Uvažena potpredsednice, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, takođe ću, gospodine Iliću imati nekakve kritike. Nadam se da neću biti izložen ovakvoj baražnoj vatri kao koleginica Batić pre nekoliko trenutaka.
Naime, slažem se sa vama da je vrlo važno zanimanje geodeta i geometara. Neke velike ličnosti svetske istorije su bili geometri, Džordž Vašington, čini mi se. To je stvorilo mnoge zemlje, ali nisam siguran da je i jedna zemlja probala da reši probleme koje ima u toj oblasti na ovakav način. Sasvim je jasno da javnim službama u Srbiji, katastarskoj službi, svim drugim sistemima koji su na neki način važni ili vezani za javne evidencije, javne sisteme, treba temeljita reforma i LDP se za to godinama zalaže.
Međutim, to valjda prvo, makar što se nas tiče, podrazumeva suštinske promene u modelu organizacije, stepenu efikasnosti, pre toga, promene u onim delovima državne uprave od kojih direktno zavise sistemi kakav je sistem Republičkog geodetskog zavoda, pa tek onda rešavanje pitanja koeficijenata plate.
U ovakvom obliku, LDP neće moći da glasa za Predlog zakona koji ste izneli pred ovu Skupštinu. Mi smo podneli neke amandmane. Videćemo da li ćete na njih reagovati pozitivno.
Očekivao sam u vašem obrazloženju, gospodine Iliću, mnogo više podataka o tome kakvo je zaista stanje u Republičkom geodetskom zavodu. Kada dođete ili kad dolazite pred ovaj parlament sa očekivanjem da Narodna skupština dopusti ovlašćenje, u ovom konkretnom slučaju direktoru Republičkog geodetskog zavoda, da po vrlo bezobalnim kriterijumima koje utvrđujete u zakonu uvećava koeficijent zaposlenima u državnoj upravi u rasponu koji je između tri i 50%, onda mislim da je elementarna obaveza koju imate kao član Vlade, kao ministar, kao predstavnik vladajuće koalicije, da nam kažete - a kolike su to sada zarade u Republičkom geodetskom zavodu?
Tu obavezu, gospodine Iliću, posebno imate u situaciji kada ste prošle nedelje rebalansom budžeta praktično zamrzli plate u javnom sektoru i penzije u Srbiji. Dozvolili ste povećanje od 0,5%, što je u realnom životu praktično isto što i zamrzavanje. Suštinski to je sniženje plata zbog dvocifrene ili gotovo dvocifrene inflacije koju će Srbija imati u ovoj godini. U takvoj situaciji vi, gospodine Iliću, dolazite pred parlament i tražite ovlašćenje za Republički geodetski zavod, da se zaposlenima i to vrlo širokom krugu zaposlenih uvećavaju koeficijenti u rasponu, ponavljam, između tri i 50%. Formalno, to nije kršenje one obaveze koju ste postavili Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o budžetu. U suštinskom smislu, naravno da jeste. Plata će biti veća u određenom broju slučajeva, dakle, i do 50%.
Pošto vi, gospodine Iliću, niste rekli kolike su prosečne plate u Republičkom geodetskom zavodu, to ću reći ja. Ti podaci su javni u ovoj zemlji. Poslednje podatke koje imam su o stanju iz decembra 2012. godine.
Ne protivimo se mi osnovnoj ideji da ti ljudi moraju da imaju ozbiljna ili mnogo veća primanja, ali ako ste krenuli ovim putem, onda prvo vi, gospodine Iliću, a mnogo više lideri vaših stranaka, odnosno oni koji vode vladajuću koaliciju, pogotovo u ovim danima kada se najavljuje rekonstrukcija, recite kakav model državne uprave hoćete, koliko ljudi hoćete u državnoj upravi, šta su vam prioriteti, šta vam je važno. Onda ćemo moći da imamo celovito rešenje, a ne ovakvo rešenje.
