Nisam. Nema prenosa, tako da ljudi nemaju načina da to provere. Ono što je činjenica, proverićete u odloženom snimku. Činjenica je da me niste pročitali nego ste odmah prešli na član 7. Ovaj član sam željno iščekivala, odnosno ovaj amandman. Šta ćemo sada da radimo?

 Na član 6?

Ne. Nisam.

Sada pošto sam već govorila o onom amandmanu, kako vi kažete, sada ću ponovo da govorim o tom istom. Naime, ono što je jako važno je da u ovom novom zakonu je predviđeno da redarske službe ne samo da imaju policijsko ovlašćenje, kako je ukazao kolega Zoran Popović, već imaju neku vrstu ovlašćenja koja bi spadala u delokrug poslova kojima se bave psiholozi i psihijatri, znači psihodijagnostičari.
Zaista ne znam na koji način redarske službe mogu da imaju profesionalne kompetencije za dijagnostikovanje tako suptilnih psiholoških kategorija, kao što su nečije sklonosti. Tim pre što nije precizno definisano šta se podrazumeva pod nedoličnim ponašanjem. Kažite mi kakvi su to superredari i kakvu to vrstu edukacije zahteva da čovek iz prve impresije odredi da li je neka ličnost sklona, manje sklona ili nesklona nedoličnom ponašanju.
Ovakvom odredbom ne samo da se ne mogu sprečiti agresivni ispadi i nasilje, već se može intenzivirati tenzija koja bi postojala između redarskih službi i navijačkih grupacija, tim pre što bi se redarskim službama dalo ovlašćenje da i paušalno i subjektivno, a možda i po nečijem nalogu procenjuje podobnost navijača za prisustvo na sportskoj manifestaciji.
To je, gospodine predsedavajući, bio tekst vezan za član 6. stav 1. tačka 1, za amandman za koji vi tvrdite da sam podnela o kome sam govorila, a nisam.

Gospodine predsedavajući, samo imam jedan mali problem da nađem taj član.
Dakle, ono što je interesantno jeste da sam proučavajući ove forume videla da mladi komentarišu ove zakona na sledeći način. Zakon očigledno jesu pisali ljudi koji nisu radili fizičko, čak ni to. Pazite šta je predviđeno. U članu 9. u stavu 1. u tački 2) predviđeno je da se prodaju samo karte za sedenje. Onoliko puta koliko sam bila na utakmicama baš nisam videla da veliki broj ljudi voli da navija sedeći.
Ne mislim da treba menjati odredbe postojećeg zakona. Utoliko sam predložila da amandman glasi "obezbedi da se u prodaju puste samo numerisane ulaznice za mesta za sedenje, odnosno onoliki broj ulaznica za stajanje koji, u zavisnosti od kapaciteta sportskog objekta, ne ugrožava bezbednost učesnika sportske priredbe". Ostvarivanje bezbednosti učesnika sportskih manifestacija nije pitanje sedenja ili stajanja, već dobre organizacije i efikasnog sprovođenja zakona.
Naravno, kao što ste i vi učinili, želim da u svoje lično ime i u ime poslaničke grupe Nove Srbije svima koji proslavljaju Božić po novom kalendaru poželim srećno Badnje veće i Hristos se rodi!

