Dame i gospodo, očigledno je da se radi o još jednom besmislenom, što ne reći suludo zaduživanju Republike Srbije od nekih milijardu i 500 miliona evra glavnice. Znači, ovde ne računamo kamate, a one bi onda dostigle ukupno zaduženje negde oko dve milijarde evra, kako je izračunao naš ekspert i poslanik Dušan Marić.
U svakom slučaju, mi smo jedina stranka koja je apsolutno protiv EU. I u ekonomskom, političkom i u svakom drugom smislu smo protiv zaduživanja posebno kod Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, jer smatramo da te dve banke, kao jedna vrsta institucije EU, podstiču korupciju u Republici Srbiji. Naši sledeći govornici će to napomenuti za razliku od drugih partija koje govore o štetnosti ovih kredita, ali ne govore ko je generator tih kredita i ko šteti finansijskom sistemu Republike Srbije, a to su EU i MMF. Oni su ti koji zadužuju ovu zemlju upravo preko Vlade Republike Srbije. To treba jasno reći. SRS se ne boji i nema bilo kakve obaveze prema EU ili MMF da to jasno i glasno kaže.
Dakle, radi se o jednom štetnom setu zakona ne samo za našu ekonomiju, nego i za naše građane, jer ove kredite će vraćati naši građani koji pune budžet preko poreza i drugih akciza i dažbina koje će se povećavati da bi se moglo vratiti ono što će se ovde usvojiti, nažalost, glasovima vladajuće većine. Pre svega, smatramo da je to štetno jer radi se o kreditima koji se daju, koji se uzimaju po lihvarskim kamatama. Mi to glasno i jasno kažemo. Videli smo, na primer, kredit od Hipo–Alpe–Adrija banke, od Unikredit banke ili od dve banke koje propadaju. To treba jasno reći, jer vi sigurno znate da je Hipo banka dobila ogromnu pomoć od austrijske države, negde oko dve milijarde evra, jer je loše poslovala, jer je bila prisutna korupcija u njenom poslovanju. Mi se sada zadužujemo, to jest vi se zadužujete kod takve jedne banke koja se duboko kompromitovala i koju je austrijska država morala da nacionalizuje, za kamatu od 7%. Marža je negde oko 6,19% i uračunava se euribor koji je već na tromesečnom nivou od 1%. Radi se o lihvarskoj kamati od 7% i to treba jasno i glasno reći. To nigde nije moguće, izgleda samo u Srbiji.
Još jedan dokaz za ovu našu tvrdnju ili za tvrdnju u ekonomskom smislu, banke iz EU koje su dominantne na našem finansijskom tržištu iskorišćavaju slabost ove vlasti, slabost partija koje se zalažu za EU i nameću najveće kamate u Evropi, je kredit sa Unikredit bankom koji ovde razmatramo u okviru ovih 13 tačaka dnevnog reda. Konkretno, Unikredit banka je banka koja je najavila otpuštanje pet hiljada zaposlenih. Zatvaranje filijala po celoj istočnoj Evropi, ali gle čuda samo u Srbiji ta banka može da daje kredite sa lihvarskom kamatom od 7%, kao što je slučaj i sa Austrijskom bankom. To je sramota. To je nedopustivo. Vlada Republike Srbije i guverner Narodne banke moraju to da spreče. Moraju jednom da stanu na put takvom bez ikakvog stida i srama ponašanju banaka iz EU koje imaju ovde monopol i koje vrši uticaj na Vladu Republike Srbije, na tzv. opozicione partije i izgleda na guvernera.
Što se tiče Predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke, mi kao SRS izražavamo veliku zabrinutost ne samo zbog ovog kredita, nego zbog namere MMF da ucenjuje Republiku Srbiju, Vladu Republike Srbije da bi Evropska banka za obnovu i razvoj preuzela Komercijalnu banku. To je svima nama jasno. Zato je MMF otkazao dalji aražman i dalje pregovore da bi uništili ili da bi strane banke uzele jedinu preostalu srpsku banku, a to je Komercijalna banka. Mi jasno i glasno kažemo da smo protiv toga. Smatramo da ne samo Komercijalna banka treba da ostane u vlasništvu srpske države, srpskih građana, već smatramo da treba vratiti i druge banke koje su na jedan nelegalan, ne transparentan način i štetan po ekonomske interese Srbije prešle u vlasništvo banaka iz EU koje drže 70% finansijskog tržišta u našoj zemlji.
