Podneo sam amandman na član 49. stav 2. gde se broj 50 zamenjuje brojem 45. Dakle, radi se o godinama.
SRS smatra da obaveze u rezervnom sastavu za žene traju do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 45 godina života. Dakle, podvlačim, radi se o rezervnom sastavu.
Ovo je još jedna apsurdna situacija u kontinuitetu zbog postojanja mogućnosti za služenje bez oružja, odnosno prigovor savesti, i civilnog služenja.
Vi kroz zakon i žene starosti od 50 godina obavezujete da budu u rezervnom sastavu, da majke, tetke, strine odrađuju onaj deo posla koji ste oduzeli momcima sa 20, 22, 25 godina, koji češljaju perike po pozorištima i šetaju pudlice. Tetke i strine će komandovati i držati položaj, a momci će zauzimati mesta u skloništima i boriti se sa babama i dedama za što udobniji krevet.
Dajte makar da olakšamo ženama na taj način što ćemo smanjiti ovaj broj godina koji ih obavezuje da su pripadnice rezervnog sastava, naravno, ukoliko nam to ne bude umanjilo borbenu gotovost. Hvala. (Aplauz.)

Podneo sam amandman na član 59. stav 2. da se menja i da glasi: "Za lica u rezervnom sastavu koja su vojni rok služila bez oružja određuje se i saopštava raspored u civilnoj zaštiti i drugim snagama odbrane".
Obrazloženje Vlade: ''Amandman se ne prihvata zato što se navedeni član odnosi na kategoriju ''lica u rezervnom sastavu'', a ne samo na kategoriju rezervnog sastava koji služi vojni rok bez oružja.''
Ukoliko je zemlja zaista u nekoj opasnosti, recimo, neposrednoj ratnoj, ukoliko dođe do nekih prirodnih nepogoda i tome slično, ne možemo valjda ove ljude koji su imali prigovor savesti ili ovi koji su služili, da kažemo, to civilno služenje vojnog roka, ako je to uopšte nekakvo služenje vojnog roka, da ih ostavimo ili da ih stavimo u kategoriju invalida i da se celog života neko brine o njima, dakle, svi oni koji su zaista bili u Vojsci, koji su se mučili, radili, služili, davali određenu žrtvu treba da se brinu o onima koji su se na određeni način izvukli od služenja vojnog roka.
Zato mislim da bi trebalo naći neko adekvatno rešenje kada dođe, recimo, do poplave ili nečeg drugog. Nije problem nositi džakove koji će podići nasip ili gurati neka kolica ili nešto slično. Ako ne može da nosi 50 kilograma neka nosi 25 kilograma. Moramo ga uključiti u neki sistem odbrane ili neki sistem civilne zaštite. Oni su faktički povlašćena kategorija. Hvala.

