Čl. 27. i 116. Poslovnika.
Gospodine Arsenoviću, na metar ispred vas sedi ministar pravde, koji umesto da prekine ovu raspravu, gde se priča o krivičnim prijavama, postupcima u toku i svim drugim podacima, šapuće šefu poslaničke grupe ili zameniku šefa poslaničke grupe svoje stranke podatke kako bi mogao da odgovori opoziciji.
Vi znate, gospodine Babiću, da nisam protiv toga da se koriste telefoni u sali, ali vi vodite tu radnu grupu za taj bonton ili kako to zovete i hoćete da zabranite telefone. Da li ste dobili poruku od gospodina Selakovića u proteklih minut vremena, kada niste uspeli dobro da se čujete, odnosno da vam šapuće koji su tačno brojevi?
Ne mislim da treba da bude tema ove rasprave toliko prigovaranje koliko se postupaka vodi, ni da vlast treba da se brani time koliko je postupaka pokrenuto. Mislim da to na kraju treba da rade sudovi, a da ministar pravde mora da reaguje i da prekine ovakvu vrstu rasprave zbog toga što ona na neki način ugrožava i urušava položaj pre svega sudova. Vaša je obaveza, gospodine Arsenoviću, da sankcionišete makar ovu vrstu ometanja normalnog toka sednice. Zaista nije smešno.

Prekršen je član 32. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine,gospodine Arsenoviću, koji kaže da predsednika Narodne skupštine u slučaju privremene sprečenosti ili odsutnosti zamenjuje jedan od potpredsednika Narodne skupštine.
Sada sam bio šokiran kada sam shvatio da je predsednik Narodne skupštine u sali, a da vi vodite ovu sednicu i da vam on još ukazuje kako to ne radite na ispravan način.
Da li je gospodin Stefanović u ovom trenutku odsutan ili sprečen? Ako je sprečen, šta ga sprečava da vodi sednicu, pa da primenjuje pravila Poslovnika onako kako on misli da treba?
Mislim da ako predsednik parlamenta nije predlagač, a u ovom slučaju nije tada smo imali tu praksu da on sedi u klupi i da istupa kao predlagač poslanik, u ovoj situaciji treba da bude na tom mestu, da vodi sednicu i da onda eventualno uvede sve nas poslanike u red, otprilike onako kako je povećao zaposlenost kod mladih žena svojim zakonom, ali to je posebna tema. O njoj ćemo tek za neki dan.

Ne bih tražio repliku da gospodinu Stefanoviću niste dali pravo na repliku na povredu Poslovnika. To nije dozvoljeno, ali dobro, ako ste tako odlučili.
Nemam ništa protiv te emancipacije žena. Zato i brinem, gospodine Stefanoviću. Rekli smo vam da ćete svojim izmenama zakona oterati žene iz firmi, da će pasti broj onih mladih žena koje su dobile posao.
Posle tri i po meseca primene vašeg zakona se to dogodilo, gospodine Stefanoviću, i ja vas pozivam da sazovete sednice resornih odbora na kojima ćemo vam to dokazati. Nije ovo prilika sada za to, hajde da prekinemo raspravu o tako osetljivoj temi.
Ostala je na kraju nalepnica „prednost ženama i deci“. Po raznim javnim ustanovama pala je za više od 10% zaposlenost žena u reproduktivnom periodu ili onom periodu kada najviše žena rađa, tačno onako kako smo vam rekli kada ste obrazlagali zakon. Ali nije to tema.

Konačno, da se vratimo na ovu raspravu o amandmanu koji, da tako kažem, u suštini ili u onome što je u ovoj raspravi izazvalo najviše pažnje podrazumeva to formiranje posebnog resora ekologije.
