Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da vam čestitam na današnjem izglasavanju dnevnog reda, u svoje lično ime, u ime političke organizacije kojoj pripadam, a koja se zove "Zajedno za Kragujevac", i u ime Poslaničke grupe G 17 plus i našeg koalicionog partnera, sa kojem participiramo u radu ove grupe.
To izglasavanje dnevnog reda je demonstriralo konkretnu snagu predstavničke demokratije, u onom duhu definicije Abrahama Linkolna – "vladavine nad narodom, ali uz narod i za narod", jer je upravo rezultat majskih izbora, na koji želim da vas podsetim, upućivao na neminovnost sklanjanja zabluda, pogrešnih tema sa političke scene ili aktuelnog dnevnog reda u Srbiji.
Građani su na tim izborima, upravo, imali da biraju između dve konfrontirane opcije, jedne koja je postavila ekskluzivno dilemu – ili Kosovo ili ništa, kroz identitet Srbije i Kosova, i druge, koja je, uvažavajuća značaj ove teme, ipak, prednost dala pitanjima privrednog razvoja, razvoja životnog standarda i civilizacijskih standarda našeg društva.
Treba li podsećati da je ova druga politička opcija dobila većinsku podršku građana. Lista Za evropsku Srbiju, na kojoj participira i politička organizacija ''Zajedno za Kragujevac'', dobila je više glasova nego ijedna druga politička organizacija u Srbiji i napravila je većinsku koaliciju nad kojom samo jednu temu ne treba otvarati – da li je to izraz većinskog raspoloženja građana. Jeste.
Nemojte imati nikakvih zabluda, stavljanje Deklaracije o Kosovu i Metohiji na dnevni red danas bila bi jedna, što bi klinci rekli – zaluđica.
Znači, da usvojimo još jednu deklaraciju o Kosovu za sezonu jesen - zima 2008. godine. Šta na tu temu i u kojoj deklaraciji piše ono što već nije ustavna, zakonska obaveza, ili nekom deklaracijom potvrđena?
Da ne gubim vreme na tu temu, želim da naglasim da ono što su, zapravo, građani birali jeste jedno kvantitativno mišljenje u politici, želja za efikasnom politikom, naspram apstrakcija i političkih principa koji su nas držali u blatu. Konkretno, građani su birali između ''Fiata'' i SSP, s jedne strane, i praznih teza, s druge. Suštinska veza s ovim dnevnim redom, jer se, upravo, o tome sve vreme i radi.
To je ono što objedinjuje i što vam je neshvatljivo u objedinjenoj raspravi pomenutih tačaka dnevnog reda, jer je to razrada prvog od dva velika koraka ovog saziva Skupštine i ove vlade, koja je, tako reći, u 100 dana ispunila svoja dva osnovna predizborna obećanja: ratifikovali smo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisali smo ugovor sa ''Fiatom''. Ako vas zanima kada će to biti stvarnost, to već jeste stvarnost. U petak, Skupština grada Kragujevca donosi odluke kojima se lokalna samouprava obavezala.
Ovi zakoni, a naročito onaj o kome želim da govorim, to je Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, zapravo su samo ono što sam vam rekao govoreći o SSP-u, uz formulu – nastaviće se, jer je osnovna vrednost tog sporazuma, upravo, bila u ideji harmonizacije našeg zakonodavstva s pravnim okvirom zemalja EU, s uverenjem da će to predstavljati modernizaciju našeg društva i uneti diskontinuitet u odnosu na grešne zalute nasleđa, o kom vam upravo govorim, koje ne može da iščupa ni minule, ni ovu, a i buduće bi da vuče u mrtvo blato po kojem gacamo.
Zahvaljujem, tako je, živo blato. Svakako, mrtvaja.
Poenta, zapravo, ove ideje leži u činjenici da mi imamo problema u hvatanju koraka s vrednostima svog vremena. Meni je iskreno žao, kao i političkoj organizaciji ''Zajedno za Kragujevac'', čije stavove zastupam, verujem, i celoj Poslaničkoj grupi G 17 plus, što nismo imali snage kao društvo da diskontinualni rez napravimo još 5. oktobra, s osloncem na sopstvene snage i sopstvene potencijale, ali hvatajući korak s jednom razvijenijom demokratijom, sa svetom, sa višim standardima. Prikačićemo se na voz koji će i nas izvući iz pomenute mrtvaje.
