Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandar Pejčić

Govori

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, kada je bila rasprava u načelu, gospodine ministre, vi i premijer Ivica Dačić govorili ste da će ovaj budžet uticati na standard građana, da će morati da se štedi, da će racionalno i realno da se troše sredstva. Međutim, neke stvari i primeri u ovom budžetu vas demantuju. Tako u članu 7, a odnosi se na Ministarstvo pravde i državne uprave, razdeo 23, funkcija 111, program 601, projekat 001, ekonomska klasifikacija 451, iznos 270 miliona dinara. U prošlom budžetu, budžetu za 2013. godinu, ova cifra nije postojala i mi vas pitamo – za šta je namenjeno ovih 270 miliona?
Složićete se sa mnom, nije uopšte mala cifra. Verovatno za određene subvencije, administracije, ali očekujemo od vas odgovor i recite nam za šta su namenjena.
Hteli smo da ova sredstva prebacimo na resor Ministarstva sporta i omladine, vezano za kapitalne investicije i izgradnje sportskih dvorana u ruralnim i siromašnim sredinama.
Na taj način bi se postigao višestruki pozitivan efekat, pre svega, animirala bi se omladina, uključivali bi se u nove klubove. U uzrastu preškolskog i osnovnoj školi mnoga deca imaju deformitete. Na taj način bi se postigao taj zdravstveni efekat zato što bi imali mogućnost da koriguju te svoje efekte. Migracija bi se sprečila, mnoga omladina, mnogi zainteresovani za bavljenje sportovima ostali bi tu na selu u ruralnim sredinama. Znači, to su sve pozitivni efekti zbog čega smo mi podneli ovaj amandman.
Ja vas na kraju pitam - da li vam je bitna subvencija administracije, tj. da administracija pojede ova sredstva ili vam je bitnija sreća deteta? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, ministre, mislim da je namera moje koleginice Jefić izuzetno nekorektna prema gađanima Leskovca.
Prvo moram reći da sam niški student i znam u kakvoj situaciji je uopšte Grad Niš i građani Niša. Imam tamo i članove porodice. Tamo imam i prijatelje, rodbinu i znam sa kakvim problemima se susreću. Međutim, nekorektno je viriti u tuđi novčanik, a još više zahvatati iz tog novčanika, naročito ako smo komšije.
Između Leskovca i Niša je 45 kilometara. Grad Leskovac je peti grad u Srbiji. Ima 165 hiljada stanovnika i 144 naseljenih mesta.
Znam da je ovih 33 milijardi, koje su namenjeni za nenamenski transfer, možda nepravilno raspoređeno, ali mislimo da ova sredstva koja su opredeljena za Grad Leskovac i te kako pripadaju građanima Leskovca.
Pretpostavljam da će svi dobronamerni ljudi glasati protiv ovog amandmana. Iskreno rečeno, i ja ću biti protiv ovog amandmana, jer nismo našli nikakvu korektnu argumentaciju. Zahvaljujem.
I te kako sam shvatio suštinu, gospođo Jefić.
Međutim, moram vam reći da sam iznenađen ovim vašim amandmanom i namerom zato što ste mogli da uzmete, recimo, sredstva od građana Beograda, koji imaju najviše sredstava. Oni prave jedan most od milijardu dinara. Zašto niste uzeli od njih?
Zašto niste uzeli od 147 agencija koje mogu, zbog delokruga svog posla, da se svedu na 30? To su sredstva koja ste mogli da opredelite prema Gradu Nišu. Zašto, recimo, niste uzeli sredstva od mnogih nevladinih organizacija? Samo na kontu Ministarstva pravde postoji 2,5 miliona evra za nevladine organizacije. Dakle, mogli ste da uskladite sve te stvari i da sredstva opredelite za Grad Niš, a ne da otimate od siromašnog Leskovca. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući
Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, dobro je što je Vlada uvidela svoju grešku i što je jednim amandmanom brisala članove 38, 39. i 40, jer su sva tri člana u koliziji sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Kad je reč o ovom amandmanu, odnosno ovim članom 39. na zakon o budžetu je prvobitno bila data izuzetno velika mogućnost i stepen moći nad javnim subjektima ministru finansija, u ovom slučaju vama, gospodine Krstiću. Dobro je što je Vlada uvidela da je pogrešila i što je pre svega brisala ove članove. Zapravo, Vlada je u Zakonu o budžetskom sistemu predvidela telo koje će se baviti naknadnim zapošljavanjem.