Što se tiče ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke u vezi mosta na Savi od 160 miliona evra, mi nismo protiv infrastrukturnih objekata, nismo protiv građenja nekih objekata koji koriste svim našim građanima, ali smo protiv toga da se uzimaju krediti od evropskih banaka pod ne transparentnim uslovima, jer u ovom kreditu, u ovom zakonu koji imamo pred nama, uopšte se ne zna kakva je kamata.
To je skandalozno. Kako je to moguće? Ko će odrediti te kamate?
Sa druge strane, smatramo da je skandalozno da firme iz Slovenije, Austrije, iz EU grade mostove po Republici Srbiji, dok istovremeno naša "Mostogradnja", naš "Energoprojekt" i sve druge firme, koje su se proslavile kao ugledne građevinske firme po celom svetu, iz Srbije, ne mogu da dobiju taj posao.
Treba glasno i jasno reći da je to posledica ponovo štetnih uslova koji se nameću i u ovim kreditima od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, kao i Nemačke razvojne banke.
Te banke koje su pomenute u podzakonskom aktu, koji faktički stavlja Zakon o javnim nabavkama ad akta, u stvari podstiču korupciju u Republici Srbiji, podstiču nezaposlenost, podstiču pad građevinske industrije o kojem je govorio ministar Dulić. Verovatno ima dobru nameru i želi da se to podstakne, ali jednostavno to nije moguće pri ovakvom odnosu snaga gde je Evropska investiciona banka, Evropska unija, Nemačka razvojna banka faktički jača od Vlade Republike Srbije, a kamoli od naših preduzeća. U tom smislu imamo apsurdnu situaciju da pada zaposlenost u građevinskoj industriji, a da firme iz Austrije, Slovenije, Nemačke, Italije i Španije grade mostove kod Beške, na Savi i Žeželjev most u Beogradu. Do toga nas je dovela pogubna politička i ekonomska politika, da EU nema alternativu u političkom i svakom drugom smislu.
Utom smislu mi posmatramo i glasaćemo protiv ovog zakona u vezi Mosta na Adi, jer smatramo da je taj most trebala da gradi ili "Mostogradnja" ili "Energoprojekt" ili bilo koja druga srpska građevinska firma koja je sposobna i smatramo da je često i sposobnija od firmi iz Austrije, Nemačke, Španije i drugih zemalja EU.
Uostalom, pogledajte koliko su posla dobili naši građevinari u Sočiju, u Moskvi i na tržištu Ruske Federacije zato što su imali normalne, fer uslove, kojenemaju u svojoj domovini. To je sramota i to je apsurd do kojeg nas je dovela takozvana racionalna politika da EU nema alternativu. Naravno da ima, naravno da Srbija treba da se oslanja na svoje firme, na svoje snage i naravno na naše jedine iskrene prijatelje, a to su prijatelji u Ruskoj Federaciji.
Takođe, što se tiče drugih zakona, oni takođe dovode do besmislenog zaduživanja, do zaduživanja koje je odavno prešlo takozvanu crvenu liniju od 45% bruto domaćeg proizvoda. To je svima jasno. To ne govorimo mi samo iz Srpske radikalne stranke, nego govore i nezavisni ekonomisti poput Mlađana Kovačevića i drugih, jer jednostavno, vi sigurno to znate i to zna i premijer da je BDP jednostavno nije realan i da je prenaduvan, jer se izračunava u tekućim cenama i faktički imate jednu vrstu precenjene valute, a u to se nije uračunalo i jedan rast cena koji je mnogo veći nego odnos između dolara i dinara ili između evra i dinara preko kojega se izračuna BDP.
U tom smislu smatramo da je spoljni dug Republike Srbije i javni i pravni i ukupni, mnogo veći od 45% i da se približava onom evropskom standardu, takozvanom evropskom standardu od 80% od javnog duga. U tom smislu ne treba biti puno pametan da se predvidi šta će se dešavati u budućnosti ako se usvoje ovako štetni zakoni koji zadužuju Republiku Srbiju koja već ima spoljni dug od 24 milijarde evra jer, priznaćete, ako Republika Srbija nema hrabrost da i guverner i vlada uvedu jednu vrstu ekonomskog programa, kao što je bio na Islandu gde su se
zabranili krediti indeksirani u stranoj valuti, onda je jasno da će doći do suverenizacije duga ili do preuzimanja privatnog duga od strane Republike Srbije, koji je sada već 24 milijarde evra.
