Bez ičeg ličnog, verujem da osećate kao da su prekršeni članovi Poslovnika onog trenutka kada vam se ja, sa stanovišta programa "Zajedno za Kragujevac" ili politike poslaničke grupe G17 plus, obratim sa ove govornice. Tu nema ničeg ličnog, to su principijelne neusaglašenosti.
Vrlo je važno razumeti, zbog javnosti koja ovo prati, da ja, kao poslanik u prvom mandatu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ničim nisam bio tako impresioniran u upoznavanju nacionalnog parlamenta izbliza, kao njegovom stvarnom organizovanošću i profesionalizmom. Ono što javnost ne razume, jeste da se ovde ne dešava, ama baš nikad, ništa stihijski ni slučajno i da ovde nema nikakvog nereda, već kada se nered priviđa, to je zato što javnost nije upoznata sa interesnom strukturom koju poredak prati.
Dakle, mi već danima prisustvujemo operaciji koja se zove "navlačenje ludačke kape Narodnoj skupštini Republike Srbije", a koja treba da iskompromituje najviše telo građana Srbije u državi. Građani samo još treba da budu zavedeni pa da poveruju da je to zato što je politički sistem u zemlji višestranački i što se, eto, ne daj bože, odvajaju pare za to da se izdržava nešto tako kao što je Narodna skupština.
Naravno, građani Srbije nijednog trenutka ne bi smeli da budu zavedeni time, a to što se ne prozire što je važno iskompromitovati parlament, to je zato što, očigledno, nedostaju određene informacije.
Praporac sa te ludačke kape, kojim se najčešće lupalo, zvečalo i mlatilo sa ove govornice ovih dana bila je tema "Fijata". Da vam sasvim zvanično potvrdim ono što je i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj potvrdio u Kragujevcu, gostujući, ne kao što su mediji, svi do jednog, preneli na konferenciji za novinare posvećenoj "Fijatu" ili na sastanku sa sindikatima, što se i jeste desilo usput, nego gostujući na promociji Nacrta zakona o regionalnom razvoju, što izgleda mnoge boli pa se skriva, jer je to uvod u decentralizaciju Srbije. O tome se, izgleda, i kada je o "Fijatu" reč, radi.
Dakle, pravo je pitanje – zašto se gura trn u zdravu nogu i izmišlja problem gde ga nema? Zar treba nekome objašnjavati da, ako "Fijat" i bilo koje veliko zapadno preduzeće u uslovima finansijske krize ima problema sa investiranjem na Zapadu, baš zato mu je atraktivnija investicija na našem području?
Da li ste čuli saopštenja, nezvanična a ipak data na jedan fini način novinarima, kada su gosti iz Italije dolazili, rekli su - ne brinite, "Fijat" neće propasti. Nezvanično, ako bi se takvo čudo i desilo (naravno, Italija ne bi dozvolila da takav brend propadne), ako bi se to i desilo, možda bi to bilo tamo, ne u Kragujevcu.
Zašto se izmišlja problem tamo gde problem ne postoji i priviđa nerešavanje i nedešavanje ugovora koji se, ama baš u potpunosti, realizuje po planu i predviđenoj dinamici? Zato što nekome smeta odlivanje novca ka Kragujevcu ili zato što nekome smeta konkurencija na srpskom tržištu. Šta god da je, činjenica je da je to investicija koja predstavlja razvojnu šansu ove zemlje i predstavlja spasonosni dobitak za kulturu civilnog društva u Srbiji.

Vređanje dostojanstva ne izvire, ponavljam, iz nivoa lične motivacije. Očigledno je da su sukobi u konceptualizaciji, u razumevanju, u vrednosnim orijentacijama tako duboki, da izgledaju kao nepomirljive i nespojive tačke gledišta.
Naravno da nije normalno pregovore o poslovnoj politici jednog preduzeća voditi sa sindikatom. Zato što fabrike ne pripadaju radnicima.
To nije ova zemlja. To nije Republika Srbija, zemlja u kojoj fabrike pripadaju radnicima. Fabrike pripadaju vlasniku, a vlasnici su u ovoj zemlji ili privatnici ili javno preduzeće, pa postoji postavljen menadžment koji vodi poslove, a zna se koja su prava rada zakonom definisana i koja na osnovu toga sindikalno organizovani radnici treba da ostvaruju.
Inicijativa da se u svim medijima o poslovnoj politici diskutuje sa predstavnicima sindikata govori o jednom skretanju u pravcu populizma koji upravo treba da brine sve one koji su zainteresovani za reformski kurs države, za investicije i razvoj kao jedini angažovani, ispravni odgovor našeg društva i naše privrede na finansijsku krizu i stvarne socijalne probleme u kojima se nalazimo.
Uzgred rečeno, ponavljam, ma koliko zvučalo paradoksalno, nije teško objasniti da je svakom investitoru koji dolazi sa Zapada, gde je finansijska kriza pre i stigla, kada dolazi u državu gde se investicije priželjkuju, pa se oko toga svojim merama trudi lokalna samouprava, pa se partnerskim odnosom oko toga trudi Vlada, pa Vlada garantuje investicije, garantuje čak specijalne module za određene obrazovne profile koji su mu potrebni, on lepši ambijent za investiranje od toga ne može nigde naći. Upravo to i jeste smisao politike koja se bori za dovođenje investitora u zemlju. Tako da to ne zvuči ništa nelogično.
