Poštovani predsedavajući, drage kolege, podneo sam amandman da se član 22. briše, jer smatramo da predloženi zakon ne odgovara predizbornim obećanjima, a naročito zbog svetske ekonomske krize koja nam vrlo ozbiljno kuca na vrata.
Oni koji su se predstavljali da su više nego socijalno odgovorna Vlada, pretvorili su se u socijalno neodgovornu Vladu. Samo kabineti potpredsednika Vlade iz budžeta uzimaju, koliko sam pratio, 157 miliona dinara. Dalje, po nekim informacijama, potpredsednik Vlade gospodin Jovan Krkobabić je u svom kabinetu za ovih nekoliko meseci zaposlio preko 40 ljudi, a neke informacije govore da su to pretežno stranačke i rođačke veze. Izgleda da će pola plemena da se zaposli u resorima koje drži PUPS.
Šta reći o resorima koje drži G17? Mislim da nema nijednog člana Glavnog odbora G17 koji ne radi u državnoj administraciji. Još malo pa će ova vlada da prestane da se zove Vlada Srbije i postaće plemenski savet. Ubiše nas korupcija, nepotizam, a o organizovanom kriminalu ne smemo ni da govorimo. Ubiste državu ogromnom administracijom. Čak i one svetske organizacije, do kojih mi apsolutno ne marimo, čak vas i one, malo-malo pa upozoravaju da ubiste državu prevelikom administracijom.
Svakodnevno se otpuštaju na stotine i stotine radnika. Dešavalo se da u dva-tri dana bude po hiljadu i nešto ljudi otpušteno, čini mi se tokom novembra i decembra. Pored otpuštanja radnika, gasi se privreda, poljoprivreda jedva da je živa, a samo državna administracija cveta. Na sve to Vlada kasni sa 41 danom za budžet. Budžet donosimo kao da je vanredno stanje. U budžetu su pojedini ministri, kao neka nevaspitana ili loše vaspitana deca, toliko ispostavili želja, da je to prosto neverovatno. Zatim ili tek posle budžeta, kao što rekoh malopre, dolaze ovi zakoni koji treba da napune ili da ispune taj spisak želja koji se zove budžet Republike Srbije.
Evo i nekoliko primera o kojima sam upravo sada govorio. Neke informacije po medijima, koje su juče i danas u opticaju. Kaže ovako: "Gospodin Mlađan Dinkić (onaj čuveni ekspert) tražio da ekonomske diplomate koje će izabrati Vlada tokom godine budu odgovorne samo njemu". Prosto neverovatno. Zatim, da će već čuveni ekonomski stručnjak Bojan Krišto biti ekonomski ambasador Srbije. Uzgred da vas pitam, šta bi sa izveštajem budžetske inspekcije sa aerodroma? Nismo primetili da ste nam poslali informaciju.
Zatim, Vlada Srbije je zauzela 13 zgrada sa preko 150 hiljada kvadratnih metara. Naravno, legitimno je zaključiti i postaviti pitanje: ili vi to imate nameru da širite administraciju ili su vam dosadašnji kapaciteti postali dosta skučeni, pa ste opet rešili da se širite? Te zgrade su u najstrožem centru.
Naravno, odradili ste mnogo od ovih stvari u budžetu tako da niste pitali građane, niste pitali druge stručnjake, pitali ste samo sebe koliko vam i šta vam odgovara i upravo te sednice oko budžeta su bile najmučnije u Vladi. Šta se ispostavilo? Ispostavilo se da ste napravili bunar usred pustinje.
Iako su vas ljudi, građani, sve zainteresovane grupacije, penzioneri i ostali obaveštavali na razne načine da se ne može od peska praviti voda, vi ste upravo napravili bunar na onom mestu, ne pitajući nikoga od starosedelaca da li se baš na tom mestu skuplja voda, da li su tu najveći vodotokovi, recimo, kada se topi sneg ili kada padaju obilne kiše. Ne, vi ste rešili da usred pustinje napravite bunar, a sada terate nas, Skupštinu Srbije, da vam od peska pravimo vodu i punimo taj bunar, da biste vi mogli da zahvatate koliko vam odgovara.
Jedna neodgovorna pozicija, jedan vrlo ružan i tužan ambijent, gde su uvek kolege poslanici iz opozicije krivi za ono što vi želite da nametnete, a vi namećete tako da nam uvek dajete vrlo malo vremena da možemo da pročitamo, da se obavestimo i da reagujemo određenim amandmanima na to što vi radite, da vam pomognemo da zakoni liče na nešto, da ih malo unapredimo, da vam pomognemo da usaglasite te zakone sa nekim pozitivnim evropskim tokovima.
Međutim, dobar deo tih saveta vi odbijate i onda nam ne ostavljate ništa drugo nego da mi na ovaj način reagujemo na pojedine vaše zakone, a to je da predlažemo apsolutno brisanje svakog člana vašeg zakona i da o njemu govorimo, a ne možemo da kažemo ništa lepo, jer nam vi svojim delima ne dajete materijal da govorimo pozitivno o vama.
Ovaj deo je što se tiče ekonomije, a proteklih par meseci vidimo dosta ružnog ambijenta i u političkom smislu, dozvoljavali ste razne kombinacije, razne egzibicije nekih neodgovornih ljudi. Tako da danas imamo situaciju da malo-malo pa po raznim odborima doživljavamo smene nekih ljudi koji nisu sposobni da vode određene odbore.
Hvala bogu, mnoge stvari se dovode u red, tako da ćemo mi što se tiče našeg dela posla završiti i dovesti u red ono što nam je dato da radimo, odradićemo najbolje što možemo, najmoralnije, najpozitivnije, bez zaturanja dokumenata, bez gubljenja dokumenta, nego ono što nam je povereno i dato mi ćemo to uraditi. Vama ćemo pomoći koliko možemo, ali morate vi malo da pomognete sebi da biste nam omogućili prostor da i mi pomognemo vama. Tražim da se član 22. briše. Hvala.

Član 226. Mene je iznenadila zaista konstatacija i kontrapitanje načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša, kada je juče na Odboru za odbranu i bezbednost rekao kako se narodni poslanici ne interesuju dovoljno za život i rad i organizovanje u vojsci, kako ne postavljamo određeni broj pitanja da bi dobili i određeni broj odgovora, da bismo preko tih odgovora mogli da donosimo prave zaključke, nego je morao on da se eksponira.
Ne znam da li neko prati rad Skupštine Srbije, ali ukoliko mene sećanje ne vara, u protekla dva meseca postavio sam 12 pitanja. Osam pitanja sam postavio povodom sporazuma SOFA, koji je predsednik Srbije Boris Tadić, inače glavnokomandujući naše vojske, potpisao sa Kondolizom Rajs. U tih osam pitanja sam definisao određenu zabrinutost, i to vrlo ozbiljnu zabrinutost predstavnika opozicije, mojih kolega iz SRS-a, zbog onoga u šta nas uvodi politika Borisa Tadića.