''Član 21. se briše.'' To je moj amandman. SRS smatra da će se Predlogom zakona o civilnoj službi narušiti sistem odbrane Republike Srbije. Iz tog razloga potrebno je brisati članove Predloga zakona u Glavi – Vršenje civilne službe.
Mislim da su moje kolege, poslanici SRS, vrlo jasno danas objasnili naš stav o tome zašto ne treba vršiti civilnu službu, odnosno služiti Vojsku na taj ružan način, ali neće biti zgoreg da podvučem još neki put ili još jedanput ovaj naš stav. Dakle, mnogo je pitanja koja se otvaraju kroz ovaj zakon, a vrlo malo odgovora. Čak se stvara konfuzija.
Stav SRS je da civilno služenje izbrišete iz zakona, kao i prigovor savesti, kao i prigovor da zbog nekog verskog ubeđenja neko može da odbije služenje Vojske sa oružjem.
Da vas upoznam sa jednom situacijom koja je stara nekoliko hiljada godina – ne postoji nijedna religija u svetu koja ima prigovor savesti da se ne služi sa oružjem. Postoji nekoliko malih religija, kao što je đainizam, što je jedna podvrsta hinduizma i monaški nivoi, kao što u budizmu zaista imaju momenat da pre hoće da stradaju nego da se brane, ali ono što počiva na temeljima hrišćanske civilizacije jeste da apsolutno nijedna veroispovest u hrišćanstvu nema taj momenat prigovor savesti.
Dakle, prigovor savesti je samo izmišljen da bi se širio defetizam i da bi se oni što bi trebalo da nose oružje ohrabrili da ga ne nose. Naravno, vi ste i u načelnoj raspravi rekli da ti ljudi mogu biti upotrebljeni za razne radnje. Smatramo da je ovakav stav omalovažavanje i čoveka, i bilo kog čoveka, podvlačim, omalovažavanje institucija i omalovažavanje države.
Iako ste rekli da mogu biti korišćeni ljudi, recimo, da kopaju rovove, smatramo da kada čovek nije obučen onda je on zloupotrebljen, jer dok se neko obučavao u kopanju rovova, zaklona, vatrenih položaja za artiljerijska oružja, neki su radili razne poslove koji nemaju nikakve dodirne tačke sa vojnim poslom. Zamislite da lice koje je češljalo perike za vreme rata odredite da ukopava haubice od 122 milimetra i nekoga pozove da razvuče lafet na haubici, gde se radi o nekoliko tona zemlje i nekoliko desetina i stotina kilograma, a da ne govorim da taj nesrećnik bude, recimo, na položaju baterije haubice kada ispaljuje rafalnu paljbu, bukvalno odskačete od zemlje po 20 centimetara. Zamislite nekog nesretnika koji je radio u komunalnoj službi da se nađe na takvom mestu.
Naravno, tu su i prirodne nepogode, ali kako će neko ko nije naučio da radi u timu, a treba da sluša, odnosno izvrši komandu, naročito u velikoj grupi, u četi ili bataljonu, može to da uradi. Oni kao neobučeni opasni su i za sebe i za druge, a njihova upotreba bila bi zloupotreba, a i njihova neupotreba je vrlo ozbiljno omalovažavanje, ne samo da su nesposobni da pomognu i sebi i drugima, već su izbrisani sa spiska upotrebljivih. Po nama, intencija samog zakona ide u pravcu da se mladi ljudi, vojni obveznici, ohrabruju da služe civilno, što je van svake zdrave pameti i protivno Ustavu. Hvala.

U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 4. stav 1. tačku 3) gde kažemo – da se tačka 3) briše, odnosno reči "lice u civilnoj službi".
Dakle, pred Ustavom su svi jednaki, a u ovom zakonu o vojsci vidimo da su neki manje jednaki, a neki više jednaki. Član 21. Ustava glasi:
"Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.''
Stav, dakle, za SRS je principijelan – ili jesi ili nisi, ili si vojnik ili nisi vojnik?! Takođe, tek kada se odsluži vojni rok i kada se uđe u rezervu, mogu se razvrstavati ljudi na rezervni sastav i civilnu zaštitu. Dok su vojnici u kasarnama 24 sata i samo uz posebne dozvole mogu napustiti kasarnu, za izlazak u grad, na vikend, na redovno, pri tome, ovi drugi imaju mnogo povlašćeniji status – šetkaju se po kafićima, idu na žurke, ručkaju kod mamice, spavaju kod devojčice, i vila, i oni će jednog dana reći da su služili vojsku.
Ovo je omalovažavanje i jednih i drugih. Dok vojnici daju određenu žrtvu, civili su prevareni da su, kao, odslužili vojsku, a u stvari neko ih je prevario da češljaju perike, šetaju trudnice, nose guske i lopate po bolnicama i oni će reći da su služili vojsku.
Zaista, ovo je jedno neprimereno ponašanje i jedan deo u zakonu koji apsolutno treba da se izbriše, jer širi defetizam u društvu i u odbrani države. Hvala. (Aplauz.)

