Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Bojana Božanić

Govori

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, DSS podnela je amandman da se uvede nova ekonomska klasifikacija 621, koja je postojala u prethodnom budžetu, i to u delu Ministarstva privrede, odnosno turizma, za nabavku, odnosno za obezbeđivanje sredstava za razvoj turizma prema posebnim master planovima i raspisanim konkursima u iznosu od 300 miliona.
Smatram da je to izuzetno važno, iako u obrazloženju stoji da Vlada nije zainteresovana za ulaganje u turizam i ova privredna grana ne predstavlja prioritet u radu Ministarstva privrede. Molila bih da mi ministar finansija to objasni, s obzirom da drugog ministra nema.
Sredstva koja su opredeljena za mašine i opremu od 947 miliona su u stvari planirana samo za šestosednu žičaru na Kopaoniku, izgradnju letnjih dečijih igrališta, koja su planirana u tri planinska centra još od prošle godine.
U svakom slučaju, smatram da je turizam jedna od razvojnih šansi Srbije. Imamo planinski turizam, gradski, banjski, seoski u okviru tih svih vidova turizma, zdravstveni, sportski, kulturni i ono što nam danas treba u ovom užurbanom svetu brze komunikacije jeste taj kratak „siti brejk“, znači period i vreme kada ljudi mogu brzo da se odmore na nekoj od naših planina ili u nekoj od naših banja.
Sve u svemu, pored marketinga, ovde nedostaje infrastruktura. Mislim na puteve, mislim na aerodrome, a onda posle toga vodovod, kanalizacija, internet itd. Ukoliko država kroz podsticajne mere ne bude planirala pomoć u izgradnji infrastrukture za turističke centre, svakako ne možemo naše potencijale staviti u funkciju održive ekonomije i na taj način unaprediti privredu, jer svakako sa razvojem turizma, koje je perspektivna grana kod nas i koja je samo u prethodnoj godini imala rast od 12%, bez nekih posebnih ulaganja, ne možemo unaprediti. Ona takođe generiše i druge privredne grane. Imamo saobraćaj, trgovinu, ugostiteljstvo, građevinsku industriju, što je vrlo važno.
Mislim da pored toga, što u čitavom svetu imamo razvoj turizma, on je po učešću BDP sa sedmog prešao na treće mesto, a mi se u Srbiji toga lako odričemo. Mislim da ga treba stimulisati i mislim da treba da vratimo ovu ekonomsku klasifikaciju 621 u budžet.
Zahvaljuje, poštovana predsedavajuća.
Ministre, mi smo ovde u članu 11. predložili da se on briše. To je samo jedan u nizu članova kojim se opisuje tehnika kojom ne sme da se krši budžet. Mislimo da prosto nema potrebe da vršimo prenormiranje zakona i da je sasvim dovoljno ono što je definisano u drugim zakonima.
Mislim da je u stvari veći problem koji imamo sa budžetom i sa ovim setom ekonomskih zakona. To što predstavnici Vlade u principu nisu radili u privredi, pa oni možda malo više komplikuju stvari. Ali, ono što smatram kada govorimo o budžetu i uopšte o setu ekonomskih mera, jeste da treba da vodimo računa o tome da nam princip bude da šta uzmemo od privrede kroz poreze, to treba da vratimo privredi kroz stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta i da ulažemo u one grane privrede gde bez nekih posebnih problema i poteškoća možemo da izvučemo prihod. Kao što sam govorila, to je turizam. Zaista mislim da upravo u toj oblasti možemo da unapredimo privredu bez nekih većih ulaganja, kao što je to bilo u prethodnom periodu.
Smatram da našom poreskom politikom treba da stimulišemo reinvestiranje u privredu, kao što to rade zemlje u okruženju i pre svega da privučemo investitore, ali i domaće, ne samo strane, tako što ćemo obezbediti jednak tretman, npr, što se tiče naplate poreza, bolju kontrolu i svakako smanjenje sive ekonomije. Zaista mislim da treba o tome, pre svega kada radimo budžet, najviše voditi računa.
Zahvaljuje, poštovana predsedavajuća.