Šta to konkretno znači? Znači da će Republika Srbija doživeti sudbinu Mađarske, koja ima spoljni dug, pri sličnom broju stanovnika kao Republika Srbija, od 185 milijardi dolara. To je budućnost, to je evropska budućnost koja čeka Republiku Srbiju i koja će dovesti do onakvih događaja kao što se dešavaju u Rumuniji, gde su neverovatni socijalni nemiri upravo zbog zahteva Evropske unije i MMF da se uskrate davanja za zdravstvo i za socijalu.
Ne želim ovde da vas podsećam šta se dešava u Grčkoj, gde je dug negde oko 500 milijardi dolara, ali to je potpuno jasno i potpuno predvidivo. U tom smislu, smatramo da podaci pokazuju da jednostavno ovakvo zaduživanje je štetno jer, kao što sigurno znate, iznos otplate spoljnog duga 2002. godine je bio 218 miliona evra, 2011. godine je bio 4,7 milijardi evra ili 12% BDP. To je katastrofa. Dakle, ako to prenesemo na konkretne podatke, na konkretnu situaciju, to znači da naši građani, naša preduzeća i svi oni koji žive u Republici Srbiji rade da bi očuvali socijalni mir u Austriji, u Italiji i u svim onim zemljama odakle dolaze ove banke kod kojih se zadužujemo pod ovako lihvarskim uslovima od 7%. To je činjenica i to je ono do čega je dovela politika da EU nema alternativu.
Takođe, nejasno je, ako već govorimo o iznosu spoljnog duga u koji će ući ovih milijardu i po ili dve milijarde, kao što kaže gospodin Marić, šta je sa dugovima "US Still". Premijer Cvetković nam nije objasnio da li oni postoje, ako postoje, da li ih je preuzeo američki investitor koji je pobegao iz Republike Srbije ili će to plaćati građani Republike Srbije. Zašto se ne uračunava u dug i dug prema MMF od preko jedne milijarde dolara? Zašto se ne uračunaju svi dugovi lokalnih zajednica? Nije valjda da su lokalne zajednice nešto odvojene od Republike Srbije? Dakle, potpuno je nejasno u kom obimu iznosi taj procenat između spoljnog duga i BDP. Tvrdimo da je on mnogo veći od 45% i ponavljamo da se on približava sramnom evropskom procentu od 80% od BDP.
Takođe, što se tiče konkretnih zakona koje danas razmatramo, ponovo smatramo da je najgori kredit svakako ovaj od "Unicredit banke" koja, kao što smo rekli, otpušta oko 5.000 radnika po istočnoj Evropi, ali ovde očigledno ima najbolje uslove za poslovanje jer se radi o kreditu koji ima maržu od 6,49% i euribor na tromesečnom nivou od 1%. Ko bi to normalan prihvatio u ekonomskom smislu? Samo vlast koja izvršava naloge stranih banaka i EU. To je jasno kada se pogledaju ovakvi podaci i kada se pogleda i naknada za odobrenje kredita koji će plaćati u iznosu od 25.000 građani Republike Srbije.
Takođe, što se tiče kredita "Hypo Alphe Adria bank", ponavljamo, ta banka je nacionalizovana od strane EU i jednostavno nije jasno kako je moguće da i Vlada Republike Srbije uputila u proceduru kredit koji ima maržu od 6% i euribor od 0,5%. Dakle, radi se ponovo o lihvarskom kreditu i ponovo se radi o spašavanju austrijskih banaka od strane Republike Srbije i građana Republike Srbije, što pokazuje jednu vrstu podređenosti ove vlasti u odnosu na EU.
Što se tiče Mosta na Adi, u članu 3. se kaže da se Republika Srbija odriče bilo kakvog prigovora u odnosu na zajmodavca. Šta to znači? To znači da će se vrlo lako ili vrlo verovatno ponoviti ona situacija kao kod Mosta na Beški. Šta se desilo tamo? Austrijska firma je prvo govorila 40 i nešto miliona evra vrednost radova, a sada traži 100 miliona evra. To su vaši prijatelji iz EU. To je ustvari korupcija i to je jedna vrsta lopovluka od strane EU, jer tražiti tako nešto nakon izvođenja radova je sramno.
Vlada Republike Srbije treba da pokaže jednu vrstu dostojanstva i nacionalne odgovornosti da bi sprečila takve ucenjivačke zahteve od strane austrijskih banaka.