U amandmanu koji sam podneo na član 12. stav 3. menja se i glasi: "Vojni obveznik kome je odobren privremeni boravak u inostranstvo ne poziva se radi vršenja vojne obaveze najkasnije do septembra kalendarske godine u kojoj navršava 26 godina života". U ovom zakonu stoji sledeće: ''Vojni obveznik kome je odobren boravak u inostranstvu ne poziva se radi vršenja vojne obaveze do isteka odobrenog boravka.'' Mislim da je ovo moje rešenje ili ovaj moj predlog mnogo precizniji.
Ovo objašnjenje ukazuje na to da je ovaj stav nedovoljno definisan, a naročito u našoj situaciji u kojoj se nalazi zemlja, kada grcamo pod korupcijom i raznoraznim neželjenim ponašanjima ljudi koji stavljaju pečate na određena dokumenta, pa se može desiti da neko ukaže mali znak pažnje određenom organu koji sedi u vojnom odseku i dobije malo poduži vremenski rok koji prelazi ovo vreme koje se ovde pominje, a to je septembar mesec kalendarske godine, kada vojni obveznik navršava 26 godina, te može da ostane i dalje.
Predlažem da ovaj moj predlog usvojite, jer je precizniji od vašeg. Hvala.

U članu 33. stav 2. menja se i glasi: „Pravo na služenje vojnog roka bez oružja ne može ostvariti regrut koga je vojna lekarska komisija ocenila vojno sposobnim za služenje vojnog roka.“
Principijelni stav SRS je da se ukine civilno služenje, naravno, i taj čuveni prigovor savesti, odnosno služenje bez oružja. Kakva je to savest koja može prigovoriti tome da je neki ili svaki čovek dužan da štiti ili brani sebe i svoje bližnje? Ne postoji ni prigovor savesti niti bilo kakvo religijsko opravdanje, iz bilo koje zvanične religije sveta, koje može opravdati čoveka da se ne obuči da brani sebe i svoje bližnje, jer je na taj način počinio ili čini neko samoubistvo na odloženo vreme ili na odloženi rok.
Kada uđemo u ratnu situaciju i kada vas neprijatelj napada, ne možete da kažete – imam prigovor savesti, nisam obučavan, molim te, nemoj da me diraš. Čovek je dužan da štiti sebe i štiti druge, dužan je da se obuči, dužan je da nauči da koristi i oruđa i oružja, dužan je da nauči da koristi i kramp i lopatu, ali je dužan i da nauči kako se koristi i ašovčić vojni, kao i kako se koristi puška ili neko drugo oružje.
Moramo da zaštitimo ove nesrećnike kojima ste omogućili da Vojsku služe kao civili u nekim institucijama, a kako reče ministar, u nekim neposrednim ratnim dejstvima, opasnostima, oni će biti upotrebljeni za kopanje rovova ili nečega sličnog. To je apsurdno, to je nemoguće. Takvog čoveka postaviti na neku vatrenu liniju, da vam iskopa rov, pa on ne zna šta je ašov, inžinjerijsko oruđe, kramp, on je šetao pudlicu, imao je opasnost da mu pudlica ne trzne, da mu ne iščaši ruku iz ramena, i sada njemu treba dati kramp da iskopa rov za vatreni položaj haubice od 122 milimetra. O čemu mi to pričamo, ljudi?
Zaštitite ove nesrećnike. Oni koji su otišli da časno odsluže, koji su obučeni, oni su već nešto naučili, u većoj ili manjoj meri, ali znaju da upotrebe i lopatu i top. Hvala.

Poštovano predsedništvo, u članu 6. stav 1. tačka 2) posle reči: „urednika“ dodaju se reči „koji je dokazani stručnjak“. Amandmanom se predlaže dodavanje navedenih reči u smislu određivanja kvalifikacije urednika.
Obrazloženje Vlade je sledeće – amandman se ne prihvata jer je interes izdavača da obezbedi kvalitetne udžbenike, što podrazumeva i kompetentnog urednika sa najvišim stepenom obrazovanja i odgovarajućim radnim iskustvom, te zakonom ne treba ograničavati izdavača u pogledu izbora urednika. To bi bilo kad bi mi živeli u nekoj uređenoj zemlji. Međutim, gospodo, interes izdavača jeste da obezbedi što kvalitetnije udžbenike. Međutim, interes izdavača je i da proda proizvedene udžbenike, naravno, i da proizvede što veći broj udžbenika.
Sve ovo navodim zbog toga što se naša država nalazi u stanju divljeg kapitalizma ili još preciznije banditizma. Vaši koalicioni parteri su odgovorni za ambijent u kome se nalazimo, a to je nekontrolisana i beskrupulozna trka za što većom zaradom. U takvoj situaciji naravno opada i kvalitet.
Zbog svega ovoga, smatram da je neophodno preciznije zakonsko određenje, a i sami ste svesni koliko imamo isfabrikovanih fakulteta, pa čak i nekih privatnih univerziteta, i ko sve dobija titule magistra i doktora nauka. I ovde u sali imamo tako neke koji po Novom Sadu za tri meseca diplomiraju, magistriraju, a za šest doktoriraju.
Sad zamislite da jedan takav stručnjak potpisuje kao recenzent ili kao pisac neki udžbenik na kome treba da se školuju generacije i generacije budućih stručnjaka za određena pitanja. Zbog svega toga smatramo da u zakonu treba biti preciznija odrednica o stručnosti, o onome ko stoji iza udžbenika, sa koliko naučnih radova itd.