Svi mi koji smo ikad išli na utakmice dobro znamo da je atmosfera na stadionu dobar barometar političke temperature. Uostalom, setite se kako je raspad bivše SFRJ i započeo na utakmici na Maksimiru. Svi znamo i da 98% navijača nikada nije bilo niti će biti huligani i krajnje je neadekvatno staviti znak jednakosti između pojma navijača i pojma huligana.
Javna je tajna da su huligani koji lome izloge nakon mirnih protesta zapravo dobro obučeni profesionalci, kojima je u interesu da se ovi mitinzi završe agresivnim ispadima, ne bi li se opozicioni bunt u Srbiji brzo kompromitovao i ugasio. Nikako ne može biti u interesu patriotski orijentisanih navijača da umesto slike dostojanstvenog protesta zbog protivpravnog otimanja dela naše državne teritorije u svet odu slike već unapred etiketiranog, dobro poznatog srpskog kolektivnog nasilja.
Navijači nikada nisu radili za Bajdena i njegovu tezu o Srbima kao genocidnom i zločinačkom narodu koji treba zatvoriti u koncentracioni logor. Oni nisu, ali neki, posebno pripadnici vlasti, formirane u sprezi stranih ambasadora i domaćih tajkuna, rade. I odgovara im da ućutkaju i navijače i sve one koji misle kako vlast nije za desetku, jer desetku ne zaslužuje neko kome radnici leže na snegu po prugama, narod jedva sastavlja kraj s krajem, ali zato ima vatromet zbog vizne liberalizacije, koja će pomoći samo onima koji već imaju para da se manje maltretiraju sa potrebnom dokumentacijom za putovanja.
Od čega će putovati studenti, čiji roditelji ulaze u dužničko ropstvo zarad obezbeđivanja uslova za njihovo školovanje, ili ljudi koji su izgubili posao, postali tehnološki višak, tako da jedino mogu da otputuju na groblje slonova? Pod izgovorom borbe protiv kriminala, nasilja i huliganstva, vlast stiže da ukine slobodu patriotske misli i delovanja. Kako, inače, odgovoriti na sledeća pitanja:
Zašto je započeto gonjenje jednog veroučitelja i otvorena diskriminacija prema njemu, po kojoj se nastoji da izgubi radno mesto? Da li je i po kojoj osnovi i veroučiteljskoj profesiji u Srbiji zabranjeno da se organizuje u udruženja građana i zalaže za patriotske vrednosti? Da li će medijska konstrukcija učestvovanja na mitinzima, koji su završili rušenjem grada i na kojima su se pevale izvesne pesme, postati optužnica za više stotina hiljada građana Srbije koji su na tim mitinzima učestvovali? Od kada je patriotizam zabranjen u Srbiji i da li je pola miliona Srba u Srbiji pod istragom za patriotizam?
Da li znate koliko je na poslednjem celivu i opelu blaženopočivšeg patrijarha srpskog gospodina Pavla bilo navijača? Gotovo 100%, jer svi mi za nekog navijamo. No, pošto nije bilo ubačenih huligana, u svet je otišla prava slika Srbije - dostojanstvene, građanski otmene, hrišćanski tople i otvorene za sve ljude dobre volje. Ne možemo mi mladima, kojih je mnogo u navijačkim redovima, zameriti što vole svoju zemlju, ali imaju otpor prema partijskoj državi. Ne možemo njih okriviti za greške onih koji bi trebalo da im budu autoriteti.
Šta spada u nedolično ponašanje i kako se, recimo, može okarakterisati ponašanje lidera LSV, koji u tri ujutru vozi motorne sanke u majici kratkih rukava posred Novog Sada?
Da li je to zakasnela lična proslava zbog pravljenja države u državi i dobijanja glavnog grada Vojvodine? (Šmrka? Ne znam.) Čanak je možda pronašao rupu u novom Zakonu o saobraćaju, jer ko bi, molim vas, mogao očekivati i predvideti da će normalan čovek posred ulice velikog grada voziti motorne sanke u majici kratkih rukava?
Gospođo predsednice, vi ćete se sigurno složiti da bi ljudi iz naše branše ovakvo ponašanje, da čovek u majici kratkih rukava na minus tri vozi motorne sanke posred srpske Atine, baš ne spada u kategoriju normalnog. Ne treba čovek da bude psihijatar ili psiholog da bi to dijagnostikovao. To stvarno liči na onaj vic – ako lažem, neka me pregazi voz.
U ovoj skupštini ste već toliko laži izrekli da bi se to pretvorilo u železničku stanicu, zaista, koja je usred neke velike katastrofe. Naravno, u slučaju gospodina Čanka postoje ozbiljne moguće tektonske posledice, ko god zna malo fizike zna i onu formulu o masi i ubrzanju, i ugrožava javnu bezbednost svih onih koji su bili prisutni ili koji su tako nešto mogli da vide.
Šta ćemo sada raditi? Ako se u navijačkim grupama pojave mladići koji motornim sankama dolaze na fudbalske stadione, da li bi bilo normalno da ja ovde provozam brod usred Beograda? Da li će gospodin Čanak predstavljati dobar model doličnog ponašanja za sve ove mlade ljude koje vi pokušavate da optužite zapravo za posledice sopstvenih aktivnosti?
Nije tu trenutno ministarka Malović, ali se slažem s njom da bi, uz restriktivnu kaznenu politiku, ovaj predlog zakona trebalo da predvidi preventivne mere...