Kako će se, gospodine Iliću, osećati oni državni službenici ili zaposleni u državnoj upravi, javnoj upravi u najširem smislu reči, kada u nekim delovima zadržite platu na istom nivou ili uz minimalno povećanje od 0,5%, a negde povećate plate do 50%? Prvo nam recite za koliko ljudi će biti ovakva mogućnost povećanja plata, koliki procenat od onog broja zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu? U ovom trenutku u Republičkom geodetskom zavodu, makar prema sistematizaciji radnih mesta, ima 2.750 državnih službenika i nameštenika. Koliko, međutim, ljudi faktički radi za Republički geodetski zavod, gospodine Iliću? Rekao bih 2.715, predviđeno sistematizacijom, 2.370 je zaposleno na neodređeno vreme, 195 na određeno vreme i 659 ljudi na ugovor o delu. To je u zbiru nešto preko 3.000 ljudi.
Razumem da je obim posla povećan. Za to nisu krivi ljudi iz Republičkog geodetskog zavoda. Krive se prošla i ova Vlada, koje su svojim izmenama zakona, koje su bile ad hod, na vrat na nos, zapravo proizvele taj problem. Vi to kažete na korektan način u obrazloženju, konverzijom, tom katastrofom od konverzije koja je uvedena zakonom, onda problemima u legalizaciji, činjenicom da mi u ovom trenutku, bez obzira što vi najavljujete konačno usvajanje novog zakona, zapravo imamo neregulisano polje ili oblast legalizacije više od milion objekata itd.
Dakle, kolike su plate u ovom trenutku u Republičkom geodetskom zavodu? Referent, koji po ovom predlogu koji vi ustanovljavate, s obzirom na zvanje posla lica koje je završilo srednju školu je 45.837 dinara, makar je toliko bilo u decembru. Reći ćete ako se to u međuvremenu promenilo. To nije mnogo para, naravno. To je malo para u ovakvoj zemlji. Ali, izvinite, gospodine Iliću, tolika je osnovna plata profesora u školi. Profesori su ljudi koji su završili fakultet. Verujem da mislite kao i ja da su takođe važni za ovu zemlju, makar koliko i referenti Republičkog geodetskog zavoda.
Plata saradnika, što su ljudi koji su završili fakultet na samom početku svoje karijere, je nešto iznad 52.000 dinara. Na takvu platu vi tražite povećanje koeficijenta. Ako na to bude povećanje od 50%, kolika će biti ta plata, gospodine Iliću, u Republičkom geodetskom zavodu? Hoće li biti 70.000? Takvih ljudi, saradnika, ima 572, više od petine ukupnog broja zaposlenih.
Idemo dalje. Samostalni savetnici, 76.000, viši savetnik u Republičkom geodetskom zavodu, a ima ih 214, njihova sadašnja plata je 105.351 dinar. Predlogom zakona koji ste podneli, recimo, viši savetnici nisu izuzeti od mogućnosti da im se na ovaj način povećava koeficijent. Hoće li onda oni imati platu do 150.000? Hoće li imati veću platu od vas, gospodine Iliću? Vi ste ministar u Vladi.
Da ste postavili drugačije kriterijume za ovaj raspon uvećanja, pa možda i da imamo razumevanja. Ali, vi ste kao kriterijume naveli složenost poslova itd. To su oni kriterijumi, pre svega iz Zakona o državnim službenicima, koji će ići u korist licima koja su i sada na višem položaju, odnosno izvršilačkom mestu, koji i sada imaju veću platu. Kad njima podignete koeficijent, onda će njihovo povećanje biti četiri, pet puta veće nego povećanje ovih ljudi koji su referenti i koji zapravo uglavnom rade onaj posao o kome ste vi govorili na samom početku.
Možete da donesete političku odluku da hoćete da imate 200 ljudi na sto i nešto hiljada dinara u ovom sistemu, ali to onda recite drugim delovima državne službe. To je fer, to je politički stav. Vladajuća koalicija na to ima pravo, ali onda to treba otvoreno reći.
Zašto je još važno pitanje na koliko ljudi se primenjuje u sistemu Republičkog geodetskog zavoda ovaj zakon? To je bitno zbog procene da li je potreban dodatni novac ili nije potreban. Ako je to 50, 60, 70% ljudi, onda se bojim da će biti potreban dodatni novac.
Mi smo na predlog vaše vladajuće koalicije, odnosno vi ste usvojili rebalans budžeta prošle nedelje i njime je definisan iznos sredstava za Republički geodetski zavod. On je četiri milijarde i 280 miliona dinara. Plate, dodaci, naknade zaposlenih i doprinosi na teret poslodavca, sve ono što ide uz platu, su oko dve milijarde i 800, dve milijarde i 900 miliona.