Htela bih samo da iskoristim priliku da kažem da se mi kao narodni poslanici amandmanima trudimo da poboljšamo svaki zakon, a naravno i budžet. Svi poslanici se trude, ali možda ne stignu baš na svaki član da daju neki amandman. Mislim da je vrlo važno da kažemo da se DSS pre svega zalaže za unapređenje uslova za obrazovanje i razvoj studenata i da ćemo podržati amandman kolege Mladena Grujića, koji se odnosi na ovu oblast. Ukoliko, kako sam čula, sve poslaničke grupe iz opozicije i pozicije, NS i SPS budu glasali, onda ćemo ovaj amandman usvojiti. Mislim da će Ministarstvo prosvete morati da uvrsti to u svoj prioritet, kao što ste malo pre rekli.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, u članu 13. se govori o obavezama korisnika budžetskih sredstava po pitanju plaćanja potraživanja i kaznama za neizvršenje toga. Mi smo predložili da se lokalne samouprave obaveste u odgovarajućem roku od pet dana o obustavi transfera.
Naime, najveći broj lokalnih samouprava u Srbiji se upravo najviše finansira iz ovih transfera, odnosno plaća ove elementarne usluge upravo iz transfernih sredstava, jer nemaju dovoljno svojih izvornih prihoda i ne mogu da podmire ni te najelementarnije potrebe.
Suština ovih poslednjih poreskih reformi koje smo imali jeste da se uvećaju sredstva u državnom budžetu a smanje u budžetima lokalnih samouprava, što smatramo da je jako loše i da decentralizacija o kojoj se toliko priča nije na delu. Iz Beograda, iz tog centra moći, mi šaljemo kazne odnosno kažnjavamo opštine i ukoliko javne ustanove ne isplate neke od ovih troškova na vreme, a na primer lokalne samouprave ne mogu da budu upućene da li su te javne ustanove na vreme isplatile. Možda one zadrže račune u svojim računovodstvima? Onda dolazi do drakonskog kažnjavanja, do smanjivanja tih transfernih sredstava od kojih, kažem, većina lokalnih samouprava u Srbiji i živi.
Intencija ovog našeg amandmana bila je da se lokalne samouprave na neki način rasterete. Jer, bez obzira što porez na zarade u iznosu od 80% ide u budžete lokalnih samouprava, on je ipak prošle godine smanjen sa 12 na 10%, što se osetilo u svim lokalnim samoupravama i predlaže se još veće smanjenje tog poreza. Ja zaista smatram da, ukoliko bi na primer država bila spremna da se odrekne tih svojih 20% od poreza na zarade, onda bi mogli da razgovaramo o smanjenju ovog poreza i na taj način pomognemo poslodavcima.
Ovaj amandman je sličan kao i prethodni. On u stvari govori o tome da smo mi imali na umu male lokalne samouprave koje treba na vreme obavestiti o docnji izveštaja iz stava 1. ovog člana.
Naime, male lokalne samouprave se pored teškoća sa kojima se stalno susreću, treba da budu rasterećene u smislu da neće odmah biti kažnjene ukoliko nedostaje neki od ovih izveštaja. Mi smo tu predvideli da rok bude od dva dana da se one obaveste. Zašto? Zato što taj izveštaj iz različitih razloga ne može da dođe na vreme, da li tu pošta zakaže, da li poštar koji možda ne može da donese na vreme, možda neki službenik koji u lokalnoj samoupravi radi odavno pa se ne služi novim sredstvima komunikacije, pa ne može da pošalje elektronski. Onda on ode na bolovanje, ili se desi nešto drugo, a pošto sada ne možemo da zaposlimo nikog drugog da ga zameni, može da se desi da nema ko na vreme da pošalje ovaj izveštaj.
Zato mislim da male opštine koje nemaju dovoljno finansijskih sredstava zbog nevelikih budžeta, isto tako i nemogućnosti da ih napune bilo čim i nedostatka kadrova bilo stručnih ili bilo kakvih drugih, ne mogu da ispune često ovo. Onda smatram da Ministarstvo finansija tu treba da im izađe u susret, da stupi npr. u telefonsku vezu sa predstavnicima nadležnih u toj lokalnoj samoupravi i da ih obavesti o docnji. Nema sigurno puno takvih lokalnih samouprava, ali one koje su male zaista bi ih trebalo pomoći, koje nemaju dovoljno kadrova i da im se objasni da su zakasnili sa izveštajima i kako možda treba da ga urade ukoliko to nisu učinili.