Druga je stvar da li neko ima ambiciju da provociranjem ove teme pokuša da dobaci do italijanske javnosti, ne bi li tamo neko rekao - ko to tamo zapošljava radnike po Srbiji kada ovde problemi nastaju. Ne možete tako. Tako se ne može tako veliki posao pokvariti i tako krupna stratifikacija poslova omesti, osim što se može zaluđivati i zbunjivati javnost i kompromitovati parlament.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministrice, u jednom od dela koje predstavlja ugaoni kamen evropske literature kaže se kako bi pojedine knjige mnogima bile jasnije i razumljivije kada ne bi imale za cilj da upravo budu toliko jasne. Zato što primena kriterijuma jasnosti i razgovetnosti štivo poprilično matematski formalizuje i udaljava od empirijskog, iskustvenog, životnog, svakodnevnog kriterijuma razgovetnosti.
Ako ste mislili da govorim o sebi, ne činim to, govorim o Predlogu zakona o javnim nabavkama, sa sklonošću u kojoj možda i ima nešto od identifikacije.
Prva potvrda i kompliment koji bih uputio predlagaču, tačnije zakonopiscu, jeste jedna besprekorna arhitektura jasnosti i razgovetnosti u izlaganju ovog zakona koju, nažalost, nemamo baš uvek priliku da vidimo u tekstovima naših zakona.
Pored ove vrednosti, koja nije tek estetsko pitanje elegancije, jer iz ove elegantnosti proizilazi i preciznost norme, naročita vrednost leži u činjenici da je ovo zakon koji reguliše oblast koju smo već regulisali, ali nakon petogodišnje primene postojećeg zakona mi samo uvežbavamo jednu praksu usavršavanja i potrebe za napredovanjem, što je, čini se, takođe vredno pažnje i jedan institut koji valja negovati.
Vrednost ovog zakona verovatno treba tražiti i u činjenici da on povećava odgovornost na strani onoga što zakon definiše kao naručilac, odnosno onih koji raspolažu javnim sredstvima, što je posebno značajna vrednost. Pozicija Uprave za javne nabavke, koja je u prethodnom periodu bila u znatno većoj meri regulatorna, sada to više nije, sloboda naručilaca je proširena, ali time je povećana njihova odgovornost, a zapravo to jeste i smisao afirmacije prava u jednom poretku i u državi.
Istovremeno, takva preciznost, elegantnost zakona zahteva i ekspertsku stručnost u njegovom tumačenju i primeni. Čini se da je obaveza da postoji poseban organ koji će se ovom delatnošću baviti sa stanovišta javnih funkcija, nešto što je i ranije trebalo da bude propisano, nešto što u razvijenijim sredinama postoji i danas, ali što svakako hoće pomoći u prevazilaženju problema koji u realnoj praksi i danas postoje.
Moglo bi se još mnogo toga na način komplimenta i uočenog poboljšanja nad ovim zakonom reći, ali mislim da je korisnije ako uočimo i određene probleme koje ovaj zakon donosi. Jedan od problema identifikovali smo na sastanku Odbora za kulturu i informisanje, a on se nalazi u činjenici da specifičnost indirektnih korisnika javnih budžetskih sredstava, čija je osnovna delatnost vezana za poslove kulture, nije prepoznata u dovoljnoj meri ni u tekstu ovog zakona.
Obavljali smo konsultacije sa dosta širokim krugom ustanova, koje upravo u ovoj oblasti vrše svoju delatnost zbog koje su osnovane i gotovo sve do jedne smatraju da bi upravo zbog specifičnosti te delatnosti u članu 7, gde se definišu oni na koje se zakon o javnim nabavkama ne primenjuje, i sami želeli da budu prepoznati.
Istini za volju, kada se u ovom, primećujem, ako ne grešim, i leksičkom poboljšanju u definisanju pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva, ranije se to zvalo, ako se ne varam, postupkom sa direktnom pogodbom, ako je samo estetsko poboljšanje u jeziku, uspešno je, ako ima i pravnog, onda su verovatno razlozi još dublji.
U članu 24. kaže se da naručilac može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, između ostalog i u slučaju ako zbog tehničkih, odnosno umetničkih razloga predmeta javne nabavke, ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku može ispuniti samo određeni ponuđač.
Nije sasvim jasno da li ovo pokriva svu složenost problematike zbog koje ustanove kulture traže svoje posebno prepoznavanje u članu 7.
Naravno, ne u onom delu gde one, kao pravna lica, imaju čitav obim poslova nevezanih za svoju osnovnu delatnost, ali upravo u onom delu gde se radi o bibliotečkoj delatnosti i nabavci knjiga koja ne može biti blagovremeno planirana i predviđena na godišnjem nivou iz sasvim konkretnih razloga dinamike izdavačke prakse koju biblioteke moraju da prate.
Kada je reč o pozorišnoj delatnosti koja ne može sistemom javne nabavke uvek birati valjda najjeftinije reditelje ili kakve, ili kada je reč o čitavom drugom nizu scenskih i umetničkih delatnosti vezanih za izvođačke umetnosti, budući da je veliki broj ustanova, naročito osnovanih sa nivoa lokalne samouprave koje ovu specifičnost poseduju, predlažem da iskoristimo Odbor za finansije koji o amandmanima raspravlja kao priliku da proverimo da li su problemi samo stvar neuspešne komunikacije, jezičkog nerazumevanja zakonskih poruka, ili zaista postoje previdi određenih specifičnosti koje se ne dadu šablonizirati, ukalupiti u zakonski definisan postupak javne nabavke.