Takođe, taj zakon je više nego loše napisan i u pravnom smislu. Ne znam ko je pisao te zakone, koje Ministarstvo, da li je to Evropska kancelarija Vlade Republike Srbije, ali ovde vidimo jedan apsurd i to će vam reći svaki pravni koji je pročitao bilo koju knjigu o EU, da se ovde pominje u članu 6. i u članu 10. evropska zajednica i sud pravde evropske zajednice. Odgovorno vam kažem, iako sam pripadnik partije koja je potpuno protiv EU, da tako nešto ne postoji.
Postoji Sud pravde EU, postoji EU posle Lisabonskog ugovora, ali Evropska zajednica jednostavno ne postoji i svako ko je napisao takav zakon bi pao na ispitu iz prava EU.
Dakle, to je sramota i to pokazuje dve činjenice da se radi o tipskim zakonima, o tipskim ugovorima, o prepisivanju i jednoj vrsti neusaglašenosti u Vladi Republike Srbije ili neznanju, neprofesionalnosti, kako god hoćete, ali to je sramota za vas. To je sramota za pravnika ili bilo kojeg činovnika koji je pisao ove zakone, jer jednostavno ne zna da više ne postoji Evropska zajednica, već EU od 2009. godine. I to pokazuje koliko je neozbiljno tzv. usvajanje evropskog zakonodavstva i da je to opet jedna vrsta obmane građana Republike Srbije, ne samo da nećemo živeti bolje, nego jednostavno, ni u pravnom smislu to nije ispravno.
Takođe, što se tiče zakona Evropske banke za obnovu i razvoj koji se daje EPS-u u iznosu od 45 miliona, ovde vidimo deo "C" gde se navodi da će se davati podrška konsultantima. Kakvim konsultantima? Odakle su ti konsultanti? Iz EU, iz Srbije? Nažalost, iskustvo nam pokazuje da se radi o konsultantima iz EU, koji će se plaćati iz kredita koji će otplaćivati Republika Srbija, i to je suština kredita koji danas razmatramo i koji smo razmatrali ovih nekoliko zadnjih godina.
Takođe, konsultantske usluge koje će se davati tim anonimnim konsultantima, za koje mi osnovano sumnjamo da dolaze iz EU, moraju biti u minimalnom iznosu od 10% od jedne tranše kredita. Jedna tranša kredita po ovom zakonu iznosi 100.000 evra, znači za svaku tranšu kredita će ići 10.000 evra tzv. konsultantima ili konsultantima koje će odrediti Evropska banka za obnovu i razvoj i koji će biti naravno iz EU.
Naravno, tu je i marža, tu je i euribor i naravno dolazimo i do kredita koje Evropska investiciona banka daje malim i srednjim preduzećima. Ovde vidimo da nema ponovo kamate, ponovo se ne zna da li je fiksna ili varijabilna kamata, ponovo se ne zna ko će biti posrednik, a mi kažemo taj posrednik će biti Evropske banke iz EU koje drže 70% finansijskog tržišta i oni će zarađivati na ovim kreditima. I to je jasno, zarađivaće evropske banke, evropski konsultanti i to je zaduživanje pod maskom besmislene dogme da EU nema alternativu.
Naravno, to je više nego štetno i to pokazuje i član 1. gde se navode posrednici za isplatu, za član 3. varijabilna ili fiksna kamata i član 9, koji navodi nekakve fantomske, ostale troškove plaćanja. Naravno, u tom kreditu ili okvirnom kreditu, ne znam kako da ga nazovem, ni u pravnom ni u ekonomskom smislu, na kraju imate formulare koji će određivati zahteve Republike Srbije za fiksnu ili varijabilnu kamatu, dokle, ne zna se. Dakle, zadužujemo se za 250 miliona evra, a ne zna se kakva je kamata. To je sramota. To je i u ekonomskom i u pravnom smislu sramota.
Dakle, naš stav prema ovim kreditima je argumentovan, konstruktivan. Mi smo protiv njih. Smatramo da su oni uzeti pod jednom vrstom pritiska Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, MMF-a koji pokušava da otkupi i preuzme zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj našu jedinu i zadnju srpsku banku Komercijalnu banku i mi ćemo u danu za glasanje biti protiv toga, jer smatramo da dalje zaduživanje, posebno zaduživanje pod ovakvim uslovima i u ovako teškoj ekonomskoj situaciji je štetno za Republiku Srbiju i njene građane. Zahvaljujem.