Poštovane dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege, mada nas ovoga puta nema baš puno u sali, ali nadam se da će i ostali pristići, na dnevnom redu su izmene Zakona o autorskim pravima.
Želim u startu da zahvalim kolegama koje su govoreći o ovom zakonu naglasile da je to predizborno obećanje URS. Verovatno ne bih počela govor sa takvom konstatacijom, ali obzirom da su se svi potrudili da to istaknu, želim da im zahvalim, imajući u vidu činjenicu da su govorili kao da su dobili "mesidž boks" od moje stranke. Da, to jeste predizborno obećanje URS i ne vidim ništa loše u tome da političari u Srbiji ispunjavaju svoja obećanja. To jeste cilj kada preuzmete odgovornost u određenoj oblasti.
Ovo nije samo predizborno obećanje URS. Želim da kažem da ova vlada radi kao tim, radi zajednički i da svaka stranka u ovoj vladi namerava da ispuni svoja predizborna obećanja. Razumem da to možda zvuči čudno. Razumem da neki poslanici, oni su tako i rekli, da govorimo, da radimo kao da će sutra biti izbori. Da, to jeste jedna od osnovnih ideja i moto ove vlade, a to je da sva predizborna obećanja u što kraćem roku budu ispunjena i da sve politike koje smo obećali građanima budu sprovedene. Mi to apsolutno doživljavamo kao kompliment.
Što se tiče brojnih primedbi koje su kolege imale na zakon, želim da kažem da postoje amandmani na ove zakone i da će neki od tih amandmana biti verovatno usvojeni, kao što se u dobroj praksi dešavalo i tokom prethodnih dana dok smo razgovarali o ekonomskim zakonima.
Jedan od mojih kolega je juče rekao da to kada se amandmani usvajaju, da to onda znači da zakon nije dobar i da Vlada nije pripremila dobar zakon. Upravo suprotno, kada se amandmani usvajaju u Skupštini, to onda znači da Skupština radi svoj posao, to onda znači da Vlada i Skupština imaju pravi odnos koji je definisan samom suštinom demokratskih procesa u našoj zemlji.
Da se podsetimo, Skupština nije ovde produžena ruka Vlade, Skupština nije ovde da glasa po definiciji, odnosno skupštinska većina, za ono što je predložila Vlada. Skupština je ovde da unapređuje, poboljšava predloge Vlade i ona jeste zakonodavac, dakle, odgovorna za zakone koje donosi. Zbog toga je jako dobro da se amandmani u Skupštini usvajaju.
Što se tiče primedaba o usklađenosti zakona sa pravom EU, takođe, želim da naglasim da ovo sasvim sigurno nije Vlada koja će osporavati put naše države ka EU. Upravo suprotno, ovo jeste Vlada za čijeg mandata će biti započeti pregovori sa EU. Ova vlada neće učiniti ništa da to bude osporeno. Ovaj zakon svakako nije na tom putu. Ovaj zakon jeste upravo na putu evropskih integracija i olakšavanja poslovanja u Srbiji, ali i poštovanja autorskih prava.
Zašto ovaj zakon nije protiv autora? On definitivno nije protiv autora zato što će autori dobiti sređenu oblast u kojoj rade, zato što će dobiti više novca za svoja autorska dela i izvođenja i zato što će tačno znati koja su njihova prava i koji je deo novca koji njima sada pripada. Do sada to nije bilo tako. Do sada je ova oblast bila prilično neuređena uprkos postojanju zakona i postojale su nakon kontraverze. Neko je već naveo neke od njih, kao što je recimo "Egzit", a pomenula bih i jedan drugi sjajan festival sa juga Srbija, a to je "Nišvil", gde takođe izvođači sami izvode svoja dela, a nakon toga organizatori moraju da plate ogromne sume za autorska prava. Kako kaže jedan od organizatora – ispada da autori plaćaju sami sebi.
Takođe, moram da kažem da je bilo velikih sukoba između organizacija koje štite autorska prava i samih autora, da smo mogli po medijima, štampi, internetu da pratimo brojne rasprave na tu temu. Evo, dobila sam dozvolu od jedne grupe autora da mogu i da ih pomenem, a to je poznata grupa "Sars", koja izvodi svima dobro poznatu numeru "Buđav lebac", koja je, kako smo svi mogli da pratimo u medijima, za svoja autorska prava dobila 16,5 dinara naknadu, za numeru koju svi napamet znamo, koju znaju sva deca u Srbiji i koja se sluša preko svih medija. To je način na koji su štićena autorska prava. To nije dobro i to tako ne može da bude.
Oni su od organizacije koja je trebalo da štiti njihova prava dobili podatak da je njihova numera na jednom od beogradskih radija izvođena jednom, a od samog tog radija dobili su podatak da je ona izvođena više stotina puta, što znači da je postojao potpuni nered u tome koliki je broj izvođenja, kolike su naknade, ko ih ubira, kako se plaća autorima, koji autori dobijaju. Dakle, tu je vladao, mogu slobodno da kažem, jedan nered i haos koji će ovim zakonom biti u potpunosti otklonjen.