Otud je u ovom predlogu zakona, pored pomenute harmonizacije, koja jeste suštinska vrednost, zapravo, najvažnija napetost koju ima da razreši – napetost između dve vrednosti: operativne efikasnosti i poštovanja prava ličnosti i njene privatnosti. Ovaj predlog zakona pokušava tu napetost da razreši kroz ideje transparentnosti, čuvanja, obrade i raspolaganja podacima o ličnosti, uz efikasne procedure nadzora.
Da li u ovako datom nacrtu, dakle, predlogu zakona, ima slabih mesta? S mnogim elementima iz izlaganja i gospođe Aleksandre Janković iz NS-a i prof. Vesne Pešić sklon sam da se složim, da neke stvari ostaju manjkave, ali činjenica je da je suština u onom što sam rekao.
Nije tačno da je Srbija jedina zemlja zapadnog civilizovanog sveta koja nema ovaj zakon, zapravo, suprotno. Ako pogledate ovo istraživanje koje je radio Odsek za informativno-istraživačke poslove, videćete da najveće i najstarije demokratije zapadne civilizacije, SAD, Francuska, Velika Britanija, imaju najmanje propisa, Amerika skoro i da nema. To vam je ona priča o engleskoj travi, vi je ošišate, pa ona poraste, pa je pokosite, pa poraste, pa pokosite, pa poraste. Pet stotina godina ona više neće biti ugažena.
Stvar jeste pitanje generacijskog razvoja. Znam da je ovaj smeh smeh onih koji, upravo, u ovome prepoznaju očiglednu golotinju sopstvene pozicije. Kako da vam kažem, ne bi mogla SRS ovako dugo da zamajava i javnost Srbije i ovaj narod da nije imala i u drugim političkim i izvanpolitičkim faktorima ovog društva svesrdnu podršku.
Uz spremnost ove skupštine da nametne ovakav dnevni red, da ga, uprkos svim opstrukcijama, evo, i pretrese i, na kraju, da te odluke donesemo, zapravo, leže razlozi podrške ovoj vladi Republike Srbije, u uverenju da smo na sigurno dobrom putu i da je ovim izanđalim pričama, zaluđicama, sasvim sigurno došao kraj. Hvala.

Kad čovek prilazi govornici, mora da pazi da ne ugazi u neki od kontinuiteta široko razastrte našom javnom scenom. E, pa, evo diskontinuiteta i upravo zbog toga nastavljam juče započetu diskusiju. Programski, svojom političkom praksom i poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije Zajedno za Kragujevac podržava Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Istovremeno, žao mi je što nije prisutan potpredsednik Vlade gospodin Đelić. Želim izričito da pohvalim juče pominjan ekspoze na ovu temu, koji ne samo što je retorski interesantna bravura, već je uspeo, i oko toga se negde i argumenti napinju, trude i lome, da jedno sadržinski informativno izlaganje na teme koje baš i nisu popularne i široko dostupne poveže sa jednom himničkom intonacijom, koja bi u izrazu trebalo da poruči ono što je za javnost najznačajnije – da je usvajanje ovog sporazuma od posebnog značaja za državu i društvo, da je to jedan evolutivni skok na krivoj koja treba da predstavlja naš planirani razvoj jer je, pored ekonomske i tržišne sadržine ovog ugovora, uslov pomenutog diskontinuiteta koji ima i kulturnoistorijski, civilizacijski pa, svakako, i ekonomski smisao.
Ta tema, izvantržišna, jeste ono čemu ću verovatno najviše vremena u ovom izlaganju posvetiti, koja je u ovom društvu priželjkivana i slućena u dugom vremenskom periodu, naročito nakon 2000. godine, kada je najpregnantnije izražena u mitu o Šestom oktobru. Kažem ''mitu'' jer to nikada nije dosledno diskurzivno, pojmovno, otvoreno kritički mišljeno. Prenaglašena je ona komponenta lustracionog zahteva u grubom predstavljanju, koja je samo spoljni, periferni odsjaj suštine koja leži u ideji diskontinuiteta. Ovo je Šesti oktobar našeg društva. Ratifikacijom ovog ugovora taj dan počinje da sviće u Srbiji.