U prethodnom zakonu o budžetu za 2013. godinu, ovog stava nije bilo. Svi znamo s kakvim se problemima u finansiranju suočavaju lokalne samouprave. One imaju te izvorne prihode koji su sve manji. Takođe imamo ustupljene prihode od Republike, tu imamo porez na dohodak, nasleđe, poklon, prenos apsolutnih prava, itd, ali imamo i transfere koji su sve manji.
Zaista mislim da mi moramo zajedno i država i ministarstvo finansija da pomogne da lokalne samouprave ne ostanu bez svojih sredstava jer neće moći da funkcionišu, a onda s tim u vezi ni država neće moći da funkcioniše.
Zahvaljujem.
Član 15. zaista nisam zadovoljna ovim obrazloženjem. Mi smo tražili, znači pre svega se govori o uplatama u budžet svih onih dobiti svih javnih preduzeća, javnih agencija.
Mi smo rekli da privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija, treba, ukoliko ne želi da uplati tu dobit, a želi da uloži u investicije, kako stoji u zakonu, da Vlada da saglasnost za investicioni plan sa tačnim pregledom sredstava u šta će da uloži.
Zaista, kada je suština amandmana valjana, čini mi se, vi se onda pozivate na formu. Onda se kaže – privredno društvo podrazumeva da sva privredna društva podnesu Vladi svoje investicione planove na saglasnost, zato što smo ostavili čiji je osnivač Republika Srbija. To apsolutno nema veze, jer se u ovom članu 15. upravo govori o tim privrednim društvima, tako da smo mogli jedino misliti na ta privredna društva.
Mi smo samo hteli da učvrstimo obavezu privrednih društava čiji je osnivač Republika Srbija, da moraju da ulažu u određene stvari.
Dakle, Vlada mora da da saglasnost na ovaj investicioni plan, da se ne bi desilo npr. da neko privredno društvo tu svoju dobit ulaže, kako bi izbeglo oporezivanje na dobit ili uplatu na budžet, pa npr. da kupi službene automobile ili renovira neke prostorije, ili da kupuje neke druge stvari, koje u stvari ne predstavljaju investiciono ulaganje.
Ove godine planirani su prihodi od dobiti od agencija, Narodne banke, od javnih preduzeća, negde oko sedam milijardi dinara. Smatramo da će mnogo bolje biti ukoliko to privredno društvo investira u nešto, dakle uloži, odakle mogu da se generišu nova sredstva, da posle sledeće godine imamo veći porez, imamo naravno veću dobit, imamo veći budžet, u svakom slučaju, nego da sredstva npr. oni uludo potroše, ili da se vrate u budžet. U svakom slučaju mislim da je mnogo bolje da ne dođemo u situaciju da ta sredstva uludo trošimo i da nemamo nikakvih efekata od toga.
Zaista vas molim, da još jednom racionalno razmislite o ovom amandmanu, jer mislim da je dosta dobar, a da se ne pozivate samo na formu.
Poštovani ministre, i u ovom članu 16. govorimo o lokalnim samoupravama.
Najlakše je teret ove krize i sve obaveze prevaliti na lokalne samouprave, na opštine i gradove. Imamo u ovom članu 16, govori se da neisplaćivanje jubilarnih nagrada treba da ide na teret lokalnih samouprava.
Nije to toliko strašno, koliko je strašno što će kazna biti obustava transfernih sredstava. Škole su, kao što znate, u sistemu Ministarstva prosvete, plate za zaposlene u prosveti opet su na teretu Ministarstva prosvete.
Mislim da lokalne samouprave plaćaju samo ogrev i prevoz za đake, zgrade se, u kojima se škole nalaze u vlasništvu Ministarstva prosvete. Ministarstvo prosvete postavlja direktore.