Ako se setimo da smo samo do pre par godina imali brojno stanje u vojsci između 80.000 i 100 hiljada, a da je sada stanje u vojsci svedeno na 19,5 hiljada, a da se stanje Ministarstva odbrane povećalo na 10 hiljada članova, dolazimo do cifre od 29,5 hiljada, sa tendencijom još nižom u broju ljudstva u vojsci. Postavlja se pitanje, kako jedna država od nekih 7,5 miliona stanovnika može da bude zaštićena u određenim slučajevima agresije, pretnjom terorizma i sličnim stvarima sa svega 20 i nešto hiljada ljudi?
Imamo izjave ambasadora Vordsvorta, koji najavljuje upravo ono što se i dešava kroz ugovor SOFA, odnosno ono što se obrazlaže kroz ugovor SOFA, da nama naša vojska neće biti potrebna, ali će doći američka vojska da nas štiti i da nas brani. Više puta sam postavljao pitanje da li su naše institucije, misleći na vojsku Srbije, institucije drugog reda? Da li smo mi građani drugog reda, u odnosu na te institucije koje nam dolaze sa neke razdaljine od 10-ak hiljada kilometara?
Postavljao sam pitanje Vladi Srbije, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu policije, čak i Ministarstvu finansija, postavljao sam pitanje i Biji. Dobio sam odgovore, i to dva od BIA-e. S obzirom da su oni svoje odgovore zaštitila sa jedno 15 pečata ljubičastih, crvenih, narandžastih itd, ne mogu da kažem šta su mi odgovorili, osim da apsolutno nisam zadovoljan odgovorom i da njihov odgovor potvrđuje naše sumnje i opravdanu zabrinutost.
Imamo izjave gospodina Ponoša, koji kaže da u Ministarstvu odbrane apsolutno ne postoji razumevanje prema vojsci, a mi smo zaključili to iz određenih događaja koji su se dešavali u proteklih nekoliko godina, da Generalštab odnosno vojska imaju nekakvu koncepciju, da Ministarstvo odbrane nema gotovo nikakvu koncepciju. Sada postavljam pitanje da mi neka uprava ili nadležna služba Vojske Srbije da odgovor i stručno tumačenje ugovora SOFA u odnosu na našu vojsku i u odnosu na našu državu.

Poštovana predsednice, kolege, javljam se po članu 226, a u svetlu događaja koji se dešavaju u Ministarstvu odbrane i u državnoj instituciji – čuvarnoj Vojsci Srbije.
Mi izražavamo jako veliku zabrinutost, a to je gospodin Todorović malopre sa govornice i izneo, zbog onakvog ponašanja engleskog ambasadora, zbog određenih neslaganja između ministra i načelnika Generalštaba, i ostalih generala.
Postavljam sledeća pitanja:
Prvo pitanje za gospođu ministarku finansija, Ugovor koji je potpisao predsednik Boris Tadić 7. septembra 2006. godine sa Kondolizom Rajs u članu 10. glasi ovako – Oružane snage i partneri SAD mogu koristiti vodu, struju i druge javne komunalne usluge pod uslovima ne manje povoljnim, uključujući cene i dažbine koje važe za Vojsku Srbije. U sličnim okolnostima, ukoliko drugačije nije dogovoreno – njihovi troškovi biće jednaki njihovom sporazumnom učešću u korišćenju datih komunalnih usluga.
1) Kako mislite da napunite budžet, za koji smo, evo, čuli da je prazan, da idemo na privremeno finansiranje, ako dozvoljavamo ovakve uslove neprofitnom organizacijama, u smislu neproizvodnih organizacija? Jedino što je vojska SAD proizvela u poslednjih 60 godina, to je blizu 200 ratova širom planete zemlje!
Sledeće pitanje za Vladu.
Srbija je saglasna sa mogućnošću potrebe da oružane snage SAD koriste radiofrekvencijski spektar.
Oružane snage SAD su ovlašćene da upravljaju sopstvenim sistemima za telekomunikaciju u našoj državi. Ovaj način podrazumeva pravo na korišćenje zahtevanih sredstava i usluga radi obezbeđenja svih uslova za upravljanje telekomunikacionim sistemima i pravo na korišćenje neophodnog radiofrekvencijskog spektra. Nadležni organi SAD će koordinirati sa nadležnim organima Srbije o upotrebi frekvencije oružanih snaga SAD i oružane snage SAD imaju pravo na besplatno korišćenje radiofrekvencijskog spektra.
Da li je Vojska Srbije, koja treba da nas obezbeđuje i čuva, institucija nižeg ranga, drugog reda u odnosu na neke institucije koje ovde dolaze očigledno da nas porobe?! Da li ovo urušavanje naše vojske u proteklih osam godina znači upravo to – da ćemo mi postati protektorat?!
2) Molim da mi Vlada odgovori da li je, naša vojska, Vojska Srbije institucija drugog reda u odnosu na neke oružane snage čije je sedište više hiljada kilometara udaljeno od naše države?! Hvala.

Poštovana predsednice, drage kolege, javljam se po članu 226. i tražim odgovor od ministra jer sam zaista sablažnjen ovim informacijama koje sam sada čuo.
Nešto u sklopu ovih pitanja sam i postavio na sednici 9. decembra ove godine, za nekoliko ministarstava i nekoliko agencija. Samo sam od jedne agencije dobio neki odgovor, koji me apsolutno ne zadovoljava. Ta agencija se hvali da zna mnogo o tome šta se dešava po zemlji Srbiji. Međutim, na kraju je ispalo da ja znam više od nje.
Postavljam određeno pitanje. U Ženevi su 19, 20. i 21. septembra 2003. godine predstavnici Vatikana, Amerike, Nemačke i Engleske doneli određene planove u nekoliko tačaka. Preko plana Barbarosa 5 - Vojvodinu demografski strukturno promeniti; najpre je ekonomski potčiniti kupovinom zemljišta i preduzeća, a zatim sve učiniti da se razgradi duhovna veza sa Srbijom. U cilju promene demografske strukture stanovništva, oterati preko Save i Dunava sve Srbe, oko 400.000, koji su u Vojvodinu došli kolonizacijom.
Za etničko čišćenje Srba i nepokornih drugih manjina angažovati "nastaše" iz zapadne Hercegovine i teroriste sa Kosmeta. Zemun očistiti od Srba i pretvoriti ga u hrvatski grad koji će biti brana nezavisne Vojvodine prema Srbiji.
I dalje očekujem od određenih ministarstava odgovore na ova pitanja postavljena 9. decembra, a sada pitam gospodina ministra šta on zna povodom ovoga, da Vojvodinu treba najpre ekonomski potčiniti kupovinom zemljišta i preduzeća, a zatim sve učiniti da se razgradi duhovna veza sa Srbijom. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo kolege, ovih dana dobijamo predloge zakona od strane Vlade u skupštinsku proceduru. Tokom kampanje smo imali najavu od strane novoformirane Vlade ili ove skupštinske većine da će biti borba protiv korupcije, kriminala, nepotizma. Govorili su o tome da su socijalno odgovorna Vlada, da će pokrenuti proizvodnju, zaposliti veliki broj ljudi i da će na taj način napuniti budžet Republike Srbije. Međutim, ovih dana nam je u skupštinsku proceduru došao jedan sporazum koji sam ovde već citiramo, a sada postavljam pitanje po članu 226, može i ministarki finansija i nekom drugom ministru. Čuveni ugovor koji je potpisao Boris Tadić sa Kondolizom Rajs 7. septembra 2006. godine.