Naravno, naša praksa ume da izgleda i tako da se postigne prećutni sporazum da se na takve stvari ne obraća pažnja, kako jedan od veterana parlamentarnog života, gospodin Nikola Novaković lepo kaže - prećutni sporazumi imaju tu lepu osobinu, jer za njih nikoga ne možete optužiti da je odgovoran, jer se ne zna ko je u dogovoru učestvovao, budući da je prećutan, ipak bih, pored ovako preciznog i kvalitetnog zakonodavstva, čini se, valjalo negovati preciznije institute nego što su prećutni sporazumi prenebregavanja neuočenih problema.
Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nisam planirao da diskutujem o ovom amandmanu, već sam želeo pažljivo da saslušam, ali ukazala se prilika da dam i nekakav doprinos, jer se u diskusiji po ovom amandmanu pokazalo kao značajno razumevanje pitanja vezanih za predsednika političke organizacije G17 plus i resornog ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Dinkića.
Pitanje vezano za dva kabineta, kabineta ministra i kabineta potpredsednika Vlade, i to pitanje čini mi se, gospodin Maraš, najpreciznije je aktuelizovao, kazavši kako bi, izvinjavam se što ne citiram, ali čini mi se da korektno parafraziram, kako bi to moglo biti opravdano određenom efikasnošću, ali bi voleo da čuje da li ima neko ko može da kaže u čemu je doprinos dotične osobe funkcionisanju privrede i sistema u ovoj zemlji.
Otud se, kažem, osećam kompetentnim, jer smo krajem prošle godine, moja politička organizacija "Zajedno za Kragujevac" i politička organizacija G17 plus gospodina Dinkića potpisali koalicioni sporazum i znali smo da ćemo zajednički nastupati na izborima na svim nivoima pre nego što je i napravljena velika koalicija oko gospodina Tadića Za evropsku Srbiju, a naravno da ne bismo takvu odluku doneli da prethodno nismo pravili analizu upravo u smeru odgovora na pitanje koje danas javnosti postavljate vi, a koje smo tada sebi postavili mi.
Pa ako će štogod doprineti raspravi, mogu da vam prenesem šta su naši zaključci u odgovoru na to pitanje.
Odgovor je za nas otprilike sadržan u sledećem: da je bilo da ga posmatramo kao akademsku ličnost i autora knjige "Ekonomija destrukcije, velika pljačka naroda", bilo da ga posmatramo kao jednog od osnivača ekspertske mreže G17 plus, bilo da ga posmatramo kao guvernera Narodne banke, bilo kao ministra finansija, ministra ekonomije, gospodin Dinkić, poprilično je celovita, integralna ličnost u javnom delovanju i da je to delovanje obeleženo određenim vrednostima koje nisu bez značaja za epohu u kojoj živimo.
Taj značaj se pre svega ogleda u razumevanju potrebe da se jedno demagoško politikanstvo, kako se uvrežilo u vreme demokratizacije i uvođenja višestranačkog sistema, prevaziđe angažovanjem na pitanjima ekonomije.
Zatim u uvidu da je finansijska supstancija nešto što je tema bez koje se ekonomska pitanja u savremenom trenutku ne mogu na adekvatan način tretirati.
Zatim, činjenica da cirkulacioni žeton na našem području može imati svoje nacionalno dostojanstvo i da nacija može biti ponosna na dinar, u velikoj meri jeste zasluga koja pripada upravo gospodinu Dinkiću, do te mere da je čak u onu nezapisnu narodnu književnost na taj način ušao, nije nam promakla činjenica da su ljudi njegovo prezime, po fonetskoj sličnosti sa nazivom nacionalne valute, uspevali i da javno asociraju i šire.
Koalicioni partner aplaudira, jer je njegov opstanak u jednom dugom periodu uveliko zavisio od funkcionisanja Ministarstva finansija koje je tada vodio gospodin Dinkić.
Činjenica da su obećanja vezana za dugove koje je država opljačkala preko piramidalnih sistema koje je imala prema građanima, a koje nikako nije želela da ispuni, uveliko vezanih za delatnost gospodina Dinkića i njegove projekte jeste nešto što, znali ili ne, građani u velikoj meri s porodičnim dostojanstvom poštuju i znaju za to.
Ono što je naročito bitno, ko god se nekim javnim poslom bavi, i vezan je za sredstva budžeta, zna od kog je nacionalnog značaja projekat PDV-a, koji je projekat upravo gospodina Dinkića, kojem niko nije davao nikakve izglede na uspeh, računajući s našim mentalitetom i rđavim navikama koje su uspostavljene u našem poslovanju, pa se pokazalo da je to sistem na kojem bazično i stabilno počiva ukupna javna sfera u zemlji.
Naravno, iznad svega toga preteže ovaj utisak da je promovisanje stručnog stava tamo gde se uvrežilo pripovedačko poimanje politike nešto što je doprinos koji se ne može zaboraviti. Mi koji se u perspektivi jedne regionalne političke organizacije bavimo pre svega temom zavičaja i političkog sistema kao artikulacije zavičajne inspiracije, smatrali smo da možemo jednom tako stručnom konceptu politike pripomoći utemeljenjem političke kičme u ovom vrednosnom smislu.