Slažem se sa svim argumentima koji su izneti u korist toga, jedina moja sumnja, zbog čega imam određene rezerve u odnosu na to, je ko bi bio ministar ekologije u budućoj vladi. To je jedno od pitanja zbog kojih opozicija upravo insistira, i LDP i sve druge stranke, da nije baš najnormalnija situacija da dan, dan i po pred raspravu o samoj rekonstrukciji Vlade, o izboru ministara, nemamo zapravo imena ministara. Ja ne mislim da će Vlada sa bilo koliko ministarstava ili sa bilo kojim sastavom moći normalno da radi, ukoliko se kao njen princip, i još jednom ponavljam, nije ova Vlada koja se sada bira, koja će se izabrati za nekoliko dana, prva takva Vlada, jer vlade pre nje su birane po istom, ja mislim pogrešnom principu.
Ako danas, recimo, gospodin Arsić oseti potrebu da kaže da se SNS ne meša u to ko će biti ministri iz redova SPS, jer se ni oni nisu mešali njima, to je legitiman politički stav, ja ne mislim da je dobar. Ne mislim da, ako se tako pravi Vlada, ona može da bude kompaktan tim i ne mislim da onda zapravo mnogo zavisi od toga da li ćemo imati odvojeno Ministarstvo ekologije, da li će ono biti u okviru nekog drugog resora.
Nekoliko puta smo do sada govorili o tome šta LDP misli, koliko bi Vlada morala da ima resora. Kada kažemo 12 resora, mi ne mislimo da je broj sam po sebi toliko bitan. Mislimo da država mora da ima manja ovlašćenja, da se država meša u manje društvenih odnosa, kako se to obično kaže, da država na kraju ima manje službenika, ili da ima možda isto službenika, ali da njihov kvalitet, struktura, organizacija rada budu drugačiji. Zbog toga sam ja zgranut kada u raspravi, koja se jednim delom tiče amandmana koji se tiče Ministarstva ekologije, ali i taj amandman takođe u jednom delu zapravo ponovo uspostavlja podelu na Ministarstvo finansija i Ministarstvo ekonomije, kada čujem intenciju da će takvom organizacijom Vlade, novim programom Vlade, novim ljudima koji dođu u Vladu, biti okrenut novi list, da će se prestati sa svim negativnim pojavama u prošlosti, a istovremeno ste vi, gospodine Selakoviću, sada došli sa sednice Vlade na kojoj je doneta odluka da Vlada da beskamatni kredit „Simpu“, kako bi „Simpo“ platio zaostale doprinose koje nije platio fondu PIO. Da li je to ta nova reforma?
Koliko drugih privrednika u ovoj zemlji, gospodine Selakoviću, ima takav luksuz, da Vlada, a pričali ste, gospodine Babiću, o kriminalu, ne mislim da je daleko od kriminala kada neko ne plaća doprinose za svoje radnike, dođe u tešku situaciju, a onda od države uzme novac da bi ispunio svoju zakonsku obavezu koju je prekršio? Šta je to ako nije kriminal? Ali, ono što je važnije, ne mislim da će borba protiv kriminala, protiv tih pojedinačnih slučajeva dići srpsku državu i srpsku ekonomiju. Mislim da će dići investicije, zdravije poslovno okruženje, ravnopravni učesnici na tržištu.
Šta danas u ovoj zemlji misli, a rade tu i žene, gospodine Stefanoviću, od toga zavise i njihova radna mesta i njihova budućnost, nekog malog proizvođača nameštaja, koji danas vidi vest da je Vlada dala novac njegovom konkurentu „Simpu“ da izmiri obavezu koju nije ispunjavao u prošlosti, dok je on, uz isplatu plata svojim radnicima, morao da plaća i doprinose. Da li ta mera doprinosi povećanju zaposlenosti i razvoju proizvodnje ili suzbija razvoj zaposlenosti i proizvodnje? Šta misli, gospodine Selakoviću, strani investitor koji to gleda? Da li verujete da će on doći u zemlju u kojoj je konkurencija nelojalna, u kojoj postoji državna fabrika noćnih ormarića, dušeka i ormara. Možda i mogu da razumem to kao privremeno rešenje, da bi se sanirala situacija u kojoj zapravo država ne može na drugačiji način da naplati obaveze koje „Simpo“ ima, ali postoje neka pitanja pre toga. Prvo, koliko se godina čekalo da se dođe u tu situaciju i kako je to moguće u uređenom pravnom poretku, a drugo je pitanje - predsednik te kompanije je danas izjavio da će to biti trajno rešenje pošto nema kupaca za „Simpo“.