Baš na primeru ovog amandmana se vidi licemerje u Strategiji rodne ravnopravnosti. Da li neko iz  Vlade može da mi objasni kakva je razlika između amandmana gospođe Vesne Marjanović i mog amandmana, koji su, praktično, istovetni, imaju isti cilj. Pod pretpostavkom da smo mi ujednačene i po polu i po rodu, ovo je politička diskriminacija.
Kako je moguće da dva amandmana potpuno identičnog sadržaja budu tretirana tako da amandman poslanice koja pripada vlasti bude usvojen, a amandman poslanika iz opozicije ne bude usvojen, ako su oni, praktično, istovetni? To je prosto dobro pitanje.
Činjenica je da smo ovih dana imali priliku da vidimo kako se sprovodi ta Strategija rodne ravnopravnosti i razvoja jednakih mogućnosti.
Naime, u političko-konfliktnoj situaciji koja se ovde dogodila pre neki dan, dve osobe koje su čak ujednačene i po imenu - Gordana, znači Gordana Čomić, potpredsednica i aktuelna predsedavajuća i Gordana Pop-Lazić, nisu došle u neravnopravnu situaciju zbog toga što pripadaju različitom polu, već zato što imaju različite političke opcije. Tu se umešao i jedan predmet ženskog roda - cipela i stvar je tako završena.
Zapravo, vi koristite priču o rodnoj ravnopravnosti da bi se dodvorili EU i da biste rekli da imate strategiju za razvijanje jednakih mogućnosti, a te mogućnosti nam ne dajete kao jednake onog trenutka kad naše političko opredeljenje nije u skladu sa onim što vi propagirate.
Gospodine Ljajiću, svojevremeno sam vas pitala po kojoj osnovi je napravljena Direkcija za rodnu ravnopravnost, koja kod nas postoji, zašto je direktor upravo ćerka uvaženog profesora Dragoljuba Mićunovića?
Zaista nije neverovatno da, pored matematičarke i osobe koja je u Americi završavala i filozofiju, koliko znam, nije bilo nekog ko bi imao iste kvalifikacije, ko bi pripadao ženskom polu i rodu, a jako dobro obavljao dotični posao.
Po svemu sudeći, a naročito po onome što smo videli prethodnih dana, vi rodnu ravnopravnost ovako tretirate: Metohija, Srbija, Vojvodina i Raška, to je sve ženskog roda, znači svi će biti ravnopravne kao država i država je ženskog roda. Samo je ostalo pitanje kako ste tu ubacili Kosovo, ali to je verovatno pošto je Kosovo srednjeg roda, podrazumeva se da dete obično ide sa majkom. Znači, namerno želim da do apsurda dovedem vaše dobre namere koje vode u jedan pakao obračuna sa političkim neistomišljenicima, nezavisno od pola.
Znači, niko od nas, pogotovo u NS, koja jedina prevazilazi tu kvotu od 30% žena, jer iz naše poslaničke grupe, koja ima devet članova, evo nas tri smo 33% i obično smo uvek prisutne, izražavamo jasno svoja uverenja. Dobro je da nas ima toliko. Isto tako je činjenica da nikada nećemo imati ravnopravni tretman sa poslanicama "žute" osovine, kao što se vidi, recimo, na primeru ovog amandmana, jer ne odgovaramo tom jednoumlju.
Mislim da je dobro, zbog žena u Srbiji koje čine 52% biračkog tela, da stvari postavite na drugi način. Biće još amandmana o kojima ću govoriti, gde sam intervenisala. Vi ste ovde na nivou preporuke stavili da je potrebno ispuniti uslov o ravnopravnoj zastupljenosti polova i kvoti od 30%, tako da poslodavci imaju preporuku da poštuju zakonsku dužnost u vezi sa ovim kvotama.
Međutim, to je jedna preporuka, deklarativno iznet stav koji u praksi neće značiti ništa. Amandmanima sam reagovala tako što sam, u stvari svuda gde je u Predlogu zakona pisalo "treba da nastoji" promenila i zamenila rečima "dužan je".
Zar vi zaista mislite da u Srbiji, u kojoj veći broj žena završava visoke škole, fakultete, ima i veći broj žena doktora nauka, nema dovoljno kvalifikovanog kadra za mnoge poslove i da će te žene koje su i te kako inteligentne i spremne da procene ko o njima stvarno vodi računa, biti zadovoljne time što ćete vi reći - mi smo sada baš uticali na poslodavce, na organe javne vlasti da zaposle otprilike 30% žena.
U praksi, to se neće događati, osim ako te žene nemaju uticajne tate, pa se nađu u nekakvim raznim agencijama ili projektima, koje su po pravilu dobro plaćene.
Još jedna stvar koja je bitna, ne znam da li ste studirali ovaj problem, ali zastupljenost žene u medijima je drastično manja nego zastupljenost muškaraca. Žene su u medijima zastupljene tako što taj procenat nikad ne prelazi 15%. Kako niste, kad ste već napravili ovaj novi Zakon o javnom informisanju, napravili i nekakvu kvotu za pojavljivanje žene u medijima. Poželjno je da se žene pojavljuju, naročito, ovako kaže – ne prelazi ta kvota 15% u običnim situacijama, ali u situacijama kad se održavaju izbori ili kada se obeležava međunarodni Dan žena, 8. mart, taj procenat je nešto veći.
Mediji, naravno, vole da se pojavljuju žene koje su slavne ličnosti, mahom sportistkinje, a istraživanja pokazuju da su žene najprisutnije u rubrikama kulture, crne hronike i zabave. Naravno, u crnoj hronici žene su mahom prisutne kao žrtve nasilja.
Ima ih i u politici, ekonomiji, zdravstvu i obrazovanju, ali pre su tretirane kao ono što bi se moglo nazvati „pratećom inteligencijom“, nego osobe koje su samostalne u donošenju političkih odluka. Uz dužno poštovanje i predsednici ove skupštine, i potpredsednici, koja aktuelno predsedava, to je takođe bilo primetno u njihovom slučaju, gde mnoge odluke koje one možda lično i profesionalno ne bi donele, su bile promenjene zavisno od odluka jednog muškarca koji se nalazi na Andrićevom vencu.
O ostalim amandmanima, kasnije.