S izuzetkom časnih starina, koje se baš ne mogu ubrajati u najproduktivnije snage društva, u Srbiji nema ljudi niti rođenih a kamoli onih koji su produktivno živeli u nezavisnoj, suverenoj srpskoj državi. Naše građanstvo je jugoslovenske provenijencije i najvećim delom je vaspitavano i stasavalo u doba Brozove Jugoslavije.
Mi nemamo delatnih ljudi sa iskustvom građanske, demokratske, a u tome je suština, evropske Srbije.
Zabluda je da je identitet nacionalnog i evropskog u našoj kulturi faktički potekao iz jugoslovenskih težnji srpskog naroda. Nije mogao iz takvih težnji poteći naprosto zato što je identitet nacionalnog i evropskog u Srba stariji od Jugoslavije i jugoslovenskih težnji. On pripada nacionalno-oslobodilačkom devetnaestovekovlju, kada je s posebnim ponosom, to naglašavam, moderna srpska država nastala i obnovljena kao lokalna samouprava u Kragujevcu.
Tada knez Miloš ne pravi tursko kupatilo, ne pravi knjaževsko-srpski harem u Kragujevcu, a beogradskom paši to nikako ne bi moglo smetati, nego pravi prvi srpski licej, prvu skupštinu, prvi evropski ustav Srbije, prvu gimnaziju, Knjaževsko-srpski teatar, Knjaževsko-srpsku bandu, kao početak moderne muzike u Srba, i postavlja svojim arsenalom temelje metalske industrije na Balkanu.
Taj evropski identitet Srbije je nešto sa čime mi, makar kulturalno (da upotrebim danas možda angažovaniji izraz - makar virtualno), uspostavljamo kontinuitet, ali suština je u diskontinuitetu koji time pravimo sa avnojevskim nasleđem vladavine neprava, uspostavljenog revolucionarnim nasiljem.
Otuda je to, kao što je rekao danas gospodin Ivanji, povratak kući. Povratak u sopstvene civilizacijske koordinate, u sopstveni istorijski koridor.
Naravno, to može da se govori i na konkretnijim vrednostima. Konkretne vrednosti su zapravo i ključne reči kojima se tumači sadržina ovog sporazuma. To su, pre svega, liberalizacija i harmonizacija.
Kada govorimo o liberalizaciji, pri tome mislimo na liberalizaciju carinsko-trgovinskog režima, kada govorimo o harmonizaciji, govorimo o usklađivanju zakonodavne prakse sa zakonodavnom praksom Evropske unije, što se već popularno zove integrisanjem vrednosti standarda i normi EU u naše zakonodavstvo i našu društvenu i političku praksu.
Ali, obe ove vrednosti imaju, zapravo, zajednički imenitelj. Iako je u češćoj upotrebi reč evropeizacija, složiću se da je to ideologen i da ne moramo uvek govoriti papagajski, suština onog što se tom reči želi izraziti jeste modernizacija Srbije.
Naše društvo je arhaično, nedopustivo arhaično, da evo i na sednicama Narodne skupštine može da regredira do nivoa neolitske konstelacije svesti, kada su u praksi bili rituali agrarne mađije, kletve i slični oblici ispoljavanja duhovnosti.
Ta neophodna modernizacija našeg društva je ono što Zajedno za Kragujevac programski podržava jer ona, između ostalog, podrazumeva i decentralizaciju države i društva i, svakako, privredni preporod kao uslov realizacije ovih viših vrednosti.
Nama čini čast da te vrednosti možemo da razvijamo, kao istomišljenici, u poslaničkom klubu G17 plus i zadovoljstvo nam je da na tim vrednostima možemo graditi strategiju ne samo sopstvenog političkog razvoja, nego i utirati put razvoja ove zajednice, da prestanemo sa mitološkim koordinatama: vatra - voda - zemlja - Srbija na zemlji -nebesi - raskrsnice - putevi - Evropa - Azija, da se manemo takvih mistifikacija i da stvar svedemo u realne paradokse kojima je ovo društvo opterećeno.