Nadam se da ćete mi odgovoriti, gospodine Selakoviću. Nije ovo bila samo dramska pauza, ovo su suviše ozbiljne stvari. Predsednik ekonomskog tima vaše stranke, sa tim ćete doći, zato ste razdvajali ministarstva finansije i ekonomije, je danas rekao - oštre mere, rezanje kaiša. PUPS je opet rekao - nema rezanja kaiša, dogovorili smo se. „Simpu“ ste dali milijardu i po jednog kredita i dali ste im kredit za obrtna sredstva. Gde je tu neki elementarni red? Nisu važna imena ministara u tim resorima, pričaćemo i o tome. Zadužila je danas Vlada novo ministarstva finansija da sprovodi ovu meru. Hoće li to sprovoditi ministarstvo finansija ili ministarstvo privrede od subote? Ko će biti kriv?
Shvatio sam, gospodine Iliću, da je na kraju „Simpo“ prihvatio predloge Vlade. Nadao sam se da nije deo tog dogovora i beskamatni kredit. Gospodin Babić kaže završio je Mašinski fakultet. Poštujem to, ja sam završio Pravni fakultet. U moje vreme već nije bilo, kažu da su pre toga postojala ispitna pitanja koja su se zvala – bespovratna pozajmica. Izgleda da se polako vraćamo u ta vremena. To je nonsens, paradoks, samo po sebi, ali izgleda da se vraćamo ponovo u ta vremena. Naravno da „Simpo“ nikada neće vratiti taj kredit, to je jasno svakome u ovoj sali.
Gospodine Selakoviću, ako ste bili na Vladi, pomoći će nam da raspravimo o tome kako je najbolje da bude organizovana buduća Vlada Srbije.

Kad smo već kod toga, takođe ne smatram da je izraz stečajni upravnik uvredljiv. Stečajni upravnik se obično angažuje kada je potrebno izuzetno znanje, sposobnost, brzina, kreativnost u rešavanju određenog problema. Tako da bih ja to doživeo kao pohvalu, ali u redu, gospodin Babić ima pravo da to doživljava na svoj način.
Mene čudi da nije reagovao na ovu ocenu da je neko stečajni upravnik, to onda znači da je Srbija u stečaju, da je zapravo prede bankrotom, da je to posledica loše politike, između ostalog u poslednjih godinu dana. Lično mislim da jeste, i da je posledica politike koja je vođena pre 2012. godine. Drago mi je da se oko nečega slažemo.
Deprimirajuća je rasprava, pogotovo kad se dođe na nivo ekologije, zaštite životne sredine, nauke. To me podsetilo na onu raspravu kad smo razgovarali o rebalansu budžeta, pa smo se svi ovde zaklinjali kako najviše volimo decu na svetu, kako smo svi spremni da pomognemo deci, a jedva je na kraju promenjen Pravilnik Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Kaže gospodin Rističević, on je za to da se podrži sve u vezi ekologije. Evo, ja nisam za to da se podrži sve u vezi ekologije. Pošto ti koji tvrde da su za to da se potpuno zaštiti životna sredina ili ti koji tvrde da je nauka najvažnija na svetu, ili ne znam drugi deo funkcionisanja države. Sve to zapravo, hajde neću da kažem ne znaju ništa o tome, ali neozbiljno pristupaju svemu tome.
Mislim da mi treba da nađemo neku meru između zaštite ekoloških standarda i održivog razvoja i funkcionisanje ekonomije, privrede itd, itd. Da nije tako davno bi građani Pančeva izabrali neku vlast koja bi zatvorila sve one fabrike koje tamo postoje. Ali, oni ipak nekako mere. Imaju s jedne strane kvalitet vazduha i životne sredine, a s druge strane imaju potrebu da prežive taj mesec ili tu godinu. Ne kažem da treba preterivati na jednu ili na drugu stranu, ali treba biti ozbiljan kada se o tome razgovara.
