Uvažena potpredsednice, predstavnici nezavisnih regulatornih tela, DRI, Agencija za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, da odmah na početku kažem, poslanici LDP će glasati za ove izveštaje zbog toga što smatramo da su oni sačinjeni na ozbiljan način, to jedan razlog.
Drugi razlog je zbog toga što oni, pogotovo izveštaj DRI ili izveštaj o radu DRI zapravo pokazuju ili potvrđuju ono o čemu u političkom smislu gotovo svakog dana u parlamentu LDP govori već punih šest godina. Apsolutni haos u državnom sistemu Srbije. Neozbiljnost u svakom pokušaju reformi. Zloupotreba javnih sredstava, pre svega javnih resursa ne toliko u dnevno političke ili partijske svrhe koliko u svrhe očuvanja jednog sistema koji zapravo svake godine građane ove zemlje ošteti za nekoliko milijardi evra direktne štete i ko zna za koliko još novca, kako bi pravnici rekli, izmakle koristi ili izmakle dobiti.
Znatno više ću govoriti o radu, odnosno o izveštajima DRI. Vi znate gospodine Sretenoviću da ste uvek za ono što ste radili ili pokušavali da radite imali punu podršku LDP. Vi ste sa svoje strane pokazivali ozbiljnost, a to pokazujete i danas, kao i na svakom sastanku koji ovde imamo u plenumu ili na neki drugi način gotovo svi ljudi koji rukovode različitim sektorima u vašoj instituciji su ovde i ti razgovori su uvek bili korisni. Naravno, da su vaši dometi, mogućnosti da radite limitirani i o tome smo pričali nekoliko desetina puta. O tome je možda i najubedljivije ili kao kako parlamentu treba da istupa neko ko vodi jednu nezavisnu instituciju juče govorio Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana.
To nisu problemi samo koji su vezani za 2012. godinu ili za ovu vladu koja je dužnost preuzela krajem jula prošle godine, to su problemi ne uređenog društva čitav niz godina. Podsećam da je LDP još jednom na identičan, vrlo oštar način kritikovala nedopustivu praksu upravljanja javnim sredstvima, javnom imovinom i dok je na vlasti bila prethodna Vlada, odnosno u mandatu Mirka Cvetkovića.
Pokušaću da kroz neke, hajde da tako kažem studije slučaja, možda ukažem na neke od ključnih problema i da pokažem koliko zapravo nema suštinske razlike između onoga što radi današnja vlast, iako je gospodin Arsić naravno pokušao na nekoliko mesta da vrlo snažno pohvali sadašnju vlast u odnosu na ono što su radile prethodne vlasti.
Sticajem, rekao bih srećnih okolnosti, u proteklih nekoliko dana se otvorila velika priča o pitanju da li obračunava i plaća porez na PDV JP "Putevi Srbije". Ministar finansija čini mi se juče je slavodobitno objavio vest kako je ministarstvo dobilo dopis JP "Putevi Srbije" kako će od 1. jula to preduzeće obračunavati i uplaćivati PDV. To je skandalozno na nekoliko načina.
Prvo, očigledno je da su javna preduzeća, a posebno JP "Putevi Srbije" jedini pravni subjekt u ovoj zemlji koji ima tu slobodu da odlučuje kada će i od kada obračunavati i uplaćivati PDV, što je inače njegova zakonska obaveza oduvek. Zapravo, od onog trenutka od kada Srbija ima Zakon o PDV. Drugi problem je kako je moguće da se godinama toleriše takva apsolutno nezakonita, bahata i bezobrazna praksa JP "Putevi Srbije"? To se dešavalo pod ovom vladom, pod Ministarstvom finansija i privrede, dešavalo se i svih proteklih godina.