Napomena za kraj, dakle, nema razloga, gospodine Maraš, za tom vrstom omraze i prepucavanja ''jakom ćemo''. Glavni zaključak "Zajedno za Kragujevac", vezan za ovu analizu koju ste sami sada naručili, jeste da je G17 plus izvan svega politička organizacija koja je uhvatila korak sa budućnošću i mi smo našu koaliciju nazvali koalicijom po perspektivnosti.
LDP je takođe politička organizacija za koju smatramo da je uhvatila korak sa budućnošću. Mislim da nam je zajednički cilj mnogo važniji, a to je da na što dostojanstveniji i na što efikasniji način ispratimo u penziju one koji su ostali u vezi sa prošlošću, i jedino sa njom, a onda ćemo se nadmetati. Hvala.

Biću vrlo sažet. Sa zadovoljstvom odgovaram na postavljena pitanja, ne baš na ovolika, premnogo ih je za moju malenkost, ali sam profesionalno dužan da se upitanom obratim sa željom da pomognem kolko mogu, jer sam prosvetni radnik po osnovnom zanimanju.
Cirkulacioni žeton ili žeton koji je u opticaju, koji kruži, jeste ono što građani Srbije nemaju u dovoljnoj količini zato što neki misle da se živi od političkih apstrakcija i praznih kvazipatriotskih priča.

Uvažena gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministrice i predstavnici Vlade, kao predlagača, čini se da je intonacija malo neprimerena realnom predlogu na dnevnom redu. Govori se o značaju Zakona o budžetu. Izvan svake sumnje, to jeste jedan od najznačajnijih zakona koje Skupština donosi posle Ustava i Poslovnika, kojeg teoretičari nazivaju zakonom o zakonima, jer definiše proceduru kojom se zakoni donose i iz koje ovi uzimaju svoj legitimitet. Verovatno je zakon o budžetu najvažniji akt koji predstavničko telo građana donosi.
Ali, na dnevnom redu nije zakon o budžetu. Zakon o budžetu za 2008. godinu donet je pre godinu dana, a na dnevnom redu je zakon o izmenama i dopunama, takozvani rebalans budžeta, što uprkos izvinjenju, koje ste potpuno nepotrebno dali, rekavši kako nije standardno u poslednjem kvartalu, zaista jeste u poslednjem kvartalu, ali je, čini mi se, potpuno za očekivati, čak rutinska stvar, jer su budžetske kategorije uglavnom planske kategorije, a kako se godina približava kraju potrebno je usaglasiti sa realnošću planove, želje, namere koji su postojali krajem godine kada je budžet za narednu donošen.
Ovde očigledno stvari upravo tako i stoje, da na osnovu makroekonomskih pokazatelja postoje evidentirana povećana očekivanja na prihodovnoj strani, da postoje zakonski, u međuvremenu izmenjene situacije koje budžet mora da uvaži. Ne zaboravimo Zakon o Vladi koji smo doneli. Sve bi bilo rutinski i ne naročito vredno diskusije, pa ni javljanja, da nema samo jednog bitnog momenta, da je ovo rebalans budžeta koji je donela Skupština u drugačijem sazivu i na predlog drugačije komponovane vlade. Zato čini se da to treba prokomentarisati.
Naravno, postoji ono kako je u klasičnoj literaturu nacionalnog romantizma definisao Zmaj, gde ja stadoh ti produži, a kako smo čuli i još smo dužni, ti oduži, važi jednako, ali je to samo minimum, koji naravno mora biti poštovan kao neka osnova institucionalnog i društvenog jedinstva. To je sve, koliko razumem, što bi se u programu imalo naročito poštovati, jer su ambicije sasvim drugačije.
Samo sa dva stanovišta je, čini se, relevantno prodiskutovati, sa stanovišta onoga što se uspelo u preostalom delu godine od predizbornih obećanja i programskih proklamovanih ciljeva već u ovoj godini obezbediti kao relevantan prostor za realizaciju poslova, a i sa stanovišta baš dobre činjenice da je rebalans rađen evo u vreme kada se već razmišlja o zakonu o budžetu za 2009. godinu, kao i u izvesnom smislu pripremna radnja, pa i prilika da upravo tim, najvažnijim, čini mi se, i prvom velikom važnom poslu za ovu Vladu porazgovaramo.
Sa stanovišta političkih ciljeva nove Vlade, ili još preciznije, predizbornih obećanja dominantne političke grupacije oko koje je i Vlada okupljena možemo konstatovati nešto što se nažalost suviše retko čuje zbog ambicije poslanika skupštinske većine da doprinesu efikasnosti rada ovog tela redukovanim brojem javljanja.
Činjenica je da je najvažnija predizborna obećanja nova konstelacija vladajuće većine u Srbiji već ispunila. Setite se, programska obećanja su vezana za pridruživanje Evropi i donošenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i naša je Skupština taj sporazum ratifikovala, i obećanje vezano za realizaciju potpisivanja ugovora sa Fijatom, što je već učinjeno.
Pri sastavljanju Vladine koalicije pojavio se kao relevantan momenat porast penzija i upravo je ovaj rebalans nešto što stvara osnov za realizaciju dogovorenih ciljeva. Ali, ne zaboravimo u međuvremenu i ono što nijednog trenutka u predizbornoj kampanji vodeća grupacija Za evropsku Srbiju nije propuštala da istakne, da stavljanje u prioritet tema razvoja, aktuelnih tema naše savremenosti, ne znači zaborav nad temom nacionalnog dostojanstva, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
I kao što je u Vladi premijera Cvetkovića eksplicitno definisano ono što je izraženo stavom da nikada nećemo priznati nezavisnost KiM, formulisano je kao prenošenje tog pitanja sa političkog na pravni teret i upravo najznačajnija pobeda na tom terenu je takođe ostvarena glasanjem na Generalnoj skupštini UN.