Ugovori, član 8. stav 1: "Za potrebe sprovođenja ovog sporazuma i tehničkih aranžmana, Ministarstvo odbrane SAD može da zaključuje ugovore koji se odnose na isporuku materijala, zaliha i opreme, kao i pružanja usluga, uključujući i izgradnju u Republici Srbiji, bez ograničenja u pogledu izbora partnera, dobavljača i lica koja obezbeđuju robu ili pružaju usluge. Ovi ugovori se potražuju, dodeljuju i realizuju u skladu sa zakonima i propisima SAD". Ne Republike Srbije u Republici Srbiji, nego - SAD.
"Nabavke dobara i vršenje usluga u Republici Srbiji od strane ili u ime SAD radi sprovođenja ovog sporazuma ne podležu oporezivanju, plaćanju carina i sličnih dažbina u Republici Srbiji".
Još jednom postavljam pitanje: da li su institucije i građani Republike Srbije građani drugog reda u odnosu na Ministarstvo odbrane i oružane snage SAD ovde kod nas, ili nam se možda priprema, kroz razne sporazume kao što je ovaj - tiha okupacija? U kojoj mi to zemlji živimo? Gde je ovde bilo kakav vid patriotizma, pa makar i onog ekonomskog? Kako možete da se odričete carina, dažbina i poreza? Kažite nam lepo da treba da poklonimo nekom ovu zemlju, da odemo odavde, da se ne borimo više za nju. Kako vas više nije sramota?

Poštovano predsedništvo, kolege, ponovo bih da postavim pitanje po članu 226. socijalno neodgovornoj Vladi, onoj vladi koja nam je u predizbornoj kampanji obećala stotine hiljada radnih mesta.
Kako misle da napune budžet, poštujući stav 2. člana 8. Ugovora, koji je potpisao predsednik države Boris Tadić, sa državnim sekretarom SAD Kondolizom Rajs, a on glasi ovako: ''Partneri SAD biće izuzeti od plaćanja poreza ili sličnih dažbina koje se primenjuju u Republici Srbiji i mogu da uvoze, izvoze i koriste u Republici Srbiji ličnu imovinu, opremu, zalihe, materijale, tehnologiju, sprovode obuku i pružaju usluge koje se odnose na izvršenje ugovora sa SAD u skladu sa ovim sporazumom. Takav uvoz, izvoz i korišćenje biće izuzeti od postupaka odobrenja, drugih ograničenja, plaćanja carine, poreza i drugih dažbina u Republici Srbiji.''
Stvarno da čovek ne poveruje. Prosto ne mogu da verujem da je neko iz Vlade imao hrabrost da ovakav sporazum ponudi poslanicima Skupštine Srbije da ga mi ovde ratifikujemo.
U članu 4. se kaže dalje - da bi se olakšala implementacija ovoga člana, nadležni organi SAD blagovremeno će obavestiti nadležne organe Srbije o nazivima partnera sa kojima su zaključeni ugovori, uključujući i datum njihovog isteka.
Pazite ovo, s jedne strane imate to da određene institucije, državni organi države Srbije ne smeju da proveravaju, ne smeju da carine, niti da ometaju partnere vojske SAD, koji će se zacariti ovde u državi Srbiji, a s druge strane navodno će oni obaveštavati naše institucije koji su to njihovi partneri koji će prolaziti kroz zemlju Srbiju.
Drugim rečima, to znači - obavestićemo određene institucije države Srbije da ne ometaju naše partnere, da im ne smetaju i da im se ne nalaze na putu, makar na onom putu kuda prolaze. S obzirom da ne smemo da ih proveravamo, da li vam se ne čini da će upravo na putu koji ide od Pakistana, Avganistana, preko Iraka, preko Turske, pa preko Srbije do zapadne Evrope, kuda se švercuje i prolaze određene supstance, narkotici, itd, to biti upravo zapečaćeno i plombirano u tim vozilima, koje naše službe, naše carine i naše institucije neće smeti da proveravaju.
Molim odgovor, po članu 226, od Ministarstva ekonomije, Ministarstva odbrane, Ministarstva policije, a može i predsednik Vlade da se malo uključi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 226. U svetlu događaja koji nam se dešavaju u proteklih nekoliko meseci, nedelja i dana, onoga što se dešava večeras, onoga što će se dešavati sutra, sledećih nekoliko dana, nedelja i meseci, tražim pitanje od ministra policije, direktora BIA, ministra inostranih poslova i cele Vlade, neka rasporede ova pitanja između sebe.
Obaveštenje koje je dobijeno sa sastanka održanog 23. juna 1999. godine u Prištini, kojem su prisustvovali komandant KFOR-a na Kosmetu general Džekson, ministri inostranih poslova Engleske, Nemačke, Francuske, Italije i predstavnik UN Serđo de Melo: 1) sve treba učiniti da se povratak Srba i Crnogoraca oteža. Ubačenim grupama iz Albanije i pripadnicima OVK treba omogućiti da se obračunaju sa preostalim nealbanskim življem svuda gde je to moguće. Prelazne institucije vlasti stvarati tako da Albanci dominiraju u svakom pogledu, a na suverenitet Srbije, odnosno Jugoslavije ne obraćati nikakvu pažnju. To nam se upravo dešava.
Rezultati briselskog sastanka od 26. maja 2005. godine, koji je organizovan na zahtev CIA i MI, a kome su prisustvovale obaveštajne strukture skoro svih evropskih država. Tada su doneti sledeći stravični zaključci: prevarama i pretnjama, preko visokog predstavnika, bosanske Srbe primorati da se odreknu svoje samobitnosti, a zatim ukinuti Republiku Srpsku, koja je nastala na "genocidu". Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti anulirati standardima i statusom i stvoriti uslove za nezavisno Kosovo, što nam se dogodilo noćas. Solana i Ahtisari moraju biti uključeni u sve planove drobljenja Srbije, jer su najpodesniji za ostvarivanje ciljeva Amerike i NATO-a.
Demokratske strukture u Srbiji forsirati na sve načine, kako bi zadržali vlast u Srbiji, a preko ugovora sa NATO savezom obezbediti sigurnost onim političarima koji slede geostrateške ciljeve Amerike i NATO-a na Balkanu. Plan "Barbarosa 5" što pre aktivirati preko nevladinih organizacija, kako bi se nova zamišljena rezolucija o Kosovu što lakše sprovela. Patriotske snage u Srbiji, a posebno Srpsku radikalnu stranku, medijski marginalizovati, a kada se stvore uslovi novim operativnim akcijama potpuno ih ukloniti sa političke scene Srbije.
Uz pomoć NATO snaga sa Kosova i ubačenih jedinica iz susednih država pripremiti operativnu akciju "Sablja 3", kako bi se likvidirale mnoge vođe patriotskih stranaka u Srbiji i ujedno obezbedila trajna dominacija demokratskog bloka koji je privržen planovima Amerike i NATO saveza.
Molim odgovore po ovim pitanjima i informacijama. Hvala.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, član 226. Postavljam pitanje zaštitniku ljudskih prava i Vladi Republike Srbije – da li su građani Srbije građani drugog reda i da li su institucije države Srbije institucije drugog reda u odnosu na jednu instituciju koja nam dolazi sa nekoliko hiljada kilometara udaljenosti, a tu mislim na oružane snage SAD?