Opštinama i gradovima se nameće obaveza da iz svojih budžeta obezbeđuju sredstva za ove jubilarne nagrade i nije to toliko strašno, ali je strašno to što je obustava transfera u stvari kazna za ovo.
Mislim da to nije u redu i da lokalne samouprave ne mogu imati takve kazne, jer smo pričali o tome da se obaveze lokalnim samoupravama stalno nameću, ali im se i ne daju sredstva da to ispunjavaju.
Za ovih proteklih godinu i po dana koliko sam ja narodni poslanik, svedok sam samo da se smanjuju sredstva za lokalne samouprave, a da im se nove obaveze nameću.
U poslednje vreme, opštine i gradovi bivaju zaduženi za regionalne puteve, za preuzimanje domova zdravlja, plaćanja dodatnih radnika, ukoliko je potrebno, rekonstruisanje ambulanti, kupovina opreme, kupovina automobila, pomoć MUP, odnosno za rekonstrukciju zgrada, MUP, kupovina opreme i automobila za MUP, pomoć vatrogascima, borba za elementarne nepogode, u smislu protivgradnih raketa.
Mora se voditi računa o renoviranju škola i vrtića, i ukoliko jedna lokalna samouprava želi da funkcioniše, tako da mislim da su lokalne samouprave prepuštene same sebi, da one nemaju nikakvih sredstava i da mi moramo voditi računa o tome, ukoliko im dajemo nekakve obaveze, onda moramo da im damo određena sredstava da to realizuju.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
U ovom amandmanu se govori o ispunjavanju kontrolne uloge Skupštine Srbije. Naime, mi smo predložili da se dostavlja Narodnoj skupštini izveštaj o projektima finansiranim iz Nacionalnog investicionog plana. Zaista mislim da je to dobar amandman i da bi trebalo razmotriti o ispunjavanju upravo ove kontrolne uloge Narodne skupštine.
Nacionalni investicioni plan je bio dobar način ulaganja državnih sredstava u kapitalne projekte, ali svakako ono što nam je nedostajalo, to je izveštaj o realizaciji ovih projekata i kaže se da se to resorni ministar dostavlja Ministarstvu finansija, Vladi itd. Ali, u svakom slučaju, mi iz opozicije nemamo mogućnost uvida u te izveštaje, npr. o realizaciji projekata koji se finansiraju iz NIP-a.
Takođe, ono što smo i danas čuli npr. od gospodina Pastora, o projektu pozorišta u Subotici, imamo različitih slučajeva, npr. obilaznice oko Užica, ka Bajinoj Bašti, gde su projekti započeti. Data su inicijalna sredstva i to u tom krugu sredstava iz NIP-a je završeno. Onda oni koji daju pare za ova sredstva, oni nemaju za ove projekte. Oni u glavi apsolutno nemaju ideju kako će taj projekat da se završi, da li može da se dovede do kraja.
Zaista smatram da je to loše. U stvari, sam NIP i sama ideja nije bila takva, nego je ideja bila da se generišu nova radna mesta, zapošljavanje, da se građevinska industrija domaća uposli, da se unapredi privreda kroz izgradnju infrastrukture, pre svega, da se na taj način ulaže i na taj način stimuliše i razvoj turizma i poljoprivrede, rekla sam, i građevinske industrije i saobraćaja itd. To je izuzetno važno i o tome treba da razmišljamo. Zato treba da dobijemo izveštaje, odnosno Narodna skupština treba da dobije izveštaje o realizovanim projektima NIP-a, jer je to jedna ideja koja se možda posle malo izvitoperila i nije dala najbolje rezultate na kraju.
Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Mislim da ste vi povredili član 107, jer na ovoj sednici, na kojoj se govori, da vas podsetim sve gospodo narodni poslanici, o budžetu Republike Srbije, najvažnijem zakonu u državi Srbiji za 2014. godinu i zaista vas molim da se vratimo na tačku dnevnog reda. Mislim da nije u redu da smo sinoć, svedoci ste vi gospodine predsedniče, nekolicina samo od nas smo sedeli ovde do ponoći i govorili o budžetu, a pojedini poslanici uđu, istresu šta imaju da kažu o Vladi, o tome ko, šta, kako vodi i ishvale svoje lidere itd. što mislim da zaista nije korektno prema nama koji se vrlo odgovorno i vrlo pažljivo pripremamo za ove amandmane, da govorimo o budžetu Republike Srbije i amandmanima koje smo pripremili. Zaista mislim da mnogi od ovih ljudi koji su govorili, sinoć nisu bili ovde. Evo gospodo građani Srbije, ko vas vodi, o čemu oni pričaju, a ne o budžetu, o čemu bi trebalo.