Ono što je pri realizaciji ovog programa vezano za ugovor o Fijatu, značajno je istaći ovde i uočiti da je ovaj rebalans uspeo već da aktualizuje tu i te kako značajnu novost nacionalne ekonomije. Ne samo zbog onih iz uvećanja prihoda izdvojenih sredstava za izmirivanje ugovornih obaveza, već to može da se prati i kroz izmene aproprijacija.
Pri čemu su one infrastrukturne promene vezane za realizaciju ovog ugovora takođe poštovane, pa je tu negde oko pola milijarde dinara odvojeno za realizaciju infrastrukturnih projekata direktno vezanih za zajedničko ulaganje Vlade Republike Srbije i grupe Fijat u novom preduzeću. Ako se ne varam, oko 430 miliona za nastavak gradnje autoputa kojim se praktično Kragujevac nalazi na Koridoru 10, pri čemu su to radovi koji su uveliko u toku i kojima je samo potrebno obezbediti određena sredstva da ne bi došlo u zastoj.
Kao što se negde oko 100 miliona, to je sa izmenama aproprijacija iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, prebačeno u Ministarstvo infrastrukture, obezbeđuju sredstava neophodna za izradu planske projektne dokumentacije za izradu severne zaobilaznice, koja je takođe ugovorni uslov za realizaciju programa vezanog za Fijat.
Postoji ovaj drugi aspekt koji je meni, iskreno rečeno, pretežniji, iako mi je jasno da nije naročito atraktivan kroz sve skupštinske diskusije koje smo slušali, pa i ovu o navodno jako važnom budžetu. To je diskusija vezana za pripremu budžeta za 2009. godinu i definisanje prioriteta.
Budžet je najiskreniji ekonomsko-finansijski odgovor na politički proklamovane ciljeve i kroz budžet se najjasnije iskazuje odnose prema temama i društvenim pitanjima od javnog značaja kako se u određenom programu tretiraju.
Želim u tom smislu, koristeći ovu govornicu i kao priliku za apelovanje, da govorim o poziciji kulture i obrazovanja u budžetu. Pozicija obrazovanja, kada se posmatra brojevno i ako baš toliko insistiramo na dijalogu u trenutku kada se odvija monološka rasprava, da iskoristim i priliku za napomenu nešto sa stanovišta jezičke kompetencije, nije uputno preterano govoriti o ciframa sa ove govornice jer su poslanici zaista retko kad u prilici da govore o ciframa.
Uglavnom se govori o brojevima. Manji ili veći mogu biti samo brojevi, a cifre samo u slučaju koji zavisi od kvaliteta, vida i spretnosti u ispisivanju.
Brojevno gledano i procentualno, budžet za obrazovanje deluje respektivno. On zadovoljava čak normative koji su poprilično visoki, to je negde oko 15%, čini mi se čak i više. Čak su i u ovom rebalansu obezbeđena dodatna sredstva za Ministarstvo prosvete, ali smo avaj juče imali priliku da čujemo od ministra prosvete da se 97% tih sredstava koristi za zarade zaposlenih u obrazovnom sistemu.
Ovde u predlogu odluke koji nam je dostavljen stoji kako će se raspoređivati dodatna sredstva obezbeđena za prosvetu i kaže - najveći deo sredstava iz budžeta Republike vezano je za Ministarstvo prosvete, obezbeđuje se za plate zaposlenih, ovim zakonom se obezbeđuju dodatna sredstva kako bi se ispoštovali potpisani protokoli između Vlade i reprezentativnih sindikata obrazovanja. Odmah zatim se dodaje, doduše u novom pasusu, iako je to u uzročno-posledičnoj vezi, osim toga obezbeđuju se dodatna sredstva za novčane kazne i penale po rešenju sudova, u skladu sa izvršnim sudskim rešenjima.
Nisam siguran da li je poslaničkoj javnosti poznato o čemu se ovde radi. Reč je o jednom velikom problemu koji stvara nepotrebnu tenziju, pa čak i jednu vrstu obespravljenosti na relaciji centralni državni organi i lokalne samouprave, a to su problemi vezani za isplate jubilarnih nagrada prosvetnim radnicima, koji se sistematski ne uzimaju u obzir sa stanovišta Ministarstva prosvete, jasno je zbog čega. Zbog procentualno jako dimenzioniranih okvira prosvete, ali nedostatnih da finansiraju osim zarada bilo šta drugo.
Teško je suočiti se sa tim, ali javnost to treba da čuje, da se razvoj školstva u Srbiji zasniva na budžetima lokalnih samouprava. Investicije, tekuće održavanje, opremanje, a da ne pričam o stalnim troškovima, to su sve izdaci lokalnih samouprava, jer budžet Republike Srbije ne doseže u ovoj oblasti do ovog nivoa problema. Prebaciti tu vrstu odgovornosti, tzv. jubilarne nagrade, na osnovu prava stečenih iz radnog odnosa, na lokalne samouprave jeste čini se nešto što ne odgovara ni slovu ni duhu zakona i definisanih odnosa u ovoj delatnosti.