Govorio sam malopre šta je radila LDP u prethodnim godinama. Lično sam se podsetio tog slučaja i uzeo delove stenograma sednice s kraja decembra 2011. godine gde to pitanje postavljam predsedniku Vlade i konferenciji za štampu iz decembra 2011. godine. Tada je izašao vaš preliminarni izveštaj za tu godinu gde ste utvrdili da samo u 2010. godini JP "Putevi Srbije" nije uplatilo PDV u iznosu od 23 miliona evra. Znači, samo u toj godini je budžet Srbije oštećen za 23 miliona evra.
Slična je situacija bila u prethodnim godinama, ista situacija u 2011. godini, u 2012. godini.
Dakle, ne mogu javna preduzeća u Srbiji da pregovaraju sa državom ili posredno sa građanima o tome da li će plaćati porez ili neće plaćati porez.
Da bi građani razumeli, kada plate putarinu ili neki drugi trošak "Putevima Srbije", u tu cenu je uračunat iznos PDV.
Naravno, rukovodstvo tog preduzeća ovih dana i to je ono na čemu moraju da padnu, ne samo kao ljudi koji vode to preduzeće, nego i svi oni koji su ih birali kroz Republičku vladu, sada pokušavaju da trošak od 20% PDV u budućnosti isporuče građanima Srbije.
Dakle, JP "Putevi Srbije" preti građanima da će zbog svoje obaveze da plaća PDV, morati da podigne cenu svojih usluga, putarine za 20% i to je ogoljeni direktni lopovluk, to je iznos koji je nekoliko desetina miliona evra u svakoj kalendarskoj ili fiskalnoj godini, kako god hoćete.
Naravno da to preduzeće nema novca i da zbog toga pokušava da poveća cenu i trošak PDV prebaci na građane, odnosno koji koriste njihove usluge.
Zbog čega to preduzeće nema novca, takođe potvrđuje ono o čemu već godinama govori DRI? Zbog toga što na desetine načina posluje mimo zakona i to jedna stvar.
Druga stvar, o tome DRI ne može mnogo da govori, zbog ograničenih mehanizama koje ima, ali to je očigledna istina, zbog toga što se vrši politički pritisak na tu kompaniju ili na preduzeće, kao na sva druga javna preduzeća, da naručuju poslove za koje znaju da neće biti novca u budžetu ili zbog toga što se budžeti ovde svake godine potpuno nerealno planiraju, pošto hartija trpi sve, naručuju se poslovi, izvode se poslovi, onda se oni ne isplaćuju, onda se time gura u problem i "Putevi Srbije" i sva ona preduzeća koja su izvođači radova za "Puteve Srbije", ili kako je popularno, a nepismeno reći poslednjih dana u Srbiji, dakle – putarska preduzeća, pa je taj izraz čak ušao i u naziv zakona koji će se ovde razmatrati narednih nedelja.
Zbog toga imate problem sa 26 preduzeća iz oblasti putne privrede i zbog toga imate apsolutni kolaps u JP "Putevi Srbije", kao što postoji u velikoj većini javnih preduzeća.
Treći razlog zašto "Putevi Srbije" izbegavaju zakon, krše zakon, kradu građane Srbije, kradu budžet Srbije, što su monopolističko preduzeće, ili na srpskom alaj begova slama, pa tamo svako može da radi šta hoće.
Direktor tog preduzeća može da bude toliko bezobrazan da za građane koji poginu zbog greške tog preduzeća, kaže – pa nisu valjda ćoravi, mogli su da vide onoliki stub kod Novog Sada, pa je to preduzeće koje se oglašava u medijima.
Dakle, "Putevi Srbije" se oglašavaju u medijima, valjda da podignu svoj poslovni uspeh, jer kada građani vide reklamu "Puteva Srbije", koristeći auto-puteve kojima upravlja to preduzeće, a neće koristiti auto-puteve kojim upravlja drugo preduzeće, jer postoji i neko drugo preduzeće u toj oblasti u Srbiji.