U članu 11. stav 1. dodaju  se  reči „ili neposrednim angažovanjem autora“, mi to brišemo. Amandmanom se predlaže brisanje navedenih reči u Predlogu zakona da bi se izbegle moguće zloupotrebe, mada i sami znate da izdavači upravo imaju određeni monopol i vrše određeni vid zloupotrebe nad autorima i tako što im zarobe tekst, drže ga po nekoliko meseci ili od nekoliko autora sakupe njihove tekstove, a zatim se to preradi i da nekom svom autoru da objavi i da stoji kao potpisnik određenog udžbenika ili određene knjige.
Zbog svih ovih stvari i mogućih zloupotreba koje se zaista dešavaju u izdavaštvu, i ko god se malo bavi izdavaštvom zna koliko su autori u podređenom položaju u odnosu na izdavače i koliko imate izdavača koji možda u životu nisu pročitali ni 10 knjiga otkako su završili osnovnu školu, a danas imaju štamparije i prodajne prostore, i izdaju na desetine naslova godišnje, te upravo zbog toga kažem da u ovom članu i u mnogim drugim članovima treba biti još određenija i preciznija zaštita autora.
Jer neko se školuje decenijama, postaje stručnjak, iza njega stoji desetine i desetine naučih radova i onda neko ko je završio školu za mesara, a posrećilo mu se da ima štampariju i da ima registrovanu izdavačku delatnost, može da ucenjuje nekoga ko je proveo 20 godina na nekim studijama itd.
Mislim da zakon mora u nekim tačkama da bude još precizniji.

U ime SRS podneo sam amandman da se u članu 32. tačka 3) menja i glasi – učini udžbenik dostupnim prodajnoj mreži, najkasnije 15 dana pre početka školske godine.
Obrazloženje je – amandmanom se predlaže izmena navedenog stava Predloga zakona zbog toga što je praska pokazala da veliki broj roditelja nabavlja udžbenike svojoj deci znatno pre početka školske godine. Ne sme se dopustiti da se roditelji izlažu novim troškovima kada počne školska godina. Znači, jedno suvislo obrazloženje.
Vlada je odgovorila – amandman se ne prihvata jer je država obavezna da na dan početka školske godine obezbedi udžbenike za sve učenike. Rešenje iz Predloga zakona propisuje da udžbenik treba da bude dostupan prodajnoj mreži najkasnije na dan početka školske godine, što ne isključuje mogućnost da udžbenik bude dostupan i pre ovog roka.
Naravno, ali nemojte zaboraviti mi živimo u Srbiji, gde imamo manir da sve radimo zadnjeg dana ili poslednji minut nekog zakazanog roka.
Zbog velikih potreba nabavka može trajati po dve-tri nedelje. Stalno gledamo te slike gde su kolone i kolone roditelja i dece ispred knjižara nekog petog, šestog, desetog, petnaestog, pa i 20. septembra da bi se nabavili određeni udžbenici. Nemojte zaboraviti i to da je to vreme kada su se ljudi vratili sa godišnjih odmora, da je to vreme kada treba obezbediti potrebe za jesen i zimu, dakle ogrev, zimnicu i ostalo.
Mislim da se naše porodice ne nalaze u takvoj ekonomskoj situaciji da možemo sve ove potrebe da namirimo u roku od dve-tri nedelje. Dakle, trebalo bi malo rasteretiti neke stvari tamo gde se može. Tako da ovaj rok treba pomeriti makar 15 dana ranije.