Kod nas te rasprave ponekad izgledaju onako, gotovo na plemenskom nivou, kao prizivanje kiše. Hrast jeste paradigma toga. Neće se ljutiti gospodin Karić, ja sam sklon onom mišljenju, tako sam mislio i kod platana, da treba biti ozbiljan, da treba verovati ljudima koji znaju da li je platan bolestan ili nije, ja ne znam, ne mislim da političari to mogu da znaju.
Vi ste gospodine Babiću znali, vi ste malopre utvrdili kako su platani izvađeni da bi se napravili španski tramvaju. Pa znate šta, na Bulevaru Kralja Aleksandra, a pre toga Bulevaru Revolucije, šine su se nalazile, odnosno koloseci s jedne i s druge strane. Sada se uglavnom ne nalaze tako, nego drugačije postoje. Dakle, nisu smetali platani tome ali da ne ulazimo previše u to.
Poštujem ako vi kažete, toliko košta građane Srbije, čuvanje tog hrasta. I skloniji sam, odmah vam kažem, da kad se već dovde došlo, kada niko nije pazio, da se gradi put, nego da se čuva hrast. Ali, kad sve to tvrdite gospodine Babiću, kad je to vaš politički stav, zašto ste onda doneli odluku da ipak potrošite taj novac i sačuvate hrast. Vi ste političar, vi ste vladajuća većina, vi donosite odluke. Ako kažete važni su ljudski životi i autoput od hrasta onda se pravi autoput, ne čuva se hrast i za to se snose posledice, dobijaju se glasovi ili se gube glasovi. Ako ste popustili na hrastu, pa kako ćete onda sprovesti bilo kakvu reformu u drugim resorima.
To je ključno pitanje. Ne možete da držite predavanje o tome kako su zlonamerni svi koji brane hrast. Onda ministar u vašoj Vladi ove u Skupštini vadi elaborate, nacrte, pasarela, da ne padne grana na put, da ne padne put na hrast. Onda je to neozbiljno, onda vi niste Vlada koja ima konzistentnu, koherentnu politiku. Neće te je imati u penzionom fondu, u zdravstvenom fondu, u politici vezanoj za budžet, za deficit, za zaduživanje, za bilo šta. Hoćete da vodite reformsku politiku ili hoćete…Zašto ste promenili odluku da na kraju čuvate hrast. Da li zbog toga što su se neki ljudi bunili ili zbog toga što je napravljena priča u javnosti.
Ako vam je to reper, onda čuvajte po svaku cenu ogromnu popularnost koju imate, ali nećete obaviti nijednu važnu reformu za zemlju. Tim putem su prolazili mnogi pre vas i propali su pre vas. Kada ukazujete na njihove primere ovde, često s pravom, zaboravljate da to i vas čeka ako budete nastavili da se ponašate na ovakav način.

Iako poštujem što ste probali da prekinete ovu raspravu, ja još jednom moram da tražim reč, članovi 106. i 107. Mislio sam da smo se dogovorili pre dva dana ovde sa ministrom kako se odnosimo prema pravosudnom sistemu, da neko, ako tvrdi da ima saznanja o nekom krivičnom delu, da je dužan da pokrene postupak, pa gospodin Babić govori o tome kako se ugrađivalo u cene, neka druga partija mu odgovara.
Molim vas, sada ste dopustili gospodinu Arsiću da kaže sledeću rečenicu – mi smo izvadili predmete iz fijoke. Izvinite, jel gospodin Arsić tužilac u ovoj zemlji, jel on policajac? Šta to znači „mi“? Jel SNS izvadila predmete iz fijoke? Jel to dopušteno, gospodine Selakoviću, u našem pravnom poretku? Verujem da vi ne znate ništa o tome da su se vadili predmeti iz fijoke, iako ste ministar pravde i ne treba da znate. Ali, evo, gospodin Arsić, a on predstavlja ovde SNS, kaže – mi smo izvadili predmete iz fijoke.