Ako za ovoliko uvećate zarade, kako ćete ostati u okvirima granica koje su postavljene Zakonom o budžetu? Važni su geometri, gospodine Iliću, ali izvinite, meni su važniji ljudi koji plaćaju naknade, odnosno takse Republičkom geodetskom zavodu.
Nisam siguran da oni na kraju neće zapravo platiti ceh ove odluke, već je plaćaju. Ministar Dinkić je u sklopu svoje velike fiskalne reforme, na neki način, ukinuo sopstvene prihode, sistem naknadi i taksi je sve skupio u jednu taksu, što jeste jedan od razloga zašto predlažete ovaj zakon. Sa stanovišta poreskog obveznika, odnosno onog ko plaća taksu, to je svejedno.
U ovom zakonu sada kažete – sve se objedinjuje u jednu taksu, određivaće visinu takse Republički geodetski zavod. Taksa je cena za uslugu koju državni organ pruži građaninu. Taksa nije porez. Ona ne može da bude onoliko velika koliko je potrebno državi da bi isfinansirala sistem koji inače nije u stanju da sama finansira. Bojim se da će na osnovu toga, na osnovu troškova koji je tako glomazno i loše uređen, ponavljam to još jednom, nije to samo njihova krivica, mnogo je veća krivica Vlade, odnosno vlada koje su vodile ovu zemlju, da će godišnji budžet koji je potreban za funkcionisanje Republičkog geodetskog zavoda na kraju, zapravo, biti namaknut uvek, tako što će se iznos taksi kreirati u odnosu na to.
Već sada imate čudan sistem boda i vrednosti boda u Republičkom geodetskom zavodu. Toga u Srbiji nije bilo od 1993. – 1994. godine, kada je bila hiperinflacija, pa su cene bile u bodovima da formalno ne bi bile, zapravo u evrima, a suštinski su bile u evrima.
Predložili smo amandman. Za nas je taj raspon od 3-50% preveliki, daje prevelika diskreciona ovlašćenja direktoru. Ne postoji u ovoj zemlji funkcioner koji može da odlučuje o povećanju plate ili koeficijenta u iznosu do 50%. To ne može predsednik Republike da uradi. Eventualno, on može da dâ orden i da kaže – vežite se, preko TV-a, ali ne može 50% da uvećava nekome platu.
Izvinite, verujem u javnu službu, u njihovu nezavisnost, ali mi je malo preveliko ovlašćenje i da se toliko povećava koeficijent, zato što će vam sutra tražiti to neko u nekom drugom delu državne uprave i onda to nećete moći da ispunite. Tako može da vam kaže predsednik suda da treba njemu ovlašćenje da raspolaže tako velikim iznosom, odnosno rasponom povećanja plata i svako to može da vam kaže. To može da vam kaže direktor nekog kliničkog centra. U svakom segmentu javne administracije ili javnih službi ćete isto opravdanje naći. Svugde će ljudi reći da su niske plate i to je svuda, kao što znate, uglavnom tačno, gospodine Iliću.
Nisam i dalje siguran da su u tom smislu najugroženiji oni koji rade u Republičkom geodetskom zavodu, pogotovo ovi koji rade na višim pozicijama i koji, još jednom ponavljam, za srpske uslove već imaju relativno pristojne plate.
Naš predlog je da se raspon smanji, gospodine Iliću. Recimo, da on bude do 20%. To je neki raspon koji je možda i razuman, prihvatljiv i ima dovoljno prostora da se zaista omogući nešto veće primanje onim ljudima koji su najangažovaniji ili koji su najopterećeniji.
Još jednom kažem da je raspon od 50% neprihvatljiv. Nama izgleda, a imamo iskustvo života u ovoj zemlji i funkcionisanja uopšte tog sistema poreza, taksi i naknada, da će biti previše odluka o povećanju koeficijenta u ovim višim iznosima do 50%, da će to poskupeti uslugu i da ćete, gospodine Iliću, zapravo postići suprotan efekat od onog za koji se zalažete retorički u obrazloženju ovog zakona – da će to poskupeti usluge, da će odbiti investitore, da neće biti pozitivan impuls na putu integracije Srbije u EU, kako vi kažete u obrazloženju zakona.
