Uvažena predsedavajuća, da li mi možete reći koliko imam vremena od ovlašćenog predstavnika?

Probaću da govorim sažeto. Ovo je primer amandmana koji se donosi da bi se udovoljilo javnoj raspravi koja je inicirana poprilično političkim, hajde da ne kažem, hejterskim, ali iz potrebe da se da malo političkoj debati na značaju, iako sam Predlog zakona ne sadrži dovoljnu provokaciju za to.
Dakle, u Predlogu zakona o javnim preduzećima, apsolutno nije bilo primisli, niti konotacije u tekstu koji bi ukazivao na to da Vlada planira da razvija u sistemu javnih preduzeća sistem javnog informisanja. Ona jesu navedena, kao preduzeća, u oblasti javnog informisanja u definiciji javnog preduzeća zato što je to činjenička realnost.
Stupanjem ovog zakona na snagu prestaje da važi Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, a samim tim ne bi postojao ni jedan drugi zakon kojim bi se regulisala delatnost ogromnog broja radijsko-televizijskih stanica čiji su osnivači lokalne samouprave, a koje su po pravilu u statusu javnih preduzeća. Sasvim je paralelna tema strategija razvoja medija u Srbiji koja je urađena u prethodnom sazivu Narodne skupštine, a i u saradnji sa skupštinskim Odborom za kulturu i informisanje, koji je Vlada ostavila u amanet novoj Vladi i ministar kulture i informisanja je o tome počeo da preduzima korake i izašao je sa određenim informacijama. Dakle, da se otkloni svaka nejasnoća, iako je u tekstu nije bilo, a povodom slobodno proširene rasprave nad ovom temom. Ne, neće biti osnivanja novih javnih preduzeća u oblasti javnog informisanja.
Naravno, da Zakon o javnim preduzećima neće biti primenjivan na pokrajinski, nacionalni javni servis, jer za to ne postoji nikakav osnov, već je to okvir u kojem će do razrešenja, koje će biti sasvim neizvesna, privatizacije moći da funkcionišu postojeća javna preduzeća u toj delatnosti, baš kao što neće sve informativne kuće svoj ishod i perspektivu tražiti u privatizaciji, jer strategija daljeg razvoja medija u Srbiji podrazumeva i izgradnju regionalnih javnih servisa. O tome će tek biti reči.
Ovo je samo jedan pleonazmatičan amandman koji ništa novo ne donosi, nego otklanja nedoumice i sumnje koje su bile u političkoj diskusiji isprovocirane.

Upravo smo u temi. Danas je na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbor utvrdio ovaj amandman i predložio ga kao odgovor na primedbe i sugestije Evropske komisije, sa ciljem da se eksplicitno formuliše da je objedinjena naplata naknade za emitovanje, odnosno javno saopštavanje muzičkih dela, koncept koji poštuje samostalnost naplate autora, kao i da je taj mehanizam jedinstvene uplatnice nešto što izražava javni interes.
Ovom eksplikacijom mi zapravo verujemo da smo otklonili razloge za primedbe u stavovima Evropske komisije o kojima je već bilo reči.