Sporazum koji je potpisao predsednik države 7. septembra 2006. godine govori o sledećem: "Srbija će omogućiti Sjedinjenim Američkim Državama pristup i korišćenje onih objekata koji bi mogli biti potrebni za sprovođenje programa međudržavnog partnerstva i drugih aktivnosti o kojima strane postignu saglasnost uključujući, ali ne ograničavajući se na prevoz, magacine i objekte za obuku. Pristup i korišćenje ovih objekata biće omogućeni bez naknade. Status osoblja SAD biće ekvivalent statusu administrativnog i tehničkog osoblja ambasade SAD. Osoblje SAD ovlašćeno je da nosi uniformu", znači, može i bez uniforme, "za vreme obavljanja službene dužnosti u vezi sa aktivnostima i da nosi oružje dok je na dužnosti, ukoliko je za to ovlašćeno sopstvenim naredbama. Strane će sarađivati u preduzimanju neophodnih mera radi pružanja bezbednosti osoblju SAD i imovini Republike Srbije".
To znači da će naša vojska i policija biti spoljni krug bezbednosti našim zavojevačima, odnosno onima koji su došli i koji nas porobljavaju, samo je pitanje kada će se ovde pojaviti u punom svetlu, paradnim i radnim uniformama.
"Oružane snage SAD i osoblje SAD oslobođeno je od plaćanja poreza i drugih sličnih dažbina koje se primenjuju u Republici Srbiji. Oružane snage SAD i osoblje SAD mogu da uvoze, izvoze i koriste u Republici Srbiji ličnu imovinu, opremu, zalihe, materijale, tehnologije, sprovode obuku i pružaju usluge radi izvršenja ovog sporazuma. Takav uvoz, izvoz i korišćenje biće izuzeti od postupka inspekcije, dozvola, drugih ograničenja, plaćanja carina, poreza i drugih dažbina koje se primenjuju u Republici Srbiji."
Zato pitam, da li su naše institucije i naši građani građani drugog reda, jer po ovom sporazumu neki su daleko iznad nas.
"Plovila i vazduhoplovi koji su u vlasništvu, ili kojima upravljaju ili služe isključivo za potrebe oružanih snaga SAD biće oslobođeni od plaćanja aerodromskih i lučkih taksi, taksi za parkiranje, naknada za lučku pilotažu i usluge lučkih remorkera i drugih sličnih taksi u objektima koji su u vlasništvu i kojima upravlja Republika Srbija. Vazduhoplovi koji su u vlasništvu, ili kojima upravljaju ili služe isključivo za potrebe oružanih snaga SAD ne podležu plaćanju taksi za navigaciju, prelet, korišćenje terminala ili sličnih taksi kada su u Republici Srbiji. Oružane snage SAD platiće odgovarajuće naknade za tražene i pružene usluge u iznosu ne manjem...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
... od onoga koji plaća Vojska Srbije. Vazduhoplovi, vozila, plovila SAD će biti izuzeti od postupka inspekcije". Molim odgovore.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, u svetlu događaja koji nam se dešavaju poslednjih godina, meseci, nedelja, dana, onoga što se desilo večeras, onoga što će se dešavati sledećih dana, po članu 226. postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, ministru spoljnih poslova, ministru unutrašnjih poslova, direktoru BIA – šta su preduzeli povodom informacije koju su dobili pre par godina, neki od njih? Ja ću pročitati tu informaciju.
U Ženevi su 19, 20. i 21. septembra 2003. godine predstavnici Vatikana, Amerike, Nemačke i Engleske doneli paklene planove za Vojvodinu i njene narode. Preko plana "Barbarosa 5" Vojvodinu demografski strukturno promeniti, Vojvodinu najpre ekonomski potčiniti kupovinom zemljišta i preduzeća, a zatim sve učiniti da se razgradi duhovna veza sa Srbijom.
Samo da vas podsetim koliko je puta gospodin Petar Jojić ovde postavljao pitanje i pobrojio silna preduzeća sa one strane Dunava koja su ovde kupila hiljade i hiljade hektara.
Vojna ustanova "Karađorđevo" mora preći u vlasništvo hrvatskih biznismena, uz pomoć Svetske banke, jer će biti odbrambeni bastion nezavisne Vojvodine koja će biti u sastavu restaurirane Austrougarske monarhije. U cilju promene demografske strukture stanovništva, oterati sve Srbe, oko 400.000, preko Save i Dunava, koji su u Vojvodinu došli kolonizacijom posle 1945. godine. Za etničko čišćenje Srba i nepokornih drugih manjina angažovati i nastaše (više nisu ustaše, sad su nastaše) iz zapadne Hercegovine i teroriste sa Kosmeta. Zemun očistiti od Srba i pretvoriti ga u hrvatski grad, koji će biti brana nezavisne Vojvodine prema Srbiji.
Ovo me asocira na neke događaje vezane za neke malverzacije i nasilno preuzimanje opštine Zemun proteklih nedelja od strane nekih patriota.
Inače, pre tri-četiri meseca sam dva puta tražio da Skupština Srbije formira odbor za Vojvodinu. Tada sam se ogradio rekavši da smo imali odbor i za Kosovo i Metohiju, ali da ljudi koji se nalaze na čelu institucija države Srbije ne rade ništa ili gotovo ništa u odbrani države Srbije, njenih institucija i stanovništva, da neće uraditi ništa ni po pitanju Vojvodine, ali naše je da tražimo da se to otvori, da se stavi na dnevni red. Molim odgovore na ova pitanja.

Član 104 - dostojanstvo. Posle mog govora za govornicu je izašao gospodin Mićunović i izneo nekoliko tvrdnji koje zaista odudaraju od onoga što smo mi hteli da kažemo i onoga što govorimo već nedeljama i mesecima. Gospodin Mićunović je rekao – nije vreme da se svađamo i ne treba da se svađamo. Ja zaista ne vidim ko se ovde svađa, mi apsolutno nemamo nameru da se svađamo. Mi samo iznosimo argumentovano određene dokaze, postavljamo određena pitanja i tražimo određene odgovore i ništa više od toga.
Naravno da je patriotski rešavati određene ekonomske probleme u zemlji Srbiji, ali neki problemi nas pretiču toliko ozbiljno da nam drobe državu i oduzimaju nam deo po deo teritorije. Mi bismo zaista želeli i želeli smo da raspravljamo i o tim ekonomskim temama, međutim, čekali smo budžet čitavih mesec dana i dobili smo ga u neko nedoba, sinoć, a još uvek se ne zna kada će biti na dnevnom redu.
Znači, kada bude vaša vladajuća većina donela određene zakone na vreme i kada bude određene predloge budžeta donela na vreme, mi ćemo raspravljati i o tome, međutim, sada je prioritet ono što sam ja već kroz tri pitanja u proteklih sat vremena pomenuo.
Sva tri pitanja imaju toliko informacija i toliko su ozbiljna da bi se svakom dobronamernom čoveku noge odsekle. Međutim, vi non-stop skrećete temu na neku drugu stranu. Dolazimo u situaciju "selo gori, a baba se češlja".