Sa kulturom stvar možda stoji još dramatičnije. Ne znam da li je neko računao koliki je procenat našeg budžeta odvojen za kulturu? Upravo onaj malopre minimizovani jedan posto. Nema niko razloga ni sa desne strane da previše nad tim trijumfuje, jer je to godinama tako, u prošlih pet-šest godina padalo je i ispod 1%.
Ali, šta je tu strašno? Jedino je strašno što je to civilizacijski minimum, definisan od organa UN koji se tom temom bave. Kada se ova tema otvori, obično se pominje: da, ali postoji kontinuirani budžetski rast, pa nije toliko bitan procenat, koliko je bitan obim sredstava.
Čini se da to baš i nije tako, jer govori značajno o rejtingu i značaju koji se pridaje ovoj delatnosti. Još preciznije rečeno, kultura u Republici Srbiji živi od sredstava lokalnih samouprava. Svega nekoliko gradova, Beograd pre svih, Subotica, Novi Sad, Kragujevac i Niš, imaju procentualno respektabilna izdvajanja za ovu delatnost.
Budžet Republike Srbije nad ovom temom trebalo bi da izražava zapravo odnos prema sadržini i delatnosti kojom se institucije kulture bave, a to je u direktnoj vezi sa programskim ciljevima Vlade, jer ako se oni ne tumače redukovano, po navikama iz dnevne štampe, već sadržinski, teško je pitanja standarda razumeti bez odnosa prema temi kulture i obrazovanja.
Teško je pitanje razvoja razumeti bez odnosa kvalitativno prema temi kulture i obrazovanja i teško je pitanja modernizacije približavanja standardima evropskih zemalja razumeti bez adekvatnog i budžetski procentualno i kvantitativno zastupljenog odnosa prema delatnostima kulture i obrazovanja.
Kako se mojim diskusijama kao i u ovom slučaju zamera razumljivost, to je čini mi se najeksplicitnije gospodin Sreten Perić izrazio smatrajući da to treba da bude razlog za udaljavanje iz političkog života, gospodine Periću, upravo su potrebna povećana izdvajanja za obrazovanje i kulturu, e baš da bi smo se razumeli.
Između ostalog, to izražava ono što je suštinska tema programa političke organizacije "Zajedno za Kragujevac" kojoj pripadam i koja u okviru poslaničke grupe G 17 plus, želi da insistira na aktuelizaciji teme decentralizacije u državi i društvu.
Decentralizacija bez fiskalne decentralizacije je jedna manje-više demagoška kategorija, a u pripremama budžeta za 2009. godinu moraćemo, između ostalog, da vodimo računa i o tome. Dešavaju se stvari koje su iznenađujuće.
Takoreći nedavno sam saznao da je recimo u jednom tako važnom preduzeću kao što je "Telekom" u Srbiji izvršena potpuna centralizacija, doduše ne u formi koja bi bila interesantna za Vladu i javni život, formi unutarnje reorganizacije, ali je činjenica da regionalni centri "Telekoma" praktično više ne postoje.
Sva pitanja planiranja se isključivo rešavaju u Beogradu za celu Srbiju, a to znači da se gase i regionalni računi i da sav novac koji kroz taj sistem teče, teče kroz beogradske račune, a to onda znači da lokalne sredine nemaju realno prikazan procenat ostvarenog PDV-a na osnovu kojeg bi trebalo da se opredeljuju transferna sredstva za prenos iz centralnog budžeta lokalnim samoupravama.
To su sve kompleksna pitanja ovog društva koja, naravno, ne može rešiti jednim aktom samo jedna Vlada, naročito ne jednim zakonom.
Zašto ste toliko subverzivni prema mom poslovničkom pravu da koristim vreme koje pripada poslaničkoj grupi u okviru koje delujem. Nisam to očekivao od vas budući da ste kao advokat, valjda, zaljubljeni u pravnu normu. Ako i vama zaista treba tumač za shvatljivost poruke koju odašiljam pre svega Ministarstvu, tim pre argumenti koje sam iznosio dobijaju na značaju, jer ponavljam povećanim izdvajanjima u kulturu i obrazovanje raste količina razumevanja u komunikativnoj zajednici i spremnost te zajednice da ostvaruje upravo one ciljeve koji čine program Vlade premijera Cvetkovića. Hvala.

Vezano za diskusiju gospodina Batića, kojom tvrdim da je povređen član koji se odnosi na dostojanstvo Skupštine i obavezu poštovanja dostojanstva svakog narodnog poslanika, imam samo da primetim sledeće: da je krajnje indikativno da se u dobro gledanim vremenskim terminima, kako vam je to već gospodin Albijanić poručio, uvek sa istom vrstom i na istu stranu usmerenih kritika obraćate. Sada razumem nervozu što sam vam smetao za govornicom, jer izmiče aktuelni termin, završava se sednica Skupštine.
Nije trebalo zbog toga što znate da ispod mog imena u TV prenosu piše G17 plus da žrtvujete činjenicu da ste upravo vi najprepoznatljivija ličnost političke organizacije sa kojom "Zajedno za Kragujevac" u Kragujevcu uspešno sarađuje, tako da vašu aluziju vezanu za mentalno zdravlje, koju smo, izgleda, nažalost vašu, svi dobro razumeli, mogu samo da protumačim kao jednu vrstu reakcije sujete u susretu sa onim što je prevazilazi. Ta reakcija u takvom slučaju izgleda, da prostite, primitivno.