Dame i gospodo, meni je izuzetno zadovoljstvo da u svoje lično ime, a sigurno i u ime svih poslanika URS, u domu Narodne skupštine Republike Srbije mogu da pozdravim i predsednika Skupštine AP Vojvodine i čini nam čast da možemo i sa osobom sa punim političkim kapacitetom da predstavlja građane Vojvodine, objasnimo i stav URS prema ovom važnom pitanju za predstojeću problematiku fiskalne konsolidacije u Republici Srbiji.
Žao mi je što je istina sadržana u tezi da je naša rasprava o ovom amandmanu zakasnela i možda već relevantna. Tačna je primedba da nakon usvajanja Zakona o budžetu, pomalo postaje i relevantna i rasprava o predloženom zakonu, ali bez ambicije da budem bili čiji drveni advokat, siguran sam da u odluci da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu nema nikakvog cinizma niti zluradosti. Iako se znalo da skupštinska većina ima utvrđen Predlog zakona o budžetu, koji neće biti kompatibilan sa idejama ovog zakona, on je stavljen na dnevni red upravo zbog upornog i dugog nastojanja AP Vojvodine da se ova tema otvori, da bi joj se ukazalo poštovanje, bez obzira to znamo da skupštinska većina predložena rešenja neće usvojiti, ali to ne znači da tema ne zaslužuje ozbiljan pretres i okretanje jednog važnog dijaloga u društvu ne da bi se pokretale strasti, već da bismo jedno naučili da cepidlačimo ili da cepamo dlaku nadvoje da se ne bi dohvatili za kose, kako kaže jedan stilista iz evropske književnosti.
O čemu se zapravo radi? Nema laži u tvrdnji da je programom fiskalne konsolidacije i usvojenim tekstom Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu AP Vojvodina dobila 15 milijardi dinara više, nego ranije. Sedam procenata poreskih prihoda može biti optuženo, kao što čujemo, da je iluzorna kategorija, jer Ustav definiše 7% budžeta, ali kako su već neki poslanici vrlo precizno govorili, na žalost, budžet je postao, zahvaljujući ukupnom javnom dugu i budžetskom deficitu, pomalo i to značajno iluzorna kategorija, jer, da nema nesporazuma, naš budžet planira rashode u većem obimu nego što uspeva da izmašta i isplanira prihode. To je već jedna nova moda koja zabrinjava i to je ono zbog čega je usvojena politika fiskalne konsolidacije. Iz tog problema moramo izaći, ali ako već u budžetu Republike Srbije imamo jednu ugrađenu iluziju, fikciju rashoda za koju ne umemo ni da izmaštamo prihode, onda možemo govoriti da bi možda bilo pravednije 7% iluzornih za Vojvodinu, pa delimo 7% sa sve neizmaštanim izvorima prihoda.
Nama se kao URS čini činom odgovornosti prema AP Vojvodini i prema tom ustavnom pravu građana u Vojvodini da je to jedina fiskalna kategorija bez ikakvih natruha iluzija. Sedam posto od poreskih prihoda nema nikakvog uračunatog deficita i nejasnoća u kojoj će se meri zapravo takav budžet ostvariti, jer je reč o najpouzdanijim prihodima budžeta u Republici Srbiji.
Što se tiče bojazni da bi se mogao steći utisak da neko želi da uvede protektorat nad Vojvodinom, uz najdublju osudu bilo čije pomisli u tom pravcu, u svoje ime i u ime URS potvrđujem da to ne može biti moguće. To ne može biti jer, prvo, Republika Srbija je dužna da garantuje suverenitet na celoj svojoj teritoriji svim građanima Srbije, pa i građanima AP Vojvodine, a i zato što znam da Šumadija, koju moja stranka predstavlja, stranka Zajedno za Šumadiju, koja je inspirator, jedan od osnivača URS, nikad ne bi to tek tako dopustila, da posmatra sa strane.
Neskrivene su naklonosti Šumadije, koja i sama teži regionalnoj identifikaciji, prema onome što su poslovi, brige i problemi AP Vojvodine upravo zato što negujemo svest o tome da su modernu Srbiju zajedno pravile revolucionarna ustanička Šumadija i prosvećena Vojvodina, ali i zato što znamo da je danas srpsko podunavlje, koje čine Šumadija i Vojvodina, zapravo taj snažni orijentir savremene Srbije ka svom evropskom licu i identitetu.
Mislim da smo pozvani i to je možda prava mera bojazni koju s pravom ima, da upravo po toj osovini Šumadija i Vojvodina disciplinuje jednu nelegitimnu kulturu beogradizacije i taj beogradocentrični koncept, da bi se Beograd u modernoj Srbiji pokazao kao most, a ne kao granica između leve i desne obale Dunava, ako je već pominjana i ta granica. Poenta je da je ovo jedna tvrdoglavo činjenična egzaktna, konkretna tema fiskalnih računa i da ne može za URS biti elementarno sporno da ovim predlogom budžeta AP Vojvodina dobija više nego što je ranije dobijala, da ne može biti sporno da je vezivanje izvora za finansiranje AP Vojvodine iz republičkog budžeta vezano za najsigurniji budžetski prihod i da ne može biti sporno da je stavljanjem ovog predloga zakona na dnevni red, makar i ne postojala skupštinska većina za njegovo usvajanje izraženo poštovanje prema važnosti ove teme i potrebama AP Vojvodine.

