Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, molim vas da što hitnije obavestite predsednicu Skupštine Srbije da porazgovara sa kolegom Čankom zbog onoga što je malopre rekao, jer zbog tenzije pod kojom je bio i načina na koji se obratio i izrekao svoje, smatram da se dešava nešto vrlo ozbiljno.
Gospodin Čanak, uvaženi kolega, izašao je za skupštinsku govornicu i rekao, obraćajući se celoj Skupštini, da se cena barela nafte promenila u proteklih mesec dana sa nekih 160 na 70 dolara i da moramo da odgovorimo zbog čega je cena određenih derivata kod nas tako velika, a situacija na svetskom tržištu sasvim drugačija. Zapretio je da će poslanici njegove stranke napustiti Skupštinu Srbije.
Mislim da se nije obratio na pravu adresu, ako mu je to bila prva misao i prva želja, jer je mogao, možda, da se obrati Odboru za energetiku, Ministarstvu ili Vladi Republike Srbije, koji formiraju cenu. On je otišao dalje, pa nam je, čak, zapretio da će njegovi poslanici napustiti Skupštinu Srbije ako ne dobiju odgovarajući odgovor.
Pre neki dan sam zahtevao od Skupštine Srbije da se formira odbor za Vojvodinu i, čak, jedan pododbor, ako je moguće, u Odboru za bezbednost, opet o Vojvodini, pa mislim da izjava gospodina Čanka nije bila samo o ceni, nego, pod tenzijom i pretnjom koju je izrekao, mislim da stoji nešto ispod toga. Stoga vas molim da obavestite predsednicu Skupštine što hitnije, da porazgovara s kolegom Čankom, ne u njenom profesionalnom svojstvu, nego u ovom prvom, kao predsednica Skupštine.

Javljam se po povredi Poslovnika 225, 226...

Članovi 225. i 226, i pozivam se na član 40. S obzirom na to da se u poslednjih godinu-dve dana u Vojvodini dešavaju zanimljivi događaji koji ljude kojima je stalo do njihove države pozivaju na veću meru opreznosti, predlažem Skupštini Srbije da formira prvo odbor, a ako je brže pododbor, onda pododbor Odbora za bezbednost Skupštine Srbije za zaštitu ustavnog poretka u Vojvodini kao pokrajini (a već imamo Odbor za Kosovo i Metohiju, koji je formiran zbog događaja koji se tamo dešavaju u poslednjih 15 godina), da ne bismo došli u situaciju da kukamo za tim delom teritorije. Znači, treba da predupredimo događaje i formiramo ove pododbore i odbore ranije, jer postoje određene naznake da nam se u Vojvodini sprema nešto slično. Hvala.

Da odgovorim gospodinu koji je ovde poluzvanično, bivšem zameniku predsednika Srpske radikalne stranke. Trudio sam se da se ne mešam u njegov odlazak iz naše stranke dugo vremena, evo, sve do sada.

Član 104. stav 1 – dostojanstvo.
Znači, trudio sam se da, zaista, ne odgovorim tom čoveku koji za sebe govori da je visokomoralan čovek, da misli na sve nas, toliko misli da želi da mu priđemo, da mu pojačamo ono što treba da bude neka partija, ali još uvek nije. Sve vreme, govoreći nam to, vređa nas, blati nas i, čak, maltretira ovde, sa skupštinske govornice. Rekao je da bismo više voleli da on dođe u stranku, nego da dođe dr Vojislav Šešelj.
Neverovatno. Da smo voleli da budemo s njim, mi bismo bili s njim.
Pošto smo prepoznali njegove tragove, koji nečoveštvom smrde, mi smo ostali tu gde smo ostali. Ja imam prava da govorim u svoje lično ime i u ime Srpske radikalne stranke, a on više nema. On je ovu kuću napustio i ovoj stranci je objavio rat, svakodnevnim pozivima preko mobilnih telefona našim članovima širom zemlje Srbije, preko pretnji i mita.
Zaista, molim određene vlasti, iako im ovog momenta godi da on radi to što radi, da nas uzmu u određenu zaštitu, jer ovo je politički terorizam koji on sprovodi nad nama.
Govori o moralu. Ovde nam je par puta rekao da želi da preuzme odgovornost da vodi zemlju Srbiju, da mi nismo prepoznali njegove reformske ideje.
Ljudi moji, pa da sam hteo da se učlanim u nešto što nije Srpska radikalna stranka, pa, pogledajte kolika je ova leva strana. Mogao sam da se učlanim u bilo koju stranku u koju sam hteo. Hteo sam da budem član Srpske radikalne stranke i time se ponosim, stojim iza toga. Kada bi, ne daj Bože, čak i sam Vojislav Šešelj razbio Srpsku radikalnu stranku, ja bih ostao u najmanjem komadu, jer ne znam gde bih otišao. Ovo je prva i poslednja stranka u koju sam ušao i želim da dam najbolje od sebe ovde.