Međutim, ja bih podsetio sve vas ovde da je svojevremeno, dok je na vlasti bila DSS predsednik Vlade je bio Vojislav Koštunica, formirana Služba za upravljanje kadrovima, čiji je prvobitni zadatak bio da se bavi upravo kadrovima, kadriranjem, da se bavi raspisivanjem konkursa, sprovođenjem tih konkursa, znači internom berzom unutar državne uprave. Međutim, ovim Zakonom o budžetskom sistemu vi ste devalvirali tu službu za upravljanje kadrovima koja sada ima negde oko 80 upošljenika.
Opet kažem, dobro je što je Vlada prepoznala da je napravila grešku i što je uložila ovaj amandman da bi brisala članove 38, 39. i 40. Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, ministra nema, nadam se da će doći u toku moje rasprave. Kada pogledate ovaj predlog budžeta, videćete na rashodnoj strani, na izdatke za međunarodne organizacije da je taj procenat povećan za 115%. U rebalansu budžeta u 2013. godini, on je iznosio milijardu i 155 miliona, dok ovim predlogom budžeta, predviđeno je dve milijarde i 508 miliona.
Mi iz DSS se ne slažemo sa ovom konstatacijom ministra finansija, da ne ovoj rashodnoj strani stavi ovoliki iznos za međunarodne organizacije, jer mnogi od njih primaju i sami sredstva od EU, zatim povodom pojedinih projekata, vezano za međunarodnu saradnju, dobijaju određena sredstva.
Mi smo ovim amandmanom preusmerili sredstva na fond za mlade talente, a vi dobro znate da je taj fond formiran još u vreme Vlade Vojislava Koštunice i trebalo je da pomogne mladim intelektualcima da se školuju, a kasnije na neki način to i vrati državi.
Mislim da je i sam ministar bio korisnik tih subvencija.
Dakle, prethodne tri godine nisu se povećavala sredstva na konto fonda za mlade talente i iz tih razloga podstaklo nas je da mi određena sredstva povećamo fondu za mlade talente. Podsetiću vas da je Srbija zemlja na visokoj stopi po odlivu mozga. Svetski ekonomski forum je vršio neku analizu, ankete i od 144 zemalja koliko se te zemlje brinu za svoje mlade talente, za svoje intelektualce, Srbija je na 141 mestu.
Takođe, moram reći da od 1990. godine do dana današnjeg, negde oko 300 hiljada intelektualaca se iselilo iz Srbije. Dakle, Srbija je na gubitku, jer ako njihovo školovanje košta 300 hiljada evra da bi dobili status intelektualaca ili dr nauka, izgubila negde oko devet milijardi evra u ovih 20-ak godina.
Zato smo mi pokušali, pre svega, Vladi da ukažemo na činjenicu da ti mladi talenti moraju da ostanu ovde u Srbiji i da Vlada mora da učini nešto kako bi ih motivisala da ostanu ovde.
S obzirom da je demografska situacija u Srbiji izuzetno loša, mi smo četvrti narod po starosti u Evropi, a deseti u svetu. Ako se nastavi ovim tempom, mi ćemo jednog dana izumreti.
Takođe nam nije jasno zbog čega ministar nije prihvatio ovaj amandman ili je to zbog moratorijuma na zapošljavanje u naredne dve godine, pa jednostavno i on i Vlada kažu, ta sredstva za fond za mlade talente ne treba, jer i onako neće moći da se zaposle u naredne dve godine. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, i ja se javljam po Poslovniku, po članu 255, a radi se o javnosti rada Skupštine.
S obzirom da je prekinut prenos Skupštine i s obzirom da su mnoge poslaničke grupe iskoristile gro vremena koje imaju, nadam se da ćete sutra moći mnogo lakše da radite i mnogo ćemo više amandmana preći po ovom zakonu.
Zakon jeste bitan, jedan od najbitnijih zakona koji se usvaja ove godine i iz tih razloga i ja se pridružujem sugestijama gospodina Janka da u ovom trenutku prekinemo rad Skupštine, a vidim da se slažu i poslanici opozicije i pozicije, te da nastavimo sutra.