Čuo sam malopre kako gospodin Markićević profesorki Pešić dobacuje "e, zreli smo za koaliciju". Sudeći po vama, izgleda na toj liniji je za koaliciju sve spremno.

Uvažena gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministrice i predstavnici Vlade Republike Srbije, izričem povredu člana 100, a vezano za član 103. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Naime, ono što vi, gospođo predsednice, ne znate, jer se dešavalo na jučerašnjoj sednici, kojom su predsedavali gospodin Novaković i gospođa Gordana Čomić, to je da sam, u toku prepodnevnog dela, reklamirajući povredu Poslovnika u toku diskusije o amandmanima na član 7. predmetnog zakona, zamolio da se poštuje član 103, da se poslanici ne udaljavaju od tačke dnevnog reda i da ne pretvaraju diskusiju o amandmanima na jedan sasvim precizan zakon u eksplicitnu kritiku i kompromitovanje političke filozofije liberalizma.
To je bio dovoljan okidač za pokretanje lavine napada na moju malenkost i pojedine poslanike iz Poslaničke grupe G 17 plus, pre svega, na gradonačelnika Kragujevca, gospodina Veroljuba Stojanovića, na lokalnu samoupravu i najviši organ lokalne samouprave, Skupštinu grada Kragujevca. Kada sam želeo da reagujem, nije mi dozvoljena reč, jer je to, navodno, bila replika na repliku, premda mi nije jasno čime je pravo na repliku stekao tako nekorektan diskutant u toj prilici, a to je, ni manje ni više, bio potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospođica Nataša Jovanović.
U toku popodnevnog dela rasprave, ta se teza elaborirala do pretnji lokalnoj samoupravi u Kragujevcu, izgovorenih sa govornice Narodne skupštine Republike Srbije od strane potpredsednika Narodne skupštine. Lično sam se lako suzdržao od gneva, što sam činio od početka ove sednice, ali kada je kod prethodnog govornika ista tema, pominjanjem Okružnog suda u Kragujevcu, ponovljena, dužnost mi je da, sa stanovišta ne samo interesa lokalne samouprave grada Kragujevca, već i programa političke organizacije "Zajedno za Kragujevac", koja se zasniva na afirmaciji ideje decentralizacije lokalne samouprave, eksplicitno reagujem.

Dozvolite, presudno je značajno, razlog za gnev gospođice Nataše Jovanović je motivisan činjenicom da Skupština grada Kragujevca, razmatrajući na svojoj redovnoj sednici, četvrtoj u ovom sazivu, u petak, pod prvom tačkom dnevnog reda, Odluku o prestanku, odnosno o potvrđivanju mandata pojedinih odbornika, zbog velikog broja odbornika uzdržanih pri glasanju i izjašnjavanju, nije donela odluku o oduzimanju mandata, pa je zato morala doneti zaključak da predlozi Gradske izborne komisije ne mogu biti u postupku potvrđivanja mandata sprovedeni, jer nije rešeno prethodno pitanje oduzimanja mandata.

Odmah nakon te sednice, odbornik SRS-a gospodin Žigić...  (isključen mikrofon.)

Javiću se ponovo, naprosto, moram.

Javio sam se za reč, jer je problem mnogo veći. Govorim o pretnjama lokalnim samoupravama izrečenim sa pozicije govornika u Narodnoj skupštini, samog potpredsednika Narodne skupštine.
Da stvar ne bude nejasna gospodi poslanicima, koji ne moraju poznavati mehanizam lokalne samouprave, kada je reč o pomenutim pitanjima potvrđivanja, odnosno oduzimanja mandata, za razliku od Narodne skupštine Republike Srbije, koja mandate prima kao gotovu činjenicu, samo se saglašava, tačnije, prima informaciju koju konstatuje, prema Zakonu o lokalnim izborima, skupštine lokalnih samouprava odlučuju o oduzimanju i potvrđivanju mandata.
Skupština grada Kragujevca nije imala protiv sebe GIK, niti, kao stalno radno telo, skupštinski odbor za mandatna pitanja, već, upravo, kao korake u besprekornoj proceduri razmatranja ovog ozbiljnog pitanja, koje se završilo stavljanjem tog pitanja na dnevni red i odlučivanjem Skupštine grada o njemu. Nadležni okružni sud je, reagujući po žalbi gospodina Dragana Žikića iz SRS-a, konstatovao da nema propusta Skupštine grada Kragujevca da odlučuje o tim pitanjima, nema ćutanja administracije, već sasvim suprotno, Skupština grada je odlučivala.
Stvar koja se ne razume jeste da ono što je zakonom garantovano pravo ne može prejudicirati ishod koji sloboda korišćenja tog prava čini neizvesnim. To ne može biti osnov za teške optužbe lokalne samouprave.
Odluke Okružnog suda, ako baš mene pitate, upravo u godini kada Kragujevac obeležava 190 godina od prve prestonice moderne Srbije, samo potvrđuju Ustavom i zakonom garantovan princip parlamentarizma u lokalnoj samoupravi, kao i princip nezavisnosti sudstva, što su osnovne vrednosti ove republike. Ali, da u ovoj republici, potpredsednik Narodne skupštine preti, izričito, lokalnim samoupravama po Srbiji, možda, jeste slika i prilika poslaničke grupe koja takvu osobu za potpredsednika kandiduje. Taj prekoplotaški ton blaćenja i balavljenja o svemu što predstavlja neku inicijalnu vrednost koja se želi razvijati u Srbiji, lokalne samouprave ne mogu da tolerišu, jer one predstavljaju vrednost koja traži zaštitu i od ovog visokog doma. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministrice, i predstavnici Vlade Republike Srbije, izričući povredu Poslovnika u tački 103. i u onom delu u kojem se pozivamo na dostojanstvo parlamenta, upravo zarad efikasnosti rada u raspravi o amandmanima, želim da napomenem da je pred nama zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, baš kao što i svi amandmani na bilo koji član ovog zakona treba da govore u duhu tumačenja aparata kojim se jača Vlada u borbi protiv korupcije i teških krivičnih dela.