Baš kao i narodni poslanici LDP, koji su podneli ovaj amandman, poslanička grupa URS oseća potrebu da pozdravi i zahvali se na odgovornom stavu Vlade Republike Srbije, što su prihvaćeni ovi amandmani koji nesumnjivo predstavljaju unapređenje zakonskog teksta. Naročito zbog toga što Zakon o javnim preduzećima, koji tretira javni interes u onom delu privrede koji je u javnom vlasništvu, za poslaničku grupu URS predstavlja i ispunjenje predizbornog obećanja i sprovođenje principa departizacije u javnom sektoru. To je i interes poslaničke grupe URS. Hvala.

Nisam vidovit kao neke kolege, te ne mogu da procenim šta je mislio ministar Dinkić i bilo ko od članova Vlade Republike Srbije, kada su odlučili da ovaj predmetni amandman ne prihvate.
U ime poslaničke grupe URS potvrđujem da su dobro odlučili, jer je intencija uvećanja broja članova organa upravljanja, u najvećoj meri izraz potreba političkih partija da povećaju kapacitet za namirenje svojih personalnih, kadrovskih potreba i mogućnosti.
Budući da URS u Predlogu ovog zakona vide, ponavljam odlučujući akt u departizaciji javnog sektora u duhu te intencije, jeste i da se predloženi broj članova nadzornog odbora ne poveća.

Za razliku od predlagača, i ovog puta se u ime poslaničke grupe URS zahvaljujem Vladi Republike Srbije što su prihvatili predlog poslanika LDP tačno u onoj meri i u onom delu koji doprinosi unapređenju zakonskog teksta.
Dakle, nesporno je da tamo gde ovaj amandman afirmiše, pojačava poziciju stručnosti, on unapređuje zakonski tekst.
Za razliku od predlagača moram da izrazim nerazumevanja kako bi uopšte bio smislen i produktivan drugi deo amandmana. Naime, ako bi zahtevao zakonodavac da onaj ko bi se prihvatio javne funkcije ne sme biti član ni jedne političke partije, a ko bi to i na koji način ikako mogao da utvrdi, proveri kvalifikacioni uslov. Državi je poznato ko su osnivači političkih partija. Javnosti je poznato ko su nosioci funkcija u političkim partijama, ali pripadnost političkoj partiji je stvar o kojoj je nemoguće suditi. Kako bi to neko utvrdio i znao?
Mislim da je potpuno bespredmetno i neću ponavljati argumente iz rasprave u načelu, čak ima blagi prizvuk diskriminacije prema politički angažovanim građanima, što je suprotno javnom interesu Srbije, jer je jedna vrsta nezainteresovanosti za društvena zbivanja, apolitičnosti opasna tačno koliko i partokratija.

Repliciram predlagaču da bi stvar bila jasnija. Mi nemamo, govorim o stavu poslaničke grupe URS, nesporazuma u pogledu deskripcije postojećeg društvenog stanja i odnosa javnosti prema načinu rada političkih partija. Tu nesporazuma nema. Nema nesporazuma ni u vrednosnom stavu da političke partije imaju dužnost da se samo obavežu višim standardima i oblikom svesti koji će biti uvod u društveno razumevanje intencije savladavanja partokratije.
Naš prigovor je na nivou tehničkog kriterijuma. Prihvatanje drugog dela amandmana nije moguće, jer nije distinktivno. Rečeno jezikom logike nije odlučivo. Možete staviti kriterijum, ali uz član može biti kandidat koji neće umreti u toku mandata. Otkud zna onaj koji vrši pravo osnivača da neće umreti u toku mandata? Kako može utvrditi da nije član nijedne političke partije, a proizvodi potpuno neprijatnu konsekvencu, kao da je stručnjacima poželjno da budu konspirativni članovi partija da bi mogli preuzeti javne odgovornosti u svojoj struci. To nije interes demokratije.