Takođe smatram da je besmislena rasprava, čitanje datuma kada je parlament radio, kada nije radio. Apelujem i na to, gospođo Kovač, što ste vi ovde čitavog dana sedeli u klupi i čekali da govorite o svom amandmanu i svi smo pomalo preterivali u korišćenju poslovnika i replika, ali sada je već kraj dana. Hajde da s tim prekinemo. Ima još dosta važnih amandmana. LDP je važan amandman koji smo podneli, koji se tiče predloženog modela smanjenja administracije. Bojim se da do tog amandmana nećemo doći ako nastavimo sada da pričamo o robijaškim danima Tomislava Nikolića iz Gnjilana 1995. godine. To zaista više nema nikakve veze sa 2013. godinom. Gospodin Nikolić je samo u međuvremenu, tako on kaže, odustao od te politike. Ne vidim razlog zbog čega gospodin Arsić ponovo pokreće tu temu.

Moram još nekoliko desetina sekundi. Ovo je previše važno pitanje. Znači, u raspravi o amandmanima na Zakon o ministarstvima mi raspravljamo, slušajte sada ko je kada i iz čije stanke bio direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Pa, doktorko Rakonjac ja mogu da imam razumevanja za vaše primedbe na prošli period, ali podsećam vas da je sada direktor fonda, ako ne krijete valjda fonda, Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja funkcioner vaše stranke.
Mislim da je bilo nenormalno da direktor fonda bude pripadnik, recimo, DS, u vreme kada su oni bili na vlasti, isto kao što mislim da je i danas nenormalno da neko ko je u organima političke stranke bude direktor fonda koji nije državni. Republički fond zdravstvenog osiguranja nije državni fond, njegovi vlasnici su oni koji plaćaju osiguranje i oni trebaju da imaju uticaja i na to ko će biti direktor i na to dali će biti vakcina, pošto nisam video da ste…
(Predsedavajuća: Gospodine Đuriću, molim vas da se vratimo na temu.)
Ne, vrlo je važno pitanje, inače mislim da je ozbiljan problem vakcinacije u Srbije to anticivilizacijsko ponašanje pre dve ili tri godine, kada su svi ovde plašili javnost i pričali kako su vakcine nepotrebne i kako je to samo osnov da se zaradi novac. Možda je bio osnov da se zaradi novac, ali time je zgaženo 50 ili 60 godina teške borbe za modernizaciju Srbije, za prihvatanje vakcinacije i iskorenjivanje najrazličitijih bolesti i to su koristile tadašnje opozicione stranke, između ostalog i SNS, a danas se ovde slušaju ili pričaju traktati sa jedne i s druge strane, čiji je direktor kriv?
Ne želim da više postoji direktor fonda koji kaže – zvao sam predsednika moje stranke i tek onda smo odlučili da promenimo pravilnik Republičkog fonda. Mislim da to treba da radi Upravni odbor fonda u kome su neki normalni ljudi predstavnici osiguranika, baš me briga da li je iz DS ili iz SNS, ne bih voleo da bude ni iz LDP, mislim da je to strašno.

Imam vrlo kratko pitanje za ministra Selakovića. Šta tačno podrazumevate vi i vaša Vlada pod poslovima državne uprave na harmonizaciji i koordinaciji finansijskog upravljanja u javnom sektoru? Šta podrazumevate pod javnim sektorom? Da li je javni sektor Fond PIO? Da li je javni sektor „Železnica“? Kako to Ministarstvo finansija sada ili kako će Ministarstvo finansija u budućnosti vršiti koordinaciju i harmonizaciju finansijskog upravljanja u tim delovima javnog sektora ili u tim delovima države? Kako će ministar finansija sprovoditi tu harmonizaciju, a onda dođe na Vladu na kojoj Vlada donese odluku da dâ kredit beskamatni za plaćanje dugova Fondu PIO, kao što se danas dogodilo sa „Simpom“? Uz svu argumentaciju o kojoj je govorio i gospodin Hajdarević, zbog čega smo i smatrali između ostalog da resori finansija i privrede treba da ostanu objedinjeni, onda bi možda ovakva formulacija imala malo više smisla.

Član 27.