Gospodine generale, nadam se da ćete prihvatiti ovu sugestiju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, drage kolege poslanici, moja koleginica Gorica Gajić i ja uložili smo amandman na član 3, odeljak A, redni broj III, gde smo tražili da se tačka 3. briše. Dakle, prilikom usvajanja prethodnog rebalansa, jedna od reformskih dostignuća, kako su isticali, je to da više neće biti garancija države, vezano za likvidnost određenih preduzeća. Mi smo kao stranka to pozdravili, pohvalili.
No, stvari stoje drugačije. Kada smo otvorili novi predlog budžeta, videli smo da u članu 3. ponovo stoji garancija za likvidnost EPS-a od 100 miliona evra. Dakle, mi kao stranka smo protiv toga i to smo vam rekli kada smo razgovarali sa vama, jer smatramo da ste suviše mnogo dali garancija „Srbijagasu“ i „Železari Smederevo“, a evo i EPS-u. Po toj analogiji trebali ste da date svima onim preduzećima koja nisu likvidna, a ima ih puno po Srbiji. Čuli smo ovde „14. oktobar“. Dakle, na taj način ste diskriminisali njih, a dali mogućnost određenim preduzećima i sistemima da mogu da podele plate, jer ovde u ovom predlogu budžeta ne vidimo analizu poslovanja EPS-a, ni analizu restrukturiranja, ni analizu korišćenja para od strane menadžmenta i mi pitamo – gde će ta sredstva otići?
Ovde je povedena diskusija, vezano za obilaznicu oko Niša, pa upravo su tamo mogli da odu ova sredstva od 100 miliona evra koje je država dala kao garanciju za ovo javno preduzeće. Dakle, gospodine ministre, očekujemo u buduće od vas da učite od najboljih. Znate da je ministar finansija svojevremeno bio Laza Paču i da je on svojevremeno svom suverenom rekao da neće dati sredstva za određene projekte. Zato mi od vas očekujemo da lupite šakom od sto i da političkom establišmentu kažete jasno – nema sredstava više za to. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, malopre sam reklamirao Poslovnik, ali bili se odsutni. Radi se o javnosti rada. Član 255. S obzirom da je prekinut televizijski prenos, a ova tema je izuzetno interesantna za građane Srbije, jer je ovo najbitniji zakon koji se donosi ove godine i s obzirom da su mnoge poslaničke grupe potrošile gro vremena, nadam se da ćete usvojiti ovaj moj zahtev i zahtev svih poslanika, verovatno, koji su ovde, da sednicu nastavimo sutra. Mislim da će i vama biti puno lakše, da će amandmani puno brže prolaziti, jer su poslaničke grupe istrošile, kao što rekoh, gro vremena. To je moja sugestija. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, u članu 5. kapitalni izdatak koji je planiralo Ministarstvo omladine i sporta za izgradnju košarkaške dvorane, predviđen za 2016. godinu, u iznosu od 105 miliona dinara, prebacuje se na 2014. godinu za iste nemane - izgradnja košarkaške dvorane.
Zapravo, Vlada Republike Srbije već duže vreme planira sredstva za izgradnju košarkaške dvorane, ali ta sredstva nikako da realizuju i taj projekat nikako da se realizuje.
Osim ove košarkaške dvorane, sigurno je atletičarima potrebna jedna zatvorena dvorana, da ne bi, pre svega u zimskom periodu, išli u inostranstvo, da tamo treniraju i postižu vrhunske rezultate.
Naime, prethodna ministarka sporta, odnosno još u vreme kada je bila Vlada Mirka Cvetkovića, gospođa Snežana Marković je imala razumevanja za košarkaše „Partizana“ koji su učestvovali na fajnal-foru 2009. godine i obećala je da će sala početi da se izgrađuje 2010. godine i da će biti izgrađena do 2012. godine. Do dan danas ta sala niti je počela da se gradi, niti bilo šta.
S obzirom da sad Srbija ima dva kluba koja se takmiče u Ligi šampiona, mi smatramo, gospodine ministre, da su ta sredstva i te kako potrebna za izgradnju te košarkaške dvorane, za kvalitetne treninge. Ta hala je predviđena za treninge i predviđeno je da ima 400 sedećih mesta, da ima teretanu i ostalu logistiku za vrhunske sportiste.