Podneo sam amandman da se u članu 3. stav 2. reči "od 20.000 do 200.000 " zamene rečima "od 100.000 do 200.000".
Imajući u vidu propisani iznos kazne za pravna lica u članu 88. stav 1. zakona, smatramo da je adekvatna kazna za odgovorno lice u pravnom licu između 100.000 i 200 hiljada dinara. Dakle, ako je već utvrđeno da je neko počinio krivično delo pranja novca da bi se finansijski pomagale terorističke akcije, a velika većina terorističkih akcija su usmerene na imovinu i ljudske živote, potrebna je i adekvatna kazna.
Zamislite primer da je neko kroz pranje određene količine novca zaradio milion evra i tako omogućio da se počini teroristički akt koji prouzrokuje štetu od nekoliko desetina i stotina miliona evra i nekoliko desetina i stotina ljudskih žrtava, kazniće se sa 20 hiljada dinara do 200 hiljada.
Da li vam se ne čini da je jako velika disproporcija između počinjene štete i kazne, a toliko se naša smušena vlast upinje da stane u red boraca protiv terorizma, naročito zbog stanja u našem okruženju i u našoj južnoj pokrajini, evo u poslednje vreme i na jugu Srbije. Međutim, čini mi se da ne uspevaju da se najbolje snađu u ambijentu koji nas okružuje, tako da mi ovim amandmanom predlažemo i pružamo pomoć da se kazna pooštri.

Moram da konstatujem da Skupština napokon ima čast da u klupama za Vladu vidi ministra, koji je došao u širem sastavu kabineta, a ne da ispred nas sede jedan ili dva zbunjena sekretara, koji sede kao na klupi za odstrel, a mi naravno ostajemo bez odgovora.
Dakle, podneo sam amandman da se u članu 15. stav 5. briše. Zbog čega? Amandmanom sam predložio brisanje navedenog stava Predloga zakona zato što je u kontradikciji sa stavom 3. istog člana. Naime, ako članove saveta po stavu 3. ovog člana imenuje Vlada, koja se inače sastoji od predstavnika političkih stranaka, logično je da će Vlada imenovati i članove Saveta iz svojih stranaka.
Obrazloženje koje sam dobio, a i na neke moje sledeće amandmane je gotovo istovetno obrazloženju koje dajem za amandmane, samo što imamo malo drugačiji smisao, makar u onoj prvoj rečenici, da se odbija.
Obrazloženje koje sam dobio od Vlade glasi ovako - predloženim zakonskim rešenjem sprečava se sukob interesa, jer je Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih savetodavni organ, tako da treba obezbediti njegovu nezavisnost u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti.
Dakle, iz obrazloženja kojim Vlada objašnjava zašto nije prihvatila amandman i mi prihvatamo isto objašnjenje samo sa drugim smislom. Mi takođe govorimo o depolitizaciji raznih saveta i agencija, tako da treba brisati ili stav 3. ili stav 5, ili ne treba Vlada da imenuje savete, ili neka druga mogućnost. Mi smo dali ovu - brisati stav 5.

U članu 16. stav 1. tačka 3) podtačka (4) na kraju teksta dodaju se reči "uz prethodno pribavljeno mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola".
Obrazloženje koje sam dao: amandmanom se predlaže izmena navedenog stava Predloga zakona zato što je neophodno konsultovati i one koji neposredno učestvuju u procesu izvođenja nastave jer oni najbolje znaju kakvi sve problemi mogu nastupiti u primeni onoga što im nalažu propisi.
I u ovom članu, na ovom amandmanu, u ponuđenom obrazloženju Vlade ima elemenata više za prihvatanje, nego za odbijanje amandmana.
Evo, prvo ću vam pročitati drugi deo obrazloženja koje je Vlada dala - prema tome, da bi se obezbedila potpuna objektivnost u predlaganju određenih rešenja, neophodno bi bilo da Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih konsultuje i brojne druge socijalne partnere, a ne samo predstavnike zajednice srednjih stručnih škola.
Dakle, mi ne umanjujemo broj zainteresovanih organizacija i institucija, već ih uvećavamo, i to upravo one koje su po prirodi najzainteresovanije i najpozvanije.
Znači, ništa nismo tražili da se izbriše, nego samo da se doda još jedna stručna, koja je više nego zainteresovana da da mišljenje i stav na određenu temu.
Inače, mi smo se danas ove naslušali o ovom zakonu i videli da su zaista mnoge interesne grupe više nego zainteresovane. Slušali smo od nekih neokardeljevskih govora, do nekih moralnih pridika od nekih ljudi koji su zaista moralno vrlo, vrlo siromašni, tako da smatram da postoje mnogo zainteresovanije grupacije i institucije koje treba da daju mišljenje, od nekih koji to rade tako usput ili im obezbeđujemo da budu prvopozvani za davanje mišljenja, a oni koji treba da sprovode to da ne daju mišljenje.