Govorio sam o povredi Poslovnika, o dostojanstvu Skupštine, jer nas je jedan čovek s ove govornice izvređao. Moram da kažem šta nas to boli i u čemu smo izvređani, da biste vi shvatili o čemu se radi, pa kada sledeći put taj čovek dođe za ovu govornicu, da ga opomenete.

Hvala.

Poštovana predsednice, drage kolege, želim da vas obavestim, po članovima 225. i 226, da je u protekle dve nedelje iz prostorija našeg kluba SRS nestalo nekoliko tehničkih uređaja, odnosno kompjutera. Poslednji događaj se desio u petak - jedan od poslanika nam je odveo sekretaricu, a odneli su i kompjuter.
Molim vas, sami znamo, kada uđemo u neku prostoriju i neku instituciju, da svaki od ovih stolova, stolica ili deo tehničke opreme na sebi nosi identifikacioni broj i na kraju svake godine se vrši neka provera i neki popis. Nemojte na kraju godine da se desi da moraju poslanici SRS da traže te sekretarice i da moraju da plaćaju te kompjutere.
Molimo vas da nam vratite kompjuter, a sekretaricu možete da zadržite.

Poštovano predsedništvo, drage kolege, malopre je potpredsednica Skupštine Gordana Čomić dajući objašnjenje uvaženoj potpredsednici Nataši Jovanović rekla da narodni poslanik ima pravo da se javi po Poslovniku samo ukoliko reklamira da je prekršena procedura ili neki član Poslovnika Narodne skupštine. Mislim da je pogrešila, a nadam se da će mi neko od pravnika, pošto nisam pravnik, dati dodatno obaveštenje.
Recimo, član 225. Poslovnika kaže: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnih poslanika. Radi potpunijeg obaveštenja, narodnim poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Narodne skupštine i informativni i dokumentacioni materijal o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Narodne skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga rada Narodne skupštine".
Član 226: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem čelu se nalaze, koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
Ova dva člana govore o tome na šta narodni poslanik ima pravo, ne govore o tome da je prekršena procedura po Poslovniku. Kada se javi i traži da mu neko da odgovor od svih ovih funkcionera, za bilo koje pitanje koje se pojavilo juče, prekjuče, nakjuče, on dobija informaciju. Znači, nije prekršen Poslovnik. Zašto neko mora stalno da se javi i da kaže da je prekršen Poslovnik, ako traži informaciju o nečemu? Po čemu je prekršen Poslovnik? Ne govori se da je prekršen Poslovnik. Prestanite da nas terorišete sa mesta predsedavajućeg, molim vas.