Molim vas, gospodine Sretenoviću, da vi i vaša institucija, kada budete radili 2013. godinu, vodite računa o odredbama Zakona o javnim preduzećima koji je usvojen u decembru 2012. godine ovde.
Vi ste sada ovlašćeni da, kada utvrdite da javno preduzeće koje ima monopolistički položaj na domaćem tržištu, a što je ušlo u zakon na predlog LDP, da se komercijalno oglašava na tržištu, da podnesete krivične prijave za odgovarajuće krivično delo, ako nema drugog dela.
Dajte da bude neke koristi od tog dela koje držimo u našem zakonodavstvu, zloupotreba službenog položaja, odnosno položaja u privredi, pa podnesite po tom članu Krivičnog zakonika, krivične prijave, da vas ne podsećam, jer završilo se košarkaško prvenstveno pre nekoliko dana. U tom takmičenju igrao je klub "Vojvodina Srbijagas", a takmičenje se zove "Agroživ liga Srbije". Za one koji ne znaju, "Agroživ" je zavisno javno preduzeće Javnog preduzeća "Srbijagas". Gubitaš, jednako kao što je i njegov vlasnik "Srbijagas". Da li je "Srbijagas" monopolista na našem tržištu? U poslu uvoza gasa jeste monopolista. Dakle, apsolutno je nedopustivo da postoji košarkaški klub koji nosi taj naziv, a još je gore da kompanija koja se bavi uvozom i distribucijom gasa, a usput pravi paštete, viršle i suhomesnato, sponzoriše košarkašku ligu, da ne govorim o sukobu interesa da u toj ligi igra klub čiji je vlasnik sponzor čitavog takmičenja.
To nije pitanje da DRI.
Još jednom da ponovim, nije kriv direktor "Srbijagasa" zbog toga što proizvodi paštete i viršle, kriva je Vlada Srbije i krive su sve vlade Srbije koje na tako nešto teraju javna preduzeća, gospodine Sretenoviću.
Ako bi gospodin Arsić dopustio, da dalje gospodine Sretenoviću, nastavimo da komuniciramo, ja bih vas pitao još nešto.
Izvinite, gospodine Arsiću. Dakle, šta se dešava sa nepravilnostima koje u proteklim godinama neprestano utvrđujete u preduzeću "JAT Ervejz", tzv. nacionalnom avio prevozniku?
U jednoj godini ste utvrdili, gospodine Sretenoviću da to preduzeće čak ne uplaćuje pazar onako kako je to zakonom predviđeno, a čini mi se da je bilo 3,5 miliona evra 2010. godine.
Pošto u ovoj zemlji niko nije slušao ono o čemu govori LDP da je u tom preduzeću haos, partijsko upravljanje, kao što je partijsko upravljanje i nakon smene vlasti, da se sumanuto troši novac, onda nam je trebalo da dođe neko sa strane i da nam to kaže, pa su došli predstavnici "Etihada" i udarili najbrutalniji šamar koji sam ja video u proteklih nekoliko godina u tom sistemu lopovluka i neefikasnosti kroz sistem javnih i državnih preduzeća.
Dakle, "Etihad" je rekao ili JAT više neće funkcionisati po principima javnog preduzeća, neefikasno, loše i sa gubitkom ili mi nećemo ući u poslovnim aranžman u toj kompaniji i da vidimo šta će na kraju biti.
Dakle, da su oni koji donose odluke u ovoj zemlji slušali, recimo izveštaje DRI pre dve godine, možda bi danas situacija u JAT bila bolja, možda akumulirani gubici u tom preduzeću ne bi bili daleko iznad vrednosti imovine tog preduzeća i možda bi to preduzeće davno prestalo da štampa bezobrazno skupu i luksuznu "JAT reviju" u situaciji kada svake godine dobija desetine miliona direktne ili indirektne subvencije iz budžeta Srbije.