Kako to da u Srbiji mladi odmah posle studija odlaze na biro, potom u nezaposlenost, pa potom u produženu adolescenciju, a Srbiji nedostaju visokoobrazovani ljudi? Kako to da svako srpsko preduzeće ima viška zaposlenih, a Srbija nema dovoljno radne snage da ostvari projektovani nacionalni dohodak? Odgovori su jednostavni. Naša je privreda zakržljala. Da bi apsorbovala i ono kadrova koje imamo, mi moramo da pokrećemo preduzeća. A ko će ih pokretati? Pa, ko drugi nego preduzetnici.
I hajde da jednom, pre nego što apriori, bez ikakvih kvalifikacija i argumenata, taj duh osudimo kao tajkunski, hajde da stvorimo politiku i ambijent koji će biti njihovi i raditi za produktivni motor ove zajednice, jedino kadar da poveća produktivnost, uposli stanovništvo i privuče dodatno potrebnu radnu snagu.
Kako to možda najjezgrovitije kaže jedan od često čitanih mislilaca evropskog puta svog naroda Vaclav Klaus, za kojeg gospođa Grubješić kaže da je u stvari mentalna supstanca češke reforme, što je tačno, naši su ciljevi visoki, a zadaci sasvim prizemni. Mi moramo mnogo da radimo. To je diskontinuitet koji unosi ovaj dokument. Hvala.

Neće biti ništa naročito atraktivno jer sam pominjanja shvatio kao dobronamerna i time dao svoj prilog ovoj diskusiji, pa ću samo dati neke informacije.
Gospodin Momčilov pominje isto što sam ja rekao kada sam pohvalio diskusiju ministra. Vi ste rekli da toj diskusiji nedostaju samo vatromet i violine, znači vi ste osetili potrebu za tim slušajući tu diskusiju. To je tačno ono što sam pohvalio, ako pogledate šta sam rekao.
O T. S. Eliotu – vreme prošlo, vreme buduće ili još davnije, ako ćemo Knjigu propovednikovu – što je bilo, to će biti, što se činilo... to su misli koje su upravo bile predmet onoga što sam kritikovao kao zastarele političke koordinate. U tim mislima se može mudrovati, može se osamiti u keliju, ali ne može se sa tih misaonih pozicija preuzeti odgovornost za vođenje države i sudbine građana. Misao koja hoće politički da se angažuje sa ovom vrstom odgovornosti mora biti mnogo savremenija.
Uz sve poštovanje, mnogo se toga na području mišljenja izdešavalo u poslednjim decenijama 20. i u prvoj deceniji 21. veka. Misao revolucije je konzervativna misao.
Danas ja ne govorim o revolucionarnoj misli, nego o mišljenju razlike, što je potpuno drugi kulturni milje i, gospođice Jovanović, potpuno druga slika Evrope. Ne kao hegemona, ne kao države u imperijalnom rimskom smislu, u nekim ranijim vrednosnim i pojmovnim koordinatama, već kao države koja je, između ostalog, otvoren civilizacijski i kulturni projekat, koji ne mora, čak, biti posmatran ni u koordinatama te mete, logike koja neke mnogo finije strukture otvaranja za različite interese i uglove posmatranja može da otvori, ako iskalibrišemo sopstvenu percepciju za tu vrstu komunikacije.
Da bih bio razumljiviji i jednostavniji, preneću vam poruku jednog mog druga, da se pohvalim, inače živog klasika srpske književnosti Vidosava Stevanovića, koji je, po dolasku iz Pariza, u polemikama o identitetu Evropske unije i o tome: Evropa - da ili ne, ovako ponavljao po Kragujevcu: Nemoj mi ti pričati šta su sve nedostaci EU.
Ja tebi o tome mogu pričati danima, ali postoji jedna prednost koja se ne sme prenebregnuti, da nikada nigde u istoriji čovečanstva čovek nije mogao živeti dostojanstvenije nego što to čine danas građani u EU.