Poštovana predsedavajuća predsednice, predsedništvo, nekoliko pitanja gospodinu ombudsmanu.
U državi Srbiji postoji jedna problematika koja postoji više od trideset godina. Radi se o zvanično i nezvanično priznatim organizacijama sektnog tipa, koje vrlo ozbiljno putem verske i psihološke manipulacije stvaraju tu problematiku širom zemlje Srbije, naravno, vršeći svoju misiju nasilnim misionarstvom. Policija jedva da nešto radi, tužilaštvo gotovo ništa. Oštećeni se obraćaju od vrata do vrata, od institucije do institucije i obično dobiju neke nemušte odgovore, i dobiju smernicu da se jave na neka nova vrata.
U Evropskoj uniji još pre 30 godina, 40 godina recimo u Francuskoj, ta problematika počela je vrlo ozbiljno da se rešava, prvo da se shvata, a onda da se rešava. Evropski parlament je prvi ugovor na tu temu potpisao ili doneo 92. godine. Prvu rezoluciju 29. februara 96. godine, a treću rezoluciju 2003. godine, naravno u preambuli poštujući sve moguće povelje i zakone kojima se štiti sloboda mišljenja, govora, veroispovesti itd.
Upravo u onome što radi EU, a svi sa ove leve strane tako nezadrživo srljaju u zagrljaj te EU, ne vidim ni želju ni nameru, a ni vas nisam čuo u protekle dve godine, koliko već radite, da ste bilo gde pomenuli u medijima ovu problematiku i rešavanje ove problematike.
Radi se o žrtvama, o ljudima koji imaju problem sa organizacijama sektnog tipa. Ne radi se samo o verskim organizacijama, nego se radi o organizacijama sektnog tipa.
Sektna viktimologija je otišla zaista daleko. Ne mogu da shvatim da u ovoj zemlji niko ne želi da rešava taj problem. Godišnje se u tri savetovališta javi preko 500 ljudi. Tih 500 ljudi su ljudi koje smo zabeležili imenom i prezimenom i problemom.
Naravno, mali je procenat onih ljudi koji reše taj problem. Kada neka institucija treba nešto da kaže o nekoj sektnoj organizaciji koja stvara problem obično se štite njihova prava, pozivajući se na Ustav, slobodu, veroispovest itd. Međutim, nečija sloboda prestaje na onom mestu gde on ugrožava svoju slobodu, odnosno slobodu drugog čoveka svojim ponašanjem.
Znači, ne možemo mi samo da branimo određene organizacije sektnog tipa i da tražimo samo prostor za njihov rad i njihovu slobodu, jer oni su ovde na ove prostore došli juče, prekjuče, a mi ovde živimo stotinama i hiljadama godina.
Ovde naročito podvlačim ovo što živimo pod dostignućima hrišćanske civilizacije zadnjih 2.000 godina. Hoću da pomenem da se tu sudaramo i kulturološki, i verski i istorijski itd. Tako da, s jedne strane, dajemo inicijativu da se obratite mnogim evropskim institucijama kao što je FEKRIS, kao što su DIJALOG CENTRI, a naročito EU, i da pogledate sve te rezolucije koje su oni doneli.
Oni svaki drugi-treći mesec prave poneki kongres stručnjaka i ljudi iz vlasti, prvenstveno ministara policije, obrazovanja, zdravstva, vera itd. Mi to ovde ne vidimo, neko to gura pod tepih, zataškava i upravo dolazimo do onoga što imamo i sada ovde kod nas u našoj Skupštini, pojavi se jedna politička sekta i ona i dalje egzistira, bez ikakvih problema, a niko ne rešava taj problem. Tako je i sa svim ovim drugim kojih imamo u društvu, u našim komšilucima, u našim gradovima.
Neke stvari se moraju nazvati svojim imenima, moraju se definisati i moraju se prozvati određeni ljudi. Zakoni postoje, čak i kod nas, pitanje je ko ih ne sprovodi.