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Htela sam da se zahvalim u ime DSS što ste prihvatili ovaj amandman na član 38. Mogli ste da vidite da razmišljamo u duhu budžeta i želimo da ga popravimo. Ono što bih želela ovom prilikom da dodam jeste da u samom budžetu treba više voditi računa o transferima lokalnim samoupravama.
Dozvolite mi da podsetim i vas i građane Srbije da su ti transferi smanjeni sa 35 milijardi i nešto malo preko na 33 milijarde za ovu godinu.
Treba isto da znate da u nekim drugim zemljama se mnogo više sredstava izdvaja za lokalne samouprave. U Srbiji je to 7%, a od toga 3,5% za lokalne samouprave i 3,5% za Vojvodinu iz ovih nenamenskih transfera, dok je u Sloveniji, na primer, taj procenat oko 12%. Umanjeni su i ovi transferi dve milijarde lokalnim samoupravama, 700 hiljada AP Vojvodini.
Nedavno pod plaštom parafiskalnih nameta ukinute su naknade za vode, za šume, za puteve, za registraciju motornih vozila itd, koji su u značajnom delu išle u budžete lokalnih samouprava, ali to nisu svakako parafiskalni nameti zato što oni nisu na pamet bili regulisani da idu u budžete lokalnih samouprave, jer su se upravo koristili za održavanje lokalnih puteva, za zaštitu životne sredine, za borbu protiv elementarnih nepogoda, od požara, od poplava itd.
Morate da znate da, na primer, što se tiče lokalnih puteva, loši putevi znače manje investicija, samim tim manje privredne aktivnosti, manje posla i niži standard i lošiji uslovi života.
Složili smo se da svi mi želimo da unapredimo privrednu aktivnost i da forsiramo rast privrednog sektora itd, samo ne znam kako i na koji način, jer i ono malo investitora koje pokušavamo da privučemo tako što im dajemo subvencije za radna mesta neće hteti da dođu tamo gde je loša infrastruktura. Mi dajemo 300 miliona evra godišnje investitorima za zapošljavanje, a i dalje imamo preko 25% nezaposlenih. Htela sam da vas pitam kako i na koji način to da rešimo?
Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Ovo je zaista poslednji amandman na budžet, ali, na žalost, ne možemo ga završiti u veselom tonu.
Predložili smo da ovaj zakon stupi na snagu 1. januara 2014. godine, a ne kako stoji u predlogu ovog člana 42, jer zaista smatramo, obzirom da su specifičnosti Zakona o budžetu, da je potpuno normalno da on svakako stupa 1. januara. Ne može svakako stupiti pre toga.
U obrazloženju stoji da treba da se donesu određeni podzakonski akti, pa vi svakako sada, predstavnici ministarstva, pripremate te podzakonske akte i logično je da će oni isto stupiti 1. januara. Ne vidim razlog zbog čega je ovaj amandman odbijen, niti mislim da je to obrazloženje neko specijalno, koje bi moglo da me ubedi, pošto svakako Zakon o budžetu stupa 1. januara. Želim da vas podsetim jednu stvar, da mi, ako ne budemo izvršili određene reforme, reforme javnih preduzeća, ako ne budemo izvršili reformu državne uprave, ako državna uprava i državna javna preduzeća i svi ostali korisnici budžetskih sredstava ne budu poštovali zakone koje ova Skupština donosi, ako ne budu poštovali zakone o rokovima novčanih transakcija, o javnim preduzećima, o platama itd, neće biti dobro. Dok god zarađuje Telekom, a pojedu to, na primer, „Petrohemija“, „Galenika“, EPS, „Železnica“ itd, mi svakako ne možemo ići dalje. Sve gubitke države u stvari pokrivaju građani Srbije, nešto kroz garancije, nešto iz budžeta, nešto se oprosti, neki ne plaćaju komunalije itd.