Upravo je naveden primer koji govori u prilog onoga što i mi želimo reći. Taj primer ilustruje da članstvo u nekoj političkoj organizaciji ni na koji način ne dezavuiše nečiju stručnost. Pitanje nezavisnosti je pitanje integriteta. Možemo govoriti o nezavisnim ličnostima, ne na osnovu poznavanja faktičkog stanja u pogledu njihovih potpisa u evidencionim knjigama ove ili one partije, nego na osnovu njihove konsekventnosti i intelektualne hrabrosti, spremnosti da u javnosti govore, kad je kritično i opasno, ono što je objektivno i društveno relevantno. To je stvarni smisao nezavisnosti.
Ničeg rđavog nema u pripadnosti nekoj političkoj partiji. Ono se u strogom političkom smislu i ne razlikuje od navijanja. Voleo bih da svi građani sa pravom glasa imaju što prisniji odnos sa političkim partijama za koje glasaju. U tome ne bi bilo ničeg ružnog, ni opasnog po građansko društvo u Srbiji, ali graditi kriterijume integriteta pojedinca je ono što je opšti interes. Nemojmo apriori proklamovati da je to nespojivo sa političkom orijentacijom. Apolitičnost, slepilo za političke boje je mnogo veća društvena opasnost. Ne treba podsticati tu vrstu indiferentnosti u građanskoj javnosti Srbije.
Kako razumeti kategoriju nezavisnosti? Ona ne mora biti nužno skopčana sa proverom partijske knjižice, baš kao što bi zaista teško bilo ili bar bismo morali računati sa nekim integritetom onog ko daje izjavu bez ikakve mogućnosti praktično da proverimo ikada da li nas je obmanuo.

Reklamiram član 103. a u vezi sa članom 109. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da niste shvatili u potpunosti reklamaciju gospođe Jelene Travan Miljević. Ona je tražila izricanje mere opomene narodnom poslaniku koji je u toku pretresa, u toku političke konfrontacije argumenata koristio seksističke argumente. Jer, nije izražavanje o lepoti žene predmet estetskog divljenja, niti je to tema rasprave, već je to pokušaj da se sa konfrontacijom argumenata odnos konfrontiranih prevede na odnos rodno nejednako superiornih polova.
Ne možete, dozvolićete kao neko ko se etikom malo i bavi, pa razume da se značenje izričaja na nivou deskripcije ne razumeju uvek etički dovoljno, kada neko nekome kaže da je lep, zgodan i da privlači njegovu pažnju. To ne znači samim tim kompliment. Recimo, zamislite situaciju u kojoj se izjavljuje saučešće, kada potegnete takav kompliment, da li to izaziva prijatne emocije. Jednako je neprimereno takav argument potegnuti u trenutku ozbiljne, odgovorne konfrontacije političkih stavova. U kontekstu to znači – ti si žensko i naravno da je moja reč ovde dominanta i važnija.
Izvinjavam se što sam malo odužio. Upravo kao muškarac sam osetio potrebu da razumemo tu vrstu komunikacije i činjenicu da je u interesu proklamovanih vrednosti rodna ravnopravnost, u parlamentu nije mesto.

U ime poslaničke grupe URS moram da repliciram na kritiku poslaničke grupe DS vezano za motivaciju koja je upravo u mojoj uvodnoj besedi i akcentovana.
Nije tačno da predizborno obećanje o departizaciji, odnosno depolitizaciji javnih preduzeća u državnom vlasništvu neće biti sprovedeno, upravo suprotno, ovaj predloženi zakon jeste realizacija ovog predizbornog obećanja. Zato što taksativno navodim čitavu listu kriterijuma u pravcu kompetentnosti, stručnosti, profesionalnog i radnog iskustva koje će morati da zadovolje odgovorni za upravljanje preduzećima u javnom vlasništvu.
Direktori će, koji su po dosadašnjem zakonu samo voljom osnivača birani, morati da ispune kvalifikacione uslove vezane i za visoku stručnu spremu i za radno iskustvo i potvrđenu stručnost u predmetnoj oblasti. Baš kao što će to važiti i za članove nadzornih odbora, baš kao što će konkursna procedura za izbor direkotra biti obavezna, baš kao što će i članovi komisija za imenovanje morati da ispune kvalifikacione uslove vezane za stručnost.
To jeste departizacija jer stavlja akcenat na temu profesionalne osposobljenosti i odgovornosti, a to jeste negacija političkog voluntarzima. Nešto što moram da potvrdim, a molim vas preuzmite mi od preostalog vremena predstavnika.

Da.
Što se tiče sredstava javnog informisanja, da u ovom predlogu zakona o javnim preduzećima ne postoji mogućnost postojanja javnog preduzeća u oblasti javnog informisanja, onda bi od trenutka stupanja na snagu ovog zakona, pa do privatizacije svih medija čiji su osnivači gradovi i opštine, ta preduzeća stajala izvan zakona.
Drugo, sama strategija predviđa mogućnost regionalnog, javnog servisa i uopšte nije imperativna privatizacija za sva postojeća javna preduzeća u oblasti javnog informisanja.
Jedan prigovor poslaničke grupe DS, koji je potpuno tačan, a to je da je velika šteta što postoje već izabrani direktori i preduzeća, na koja neće biti primenjen ovaj zakon, tako je, oni neće uživati tu privilegiju, već će do kraja mandata na kojem su izabrani u rukovođenju tim preduzećima, nažalost morati da se odvija po zakonima koje je donela DS.