Dragoj gospođici koja nije čula moje pitanje, a sa Kosova je, kaže da je poslanik sa Kosova, samo je samo je pitanje koliko će dugo još biti poslanik sa Kosova... Malopre sam rekao nešto, a to se upravo dešava, desilo se noćas i dešavaće se u nekoliko narednih dana, nedelja i meseci.
Znači, sastanak u Briselu, 26. maj 2005. godine, pre tri godine. Posle toga je bilo još nekih sastanaka, obaveštavaću vas redovno o tome. Rezoluciju Saveta bezbednosti anulirati standardima i statusom i stvoriti uslove za nezavisno Kosovo. Solana i Ahtisari moraju biti uključeni u sve planove drobljenja Srbije, jer su najpodesniji za ostvarivanje ciljeva Amerike i NATO-a. To se upravo dešava. To što vi ne želite da vidite, to što vi sebi navlačite neku koprenu na oči, to je vaš problem.
Mi zaista ne želimo da se svađamo, mi želimo da razgovaramo. Vi ste postavili određena pitanja i dajem vam odgovore. I pre toga sam davao i sada dajem odgovore na ta pitanja. Opozicija je tražila da dođe na dnevni red određena rezolucija, još pre mesec ili dva, tražili smo da raspravljamo na tu temu. Vi to stalno izbegavate, odnosno vaša vladajuća većina. Zbog čega? Da bi Euleks nesmetano preuzeo sve ingerencije? Kome prosipate to, kakva dnevna politika? To nije dnevna politika, to se sprovodi protiv Srbije poslednjih 20 godina, sada je kulminacija za neke teritorije. Postavio sam pitanje i za Vojvodinu, a vi se stalno nešto iščuđavate.

Poštovano predsedništvo, drage kolege, podneo sam amandman da se u članu 99. st. 1. i 2. brišu reči "do 31. decembra 2009. godine".
Obrazloženje Vlade glasi - amandman se ne prihvata iz razloga što se radi o prelaznom rešenju koje je neophodno kako bi se obezbedio kontinuitet u obavljanju sudijskog posla, kao i da bi se znao tačan rok u kome prestaje obavljanje sudijske funkcije po starom zakonu. Meni ovo objašnjenje izgleda malo smešno, kontradiktorno i ne mogu da verujem da neko u Vladi sedi i daje ovakva objašnjenja. O čemu se radi?
Apsolutno smo protiv toga da ovaj zakon bude izgovor za ono što vaša apsolutistička vlast pokušava da napravi u državi Srbiji, a pokušava da stavi pod kontrolu pravosuđe, kao i mnoge druge institucije. Imali smo pre nedelju-dve dana jedan neuspeli pokušaj čak i patrijarha da nametnete.
Koristite ovaj zakon kao izgovor da biste disciplinovali sudije. Faza disciplinovanja će trajati sledećih godinu dana. Mnoge sudije će u sledećih godinu dana da trpe psihološku, a ko zna i koju drugu torturu, da bi ovog 31. decembra bili na onoj listi podobnih i da bi mogli da nastave svoj posao.
U objašnjenju se kaže - tačan rok u kome prestaje obavljanje sudijske funkcije po starom zakonu. Šta to treba da znači? Neki čovek radi 20 godina, ostalo mu još 20 godina da obavlja svoj posao i vi ste doneli zakon po kome ide seča u pravosuđu. Za vreme dahija imali smo seču knezova, a za vreme ove DOS-manlijske vlasti imamo seču sudija, iako se u članu 146. kaže - sudijska funkcija je stalna. Zatim, u članu 149 - svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen.
Ipak ste našli nekoliko stavova u nekoliko članova u Ustavu da pronađete izgovor kako bi se izvršio, kroz ovaj vaš zakon, upravo uticaj na sudije, i to ne u nekom kraćem periodu, nego upravo da se nametne jedno disciplinovanje u trajanju od sledećih godinu dana i da ti, koji budu podobni, postanu i apsolutno poslušni, a svi oni drugi, koji ne zadovolje vaše kriterijume, budu odstranjeni iz pravosuđa.
Jesmo za to da se sudije ocenjuju, jesmo za to da oni moraju da snose konsekvence za ono što rade, ali ne ovako, kroz ovu seču, kroz neku novu lustraciju, nego kroz određene kriterijume o onome što su do sada uradili. Svaki od onih sudija koji je sudio pravično po zakonu, koji nije imao predmete koji su bili u dužini trajanja po nekoliko godina ili čak po nekoliko decenija, koliko vidimo, te sudije mogu da nastave da sude, a oni koji su razvlačili predmete, koji su imali velike predmete, čiji su predmeti ili presuđivanja trajali po sedam, osam, deset, petnaest, dvadeset godina, oni apsolutno ne zaslužuju da budu u pravosuđu.
Kroz ovo disciplinovanje i lustraciju u sudstvu ćete napraviti upravo to da će sudije, koje budu bile podložne vašem uticaju i pojedinim tajkunima, upravo ostati da rade u pravosuđu, a to će biti jedno mračno vreme, možda čak neki srednji vek srpskog pravosuđa.
Imamo slučajeve upravo zadnja dva-tri meseca u toj sudskoj praksi da jedni presuđuju jedno, drugi presuđuju drugo. Imamo upravo to da neki politički tajkuni, pa i u biznisu tajkuni, sede po nekim kafićima, biraju po telefonu sudije, pozivaju ih preko noći, vrše određeni uticaj i traže od tih istih ljudi da presuđuju onako kako njihovi zamagljeni umovi, umovi sa izmenjenim stanjem svesti, žele da prekroje određenu političku volju u zemlji Srbiji i to čitava dva meseca.
Dva meseca strašne torture, i to torture nad sudijama u traženju podobnih, a vi ne činite ništa da ih zaštitite, još im najavljujete kroz ovu raspravu, koja traje nedelju i više dana, da će pritisak biti još veći i još žešći sve do 31. decembra sledeće godine.
Ono što vi radite i ono što ćete proizvesti ovim zakonom biće na sramotu svih nas, nas koji se borimo na manju sramotu, ali na neku neizbrisivu vas koji imate apsolutističku vlast ovog trenutka. Biće to velika sramota, međutim, to što mi doživljavamo kao sramotu vi očigledno ne doživljavate tako, tu nema ni straha ni stida, terate dalje po starom.
Dok nam iz EU stalno stižu nekakvi odgovori, nekakvi izveštaji i traženja da se poboljša situacija u pravosuđu, da se napravi jači udar na korupciju, vi stvarate takav ambijent u zemlji Srbiji, gde će upravo oni koji imaju deblje novčanike ili malo više poznanstava u vlasti moći i dalje da rade što su radili u prethodna dva meseca ili ono što rade već osam godina.
Predlažem da prihvatite ovaj moj amandman i da izbegnemo ovu sramotu, seču sudija po Srbiji.

Poštovano predsedništvo, narodni poslanici, gospodine ministre, s jedne strane zaista vam se divim, a sa druge strane vas i sažaljevam i saosećam s vama. Ono gde vas sažaljevam mogu samo da pretpostavim i da vidim koliki ste pritisak trpeli da jedan ovakav predlog zakona dođe u skupštinsku proceduru i da dođe pred narodne poslanike, a s druge strane opet vam se divim da ste imali hrabrosti da nam jedan ovakav predlog zakona i donesete uopšte ovde i da nam ga predstavite.