Poštovana gospodo, predsedništvo, reklamiram i tražim objašnjenje za član 226. Nije mi jasno kako vi to tumačite. Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje, pa se navode lica i funkcije, na kraju, na čijem čelu se nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Vidite, život teče, dešavaju se neki događaji i neke stvari, daju se određene izjave, neke izjave su toliko neprimerene, neki događaji su toliko negativni da izazivaju zaista velike turbulencije u narodu i postavljaju narod, glasači, a i mi ovde, određena pitanja. Nigde ne piše da ti problemi koji se dešavaju i koji zahtevaju da se daju odgovori po hitnom postupku, nigde se ne kaže da mora da se postavi na nekoj posebnoj tački, u nekom posebnom danu, jer život ne čeka.
(Predsednik: Gospodine poslaniče, završite.)
Mi narodni poslanici smo nekim ljudima dužni da damo objašnjenje, svima onima koji su glasali za nas. Ne možemo čekati sledećih šest meseci da dođe tačka razno da bi vi nama dali odgovore po ovome.
Nigde u članu 226. se ne kaže da mora pitanje da bude postavljeno po tački dnevnog reda. Valjda oni koji su pisali ovaj poslovnik, tako mi se čini, imali su mnogo šire shvatanje i viđenje ove problematike, odnosno ovo što je trebalo Poslovnik da pokrije, od onoga što vi sada hoćete da objasnite.
S druge strane, član 46, sloboda govora, sloboda mišljenja, više puta ste nam danas i juče uskraćivali pravo da postavljamo pitanja, za nas vrlo bitna pitanja. Dobili smo izveštaj, koji je kod nas izazvao vrlo negativne emocije, objasnili smo koje su emocije bile i kakve su bile, radilo se o smrti jednog čoveka, danas ponovo postavljamo pitanje na određene teme i dobijamo ...
(Predsednik: Na tački dnevnog reda smo.)
... neke vrlo nemušte odgovore. Gde piše u 226. da mora da bude vezano za tačku dnevnog reda? Nešto se desilo juče, nešto se desilo prekjuče, vi ste davali određene izjave juče i mi tražimo odgovore. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, kolege, u prvom javljanju pre nekih dva sata javio sam se po tačkama Poslovnika 226, tumačio sam to i tražio određeno tumačenje, na šta sam dobio odgovor od gospođe predsednice Skupštine, koji nije zadovoljio moje pitanje. Ona je, dajući taj odgovor, po meni povredila član 104. stav 1, dostojanstvo Skupštine, rekavši da mi zloupotrebljavamo skupštinsku govornicu da bismo iznosili svoje političke stavove. Zaista neverovatno.
Mislim da smo svi mi ovde političari, možda nismo svi želeli da budemo političari, ali smo ipak svi političari, došli smo ovde i imamo pravo da iznosimo svoje političke stavove. Nismo se učlanjivali u zemljoradničke zadruge, nismo ljubitelji kučića i mačića, nego smo političari.
I to da mi ovde iznosimo određene političke stavove shvatam jedino tako da se nad poslaničkom grupom ili poslaničkim klubom SRS vrši određena politička tortura time što se na svaki način ograničava naš rad. Jedan od tih radova je taj da hoćete da napravite neki osećaj krivice ili da nas prozovete na bilo koji način da maltene ne smemo da iznosimo ni svoje političke stavove.
Izvinite, postavili smo određena pitanja i tražimo određene odgovore. Neke odgovore dobijamo ovde sa govornice, a neke odgovore treba da dobijemo i od stručnih službi. Povređen je član 104. i molim da mi se stručne službe obrate na taj način, da mi daju tumačenje da li smo mi ovde narodni poslanici zbog toga što smemo ili što ne smemo da iznosimo svoje političke stavove.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, član 104. stav 1. Molim predsedavajućeg da zaštiti dostojanstvo ove skupštine, jer sam se još pre sat vremena javio zbog toga što su kolege iz, čini mi se, neke stranke koja se zove SPO, izrekli zaista neverovatne reči ovde i pokazali vrlo ozbiljan stepen netolerancije i govor mržnje. Zaista sam frapiran onim što sam čuo.
Zatim, gospođa Nada Kolundžija iskrivljuje sliku i kaže da mi ne želimo dobro građanima zemlje Srbije. Mi želimo da se vrati ono što nam je ukradeno, upravo zbog onih građana Srbije koji su glasali za nas.
Takođe je gospodin Bajatović izneo određenu neistinu rekavši da mi nismo želeli da budemo na vlasti. Želeli smo, gospodine Bajatoviću. Vi ste lično bili u koaliciji sa nama i u dve predizborne kampanje ste obmanjivali javnost da hoćete da bude u koaliciji sa nama i sa narodnjacima. Međutim, u zadnjem momentu ste prešli kod onih "ko plati više".
Na kraju, sede ovde neki ljudi koji su opijeni eteričnim isparenjima sa Goča i Tare. Oni su prozivali nas da smo mi neka sekta. Na kraju sam čuo da i njih neki zovu da su Manterovi svedoci.
Znači, pojavilo se nešto što ću morati da protumačim, kao jedan od vodećih stručnjaka na Balkanu po pitanju sektne viktimologije. Ima dve definicije. Prva definicija je kada se jedna grupa izdvoji iz veće grupacije i formira neko novo telo bez jasne ideologije ili jasnih dogmata, samo se pozivajući na neke iz kojih su izašli, naziva se sektom. Toliko za sada.