Dobri pastir sve što kaže inom i sam svojim, potvrđuje činom. Tom biblijskom metaforom odgovornosti o dobrom pastiru, za ovu priliku, dame i gospodo, bih želeo da ilustrujem odnos poslaničke grupe URS prema ovoj temi na dnevnom redu, a upravo kroz prikaz političkog odnosa i motivacije prema Zakonu o javnim preduzećima.
Moglo bi to sažetije da se kaže – i rečeno, učinjeno. Poslanička grupa URS ima visoko osećanje poštovanja prema javnom interesu i saosećanje sa stvarnim problemima života opterećenog brojnim nedaćama, naročito u vreme ekonomske krize. Imamo i izuzetno osećanje poštovanja prema našim koalicionim partnerima, političkim partijama u skupštinskoj većini, sa kojima gradimo Vlade Republike Srbije.
Uopšte ne skrivamo, niti postoji ijedan razlog za to, da najviše osećanje poštovanja, čak dužnosti, imamo prema onim građanima Republike Srbije, koji su nam na ovim izborima ukazali poverenje. U celoj predizbornoj kampanji smo pravili jedan dogovor na temelju programske ponude URS. Oni koji su tu programsku ponudu razumeli, nas su obavezali da je zastupamo svom snagom i punim kapacitetom učešća u skupštinskoj većini i Vladi Republike Srbije.
Upravo zato i kažem da je odgovornost prema sopstvenim biračima vrlo važan pogled na motivaciju URS u ukupnom poslu koji u mesecima za nama sprovodimo. Jer, o čemu smo govorili? Govorili smo o tome da je nezaposlenost najveći problem u Srbiji i da je oživljavanje privredne aktivnosti, povećanje investicionih ulaganja, ključ rešavanja ovog problema. Zaista, šta smo učinili u ovih nekoliko meseci, nego davali doprinose i rešavanju tog pitanja, bilo kada je reč o rebalansu budžeta Republike Srbije, kada smo se izborili i za to da se nedostajuća sredstva za realizaciju projekta Fijat automobili Srbija obezbede, kao što smo dali i neposredan doprinos u obezbeđivanju doprinos Bošove investicije u Pećincima, Geoksove investicije koje dolazi, a biće ih još.
Govorili smo o neophodnosti podrške i razvoja malih i srednjih preduzeća. Sve ono što smo rekli se očituje u činovima, ili kresanja parafiskalnih nameta, negde oko 140 takvih poreza smo već ukinuli. Ispunili smo jednu osnovnu temu i meru koja je zahtevana od strane malih i srednjih preduzeća, a to je da se PDV ne plaća drugačije nego na osnovu naplaćene robe, a ne na osnovu fakture, što je takođe rečeno i učinjeno, baš kao i u tek pre neki dan usvojenom budžetu, obezbeđenja budžetska podrška za likvidnost malih i srednjih preduzeća u Srbiji.
Rekli smo departizacija. Partokratija mora biti savladana u javnom sektoru. Upravo Predlog zakona o javnim preduzećima jeste korak kojim se i ova predizborna i večna aktuelna politička tema skida sa dnevnog reda i pretvara u društveno pozitivnu realnost.
Na osnovu predloženog zakona o javnim preduzećima, dakako da će politički angažovani građani i dalje moći biti aktivni i u privredi i javnom sektoru. Nemojmo oko toga stvarati lažne dileme i iluzije. A zašto pa i ne bi? Kakva je to ideja o diskriminaciji samo onih građana koji imaju političku svest i osećaj za pripadnost političkom pokretu, ali ono što je potpuna novost u javnom sektoru, to više neće moći da bude osnovni i jedini uslov za ostvarivanje odgovornih funkcija u javnom sektoru.
Novi kvalifikacioni uslovi su postavljeni i trijaža je i te kako stroga i radi u prilog profesionalizaciji i oživljavanju poslovnog mentaliteta u preduzećima javnog sektora. Direktori, bez obzira na to da li imaju ili nemaju bilo kakvu partijsku pripadnost, moraju biti visokoobrazovani, moraju biti iskustveno potvrđeni stručnjaci u delatnostima u kojima se angažuje preduzeće na kojem se biraju za direktora. Takođe, članovi nadzornog odbora moraju biti visokoobrazovani i kvalifikovani za delatnost u kojoj deluje javno preduzeće. Konkursna procedura izbora direktora ima taksativno navedene kriterijume koji se moraju ispuniti, a konkursnu komisiju, takođe, moraju činiti visokoobrazovani kvalifikovani pojedinci da o takvim pitanjima odlučuju.
To su, priznaćete, ozbiljni kriterijumi struke, uneti u zakon na osnovu uverenja da su politički voluntarizam i profesionalna etika i poslovni dug u obrnutoj srazmeri. Nije cilj, kako populisti različitih boja to žele da predstave, da kao u kakvom lovu na veštice pokrenemo harangu na partijske knjižice. Cilj je da se pokrene profesionalna etika i poslovnost u javnom sektoru.
Ovaj zakon to omogućuje. Drugu dimenziju odgovornosti u metafori dobroga pastira video bih u odnosu prema stvarnosti. Razumemo mi naše kritičare i slušamo ih u predlogu ovog zakona sa uvažavanjem. Kritiku želimo da čujemo, jer je ona baš, kao i mi, ona makar na rečima, uvek žedna dobra, više dobra, hoće nešto bolje.
Želim da naglasim da URS, kao politička opcija, i same gore žarom građanskih, revolucionarnih ideala, da i mi verujemo da su svi ljudi od Boga jednaki, slobodni da tragaju za ličnom srećom i uz sve političke i ekonomske konsekvence ovog postulata. To ne znači da smo svojim idealima oslobođeni respekta prema realnosti. Kreativnost, originalnost koje ideali pokreću je samo jedna komponenta. URS odlično zna da čovek nema čulo za realnost.
Pored kreativnosti potrebno je i obrazovanje, potrebna je dobronamernost i potrebne su ruke u testu, potrebna je duboka radna angažovanost na realnim problemima da bi se, makar koliko, približili stvarnosti i osećanju za realne probleme. Ova predlog zakona nije idealan. Verujemo da će se u departizaciji javnog sektora napredovati, baš kao što verujemo u mogućnosti napredovanja našeg društva, ali on je nesumnjivo jedan realan korak napred, kao što to potvrđuju i partneri iz Svetske banke sa kojima jeste rađeno u ministarstvu na izgradnji predloga ovog zakona.
Najzad, osećanje odgovornosti prema budućnosti. Mi i te kako pažljivo pratimo različita sociometrijska istraživanja i parametre koji ukazuju na činjenicu da je srpsko društvo opterećeno strahovima. Imamo razumevanja za to zbog okolnosti istorijskog šuma i atanizama prošlosti u kojima je savremenost našega društva stasavala. Ne želimo da se mirimo sa činjenicom da se u nas smatra ravnoteža socijalnih strahova sa pozitivnim očekivanjima od budućnosti. Nikako se ne mirimo sa tim da su socijalni strahovi građana, uglavnom u dugom vremenskom periodu, snažniji od pozitivnih očekivanja i optimizma. Za nas to znači da u Srbiji postoji kriza budućnosti, da se naša kultura, naše društvo plaše budućnosti.
Otuda je i ovaj paket zakona i primer sistemskog zakona o javnim preduzećima mali, slažemo se, sasvim na zemlji, običan korak, ali korak napred, otvoreno ka budućnosti. Mi smo poslanička grupa koja ne živi ni u kakvim dvorcima izvan realnosti, ni u kakvim privilegovanim socijalnim krugovima. Naši poslanici su iz Žitišta, iz Požarevca, iz Niša, iz Kragujevca, Sente, iz Leskovca. Mi govorimo dušom i jezikom ovog naroda i povodom ovog zakona poručujemo – ne boj se stado malo, imamo perspektivu i znamo kuda vodimo, jer dobar pastir kaže inom, potvrđuje svojim činom.