Potpredsednice, ja se naravno slažem da je ton gospodina Arsića bio neprihvatljiv. Zatim, sve ono što se dešava kad bilo ko primeti da je gospodin Arsić vikao na našu koleginicu ovde, u britanskom parlamentu postoji ovaj Klub za džentlmene, mi nemamo tu tradiciji ali ta vrsta osmeha, podsmevanja, tog potmulog odnosa je ispod svakog nivoa. Iako to nije izričito regulisano Poslovnikom, ipak bismo mogli da se dogovorimo da se niko tako ne ponaša u ovom parlamentu.
Druga moja primedba je što ja nisam shvatio, kao ni gospodin Samardžić, po kom osnovu je gospodin Arsić dobio reč? Ne znam ko je ovlašćen? Ko ima pravo da govori u ime SNS po ovoj tački dnevnog reda? To se meša čitavog dana. Ko je šef poslaničke grupe? Tu se javlja ko i kako hoće i kada hoće. Jel SNS ima ovlašćenog predstavnika koji nije šef poslaničke grupe? Ko je šef poslaničke grupe? Ko je zamenik? U ovom trenutku me to interesuje, da bismo mogli da procenjujemo da li se reč daje u skladu sa Poslovnikom ili ne? Ostale političke stranke ili imaju šefove poslaničkih grupa u sali ili imaju uredno prijavljene ovlašćene predstavnike na stolu predsedavajućeg. Voleo bih da razjasnimo situaciju.

Izvinite, ali insistiram. Oni su vlast. Svejedno ih ima više. Čitavog dana najviše govore u Skupštini. Ko je šef poslaničke grupe? Ne mogu da govore u isto vreme i šef poslaničke grupe i zamenik poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, ako su sva trojica ili troje ili tri istovremeno u sali.
Nisam razumeo. Vi ste se nasmejali. Pretpostavljam da ste u problemu. Da li predsedavajući u ovom trenutku ima zvaničnu informaciju ko je šef poslaničke grupe SNS?

Ovo će biti moje poslednje javljanje po Poslovniku. Član 104.
Izvinite potpredsedniče što sam vas doveo u vrlo neprijatnu situaciju i razumem da vi niste mogli da mi odgovorite na pitanja. Pošto sam ja ovlašćeni predstavnika LDP po ovoj tački dnevnog reda, mi više nećemo učestvovati u ovakvoj vrsti rasprave, srećan što ne moram i nemam uvek obavezu da po svaku cenu nekog branim, iako ne mislim da je na bilo koji način gospodin Jovanović pogrešio. Žao mi je ako neki drugi imaju tu obavezu da neprestano moraju da skaču i brane svoje predsednike. Svaka od naših stranaka ima pravo da svoje unutrašnje odnose uređuje na način na koji želi i ja se u to neću mešati.
Gospodin Babić je u pauzi meni prišao, ocenio da mi ne možemo da se nosimo sa njim i da nam to očigledno smeta. Ja neću dalje tražiti tumačenje poslovnika. Priznajem da ne mogu da se nosim sa gospodinom Babićem, da ne želim da se nosim sa gospodinom Babićem i LDP će omogućiti da se ova rasprava normalno privede kraju.
Hvala i ministru koji mi je u pauzi dao odgovor na pitanje koje sam postavio, pa neće biti potrebe da se dodatno oduzima vreme ovog parlamenta. Hvala vam.

Vrlo kratko, nema više nikakve svrhe više govoriti o ovom amandmanu.
Obrazloženje zašto je amandman odbijen je Vlada dala, o tome je delimično govorio i gospodin Selaković, u jednom drugom delu rasprave. Za nas je posebno problematično što će i dalje postojati i Kancelarija za dijasporu i ove nadležnosti u okviru ministarstva, ne deluju mi kao ubedljivo objašnjenje da je tako regulisano Zakonom o dijaspori, pa mora da dođe do usklađivanja, jer onda po toj logici nijedna promena prosto nije moguća, treba paralelno raditi promene različitih zakona.