Potpuno se slažem sa koleginicom Gordanom Paunović, jer ovde je problem i sa članom 14. i članom 19, a kasnije i u članu 21. i članu 32. Zaista da bi se u praksi ispoštovala ideja o ravnomernoj zastupljenosti kvote od ovih 30% važno je da organi javne vlasti imaju zakonsku dužnost da se ova kvota ispoštuje, a ne da se ostavi deklarativna mogućnost poštovanja ove obaveze.
Ovo što ste pitali, koleginice Paunović, kako razumeti ovo "treba da nastoji", što se mene tiče, meni to izgleda kao ona časna Titova pionirska reč, zaposlićemo 30% žena, a šta će se dogoditi u praksi, to je neka druga priča.
Ipak, reči "dužni su" ukazuju na neophodnost poštovanja zakona, kojoj baš i niste skloni, ali smatram da tako treba da bude, uz mogućnost sprovođenja zakonskih sankcija onda kada je došlo do nepoštovanja odredbe o kvotama. U tom smislu čak i kada ne bi zlonamerno tumačili, ove reči "treba da nastoji" mogu da imaju samo karakter apela, proglasa ili nekakve deklaracije, a ne i suštinsku zakonsku obavezu.
Svi smo svesni situacije u kojoj se trenutno nalaze građani Srbije, ali je činjenica da stopa nezaposlenosti žena aktuelno je dvostruko veća od stope nezaposlenosti muškaraca, da među zaposlenima je 44% žena, među nezaposlenima 53% žena, da je razlika među platama između žena i muškaraca 16%. Pošto sam našla podatak da u EU postoji razlika od 15%, onda vam se to uklapa u onu priču "Evropa nema alternativu". Ulazimo u EU tako što žene i muškarci imaju razliku u platama 16% u prilog muškaraca.
Ne samo da su muškarcima za 16% veće plate, nego plate žena, nego su i mogućnosti žena za samozapošljavanje, pre svega zbog toga što u znatnoj meri nemaju imovinu u vlasništvu i svega 30% imovine se vodi kao vlasništvo žena, nemaju ni mogućnost da dobiju neki kredit ili pokrenu samostalni posao.
Podaci takođe pokazuju da iz porodičnih razloga 80% žena napušta posao iz porodičnih razloga. Isto tako, nakon razvoda, među onima kojima se poveravaju deca na samostalno roditeljsko staranje, 80% je žena.
Znači, u 80% slučajeva nakon razvoda žene brinu o deci. Nedavno sam čula komentar nekih naših, moglo bi se reći, osrednjih tajkuna, koji tvrde da je idealan profil za zapošljavanje žena do 35 godina starosti i razvedena sa jednim detetom koje naravno izdržava, jer će ona po svaku cenu hteti da zadrži taj posao i koliko god potplaćena bila neće joj pasti napamet da posao izgubi.
Utoliko sam pokušavala da amandmanima koje sam podnela na ovaj član, a govoriću o drugim članovima, situaciju ublažim i prosto da napravimo neku vrstu zakonske obaveze poslodavaca da poštuju ono što je nekakav apel i vaše deklarativno zalaganje za rodnu ravnopravnost.