Sa druge strane, Unija poslodavaca takođe je imala brojne primedbe, smatrajući da apsolutno ne postoje uređena pravila o tome koliko naknadi treba da plaćaju i kome tu naknadu plaćaju, pa je bilo brojnih komentara sa njihove strane, bilo je i protesta od strane ugostitelja u Beogradu, koji su izražavali svoje nezadovoljstvo postojećim stanjem.
Recimo, jedan predstavnik Unije poslodavaca kaže: "Građani nisu informisani dovoljno da bi se odbranili od bezakonja koje se sprovodi pod parolom zaštite autorskih i srodnih prava, reportoar koji zastupaju ovlašćene organizacije trebalo bi da bude javan, da svi znaju za koje tačno muzičke numere treba da plate naknadu. Ovako ispada da oni zastupaju svu muziku sveta, a to kome su, od kada postoje, uplatili tu naknadu, proglasili su poslovnom tajnom", kaže ovaj sagovornik.
Kada su ugostitelji protestvovali, jedna sagovornica, vlasnica jednog ugostiteljskog objekta je rekla ovako: "Mi svi puštamo, uglavnom, internacionalnu muziku, da puštamo domaću znali bismo, imali bismo bolji uvid, jer se plaća našim autorima i jednostavno smatramo da je to preveliki iznos i želeli bismo da dobijemo izveštaje gde taj novac ide".
Ovo su bili problemi zbog kojih je trebalo rešiti neka pitanja u ovoj oblasti. Kao što sam rekla, ovo nije zakon protiv autora, na protiv ovo je zakon za autore, koji poboljšava trenutnu situaciju za njih. Takođe, ovo jeste zakon koji je u korist privrede Srbije.
Za autore, autori će tačno znati koliko novca treba da dobiju, zato što ovaj zakon uvodi obavezu elektronskih košuljica, koji će svaki mediji u Srbiji morati precizno da vodi. Znaće se koliko koji mediji pušta koju numeru i koliko za to treba da plati. Svaki izvođač će moći da prati koliko je njegova muzika izvođena. Osim toga, RRA će biti u obavezi da od januara sledeće godine, vrši kontrolu ovih izvođenja i punu evidenciju, kako bi autori mogli da imaju potpuni uvid u čitavu ovu situaciju.
Ono što ovaj zakon donosi privredi, o tome smo već puno govorili, privredi se donosi to da se sada za male zanatske radnje u potpunosti ukida obaveza plaćanja tzv. muzičkog dinara. Smatramo da je to potpuno u redu. Zašto bi neki obućar u Lebanu plaćao naknadu za muzički dinar? On možda i ne sluša muziku. Ako je sluša, onda ona sigurno nije u svrhu obavljanja njegove delatnosti. Jer, složićete se, niko u obućarsku radnju ne dolazi da bi slušao muziku, niti muzika podstiče na bilo koji način njegovu delatnost. S toga smatramo da je potpuno besmisleno da male zanatske radnje, koje nemaju nikakve veze sa muzikom, plaćaju muzički dinar.
Ovim će veliki broj malih zanatlija širom Srbije biti oslobođen ove obaveze i moći će da obavlja svoju delatnost, uz mogućnost da nešto i zaradi. Verujte, u mnogim krajevima Srbije, to je gotovo nemoguće.
Takođe, uvode se i promene kod ugostiteljskih objekata. To jesu oni objekti čija je delatnost povezana sa muzikom, u kojoj ljudi, između ostalog, i dolaze da bi slušali muziku, ili muzika doprinosi obavljanju njihove delatnosti. Ali, ovde se takođe uvode i kriterijumi koliko će se plaćati, u zavisnosti koliki je to objekat, koliko ljudi dolazi u njega, koliko ljudi praktično sluša tu muziku i konzumira, a isto tako, i u zavisnosti od toga gde se taj objekat nalazi. Ne mogu biti iste naknade za neki mali kafić u Lebanu, u mom kraju, ili neki veliki ugostiteljski objekat u centru Beograda.
Moram da vam kažem da, recimo, mogu da postavim i nagradno pitanje – koliko košta kafa u Lebanu? Verujte mi, iznenadili biste se. To ne prelazi sumu od 20, 30 ili 40 dinara, u zavisnosti od toga koji je objekat u pitanju. Prosto, nemoguće da jedan takav kafić površine, recimo, do 50 metara kvadratnih treba da plati, po sadašnjem zakonu, tri hiljade dinara za izvođenje muzike. Sada će to biti značajno smanjeno i objekti do 50 metara kvadratnih će plaćati 45% manje, skoro 50% manje nego što su plaćali do sada, i to je negde oko 1.700 dinara.
Ovo su neke najznačajnije novine koje zakon donosi. Duboko verujemo da je to, pre svega, za korist autora, ali isto tako i u korist privrede Srbije. Sa uverenjem da to zaista jeste od opšteg interesa URS će, ispunjavajući svoja predizborna obećanja, glasati za ovaj zakon. Hvala.