Druga ocena je politička. Mi naime, mislimo da gospodin Mrkić ne može da ispuni u ovom trenutku ni minimum svojih obaveza, dužnosti koje ima kao ministar spoljnih poslova, da je to ministarstvo katastrofalno loše uređeno, da su kadrovska rešenja i u diplomatiji i u drugim delovima Ministarstva frapantno loša, da je sve više penzionisanih diplomata, da su to diplomate sa vrlo velikim teretom, svojoj profesionalnoj prošlosti da upotrebim recimo, diplomatsku formulacija, da ima mnogo problema u okviru diplomatske akademije, da politiku Ministarstva spoljnih poslova u mnogome vodi jedan od savetnika predsednika Republike, da istovremeno postoji to preklapanje praktično između dve glave, ili dva dela izvršne vlasti i da tom situacijom nisu zadovoljni ni u vladajućoj koaliciji ili onoj partiji, koja da tako kažem duži Ministarstvo spoljnih poslova.
Ako Vlada nije spremna da to prihvati u ovom trenutku, u redu. Neka Ivan Mrkić i njegova administracija organizuju ovaj deo posla. Siguran sam da će rezultati biti katastrofalni, kao što su katastrofalni i u svim drugim segmentima. Od imena i prošlosti ambasadora u Ukrajini, do čitavog niza drugih rešenja.

Dali ste mi tehničko objašnjenje. Izvinite, ali meni ne znači mnogo opaska da je Zakon o dijaspori i Srbima u regionu donela prošla vladajuća koalicija. Nismo se slagali ni tada sa tim zakonom, vi ste imali evo već sada 13 meseci da taj zakon promenite, ako smatrate. Mislim da je problem sa tim skupštinama, dijaspora je mnogo veća od toga ko je za njih nadležan, Kancelarija za dijasporu, ne znam Rastko Janković, ili neki sektor, ili deo postojećeg sektora, ne mislim ni ja da će to biti nova radna mesta u Ministarstvu spoljnih poslova. Mislim, da je čitav taj koncept organizacija naših odnosa sa dijasporom potpuno pogrešan i da ga treba menjati, a da je to vrlo važna stvar za ovu zemlju.
Kolege iz Ministarstva finansija bi mogle možda više da vam govore o tome koliki je iznos godišnjih doznaka koje dolaze iz inostranstva i koliko je to važno, ne za razvoj ove zemlje. To je važno za opstanak verovatno stotine hiljada, ako ne više i od milion ljudi u ovoj zemlji, kojima je to zapravo druga ili prva plata.
Čovek koji rukovodi tim ministarstvom, to vam ponovo kažem, koji emituje tu energiju dok radi, koji se trudi da se ne pojavi u kadru televizijskog snimka, ne može da bude neko ko će na bilo koji način unapređivati odnose u tom sektoru, kada znam ko iz Kabineta predsednika Republike ima značajan uticaj u Ministarstvu spoljnih poslova, još više se brinem kakvi će biti naši odnosi sa dijasporom. Kakve će recimo biti te skupštine dijaspore i Srba u regionu? Zato se bojim.

Ovaj amandman se zapravo odnosi na nadležnosti Ministarstva privrede i to u  onom delu koji govori o koordinaciji poslova u vezi sa povezivanjem privrednih društava sa strateškim investitorima.
Kao i kod nekih drugih pitanja koja su vezana za naše ekonomske odnose s inostranstvom, s jedne strane, a s druge strane za privlačenje investicija, mislim da je ovaj način postavljanja takve vrste nadležnosti potpuno pogrešan, da podrazumeva formulacije koje su možda na neki, evo, reći ću, politički način mogli da funkcionišu u ovoj vladi sa političkim, ekonomskim pogledima odlazećeg ministra finansija i privrede, ne ulazeći u to da li su ona dobra ili loša, da nemaju nikakvog smisla u ovom novom sistemu koji se navodno pravi i da zapravo koordinacija tih aktivnosti, ne ulazeći u to da li su one dobre ili loše, nemaju nikakvog razloga da ostane u sektoru ili u Ministarstvu privrede.