Otuda je, uz izvinjenje ako je reč preteška, zamajavanje veroispovedanje ideološki kontrastirane opcije u odnosu na duh liberalizma koji ovaj zakon podržava i ojačava. Nemoguće je ovaj zakon koristiti kao predradnju da bi se jedna kolektivistička svest izražavala terminima "profit iz krivičnog dela", ili da bi se obesnaživao duh liberalizma sumnjom da je sam kapital nezakonita kategorija, a samo profitiranje krivično delo.
Ovo nije zakon koji govori bilo šta protiv duha preduzimljivosti i kapitalizma, koji ne ograničava političko delovanje upravo u smislu pobuđivanja preduzetništva i interesa kapitala koji treba da povuče ovo društvo iz ekonomske krize, već samo i isključivo u duhu ojačavanja Vlade u borbi protiv korupcije i najtežih oblika krivičnih dela. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, problem, zapravo, može da se postavi na mnogo opštiji način. Šta je to što preporučuje nepartijskog građanina za vršenje javne funkcije?
Da li je suprotna pretpostavka da je građanin koji je član neke političke organizacije samim tim involviran u društvene procese, pa je njegova svest zainteresovana, pa otud partikularna? Naravno. Koja je to ličnost čija svest nije partikularna i zainteresovana? Ima samo jedna, i to trojedna, a to je Gospod Bog.
Naravno da je neko ko pripada realnosti involviran u tu realnost, osim ukoliko nije u dužem vremenskom periodu izolovan od škole, stranke, pa onda i banke, računa i svih drugih oblika kojima društvo posreduje u specifikovanju pojedinca.
Zastrašujuće je reklamirati sa govornice višestranačkog parlamenta bezpartijnost kao građansku preporuku. Naravno da građanin ima pravo da se distancira u odnosu na dnevnopolitički život, ali nije jasno čime ga preporučuje takva pozicija.
Da budem još precizniji, "Zajedno za Kragujevac", koja deluje u ovom parlamentu u okviru poslaničke grupe G17, insistira na diskontinuitetu.
Baš kao što sam malopre govorio da ne može tema liberalizma i razvoja kapitalizma i političke podrške privatnoj inicijativi biti pomešana sa temom korupcije, na isti način ne može se, ukoliko želimo graditi perspektivne, trenutku i civilizacijskom okviru upodobljene, političke i zakonske okvire, kritikovati politički pluralizam i višestranački sistem kao element koji kontaminira društvenu stvarnost.
Da budem sasvim precizan, to je recidiv jednog bespartijskog totalitarnog režima, iz kojeg se, sve nasleđujući državne kontinuitete, još nismo oslobodili. Tada je jedna partija u bespartijskom sistemu delovala ne sa stanovišta partijskog programa nego naučne doktrine, pa je svako ko bi da se bavi politikom već samim tim sumnjiv. On politizira, on uvodi u prizemne, infektivne vode društvene stvarnosti i sagledavanja problema, a zapravo, samo je ova naučna doktrina sa koje deluje, tada uistinu jedina, vladajuća partija - ozbiljna. Otuda prezir prema politici.
Naravno, državni poredak je pravno-politički sistem i nije jasno kako bi nekoga isključenost iz društvenih procesa preporučivala za javne funkcije. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, uvaženi predstavnici predlagača, izričem povredu one tačke Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije kojom se svi poslanici i sve poslaničke grupe obavezuju na poštovanje njenog dostojanstva.
Srpski parlament je samo naš nacionalni izraz jedne univerzalne civilizacijske vrednosti koja se naziva predstavničkom demokratijom i koja je, u delu inspiracije imena kao što su Džon Lok, Tom Pejn, Tomas Džeferson, postala vrednost koja je iz modernog doba preneta i u savremenost i postala opšteobavezujuća. Konkretno govorim, gospođo Radeta, o onome što ste vi govorili i čitav niz narodnih poslanika, u istom tonu. Eksplicitno ste rekli da opstruirate rad Parlamenta jer niste saglasni s tim što tema Kosova i Metohije nije prva tačka dnevnog reda. Potom ste eksplicitno rekli da je, valjda, očigledno da je to tema svih tema i tema nad temama, od koje ne može biti važnije.
Ko to kaže? Ko to kaže? To kažete vi, gospođo Radeta, i vaša poslanička grupa, koja je, da vas podsetim, izgubila izbore. Izbori su se lomili na temi – Kosovo ili ništa, ili, s druge strane, pitanje privrednog prosperiteta i podizanja životnog i civilizacijskog standarda građana Srbije.
Građani Srbije su većinski glasali za ovo drugo, baš kao što je i skupštinska većina, u skladu sa voljom građana, odredila prioritete za ovu sednicu Narodne skupštine. Upravo će se tako i raditi.
Molim vas da manjinskom voljom ne opstruirate realizaciju većinske volje građana Srbije.