U članu 18. stav 2. menja se i glasi: ''Zavod iz stava 1. ovog člana u svom sastavu ima organizacionu jedinicu (centar), koja se bavi razvojem programa i udžbenika, stručnim obrazovanjem i obrazovanjem odraslih, profesionalnim razvojem zaposlenih u obrazovanju.''
Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana predloga zakona zato što pored dva saveta postoje dva zavoda, a svaki zavod ima po tri centra, plus neograničeni broj stručnih timova školske uprave.
Jedinice lokalne samouprave mogu ovim zakonom takođe da formiraju centre za stručno usavršavanje. Ako se ovome doda i Pokrajina Vojvodina, koja ima poseban sekretarijat, sve ovo predstavlja veliko opterećenje za budžet Republike Srbije, broj centara raste, a broj učenika stalno opada. Broj centara i agencija se zakonom povećava, što je apsurdno.
U obrazloženju Vlade stoji - amandman se ne prihvata jer bi se koncentrisanjem nadležnosti u okviru jednog centra dovelo u pitanje kvalitetno i efikasno ostvarivanje stručnih poslova iz nadležnosti zavoda.
Radi se konceptualnoj razlici i to političko-ekonomskog tipa.
Mi smo protiv decentralizacije po svaku cenu i to na uštrb kvaliteta, a u ekonomskom smislu otvaranja velikog, čak prevelikog broja radnih mesta koja se finansiraju iz raznih budžeta: republičkog, lokalnog itd.
Tako da smatramo da bi trebalo da se malo više pažnje obrati na kvalitet, a manje na kvantitet, jer ne moramo po svaku cenu zapošljavati partijske saradnike i aktiviste.

Uvažena predsednice, podneo sam amandman da se u članu 20. stav 1. tačka 9) na kraju teksta dodaju reči ''uz prethodno pribavljeno mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola''.
Amandmanom se predlaže izmena navedenog stava predloženog zakona zato što je neophodno konsultovati i one koji neposredno učestvuju u procesu izvođenja nastave, jer oni najbolje znaju kakvi sve problemi mogu nastupiti u primeni onoga što im nalažu propisi.
U obrazloženju stoji – amandman se ne prihvata jer se odnosi na procedure, a u članu 20. Predloga zakona su navedeni poslovi, a ne i procedure.
Smatramo da je nebitno da li se radi o proceduri ili o poslovima. Treba konsultovati mišljenje onih koji najdirektnije učestvuju u nastavnom procesu, jer se radi o poboljšanju kvaliteta i kvantiteta, kao i o potrebama svih učesnika u obrazovnom procesu. Na taj način dobijamo i povratnu informaciju, šta je to što treba popraviti ili izbaciti, kako se kaže, iz prve ruke u tom obrazovnom sistemu.

U članu 22. stav 2. tačka 1) podtačka (2) briše se. Amandmanom se predlaže brisanje navedene podtačke Predloga zakona zato što je nejasna sama po sebi, pa je samim tim je neprimenjiva u praksi.
Ovi predloženi zakoni vrve od nekih novotarija i definicija, valjda pod pritiskom ovih belosvetskih obrazovnih mešetara.
Termini postignuća i standardi, koje ne može da shvati o objasni većina prosvetnih radnika u Srbiji zaista ne bi trebalo da stoje u prosvetnim zakonima. Ovde se radi o školama, a ne o hotelima.
Prvo je trebalo da objasnite prosvetnim radnicima da usvoje postignuća i standarde, da shvate šta treba da postignu i standardizuju i da unesete u zakon, da bi bilo jasnije i ubrzanije.