Naš predlog amandmana je pre svega bio da se sredstva koja su opredeljena do 2016. godine opredele odmah 2014. godine i da se počne sa izgradnjom 2014. godine. Mislim, s obzirom da je početak građevinske sezone u martu, da bi ta sala mogla da se izgradi za jednu godinu, tako da bi naši košarkaši, Košarkaški klub „Partizan“ i Košarkaški klub „Crvena zvezda“, i te kako imali optimalne i kvalitetne uslove za takmičenje.
Dakle, to je bio naš smisao amandmana. Meni je žao što ga niste prihvatili, a pretpostavljam da je žao i sportistima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine Stefanoviću. I ovo je replika, s obzirom da je gospodin ministar odgovarao načelno svima. Ja sam imao dva amandmana na član 3. i na član 5, s obzirom da je Vlada dala garancije za likvidnost određenih preduzeća, ovog puta pričam za EPS, za šta će se tih 100 miliona evra upotrebiti i ono o čemu još želim ovde sa vama da razgovaram je izgradnja te košarkaške dvorane, s obzirom da imamo zaključak Vlade od 2010. godine, da će ona početi da se gradi 2010. a da će biti završena 2012. godine.
Da li postoji uopšte mogućnost da se projekat realizuje i počne 2014. godine i da li postoji mogućnost da se realizuje te iste godine, ili kako ste vi naveli da će to biti do 2016. godine? Između ostalog, rekao sam i da je velika potreba vrhunskih sportista, košarkaša, za tom halom, s obzirom da imamo dva tima koja igraju sad u superligi i da će njima adekvatni uslovi i te kako biti potrebni za kvalitetan trening. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Vlade, predstavnici ministarstva, moram da kažem zarad javnosti da mi nismo podnosili amandmane na zakon o privatnim detektivima. Mislimo da je zakon loš i da je trebalo da se doradi, pa tek onda da uđe u skupštinsku proceduru.
Kada je reč o ovom zakonu o privatnom obezbeđenju, DSS je i te kako reagovala ovde amandmanski. Kada je reč o ovoj materija, svima je jasno da ova materija nije jasna, niti je razjašnjena u našem zakonodavstvu, pa čak ni sama država ne zna određene podatke, niti koliko ima agencija, niti koliko ima radnika uposlenih u tim agencijama koje obezbeđuju. Čak ne znam ni koliko poseduju oružja.
Moramo istaći, takođe, da je stopa nepoverenja građana Srbije u privatno obezbeđenje velika 25%. Zbog toga smo skloni da kažemo da je Srbiji potreban jedan dobar zakon, kako bi regulisao ovu materiju, ali sagledavajući njene specifičnosti i kompletnu situaciju momentalno u Srbiji.
Vidim da ste ovde, gospodine ministre, koristili određena iskustva zemalja u okruženju, zemalja Evrope, zemalja sveta i to je dobro. Međutim, opet kažem, trebali smo da napravimo jedan zakon karakterističan za naše podneblje. Mnoga udruženja koja vode agencije i privatna obezbeđenja su desetak godina čekala na ovaj zakon, čekala da se daju neke osnove, neke smernice vezano za ovu materiju.
Konkretno, mi smo predložili na član 9. određen amandman. Član 9. govori o vrsti licinci i uslovima izdavanja licenci za pravna lica i preduzetnike, gde smo zatražili od zakonopisca da posle tačke 4. obriše tačke 5. i 6, a vezano je za licencu za vršenje poslova planiranja i sistema tehničke zaštite. Smatramo da su suvišne tačke 5. i 6. ovog člana, jer je to sve sublimirano i ujedinjeno u tačku 4. To je bila naša sugestija, amandmanska reakcija povodom ovog člana. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, DSS, kada je reč o ovom zakonu, reagovala je amandmanski i nijedan amandman nije prihvaćen. Osam amandmana smo podneli. Dobro, možemo da se složimo da možda nisu bili u skladu sa razmišljanjem zakonopisca, međutim, mi smo rekli da Srbija treba da dobije jedan kvalitetan i dobar zakon kada je u pitanju privatno obezbeđenje. Čak smo i rekli da je dobro što je država stavila šapu na određene procese stvarajući registre i licencirajući određena lica koja će biti radnici tog privatnog obezbeđenja.