Samo želim još jednom da vam kažem da DSS će dati podršku svim dobrim i kvalitetnim reformama koje budete predložili u cilju oporavka pre svega srpske privrede i domaćih privrednika, ali čini mi se da to sada nije u ovom budžetu definisano i mislim da iz tog razloga ne možemo završiti u veselom tonu, ali uvek se nadamo da će ta nova godina da nam donese nešto bolje. Na osnovu ovog budžeta, čisto sumnjam.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vlade Vojvodine, koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 3. govori se o kreditima i mi smo predložili da bi Narodna skupština mogla da ima i ispunjava svoju kontrolnu ulogu, da dobije izveštaj o realizovanim projektima za koje su izdate garancije, odobreni zajmovi ili krediti itd, nešto slično što smo već danas čuli.
Znamo kolika su izdvajanja bila u prethodnom periodu za kamate na kredite. Jedna od mera Vlade, da podsetimo, jeste da se uzimaju jeftiniji krediti, odnosno da se vrši otplata skupih kredita jeftinijim kamatama od 2% do 3%, što mi svakako kao DSS podržavamo kao jednu od mera Vlade i smatramo da tako i treba raditi, jer ukupno 150 miliona evra ćemo uštedeti na jednu milijardu kredita.
Ono što je ministar u ranijem periodu govorio, a ima veze sa ovim jeste da se zalaže i sama Vlada menja koncept, a i ministar se zalaže za drugačiji način finansiranja projekata putem modela javno-privatnog partnerstva i koncesija, pa me interesuje da li je nešto urađeno na tu temu? Da li ste vi već pokrenuli neke infrastrukturne projekte koji se ovim modelima finansiraju? Koliko trenutno koristimo ove modele za finansiranje infrastrukturnih projekata i da li mislite da postojeći zakoni zadovoljavaju potrebe mogućnosti realizacije na ovaj način?
Smatram da ulaganje u investicije je samo ono što može da nam vrati sredstva i jedino zaduživanje na taj način, odnosno u svrhu investiranja koje će generisati novi novac i proizvodnju ili radna mesta itd. može da ima smisla. Ništa drugo ne može.
Kada usvajamo zakone o davanju garancija, o kreditima, mi kasnije nemamo informaciju o tome šta se dešava sa tim projektom, dokle je stigao itd. pa između ostalog zbog toga je ovaj naš amandman, pa vas molim da ga još jednom razmotrite.
Zahvaljujem.
Htela bih da se zahvalim ministru i Vladi što je amandman prihvaćen.
Naime, on kaže sledeće; „Nacionalni IPA koordinator će dostavljati izveštaje o rezultatima projekata koji se finansiraju od sredstava iz EU Narodnoj skupštini jednom godišnje“, što je zaista dobro, jer mi moramo da znamo kako se troše ova sredstva od EU.
U prethodnom period ne znamo kolike su te cifre o kojima govorimo, koje smo dobili bilo kroz grantove, bilo na neki drugi način od EU.
Isto tako smatramo da Srbija mora da iskoristi sve mogućnosti, da uzme sva moguća bespovratna sredstva kako bi mogla da realizuje projekt,e pre svega modernizacije i unapređenja svoje administracije i dostigne svakako najmodernije standarde najrazvijenijih zemalja u svetu, uz dodatne napore da se investira u sve one grane privrede koje mogu da generišu sredstva, tako da mislim da će ovo biti odlično.
Zahvaljujem se u ime poslaničke grupe DSS na prihvaćenom amandmanu.
U članu 5. predložila sam da se izmene sleće stavke: da se izgradnja graničnih prelaza u Republici Srbiji, konkretno graničnog prelaza Kotroman, uveća za 80 miliona dinara, jer kao što ste možda imali prilike da vidite u prethodnom budžetu planirana su sasvim dovoljna sredstva za izgradnju ovog graničnog prelaza između Bosne i Srbije.