Naravno, mi iz SRS, kao i drugi iz opozicije, imamo vrlo oštre kritike na ovaj zakon. Ovaj predlog zakona dovodi do jedne konfuzne situacije i jednog vrlo konfuznog ambijenta. Mi vidimo da je želja ovog budućeg zakona bila da udovolji svakoj organizaciji koja je imala nameru da se registruje na ovaj ili onaj način u nekom matičnom zakonu, pa nije uspela.
Onda ste pokušali da kroz taj spisak želja dođemo do takvog rešenja da bude za svakoga mesta. Međutim, meni ovaj predlog zakona liči pomalo na jednog malog pravnog Frankenštajna. Ukoliko budete usvajali amandmane na ovaj zakon, vi ćete tu izvršiti nekoliko lepih operacija, funkcionalnih, a i plastičnih, da malo lepše izgleda.
S jedne strane, ovaj zakon može da bude dobar i potreban je, mi smo za to da dođe do njega jer je potreban. Kod svih onih organizacija, udruženja, recimo, ljudi koji se bave rekreativno sportom, udruženja pletilja, vezilja, planinara, alpinista i sličnih, koji ne mogu da se registruju kroz matični zakon ili ne žele da se registruju kroz matični zakon, jer obično matični zakoni u tim nekim oblastima prepisuju takmičenje, sport i ostalo, oni žele samo da se bave rekreativno time. Znači, ovaj zakon je više nego povoljan.
Međutim, ovaj predlog zakona je unutrašnju strukturu udruženja sveo na jedan maltene smešan minimum. Vi ste dali da udruženje može da ima samo tri člana i sveli ste tela udruženja na skupštinu i na predstavnika, a to bi trebalo da bude nešto kao pandan predsedniku udruženja.
Kako ćete sa tri člana da potpunite neka tela koja su potrebna za minimum funkcionisanja udruženja? Ovaj prethodni zakon, koji je davao mogućnost da deset ljudi registruju udruženje, bio je minimum minimuma. Imali ste skupštinu, imali ste tri člana, nadzorni odbor, upravni odbor. Iz upravnog odbora ili iz skupštine ste mogli da birate i predsednika, sekretara itd.
Sada sa tri člana, faktički, nemate nadzorni odbor, jer članovi nadzornog odbora ne mogu da budu članovi nijednog drugog tela. Imaćete nekog predstavnika koji će predstavljati udruženje i imaćete ova ostala dva člana koji će biti njegovi zamenici, sekretari ili nešto slično.
Vidimo da ovde nema članova. Recimo, u članu 2. stav 2. je naveden širok spisak udruženja koja mogu da budu registrovana ovde. Mi smo našim amandmanima predvideli da ceo ovaj stav bude brisan.
Zakon se odnosi ''na političke organizacije, sindikate, udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice, spontana privremena povezivanja više lica i druga udruženja čiji je rad uređen posebnim zakonom'', a na njih odredbe ovog zakona shodno se primenjuju u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom.
Vi ste ovde napravili jednu malu ogradu i pokušali ste da zaštitite sebe ili vašeg budućeg kolegu koji će sedeti na vašem mestu, pa i da zaštitite ovaj zakon, jer ste se pozvali da ćete ipak pitati taj neki matični zakon.
Međutim, sva ona udruženja kojima se pruži bilo kakva mogućnost da se registruju, da postoje, oni će to iskoristiti u što manjem obimu. Zašto bih, ako mogu da imam tri člana, išao i skupljao istomišljenike da ih imam 30, 50, 300, 3.000 da bi se registrovao? Znači, iskoristiću najmanji zakonski minimum i registrovati sa tri člana, a ako mi se posle ko pridruži, pridruži, a ako mi se ne pridruži, to uopšte nije bitno.
Više je nego smešno da se organizacije poput političkih partija, sindikata, crkvenih organizacija, odnosno crkve i verske zajednice, kako se već zovu ili novi religijski pokreti, a mi ih poznajemo kao verske sekte, registruju sa samo tri člana. U ovoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija čisto sumnjam da neće gotovo svaka porodica koja ima tri člana potrčati da se registruje u neki sindikat, ne bi li na neki način postala i pravno lice i na taj način povećala svoj budžet.
Zatim, imate verske organizacije, vi ste ovde rekli crkve i verske organizacije, pa s jedne strane mi se čini da ste uzeli ulogu mlađeg brata gospoda Isusa Hrista, pa ste rešili da registrujete i crkve kroz ovaj zakon, iako postoji matični zakon.
Kroz taj matični zakon mnoge od tih organizacija nisu prošle, ali ne zato što neko nije hteo da ih registruje nego zato što neko nije smeo da ih registruje, jer toliko imaju totalitarnosti i destruktivnosti u svom radu da, uz svu želju i volju koju su neki ljudi imali koji sede u tom ministarstvu, nisu smeli i nisu imali toliko hrabrosti da ih registruju. Naravno, oni sada pokušavaju kroz ovaj zakon, kao obična udruženja ili kao neka maska udruženja, da se registruju.
Samo ću jedan mali primer, jednu digresiju da napravim, što se tiče upravo tih organizacija. EU je donela nekoliko rezolucija o sektama ili organizacijama sektnog tipa. U ruci držim rezoluciju o sektama od 29. februara 1996. godine.
Pročitaću vam samo dva stava na koja se oni pozivaju, na kraju daju određena zakonska rešenja i pozivaju države članice, a i one koje su kandidati ili žele da se udruže u EU, da poštuju te zakone.
Kaže: "c) smatrajući da aktivnost grupa, sekti ili udruženja sličnih sektama predstavljaju pojavu koja se stalno dalje širi i koja se u različitoj formi može uočiti u celom svetu; d) smatrajući da, nasuprot tome, određene sekte koje, kao delovi jedne međunarodne mreže, operišu u EU, vrše ilegalne i kriminalne aktivnosti, i stalno krše ljudska prava i bave se zlostavljanjem, seksualnim zloupotrebama, oduzimanjem slobode, trgovinom ljudima, podsticanjem na agresivno ponašanje, širenjem rasističkog mišljenja, poreskim prevarama, ilegalnim prometom kapitala, trgovinom naoružanjem i drogom, povredama prava na rad i ilegalnom lekarskom praksom".
Naravno, oni daju određene preporuke. Pročitaću vam samo jednu od ovih devet preporuka, a to je preporuka četiri: "traži od vlada država članica da ne dodeljuje automatski status verske zajednice, te da u slučaju sekti koje su umešane u ilegalne i kriminalne delatnosti, ispitaju mogućnost oduzimanja statusa verske zajednice, koji sobom nosi poreske olakšice i određenu pravnu zaštitu."
Upravo sam rekao da mnoge od tih organizacija sektnog tipa koriste maske. One će se predstaviti kao bilo koje udruženje, a u stvari će širiti nešto što sigurno neće pisati u njihovom statutu.
Recimo, evo jedan primer. Juče je u Skupštini Srbije organizovano testiranje krvi, da li je neko latentan na šećer ili nije, da li ima rizik veći ili manji. Verujem da ti ljudi nisu ni znali šta rade. Oni su juče delili ovu brošuricu usred Skupštine Srbije. Ova brošurica preporučuje neki keks koji se puni sa više nekih punjenja, kokos, limun, jabuka i ne znam šta, a onda preporuka za lepo življenje, za mirniji i harmoničniji život i slično.