Povodom partijskih knjižica i eventualnog lova na veštice, želim da istaknem da poslanička grupa URS ne zagovara niti podržava ekstremnu, revolucionarnu maksimu Vladimira Iliča Lenjina prema kojoj, ako je drvo na jednu stranu iskrivljeno, ispravićemo ga tako što ćemo saviti na drugu. Čini nam se da je ta vrsta ekstremizma u prevazilaženju voluntarizma u preduzećima u javnom sektoru, nepoželjna u vidu zabrane kvalifikovanim licima koji su politički angažovani da se pojave i kao kandidati za rukovodeće i upravljačke funkcije.
Taj ligorizam, naročito kada se kritika partokratije poprosti, onda dobija oblik da politički angažovanim građanima treba zabraniti rad u javnoj upravi ili rad u policiji, rad u sudstvu, rad u javnim preduzećima. Onda stvarno dolazite na ivicu diskriminacije politički angažovanih građana i što je još gore, zastupanja teze koja uopšte nije u javnom interesu.
Javni je interes Srbije razvoj političkog pluralizma, razvoj demokratije i politička angažovanost građana. Ono što je sistemska borba protiv partokratije u javnim preduzećima, a to znači da treba sprečiti političke partije da uzurpiraju javni interes u javnom sektoru i to je sistemsko pitanje, a ne pitanje članstva ovog ili onog pojedinca.
Ovaj Predlog zakona polazi od uverenja da je rad u prilog stručnosti, profesionalne potvrđenosti, obrazovanosti, upravo rad protiv napredovanja partijskog voluntarizma. Svi kriterijumi išli su u tom pravcu.