Moja koleginica Donka Banović je u principu rekla zbog čega smo mi amandmanski reagovali na ovaj član 12. jer smatramo da služenje vojnog roka nije prava mogućnost da neko ne bi dobio na jedan kvalitetan način licencu. Mi mislimo da bi trebali da prođu jedan kurs rukovanja pištoljem da bi mogao da dobije licencu, a da nije samo preporuka da je odslužio vojni rok.
Mnogi od nas su ovde služili vojni rok i sećaju se da nikad u vojsci nisu baratali pištoljem ili su pucali iz puške. To je jedan od razloga zbog čega mi predlažemo da se ova odredba u članu 12. briše.
Gospodine ministre, moram istaći da su mnogi radnici obezbeđenja zloupotrebljavali tu mogućnost što su nosili pištolje i mnoga druga naoružanja i bahato se ponašali na određenim mestima, lako vadili te pištolje, pucali u nedužne ljude.
Dakle, da bi dobili licencu za nošenje pištolja i kratkih cevi, mi predlažemo da ovo ne bude jedina preporuka, a vi ste u obrazloženju napisali da bi se popularizovao dobrovoljni odlazak u vojsku. Gospodine ministre, dobro znamo da mnogi ljudi dobrovoljno idu u vojsku da bi upisali policijsku akademiju, a ne da bi bili u privatnom obezbeđenju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, da pojasnim šta su hteli autori ovog amandmana da kažu ovim amandmanom. Zapravo, pročitaću ga zbog javnosti, a odnosi se na zakonsku odredbu - poslova fizičke zaštite. On glasi – za vršenje poslova fizičke zaštite pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje mogu posedovati poluautomatsko oružje, pištolj kalibra 9mm, kod kojeg se jednim povlačenjem obarača može ispaliti samo jedan metak.
Dakle, šta ako privatno obezbeđenje, koje štiti određeno lice, napadne više njih? On mora da ima alternativno rešenje da bi odbranio sebe i da bi odbranio ljude koje štiti. To je bila naša namera, da na jedan način pomognemo radnicima obezbeđenja kako bi zaštitili i sebe, a i ljude koje štite. Vi ste nam, gospodine premijeru, objasnili na koji način ide ovaj zakon, odnosno u kom pravcu i da ćemo uskoro, možda i pred ovom Skupštinom imati jedno ovakvo zakonsko rešenje. To je bila naša namera, da jednostavno zaštitimo i radnika i fizičko lice koje on obezbeđuje. Zahvaljujem.
I ovaj član zakona, a to je član 53, odnosi se na upotrebu fizičke snage. Mi smo zahtevali da se pre nego što se izvrši napad od strane radnika obezbeđenja on identifikuje i na taj način upozori sve one ljude koji ga napadaju ili pojedinca koji napada njega ili lice koje on obezbeđuje fizički, da se identifikuje i na taj način da posle toga on može da reaguje. Mislim da ovaj amandman možete prihvatiti, gospodine ministre, jer ćete na taj način olakšati i radnicima obezbeđenja da mogu na kvalitetan način da vrše svoj deo posla. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, moram reći da nisam poslanik Zlatiborskog okruga i nisam poslanik iz Sjenice, ali na zahtev mnogih građana, članova i simpatizera, morao sam da reagujem amandmanski što se tiče ovog zakona.
Suština ovog zakona je to da zahtevamo da se osnuje javno tužilaštvo u Sjenici za područje Osnovnog suda u Sjenici, jer mislimo da je celishodno da se javno tužilaštvo osnuje za područje jednog osnovnog suda a ne više, kao što je sada. Opština Sjenica je opština koja ima 35.000 građana, preko 100 naseljenih mesta i jedna je od najnaseljenijih mesta u Evropi. S obzirom da je to rubno područje i da se u tom području permanentno odvija šverc oružja, narkotika i ljudi smatramo da je osnivanje javnog tužilaštva za područje Osnovnog suda u Sjenici i te kako bitno. Zahvaljujem.