Sve se svodi na jogu, naročito na trećoj stranici. Radi se o pranajogi. To je jedna jogistička disciplina joge kao verskog pravca hinduističke religije. Pazite, nijedna druga verska organizacija tradicionalna ovde nije iskoristila tu mogućnost da pravi ovakve brošurice i da nama podmeće ovakva učenja.
Ali, jedna od njih kojoj je stalo, a koja, recimo, koristi masku oko vegetarijanstva, zdrave ishrane i sličnih stvari, sigurno će iskoristiti ovu mogućnost od tri člana da postoji udruženje i da se na taj način, pod ovom maskom, reklamira širom zemlje Srbije, naravno, da bi imala što više članova i tome slično.
Govorim upravo o tome da ovaj zakon, koliko god da ste imali, ono što sažaljevam i saosećam s vama, dobru želju i nameru da udovoljite što više svim zainteresovanim strujama, udruženjima, građanima, partijama itd. dovodi do toga da pravimo jedan vrlo konfuzan ambijent i mogućnost gde će mnoge organizacije pokušati da iskoriste ovako veliku slobodu da šire svoja razna učenja.
Znači, ne mogu da zamislim da sindikat može da ima tri člana, da verska organizacija može da ima tri člana, da politička partija može da ima tri člana. I to koja tri člana - dete od 14 godina, možda i dva deteta od 14 godina i jedno punoletno lice od 18 godina. Vi se ovde ograđujete, ova maloletna lica će moći da budu osnivači uz potpis staraoca ili roditelja itd.
Međutim, opet govorimo o konfuznom ambijentu. Vi na ovaj način, da kažem u žargonu, navlačite tu decu da ulaze u ovakve organizacije. Prvo, nisu zrela, nisu završili svoje sazrevanje, imaju 14-15 godina, jedva su izašli iz osnovne škole. Odakle njima znanje, prvo neko ekonomsko i neko pravno, da mogu da se upuste da budu članovi i osnivači jednog udruženja građana.
Dalje, vi ste ovde, što i treba, zapretili za određene prekršaje nekim vrlo ozbiljnim kaznama, i to novčanim kaznama. Te novčane kazne se kreću do 10.000 do čak 400.000 dinara.
Zamislite, neka omladina, neki bend, tako da ga nazovem ili vokalno-solistički sastav od tri člana, dve gitare i bubnjevi, naprave pored toga i udruženje građana. Oni takvi kakvi jesu naprave određeni prekršaj, a opet ekonomska situacija u državi je takva da teško da ko ima da plaća kaznu od 400 hiljada dinara.
Ta deca naprave neki prekršaj i izađe inspekcija, vidi to, donese određeni zapisnik, određeni zaključak, određenu presudu i onda mami i tati stigne poziv kod sudije za prekršaje ili nešto slično da plate kaznu od 400 hiljada dinara.
Mislim da ovaj deo o dva člana maloletna lica da mogu da budu osnivači udruženja građana apsolutno je suvišan, nepotreban i više nego konfuzan, i tu će se dešavati mnoge zloupotrebe, a prvenstveno kroz tu konfuziju koja se stvara ovakvim rešenjima dovešće do toga da će mnogi ljudi, grdno prevareni, platiti vrlo ozbiljne kazne za ovo što su uradili.
Naravno, mi smo kroz amandmane ponudili jedno novo zakonsko rešenje. Mi smo sedam članova zakona o udruženjima tražili da se izbrišu iz ovog zakona, a da tih sedam članova koji su bitni za strana udruženja još malo doradite, malo proširite i da ta strana udruženja registrujete po nekom drugom ozbiljnijem zakonu. To su ipak stranci koji dolaze ovde.
Objašnjavao sam kroz verske zajednice koje se sve maske koriste.
Juče smo ovde imali ministra policije koji je govorio o terorizmu, tako da znamo da mnoge od terorističkih organizacija koriste razne maske i uopšte im nije problem da dođu u zemlju Srbiju, da donesu novac i da nađu jednog punoletnog građanina koji će biti predsednik ili zastupnik tog udruženja. Oni će pričati neku svoju priču javno, a u stvari raditi posao zbog koga su i došli.
Smatram da kroz taj zakon o strancima, nevladinim organizacijama koje dolaze iz inostranstva ovde kod nas, mora podrobnije da se reši, iako postoje u drugim zakonima, Krivičnom zakonu, zakonu o terorizmu, o pranju novca i sl, određene odredbe i određeni članovi. Smatram da u tom zakonu o strancima mora ipak to sve da stoji mnogo decidnije, sa mnogo više viđenih stvari, i šta bi moglo u nekoj perspektivi da se desi i ko bi sve i na koji način mogao da zloupotrebi određeni položaj i određeni pravni status koji mu ova država obezbeđuje.
Ukoliko mi ostavimo mali prostor bilo kome, oni će to iskoristiti. Mi donosimo zakone i mi moramo da predviđamo situacije. Mi ne smemo nijednog momenta da dozvolimo takvu situaciju da neko može da iskoristi, prvo, u svom neznanju da nastrada, ili neko ko ima lošu nameru da iskoristi tu mogućnost i da sprovede tu lošu nameru.
Imate, s druge strane, udruženja koja direktno rade protiv ove države. U članu 3. stav 2. ste nabrojali nekoliko vrlo ozbiljnih radnji koje bi navodno trebalo da budu sprečena ovim zakonom ili bi trebalo da budu sprečena nekim zakonima koji već postoje.
To ću citirati: ''Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celovitosti Republike Srbije, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima.''
Ovde smo svedoci, već nekoliko meseci čak izlaze neke knjige kao izveštaji od jedne nevladine organizacije koja se zove Helsinški odbor ili neke druge koja se zove Fond za humanitarno pravo.
U izveštaju Helsinškog odbora za 2007. godinu je nabrojano toliko institucija i toliko značajnih ličnosti zemlje Srbije da je prosto nemoguće da svi oni mogu i da treba da budu ukinuti, naravno kao želja Helsinškog odbora i kao preporuka nekim institucijama EU, a tu prvenstveno mislim nekim udruženjima koja sede po nekim tajnim kuhinjama, pa sve prave ovo što prave, i stvaraju nam takvu situaciju i takve probleme da bukvalno ne stignemo da rešimo jedan problem, a uplivavamo iz jednog u drugi, i bivamo sve zatrpaniji i zatrpaniji određenim problemima.
Te organizacije rade, nisu sprečene, vi ste to naveli u ovom predlogu zakona. Zbog čega sam ovo naveo i citirao?
Upravo zbog toga što mislim da oni koji treba da sprovode ovaj zakon neće biti u stanju da sprovode ovaj zakon ili neke odredbe ovog zakona.
Ovo može da bude samo spisak lepih želja, kao što su spisak lepih želja mnogi drugi zakoni koji su doneseni. Oni koji treba da sprovode zakon, oni ga ne sprovode. Uvek u lancu subordinacije, od javljanja, dojavljivanja ili podnošenja određenih prijava organima gonjenja, pa do donošenja rešenja u pravosuđu, neka od karika pukne. Vi se stalno igrate te igrice: ko je najslabija karika u tom lancu.