Šta se desilo, gospodine Sretenoviću, sa tom neverovatnom situacijom da JAT slaže ili u saradnji sa Vladom Srbije slaže javnost i parlament da mu treba kredit za nabavku dva aviona, da onda ovaj parlament glasovima i onih stranaka koje su danas na vlasti, dopusti garanciju za takav aranžman, da JAT uzme desetine miliona evra i da ih onda potroši na svoje tekuće poslovanje i uopšte ne uzme avione ni u lizing, a kamo li da ih kupi onako kako je obećavao.
Gde je i u kakvoj zemlji takvo poslovanje moguće? Ne pitam vas, gospodine Sretenoviću, vi ne možete da mi odgovorite na to pitanje, pitam one koji su bili i koji još uvek jesu vlast u ovoj zemlji.
Idemo dalje, gospodin Arsić mnogo govori o tome kako se sve u Srbiji promenilo i sve je danas bolje. Kada govorimo o toj čuvenoj, to je najveći problem u Izveštaju za 2012. godinu, odnosno vašim revizorskim izveštajima koje ste radili u toj godini, jeste problem nabavke gasa, uvoza gasa kod "Srbijagasa".
Vi i ja, svako u ovoj sali je svestan da to nije bio lični i privatni akt direktora tog preduzeća, nego da takav metod nabavke gasa, mimo svih pravila, proističe iz zakona koji su usvajani u ovoj Skupštini iz Energetskog sporazuma sa Rusijom, iz onih odobrenih godišnjih ugovora koji se zaključuju sa Rusima, iz činjenice da iz potpuno nepoznatih razloga, osim ako nije razlog uzimanje provizije imamo osrednike u tom poslu, da taj posrednik nije naša kompanija, odnosno da naša država u posredničkoj kompaniji ima samo 25% vlasništva.
Za to nije kriva samo prošla Vlada ili prošle vlade, krive su sve one stranke i svi oni poslanici koji su u ovom parlamentu uprkos upozorenjima LDP, LSDV, čini mi se i SVM, zaključili katastrofalan posao sa Ruskom Federacijom, zbog čega plaćamo cenu i godinama ćemo plaćati cenu.
Još jedan od primera kako se danas ništa nije promenilo u odnosu na prethodne godine je ponašanje ministra Bačevića, visokog funkcionera SNS, da ne ulazim kog dela SNS.
To je ministar koji ulazi u posao projektovanja sumanutog kanala do Soluna, javno se smeje, njegovim kolegama iz partije neprijatno.
Ali, gospodine Sretenoviću, to je započet posao u kome su već angažovana neka javna sredstva iz budžeta Ministarstva, kako god. Ako nisu angažovana sredstva, data je neka vrsta obećanja. Ušlo se u posao sa nekom kineskom kompanijom koja, slobodno mogu da kažem, vršlja po Srbiji.
Drugi primer ponašanja gospodina Bačevića, a to onda znači i čitave nove vlasti. Gospodin Bačević nas iz Moskve obaveštava kako se on dogovara sa ruskom stranom, da Srbija neće imati nikakve troškove oko izgradnje gasovoda "Južni tok", da će sve platiti Rusija, a da će onda ruska strana naplatiti to svoje potraživanje iz budućih renti, odnosno taksi za tranzit kroz Srbiju. Takav dogovor je direktno suprotan svim zakonima ove zemlje, pogotovo zakonodavstvu koje reguliše vrlo precizno šta je "Južni tok", da ne otvaramo druga pitanja, kako posluje "Južni tok" iz jednog švajcarskog kantona, kako je do toga došlo.
Da vam odmah kažem, nemam ništa protiv of šor poslovanja, mislim da je to legitimno i da je dozvoljeno kada je u okvirima zakona, ali ne mogu godinama da gledam tu harangu koja se vodi protiv onih koji posluju ili navodno posluju u of šor zonama, a onda državna kompanija to isto radi. To je licemerje koje uništava u ovoj zemlji privatni sektor, a koji vama pravi tolike probleme.