Poštovane dame i gospodo, predsedništvo, mi smo danas došli da radimo po drugom dnevnom redu, međutim, dočekao nas je jedan izveštaj koji je u nama izazvao, zaista, ozbiljne emocije, izveštaj koji je, kada smo ga, maltene, ovlaš pogledali, protumačen kao vrlo tendenciozan, čak i ciničan.
Da sa nekog mitinga, ili događaja gde je upotrebljena tolika prekomerna sila, čak sa pokušajima ubistva, na kraju, i ubistvom, odnosno pokušajima koji su doveli do smrti jednog čoveka, dobijemo jedan ovako infantilan izveštaj, koji ne bi mogao čak ni decu od pet-šest godina da ubedi u ono što piše, zaista je i tužno i ružno.
Udariti jednog čoveka takvom snagom da mu oduzmete život, to je, prosto, neverovatno. To je varvarstvo i neograničeno divljaštvo. Bavim se 30 godina borilačkim veštinama i nadobijao sam se udaraca i udaraca, i to od vrlo stručnih i kompetentnih ljudi.
Hvala Bogu, vidite da sam živ i zdrav. Možete zamisliti kojom je snagom taj divljak udario čoveka od 40 godina da mu pukne crevo u stomaku. Znači, postoji određena brutalnost, koja je inspirisana, najverovatnije, spolja. Od koga?
Podsetiću vas na jednu rečenicu koju je rekao predsednik Srbije dva-tri dana posle tog mitinga: "Pohvaljujem rad policije". I da nisu on ili njegovi čauši podstrekači i inspiratori rada, ovakvog ''zlorada'' policije, ta rečenica dovoljno govori da je on na sebe preuzeo odgovornost za sve ono što su uradili. Svaljivati krivicu samo na šest policajaca, koji su po ko zna kom osnovu stavljeni ovde, vrlo je smešno, tužno i ružno.
Znači, tamo je bar 50 policajaca primenilo ili prekoračilo silu koja im po zakonu pripada, ali ljudi koji su komandovali i odobravali moraju da snose odgovornost za ono što su uradili.
Podsećam da se vaša šarena koalicija non-stop zalaže i priča da je za neku Evropu, za neke evropske integracije, za neke evropske zakone. Non-stop čujemo ovde pozive na toleranciju.
Šta smo doživeli, da se kroz ovaj izveštaj opravdavaju sredstva vaše tolerancije! Obučeni policajac, nahuškan, palica, suzavac i gumeni metak.
Da li su to sredstva tolerancije? Na šta to liči?

S vama na čelu ove države, daleko smo mi od Evrope, što se i iz mnogih drugih stvari vidi. Da zaključim, onima kojima tolerancija počiva na topuzu, demokratija smrdi nečoveštvom.