Sokrat htede umreti, a ne Atina. Tako na jednom mestu jedan značajni filozof komentariše problematičan odnos opštih ideja i vrednosti i onih pojedinaca, grupa koje, zastupajući ih, često pomešaju svoje personalne probleme sa tim opštostima. Dakle, jedno je pitanje političkog statusa opštih vrednosti i ideja, kao što su pokrajinska autonomija, prava građana na lokalnu samoupravu i pokrajinsku autonomiju i sasvim drugo je pitanje političkog statusa onih subjekata, tj. partija koje su se znano ili neznano zašto identifikovale sa ovim vrednostima u njihovom angažovanom zastupanju.
Dakle, Sokrat htede umreti, ne Atina. Nema u skupštinskoj većini nijedne političke partije koja spori pravo građana na lokalnu samoupravu. Nema nijedne političke partije koja želi da dopusti da pokrajinska autonomija bude ugrožena. Štaviše, URS izričito zagovaraju ne samo napredovanje i održavanje procesa decentralizacije i prava građana na lokalnu samoupravu, već proširenje ovog procesa i na druge teritorije u okviru Republike Srbije kroz proces regionalizacije. Zato mislim da je jako važno u ovom amandmanu razumeti ono što je ministar Dinkić nazvao veštačkim izazivanjem krize ili zabijanjem trna u zdravu nogu.
Ne trebaju ni DS ni političke partije bliske njoj da se plaše u toj meri da sopstveni politički poraz poistovete sa mogućnošću ugrožavanja ovih ustavno garantovanih vrednosti.
Ujedinjeni regioni Srbije, kao ni svih ovih godina do sada, ni ubuduće neće prestati te vrednosti da zastupaju i brane. To je važna poruka svim građanima. To naprosto činjenice pokazuju. Ako laže koza, ne može lagati rog. Pustite procente. Ako moj brat ima jednu dlaku u glavi, a ja dve, ja sam stoprocentno kosmatiji od njega, iako smo obojica, da prostite, ćelavi.
Uzmite apsolutni iznos novčanih sredstava. Nelogično je optuživati Vladu, koja za afirmaciju pokrajinske autonomije izdvaja 15 milijardi dinara više od prethodne, da, za razliku od prethodne, ona ne uvažava pokrajinsku autonomiju. To sa zdravim razumom neće imati mnogo veze, ali važna je poruka građanima da neusvajanje ovog amandmana jeste zapravo nedozvoljavanje da se jedna kristalno čista tema, prava građana na pokrajinsku autonomiju, ne sme inficirati visoko virulentnim procesima u raspadu određenih političkih struktura koje su umislile da raspolažu privilegijom da baštine i brane te ideje.
Ujedinjeni regioni Srbije na tim pozicijama, uz punu podršku koalicionih partnera, stoje, kao što su svih ovih godina stajali i delovali, ali ne samo rečima, po ovom budžetskom predlogu vidimo – i delom.
Podsećam vas, budžetska sredstva za finansiranje pokrajinske autonomije rastu sa predlogom ove vlade.