Uvažena gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je otprilike tačka u kojoj se moje reklamiranje odredbe 104. pretvara u sažetak celokupnog rada ovog parlamenta od njegovog konstituisanja. Samo u ovom trenutku razlozi ugrožavanja dostojanstva Skupštine dolaze do izražaja.
Naime, gospodin Senić i ja još kada smo pogledali onaj prvi koncept dnevnog reda i gde se kao prva tačka dnevnog reda pojavila Deklaracija o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji, konstatovali smo da je to zbunjujuće. Dokle će više u višestranačkoj Srbiji građani zahtevati diskontinuitet, a vlade pokušavati da uspostavljaju kontinuitete. I, konačno se prva tačka dnevnog reda izborila za svoje mesto na dnevnom redu Prve sednice novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.
Ta prva tačka dnevnog reda je i razlog ovolike dugotrajne opstrukcije. Nisu ni mitinzi, ni pismo i odgovori na pismo, ni ko je koga pozvao, a ko nije došao, nego SSP čija je najveća vrednost u diskontinuitetu koji unosi u naše društvo, političku praksu i koji otvara jedno zazidano društvo ka budućnosti. O tome ću govoriti kada dobijem reč po redosledu prijavljivanja.
Ali, najvažniji diskontinuitet koji ovaj dokument donosi jeste diskontinuitet u odnosu na politiku zamajavanja, u odnosu na politiku smora i zaluda, udaljavanja od činjenica od kojih su dve ključne za razumevanje trenutne međunarodne i unutrašnje političke situacije Srbije, a koje se sistematski ignorišu.
Jedna je činjenica da se ne može iz makar i meke diktature ili svakako nedemokratskog poretka preći u stanje građanskog, slobodnog, otvorenog društva politikama kontinuiteta.
Druga značajna činjenica je da je Srbija, dame i gospodo, zemlja koja je doživela težak ratni poraz od najmoćnijih sila koje definišu međunarodni poredak u savremenom svetu. Cenu tog poraza i odgovornost za politiku koju vode treba da plaćaju generacije i ljudi koji nisu odgovorni za taj poraz, ali koji su valjda naučili koliko je opasno igrati se međunarodnim poretkom i verovati da iz svoje enklave i parcijalne istine i viđenja sveta smete da ulazite u konfrontaciju sa međunarodnim svetskim poretkom.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, repliciram kao predsednik Skupštine grada Kragujevca pomenutog u malopređašnjoj diskusiji.
Ima jedna anegdota iz istorije kulture, prema kojoj je navodno slavni Sokrat, pročitavši Heraklitove sažete spise, aforistički izlagane, zaključio kako je ono što razume - odlično, pa s poverenjem u to razumljeno, pretpostavlja da je i ono ostalo, do čega ne doseže, jednako dobro. Vrlo često diskusije kao što je ova prethodna ne razumem, pa upravo po ovom merilu razumevanja segmenata koje poznajem, cenim autentičnost, ispravnost, validnost i korektnost onoga dela koji ne razumem.
Kako diskusija gospođe Tabaković na temu prezaduženosti grada Kragujevca, a to je, verovaćete i sami, tema koju mnogo bolje od nje moram poznavati, nema elementarne, a ni logičke, kao ni činjeničke veze sa istinom, pretpostavljam da ova ista diskusija tako stoji i u ostalim segmentima.
Konkretno što se grada Kragujevca tiče, on je od Ministarstva finansija dobio saglasnost za zaduženje u trostruko većem iznosu nego li je onaj u kojem se grad zadužio, što će reći da on ima zakonskog prostora za zaduženje još dva puta veće nego što je ovo u kojem se nalazi. A vrlo je značajan podatak da su nadležni republički organi gradu Kragujevcu odali zvanično priznanje da je najumešniji u upravljanju javnim dugom među lokalnim samoupravama u Srbiji.