Mene sada zanima da li je ovaj moj amandman prihvaćen zato što je samo reč zapravo o zameni redosleda reči. Znači, prihvaćen je amandman koleginice Nataše Jovanović, Snežane Stojanović-Plavšić, Jelene Travar-Miljević i Gordana Čomić, s tim što je jedina razlika, umesto ovih reči "treba da nastoji" one kažu "je dužan", a kod mene stoji "dužan je". Znači, nebitno i ja ću se osećati kao da je taj amandman prihvaćen, jer je motiv zapravo bio da se ukaže na ono što jeste nekakva osnovna potreba.
Vrlo su često žene za neki posao ili suviše mlade, pa tako i nepreporučljive, zbog trudnoće i porodiljskog odsustva, ili su opet suviše stare, pa se recimo na tržištu rada u Srbiji nalazi 28.500 žena između 50 i 55 godina. Zvanično se kaže da je to teško zapošljiva kategorija. Samo još fali da se produži ova vremenska granica za penzije, pa da stvar dođe do nepodnošljive teškoće postojanja za žene - bez posla, bez mogućnosti da dočekaju penziju, uz starosnu diskriminaciju, što onemogućava stručno usavršavanje i obuku.
Međutim, ono što je zanimljivo kod ovih amandmana i ja stvarno ovakav slučaj nisam videla. Na član 19. amandmane su podnele Nataša Jovanović iz SRS, Snežana Stojanović-Plavšić iz G17 plus, Gordana Čomić iz DS, ja, dakle, iz Nove Srbije, a vidim da je i Aleksandra Jerkov iz Lige imala gotovo identičan amandman, kao i mi.
Očigledno je, dakle, kada se skinu ti partijski dresovi, ostaje jedna teška zajednička realnost u kojoj se od žena očekuje - da budu inteligentne, mada ne previše i najbolje toliko da mogu da budu pametna pratnja, publika ili logistička podrška muškarcima, pogotovo ako je reč o partnerskim odnosima. Očekuje se da budu - obrazovane, aktivne u društvu, dobre domaćice, predane supruge, lepe, doterane, energične, ali naravno ne i muškobanjaste, nežne, a opet da ne budu kmeze i peče.
Žao mi je što gospodin ministar nije tu, jer je on valjda jedini koji spada u taj privilegovani deo...

