulaciju poljoprivrede i potpunu kontrolu hrane od semena do konačnog proizvoda. Pokušaću da na što jednostavniji način objasnim šta znači zapravo njegova primena.
Pod kodeksom više nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane, što je do sada bilo obavezno. Na taj način će se životinje ukrštati, time će se uništiti prirodni potencijal postojećih rasa, što i jeste cilj kodeksa.
Svo povrće i seme će biti izloženo zračenju. Trenutno se to radi samo kod semena i povrća, koje je dugo u transportu, kako bi ostalo sveže što duže. Pod kodeksom će to biti obavezno za svo povrće, seme, životinje i meso.
Uvođenjem kodeksa će sve životinje koje se uzgajaju za hranu ili mleko morati da dobiju monsanto hormon rasta i monsanto antibiotike. Ljudi će obolevati zbog upotrebe genetski modifikovane hrane. Kad se to dogodi, tu naravno uskače i farmacija koje će nuditi pomoć u obliku svojih lekova. Gotovo svi prirodni lekovi će biti zabranjeni i označeni kao opasni, a dozvoljeni će biti samo farmaceutski proizvodi. Neka mi neko kaže da je hemija zdravija od prirodnih proizvoda, kako hrane, tako i lekova. Prirodni lekovi su konkurencija farmaciji pa ih zato to žele ukinuti. Vitaminski dodaci će moći da se dobiju samo na recept. Ovaj kodeks u osnovi sprečava i ukida prirodno organsko ratarstvo.
Da još jednom sve povežemo i podvučemo. Kodeks alimentarijus će svu kontrolu nad hranom dati u ruke farmaciji i "Monsantu", kao najvećem proizvođaču genetski modifikovane hrane, a ako se ostvare sve crne slutnje, u roku od deset godina na policama u trgovinama imaćemo samo genetski uzgojenu hranu, a organske, ekološke i biološke više neće biti. Seljaci će svake godine morati da kupuju seme od "Monsanta", a njihovo seme ima ugrađen gen koji sprečava dalje razmnožavanje. Ironija je u tome što ćemo možda u proseku živeti duže, oni koji su bogati, ali će kvalitet života biti još manji od ovog sada, ako je to uopšte moguće, jer će ishrana biti nezdrava i nekvalitetna.
Hronične bolesti su inače u porastu, pa će se sada još drastično povećati. Zato je tu farmacija koja će nam prodavati svoje proizvode, a mi dobar deo svojih prihoda trošiti na lekove.
Mi jesmo previše mala zemlja, nažalost, još sa marionetskim rukovodstvom, da se od ovakvih svetskih monstruoznih organizacija možemo odbraniti. Ako to već ne možemo, možemo na sve načine da te propise zaobiđemo i pokušamo da se što duže hranimo na naš tradicionalan način domaćem povrćem, od naših semena i sorti, ne da bi bilo kome prkosili već da bi svoje i zdravlje svoje dece sačuvali.
Vrlo je jasno da svi ti svetski lobisti lobiraju samo u jednom pravcu, da se sa ove naše zajedničke planete ukloni bar tri milijarde ljudi, prvenstveno sirotinje, kako bi njima bilo što šire i kako bi bili još bogatiji, bar tako misle i da su sva rešenja u tome. To ne smemo dozvoliti.

Jako mi je žao što je ministar izašao, verovatno je anticipirao šta ću govoriti. Izgleda da trenutno Srbija nema većeg prioriteta u oblasti zdravstvene zaštite od usvajanja ovog predloga zakona koji, doduše, nije uslov za članstvo u EU, ali je, koliko sam shvatila ministra "večitog", poslednji veliki poduhvat pre njegovog konačnog davanja ostavke.
No, nemojte, dragi građani Srbije, preterano da se radujete, kao što ste se obradovali kad su nedavno jedne dnevne novine objavile duhovitu vest: "Tomica Milosavljević podneo ostavku", a malo sitnijim slovima dodale "na mesto predsednika Gradskog odbora G17".
Ako je on kao konstanta svake vlade, posle Leposave, procenio da je od svih bolesti zavisnosti sada neophodno boriti se sa zavisnošću od duvana, onda je to sigurno istina, kao iz onog voždovačkog grafita "neko nam je opet stavio duvan u heroin".
Trovači navlače decu na cigarete, umesto da ih lepo puste da nekadašnji slogan "seks end drags end rok-end-rol" svedu na "drags onli", pijani maloletnici bodu se noževima, najmlađi registrovani narkoman ima devet godina, ali je zato važno da se stanovništvo zaštiti od izloženosti duvanskom dimu. Niko i ne spominje dim od marihuane.
Ko ne bi verovao u dobre namere i procene ministra "večitog", kada je bio spreman da prvi zavrne rukav za, doduše, tričavu milionsku proviziju i napravi svojevrsnu koaliciju za praseći grip, uz jake izjave tipa "nemoguće je izbeći pandemiju".
Čak su gripohajkači u jednoj od najgledanijih emisija evropskog javnog servisa stigli do zaključka da i odbijanje naroda da primi toliko nuđenu vakcinu znak nepoverenja u državu. Procenat od 2,5% građana Srbije koji su rekli da vakcini je svojevrstan referendumski odgovor na pitanje imate li poverenja u ministra večitog i Vladu u celini.
Nije bilo očekivano da ovaj večiti ministar postupi kao japanski ministar saobraćaja, koji nije mogao da podnese da mu vozovi kasne 20-tak minuta godišnje, pa je dao ostavku, ali nije baš najnormalnije ni da ministar večni kaže – bez obzira na težinu epidemije svinjskog gripa javnost bi ostala nezadovoljna, ostajem ministar.
Uostalom uvek je moguće višak vakcina pokloniti siromašnijem od nas, humano, a pošto već imamo taj višak i prioritet u razvijanju zdravih stilova življenja će biti lovljenje pušača, sve se plašim da će dolaziti neke komisije da nam njuškaju prste, da vide da li smo u međuvremenu pušili i naravno, drukanje pušača, posebno ako želite da se dodvorite šefu, možda je dobar predlog da se ovi gadni poročni pušači vakcinišu, pa da mi izvedemo još jedan eksperiment in vivo u Srbiji.
Zašto Ministarstvo zdravlja nije pokrenulo longitudinalnu studiju o uticaju osiromašenog uranijuma ili je on možda manje štetan od duvanskog dima? O divno, vraća se ministar. Lepo je i što je ministar tek sad ušao i zavrnuo rukav, ali nije lepo što i dalje taj rukav nije zavrnut da bi se radilo.
Što se tiče komentara ministra večitog da su zdravstveni radnici časno radili svoj posao i da nije u redu da ih opozicija napada, izgleda da je zbog današnje izloženosti stresu, Tomica malo mnogo, da se poslužim njegovom sintagmom, pogrešno interpretirao diskusije.
Zdravstveni radnici u Srbiji su i te kako zavrnuli rukave i s obzirom na to u kakvim uslovima rade jesu pravi podvižnici. Njih niko nije osporavao, osporio je procene, akcije i kompetencije ministra kao političara. S obzirom na ...