Između ostalog, određene činjenice, kako procenat zaduženja u odnosu na godišnji budžet zapravo pada u odnosu na 2004. godinu, kada je gospodin Stevanović postao gradonačelnik, možda najkonkretnije govore o tome, ali biće da motiv za ovakvu diskusiju ne leži u činjenicama i ne leži u odnosu prema gradu Kragujevcu, već u nekim relacijama i odnosima vezanim za sudbinu Novog Sada pod radikalskom vlašću.
Činjenica je da, s jedne strane, kad imate Šumadiju predvođenu od strane ''Zajedno za Kragujevac'' i gospodina Stevanovića, a s druge strane, Novi Sad predvođen SRS-om, da se određeni odnosi u državi menjaju i da zaista Kragujevac, uz Beograd, postaje drugi grad.
Dozvolite samo završnu napomenu. Sve te diskusije imaju jednako smisla, mere i ukusa kao i ona jučerašnja o načinu odevanja gospodina Vlatka Ratkovića. Znate, kada se gospodin Vlatko Ratković pojavi u Narodnoj skupštini u farmerkama, za mene to samo znači demonstraciju tvrdnje da odelo ne čini čoveka, baš kao što to potvrđuju i radikali u odelima sa kravatom.

Član 224, ako se ne varam, pravo narodnog poslanika na obaveštenost o bitnim pitanjima.
(Momir Marković, sa mesta: Nije 224, nego 225. i 226.)
Član 225, zahvaljujem.
(Momir Marković, sa mesta: Objasnićemo mi tebi, ima vremena.)
Kako da ne, sa zadovoljstvom. Takvu vrstu suštinski značajnih instrukcija primiću i sa vaše strane. Nego, ono što je u ovom trenutku bitno jesu dve diskusije vezane za stvarno razumevanje problema.
Diskusija o poziciji lokalne samouprave u državi i društvu, koju ste, čini mi se, ponovo zlonamerno interpretirali upravo u duhu nasleđene ambicije jednog centralizovanog, i to u Evropi najgrublje centralizovanog sistema, da se negira Ustavom garantovano pravo građana na lokalnu samoupravu, koje lokalnu samoupravu zaista dovodi u vezu sa državom i državnim organima, ali su to odnosi saradnje u kojima država zaista prenosi određene nadležnosti, funkcije i poslove na organe lokalne samouprave.
Ali, lokalna samouprava nije državni organ i ne izvire iz istog izvora iz kojeg nastaje država i državna vlast. Otuda je njeno poreklo mnogo bliže inicijativi građana i civilnom sektoru, jer jeste oblik samoorganizovanja građana nad određenim pitanjima koja su od njihovog životnog značaja.
Između ostalog, grad Kragujevac to upravo strukturom budžeta najpotpunije svedoči, zato što je 80% budžeta grada Kragujevca od sopstvenih prihoda i ta sredstva ne potiču od transfernih sredstava koje Republika Srbija prosleđuje lokalnim samoupravama za obavljanje onih prenetih nadležnosti.
Otuda i povezivanje sa političkom organizacijom G17 plus koju ''Zajedno za Kragujevac'' sporazumom definisano sprovodi nije u onako, čini mi se, maliciozno protumačenom kontekstu motivisana, nego je motivisana ambicijom da se zavičajne političke organizacije bez centrale u Beogradu, kakva je ''Zajedno za Kragujevac'' i kakve dnevno klijaju po Srbiji, koje imaju svoje političke autoritete u unutrašnjosti Srbije, koje imaju regionalne, lokalne političke ambicije, bez želje da se uklapaju u beogradizovani koncept birokratizovanih političkih partija u zemlji, žele da se okupe i da ispred sebe, na poziciji vođstva, vide jednu etabliranu, osvedočenu, proevropsku demokratsku političku organizaciju, kakva G17 plus zaista jeste.
Ja očekujem da se otvara prostor na političkoj sceni....
(Predsednik: Vreme.)
...upravo za realizaciju sinteze ovih dveju koncepata, o kojima treba da budemo obavešteni. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, javljam se po Poslovniku, na osnovu člana 225, vezano za pravo narodnih poslanika, ali i šire javnosti, na punu informisanost o bitnim pitanjima od značaja za rad ovog visokog doma.