Toliko o ravnopravnosti, o rodnoj ravnopravnosti - hvala.

Zaista je povređeno dostojanstvo ovog parlamenta. Vi ste, gospodine Novakoviću, kada je obrazlagala koleginica Snežana Stojanović-Plavšić amandman, ona je rekla - ne znam da li je amandman prihvaćen, a po vašem gestovnom govoru, pošto ste radili ovako (poslanica klima glavom u znak odobravanja), a niste Grk, mi smo zaključili da je amandman prihvaćen. Koleginica je naravno iz toga izvukla zaključak da je amandman prihvaćen.
Posle tog objašnjenja koleginici Nataši Jovanović ste rekli da bi vi naveli da je amandman prihvaćen i od koga. Time ste na kraju ovde u Skupštini demonstrirali jednu vrstu diskriminacije, i to baš na osnovu pola, jednu rodnu neravnopravnost.
Vi kao muškarac sada ostavljate sebi za pravo da nama tumačite kada i u kom slučaju, i na koji način ćemo biti obavešteni o prihvatanju amandmana.
Ako ovo (poslanica klima glavom u znak odobravanja) znači neprihvatanje, baš me zanima šta onda znači prihvatanje. Pokazali ste da se ponašate diskriminatorski u odnosu na prisutne podnosioce amandmana i do kraja ste nas samo doveli u konfuziju.
Mene ste prekinuli u trenutku kada sam htela da kažem ono što je najvažnije. Drago mi je što se vratio gospodin ministar Ljajić. Ovo važi i za vas, gospodine Novakoviću. Lako je vama, znate, vi imate svoje servise u vidu raznoraznih žena koje vas čekaju kod kuće da vam ispeglaju te košulje i da vam upakuju ta lepa odela koja vas ujutru čekaju.
Nije ni čudo da ovde, kada smo skinuli stranačke dresove, postoji saglasnost između žena, jer naša realnost je drukčija. Od nas se očekuje, već sam rekla, da budemo i energične, i pametne, i nežne, da govorimo prihvatljivim rečnikom, da trčimo na štiklama i lomatamo se po raznim kampanjama, jer je to sasvim normalno za žene koje su prihvatile da budu aktivne, a naravno, uz to se očekuje da se stalno obrazujemo, da budemo fenomenalne domaćice, da vodimo računa o deci i da što manje...

Gospodine Novakoviću, imam pravo na repliku, nisam govorila o pantomimi, govorila sam o vašem...

Došla sam ovde da dobijem malo pojačanje od ovih 33% poslaničke grupe Nove Srbije.
Hvala vam, gospodine Ljajiću, što ste prihvatili ovaj amandman i što ste pokazali da pravite razliku između ovog "treba da nastoji" i "dužan je". Bilo bi dobro da to objasnite našem predsedavajućem, jer nije isto da li on treba da nastoji da mi da reč ili je dužan da to uradi po Poslovniku ili kada govorimo o određenom amandmanu.

Ovim amandmanom smo tražili da se reči „u skladu sa zakonom“ zamene rečima „Ustavom Republike Srbije i zakonom“.
U srpskom Temerinu viori ova zastava. Ovo je Mađarska zastava.
(Narodna poslanica Aleksandra Janković pokazuje zastavu.)
U srpskom Temerinu, takođe, na pijaci možete kupiti majice „64 županije“.
(Narodna poslanica Aleksandra Janković pokazuje majicu.)
Evo kako izgleda majica.

Gospođo Čomić, vi ste protivustavni. Vi niste u skladu sa Ustavom.
Nisam govorila o radnjama, niti sam govorila o brendovima, govorila sam o pripadnicima grupe „64 županije“ koji rade protiv interesa mađarskog naroda i protiv Ustava Republike Srbije.