Imamo zakone koji mogu da se protumače kao i neka dobra rešenja, kao što je recimo zakon koji je donesen 2006. godine o crkvama i verskim zajednicama, mogu da se protumače kao dobra rešenja, ali njega niko ne sprovodi. Imamo zakone koji su spisak lepih želja, meni liče na pravog malog Frankenštajna. Moraćete ovome da uradite nekoliko operacija.
Smatram da ćete kroz usvajanje amandmana koje smo mi podneli uspeti u tome. Smatramo da tri člana je više nego smešno da postoji u jednoj organizaciji. Ovih 10 članova je bilo više nego malo, ali zadovoljavao je neki minimum da bi se formirala tela koja rade i rukovode u određenom udruženju.
Mi smo kroz naše amandmane podneli da bude 30 članova, jer ako neko zastupa neku ideju, ako neko hoće svoju ideju da prezentuje i da okupi i zainteresuje veći broj ljudi u državi Srbiji, pa i van Srbije, mora da nađe malo veći i ozbiljniji broj istomišljenika. Sa tri čoveka da krene u tako ozbiljno menjanje nekih delova segmenata društva je manje-više neozbiljno.
Kažem, mnogi će iskoristiti tu mogućnost i potrčati da se registruju, a na kraju će ih sačekati ove vaše odredbe od 10 do 400 hiljada dinara. Te kazne po pravilu neće plaćati oni od 14 do 18 godina, nego njihovi zakonski zastupnici koji su potpisali toj dečici da uđu i organizuju neka udruženja.
Smatram da bi bilo dobro da po hitnom postupku povučete ovaj predlog zakona da ga malo doradite.
Ukoliko to ne uradite, nego smo već ušli u određenu proceduru, da prihvatite što veći broj amandmana koji podnosimo, ne bi li ovaj predlog zakona bio malo ozbiljniji i makar u nekim segmentima onemogućavao zloupotrebu. A tome se otvaraju vrata širom nekim konfuznim članovima koje ste vi ovde dali. Hvala.

Poštovane kolege, poštovani sugrađani zemlje Srbije, imam neizmernu sreću što me gospodin Tomislav Nikolić nije uveo ni u politiku, a ni u Parlament države Srbije. U politiku sam, makar ovoliko koliko sam ušao, ušao sam, a u Parlament me je uveo dr Vojislav Šešelj, i to iz trećeg pokušaja.
Presrećan sam zbog toga, nakon ovih mesec dana kad vidim šta se sve dešava, što me Tomislav Nikolić nije mogao uvesti u nešto, ili navesti na nešto što danas propagira ovde, po zemlji Srbiji, sklapajući razne koalicije s onima koji su na nas bacali tone i tone bombi.
Hvala gospodinu dr Vojislavu Šešelju na ukazanoj časti i poverenju što sam poslanik Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman je više principijelne prirode i on glasi ovako: "U članu 6. stav 1, tačka 6) briše se". Ta tačka 6) glasi ovako: policijski službenik ''proverava svrhu putovanja lica".
Kako će da proveri svrhu putovanja? Pa, pitaće to lice koje prelazi granicu, odnosno dolazi ili izlazi iz Srbije, kuda je pošlo.
Mislim da je ovo malo smešno i degutantno, jer dobri i pošteni ljudi će uvek da vam daju odgovor gde su pošli, makar približno, ali oni zbog kojih postoje organi reda i zbog kojih postoji to pojačano obezbeđenje granice vam nikada neće reći kuda su pošli, naročito oni koje, recimo, zaustavite na Horgošu, pa ga pitate gde je pošao, a on kaže – idem kod prijatelja u Bujanovac. Onda od Bujanovca skokne do Velikog Trnovca, tamo napuni one fabričke šupljine u automobilu i s nekim čudnim paketićima se vraća nazad. Gde je bio? Zaista je bio do Bujanovca, ali nikad vam neće reći zašto je otišao tamo.
Zato je i ovo, s jedne strane, degutantno.
Objašnjenje Vlade o neprihvatanju ovog amandmana je da se on ne prihvata iz razloga što se datom odredbom pojačava kontrola kretanja stranaca na teritoriju Republike Srbije, čime se dodatno obezbeđuje zaštita državne granice.
Znači, nikada vam neće dati pravi odgovor, a opet, imate i u Ustavu član 39, gde se kaže: ''Svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati. Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije''.
Znači, ako se neko lice, koje smo malopre pomenuli, ovi koji nisu dobri i pošteni, bavi određenim radnjama koje su kriminalne, ono je već pod nekom merom, ili je pod nekom pratnjom, tako da ga već opterećuju ili ograničavaju određeni zakoni, pa će već po tim drugim zakonima, krivičnim i sličnim, njegovo kretanje biti sankcionisano; biće pritvoren, ili će mu, ako je naš građanin, biti oduzeta putna isprava, da ne može da napusti zemlju dok traje istraga ili neki proces i tako dalje.
Mislim da je ovo pomalo degutantno – proverava svrhu putovanja. Baš će neko policajcu na granici da kaže gde je pošao, da otpočinje krivično delo. Kažem, oni dobri, dobronamerni, oni će vam uvek reći gde su pošli. Mislim da je malo suvišno .Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre i potpredsedniče Vlade, član 226. Poslanici koji se bavimo praćenjem poskupljenjem cene u Telekomu danas se osećamo zapostavljeni, s obzirom da evo već od 15 časova do sada se govori samo o poskupljenju gasa, te bih malo da prebacimo interesovanje Skupštine i na ovu drugu temu.
Naime, podaci o zaradi Telekoma za 2007. godinu glase ovako: 30 milijardi dinara zaradila fiksna telefonija, a 50 milijardi mobilna telefonija. Pretpostavljam da će ova 2008. godina biti uspešnija.
Postavljam pitanje na osnovu čega se donosi cena za povećanje za čitavih 100%? Ko je to rešio da u zemlji Srbiji, građanima zemlje Srbije oguli kožu s leđa? Zaista neverovatno.
Ako neko pravi ovolike profite da li je moguće da mora da ide toliko daleko da neki ljudi zimus ne samo da neće imati za grejanje, neće imati, naročito penzioneri, možda mogućnosti da ni telefonom, mislim fiksnim, pošto malo njih koristi mobilni, pozivu hitnu pomoć kad im bude zatrebala, naročito po nekim udaljenijim mestima ili zabačenim krajevima.
Zahvalio bih se gospodinu Jugoviću na obaveštenju gde se danas nalazi građanin Tomislav Nikolić. Bio sam malo zatečen, s obzirom da ga danas nisam zatekao ovde u klupama, s obzirom da to vrlo uspešno uzurpira već mesec i po dana.
Pretpostavio sam, s obzirom koliko je moralan, pošten čovek, s obzirom da je rodom iz Kragujevca, danas možda otišao na odavanje počasti i polaganju venaca ili da prisustvuje parastosu, ma kako se on osećao verski, da je otišao na strelište u Šumarice, da se pokloni tamo streljanim đacima i ostalim rodoljubima.
Međutim, vidimo da danas neki u Beogradu prave hepeninge svojevrsne, a to najviše govori o njihovom moralu. Stoga, hvala vam još jedanput na obaveštenju.