Još jedan od razloga zbog čega mislimo da ovaj zakon nije na dobar način pripremljen, poslat Skupštini i da ne zaslužuje podršku o ovakvom obliku, vidi se iz obrazloženja koje predlažete. Očigledno da ovaj zakon nije urađen ili da makar njegove prve ruke nisu urađene pre 15, 20 ili mesec dana, kada je poslat u Skupštinu, nego je rađen mnogo pre toga. Pošto kažete da je jedan od razloga za usvajanje po hitnom postupku to što po zakonu, po novim odredbama Zakona o budžetskom sistemu, da se visina taksi za javne usluge koje se pružaju dostave na saglasnost Ministarstvu nadležnom za poslove finansija do 31. marta 2013. godine, ili takse neće moći da se naplaćuju.
Razumem da je to argument, ali je to argument u januaru i februaru, nije argument 16. jula, danas raspravljamo o ovom zakonu, niti je bio argument 20. juna, kada je Vlada utvrdila ovaj predlog i poslala ga Skupštini. Ne razumem čemu hitnost, kada mora da se prijavi visina taksi do 31. marta? Ovaj 31. mart je prošao, a sledeći 31. mart je za nekih osam ili devet meseci.
Neću sada ulaziti u druge stvari, gospodine Iliću - zašto, kakvi još sve problemi postoje čak i u okviru sistema Republičkog geodetskog zavoda, ali ću vam reći šta su primedbe NALED-a. Mislim da je juče izašao drugi kvartalni izveštaj o statusu reformi 2013. godine, to je za period od aprila do kraja juna. Mnoge od tih preporuka se odnose na probleme sa građevinskim dozvolama i katastrom nepokretnosti. To su prepreke koje teraju strane investitore.
Pažljivo sam čitao i nisam siguran da su njihove primedbe, ili da su makar ključni zahtevi, kako ste vi u jednom trenutku rekli, da se povećaju plate u Republičkom geodetskom zavodu. Ima mnogo drugih poslova koje treba uraditi pre toga, koje oni traže da se urade, a koji su vezani za politički deo države, za Vladu kada kreira i zakone a onda i poslovno okruženje. Ništa od toga nije odradila ova vlada, gospodine Iliću, ili vaše Ministarstvo, a Vladu posmatram kao celinu.
Odlučili ste se da zatražite drastično povećanje koeficijenata, odnosno plata u sistemu državnog premera i katastra, da tako kažem, koristeći formulaciju iz naslova ovog zakona, a da mimo toga, zapravo, nema nikakve ozbiljne reforme. Taj problem naravno da nije od juče. To su primeri vežbi za studente Pravnog fakulteta već nekih 30-40 godina, o neuređenom sistemu stvarnih prava, zemljišta, primene različitih pravnih režima. Činjenica je da praktično od kraja Drugog svetskog rata nismo uspeli da uspostavimo efikasan sistem u ovom smislu.
Baš zbog toga mislim da nije pravi put i da nije rešenje da se to radi ovako selektivnim, delimičnim izmenama zakona i zakona koji će stvoriti velike probleme i napetost u društvu, pogotovo u sektorima javne uprave i inače neki delovi javnih uprava, pogotovo privatnih sektora, a oni su, gospodine Iliću, investitori za koje navodno brinete ovakvim predlogom zakona, plaća ceh i cenu nesposobne države. Kada plaća taksu, to radi najdirektnije. Kada plaća porez, to radi malo manje direktno, ali ponovo finansira neefikasnu državu.
Bojim se da ste uz ovakav predlog zakona produžili tu praksu, da ste ponudili jednu vrstu rešenja, koja pomalo izgleda sada kao to rešenje za hrast, o kojem se mnogo priča proteklih dana, koje možda divno i fantastično zvuči sa svim tim pasarelama, čeličnim oblogama itd. Mislim da našoj politici i sistemu državne uprave pre svega treba dobra hladna obloga, otrežnjenje, suočavanje sa tim koliko je taj sistem neefikasan, a da će onda moderni projekti, povećanje plata, formiranje takve vrste sistema doći na red. Pre toga ćete imati problem sa prosvetarima, sa zdravstvenim radnicima, sa mnogim segmentima onih koji primaju platu iz budžetskih sredstava, zbog ovoga što pokušavate da uradite ovim zakonom. Taj problem ćete posebno imati u manjim mestima, gde je i inače katastrofalna socijalna i ekonomska situacija. Hvala.