Navešću vam danas primer za to. Danas je predsednik Republike Tomislav Nikolić bio u Kini. Posetio je čitav niz fabrika. Razgovarao je sa predstavnicima haj-tek industrije. On je kao garanciju, kao ključni adut za privlačenje strateških investitora iz Kine naveo njegovu reč. Nisam siguran kako se takav metod obezbeđivanja ili privlačenje investitora uklapa u ovu koodinatorsku funkciju u okvirima Ministarstva privrede? Razgovaraćemo o novom kandidatu za ministra privrede. Ima i neke prednosti i neke mane, ali ono što sasvim sigurno znamo je da on vrlo negativno gleda na ovu vrstu aktivnosti države ili na ovakvu vrstu organizacije države u privlačenju stranih investicija.
Ko je danas iz Ministarstva privrede sa predsednikom Republike u Kini? Ko je radio koordinaciju privlačenja sa strateškim investitorima, recimo, za projekat kanala? Ko je to radio u nekim drugim resorima? To rade, radila su u prošloj Vladi, radiće u novoj Vladi ministri pojedinačno. Neko ima razumne ideje, a neko ima i imaće ideje koje su vezane za kanal.
Mislim i dalje da je bolje da ste obrisali ovu nadležnost. Mislim da ćete imati mnogo problema kada ste ovako postavili ovo pitanje u članu 4. Zakona, ali u redu, ako to ne želite, suočićete se sami sa tim problemima. Mogli ste bar da čitate blogove onih kojih zovete da budu ministri pre nego što im propisujete nadležnosti u Zakonu.

Nadam se da neću mnogo pokvariti ovaj konsenzus. Zašto ovoliko insistiramo na tome, zašto smo stavili rok, gospodine Selakoviću? Zbog toga što smo imali neke druge primere. Imali smo načelno saglasnost svih stranaka, sem PUPS čini mi se, da treba sprovesti profesionalizaciju javnih preduzeća, departizaciju, da li je tako? Nije bilo roka u zakonu za izbor direktora. Mi smo nekako stavili rok u taj zakon. Na kraju se ni to nije desilo. Ta strategija, uslovno rečeno, mada nikad napisana na papiru profesionalizacije javnih preduzeća ili upravljanje javnim preduzećima je zastala na prvom političkom koraku.
Kada vi budete završili strategiju i kažete, recimo - toliko i toliko ljudi ne treba da radi u nekim delovima državne ili javne uprave, kako hoćete, ili neki poslovi u javnoj upravi uopšte ne treba da budu vezani za državu, vi ćete doći, recimo, pred premijera koji će vam reći, pretpostavljam da će to reći i u ekspozeu ovde – sačuvaćemo radna mesta, ne smemo otpuštati ljude, ili će vam reći kao što kaže gospodin Krkobabić – nema viška ljudi, ima manjka poslova. Teško ćete takve revolucionarne stavove uklopiti u bilo kakvu ozbiljnu, profesionalno urađenu modernu strategiju. Zbog toga tolike sumnje da će se to zaista i desiti u roku koji vi predviđate.
Pomenuli ste jedno važno pitanje, a to je pitanje službenika lokalnog nivoa ili lokalnih samouprava i plata u tom delu. Pomenuli ste neke primere, da ste imali nekakvu saradnju sa Ministarstvom finansija, Ministarstvom lokalne samouprave. Vi ste odlučili, odnosno vaša vladajuća koalicija, da sad smene te ministre. I vi i ja živimo u Srbiji. Neki drugi mnogo duže od nas i mi znamo da će sada, kada dođu novi ministri početkom septembra, nedelje trebati da oni uđu u posao. Slučajno znam da čeka jedan veliki međunarodni grand Srbiji, recimo za reformu…
(Predsednik: Vreme.)
… u toj oblasti. Plate državnih službenika, sprovođenje Zakona o platama državnih službenika, o službenicima lokalnog nivoa. Čekani su i ti zakoni. Oni će sada ponovo biti prolongirani i kakva god bila strategija, na kraju mi te probleme nećemo rešiti ako stalno imamo takve radikalne prekide.
Izvinite gospodine Stefanoviću što sam duže govorio.