U toku konstitutivne sednice Narodne skupštine javnost je na poseban način bila iritirana proklamovanom tezom o nespojivosti funkcija izvršne vlasti u lokalnoj samoupravi i narodnih poslanika. Istovremeno, ta teza se maskirala opisnim pojmom – sukob interesa. To se, evo, desilo i na današnjoj sednici. Iako je narodni poslanik govorio o nespojivosti izvršne i zakonodavne vlasti, čak je i predsednik Skupštine rekao nešto o tome pod izrazom "sukob interesa", pa će već neko o tome odlučiti.
Kako ja pripadam političkoj organizaciji koja se zove "Zajedno za Kragujevac", koja ima zadovoljstvo i čast da u radu Narodne skupštine participira u okviru poslaničke grupe G17 plus, verujem da ću i ovim idejama decentralizacije države i društva, čemu je posvećena moja politička organizacija, kao i G17 plus, upravo na ovom primeru moći nešto eklatantno, izuzetno značajno da zapazim.
Prvo, sukob interesa je pravna kategorija koja je u našem pravnom sistemu definisana Zakonom o sprečavanju sukoba interesa u vršenju javnih funkcija i nema, ama baš, nikakve blage veze sa temom koja se otvara. Jer, sukob interesa definiše odnos privatnog posla i odnosa jedne javne ličnosti i njene javne funkcije, koja se definiše da bi se zaprečila interesno motivisana privatizacija javne funkcije.
Onaj ko smatra da je nosilac funkcije zamenika gradonačelnika, gradonačelnika, zamenika predsednika opštine ili predsednika opštine u sukobu interesa zbog toga sa funkcijom narodnog poslanika, morao bi, dakle, da smatra da je barem jedna od ove dve funkcije njegova privatna obaveza ili funkcija.
Zapravo, reč je o dve javne funkcije. Dakle, baš kao što se i diskutovalo, neko je želeo govoriti o sukobu nadležnosti, o nespojivosti funkcija. To je sasvim druga tema. Ustav to vrlo precizno definiše u nespojivosti izvršne i zakonodavne vlasti. Pojam izvršne vlasti u ustavnoj materiji definisan je, takoreći, na samom početku našeg Ustava, kroz princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. To će eksplicitno reći da je reč o podeli vlasti u državi.
Da vas obavestim, lokalna samouprava nije državni organ. Lokalna samouprava je bliža civilnom sektoru, nego državi i vladinim organizacijama. Lokalna samouprava u toj meri nije državni organ ili bar ne bi smela biti. Zaposleni u lokalnoj samoupravi, u administraciji, čak i po pozitivnim propisima ove zemlje, nemaju status zaposlenih u državnim organima. Ponavljam, zaposleni u lokalnoj samoupravi nemaju status zaposlenih u državnim organima, upravo zato što lokalna samouprava nije produžena ruka Vlade, makar to neko tako želeo da vidi, jer lokalna samouprava nije filijala Vlade i centralnih organa države, već je, upravo, Ustav garantovao pravo građana na lokalnu samoupravu, kao svojevrsnu, od Vlade nezavisnu, organizaciju za vršenje javnih poslova.
To je suština koju je teško jednom monocentričkom kompleksu svesti objasniti. Nemam iluzija da ću u tome uspeti, jer takav monocentrički sklop bitno redukuje sliku stvarnosti, što ste ovih dana naročito iskazivali metaforom o ''semafor koaliciji''. To što vi vidite samo tri boje u toj koaliciji, to govori o ograničenim sposobnostima percipiranja. Reč je o šarenilu života, koje vaša redukovana slika stvarnosti ne samo da ne stiže da opazi, nego ne može ni da podnese.
To nije ono što je tema ovog mog izlaganja, već, ponavljam, poenta je u tome, za šta molim i gospođu predsednika Narodne skupštine, da se javnost ne zbunjuje lažnom tezom o postojanju nekakvog protivustavnog sastava Narodne skupštine. Šta o tome misle pojedini odbori, slobodni su da kažu, ali jedino kompetentan da utvrdi činjenicu kršenja Ustava jeste Ustavni sud.