Trebalo je da se započnu radovi, međutim ti radovi nisu započeti. Predložila sam da se iz dela Modernizacije informacionog sistema Poreske uprave oduzme 80 miliona dinara i da se stavi na ovu stavku, ali to nije ni napamet, ni bez veze, niti sam želela da remetim da citiram nove sistemske softverske licence i prateću informacionu komunikacionu opremu koja će da unapredi naš poreski sistem.
Kako sam videla iz analize, u prethodnoj godini je planirana bilo milijardu i 175 miliona i nešto malo više za ove svrhe, a potrošeno je čini mi se milijardu, pa sam mislila, pošto je ove godine planirano milijardu i 185, da će se taman negde oko milijardu potrošiti i ove godine i da ima prostora da 80 miliona prebacimo za izgradnju graničnog prelaza Kotroman, jer verujte, veliki je problem.
U pograničnim delovima svake zemlje ima u stvari najviše kriminalnih aktivnosti, a sam ministar kaže da se mi najviše borimo protiv šverca i mere štednje. I mi kao DSS pomažemo vam i govorimo vam koje bi mere štednje mogle da se ostvare – problemi države u sivoj ekonomiji, u švercu duvana i goriva u pograničnom području. Ako mi to eliminišemo kaže ministar da ćemo uštedeti oko 150 miliona evra.
Evo načina da uštedimo. Ako budemo unapredili ovaj granični prelaz iz razloga štednje, iz razloga uvećanja prihoda od carina koje rapidno padaju u prethodnom periodu, očuvanja bezbednosti zemlji, mi možemo da stvorimo optimalne uslove da ti carinici i policajci, na primer, na Kotromanu obavljaju svoju dužnost i čuvaju svoju zemlju kako u smislu štednje, tako i u smislu bezbednosti. Zaista vas molim da još jednom razmotrite mogućnost ovakve preraspodele sredstava. Hvala.
Poštovani predsedavajući, zaista se radujem što sada imamo direktan prenos, pošto moja baba Stana u selu nema internet, pa se zaista radujem što će moći sada da prati izlaganje.
Stvarno mislim da bi trebalo razmotriti ovaj amandman koji je podnela DSS na član 5, obzirom da smo govorili o tom IT sektoru, jer zaista sam se dosta pripremala za ove amandmane i mislim da svaki od njih treba dobro razmotriti.
Ponoviću još jednom, za modernizaciju informacionog sistema Poreske uprave u prošloj godini, 2013. budžetom je planirano 1.175.000.000 i planirano je u 2014. godini 885.000.000, 2015. godini, a onda je to preneto u 2014. godini 1.185.568.000, pa u 2015. godini 981 i kada sam ja to sve sabrala i oduzela, videla sam da oko milijardu dinara, je potrošeno za modernizaciju informacionog sistema.
Očekujem da će tako biti i u ovoj godini, da neće moći više da se potroši, tako da 185.000.000 i od tih, 80.000.000 da se opredeli za početak radova na graničnom prelazu Kotroman, jer za granični prelaz Kotroman, da građani znaju, u 2013. godini je planirano 42 miliona, a u 2014. godini 108, pa 107 u 2015. godini, prethodnim budžetom, u ovom planu kapitalnih investicija, dok je ove godine planirano 11 miliona.
Kada to uporedimo, a u sledećoj 750.000 i kada to vidimo, onda vidimo da ništa ne može da se uradi, ono što kažu svi ovi koji rade finansije, to ste samo ostavili da se ne bi ugasila ova pozicija, da ostane takva kakva jeste, a sa 80.000.000 neće ništa da čini ovamo i nećemo na taj način da poremetimo ni Poresku upravu, niti ćemo umanjiti značaj nove sistemske softverske licence i prateće informaciono-komunikacione opreme, već ćemo svakako imati mogućnost da započnemo zaista borbu protiv sive ekonomije i na taj način uštedimo ministre, kao što ste rekli do 150.000.000 evra.
Stvarno mislim da je ovo svrsishodan i vrlo štedljiv amandman, jer je racionalno, ne znači samo ekonomičan, ponekad znači i razumno.