Pri samom kraju, da li je posmatrano kroz izveštaj za 2012. godinu, mislim da je mnogo aktivnosti ili da su neke aktivnosti u tom projektu bile preduzete u toj godini, u svakom slučaju, velika većina u 2013. godini. To je, recimo, skandalozan projekat proslave godišnjice Milanskog edikta i sve što proističe iz njega.
Osim što je to palanački pristup istoriji i kulturi, to je i trange-frange ekonomija. Tu se direktno ugovaraju pozorišne predstave, to očigledno radi onaj savetnik predsednika Republika za kulturu koji tvrdi da je Niš najveći rimski grad posle Rima, to su poluprivatne projekcije, to su milioni i milioni dinara za koje niko ne zna kako su odabrani, ko o tome odlučuje. Gospodine Sretenoviću, to su projekti pod direktnim pokroviteljstvom predsednika Republike ili predsednika Republike i njegove supruge. Oni svojim autoritetom daju značaj takvim događajima. Troši se javni novac, bilo direktno, bilo kroz onaj novac koji dolazi iz državnog ili javnog sektora na različite načine.
Kada kaže ministar kulture da nema troška za, ne znam, kostime i scenografiju, jer je to uradilo Narodno pozorište, to je trošak Republike Srbije, odnosno budžeta Republike Srbije, Narodno pozorište je republička institucija koja se delimično finansira iz javnih izvora, nisu to entuzijasti kao džezeri koji sviraju bez para, kako bi rekao ministar kulture i vlasnik samostalne poslastičarske radionice.
Konačno, na samom kraju, gospodine Sretenoviću, kada će DRI ući u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, ali na ozbiljan način? Da vidimo kakvi su zakonski okviri za rad u tom preduzeću, tom fondu, koji zapravo nije fond, nego je protočni bojler u koji godišnje moramo da ubacimo dve, tri milijarde evra, recimo, po ovom rebalansu budžeta koji ćemo dobiti za nekoliko dana, pa da vidimo kako se upravlja tim preduzećem. Da li je normalno da Fond PIO ima 21 člana upravnog odbora? Pet najvećih multinacionalnih kompanija na ovom svetu ukupno nemaju 21 člana uprave, kao što ima penzijski fond, na čijem čelu je srpski "Džej Pi Morgan" i predsednik samostalnog sindikata, Ljubisav Orgović. "Džej Pi Morgan" zato što je to ta praksa da se istovremeno sedi u upravnim i nadzornim odborima gomile preduzeća, recimo, "Galenike", Fonda PIO, itd, i da se onda glumi nekakav tripartitni ili socijalni dijalog.
Da vidimo kada će konačno Fond PIO utvrditi šta je njegova imovina, pa onda da počne da upravlja tom imovinom i da je koristi, kao što to rade inače fondovi svuda u svetu, izuzev u Srbiji, pa da vidimo ko sedi u upravnom odboru Fonda PIO i da li se donose odluke koje su u korist određenih grupa, pre svega političkih grupa.
Značajan deo članova upravnog odbora Fonda PIO čini direktni ili maskirani predstavnici PUPS-a, maskirani kroz fantomsku organizaciju koja se zove Savez penzionera Srbije i kroz koju se ne dozvoljava bilo kom drugom penzionerskom udruženju da uđe u upravljanje. To je najveći izvor zloupotrebe u ovoj zemlji, gospodine Sretenoviću, jer je godišnji budžet, odnosno novac koji prođe kroz Fond PIO, znatno veći od pet milijardi evra. Pet milijardi evra je polovina budžeta ove zemlje. Od tog fonda zavisi milion i 700 hiljada penzionera i stotine hiljada drugih ljudi koji posredno zapravo žive od toga, pa da vidimo kako javna preduzeća konačno izdaju te svoje časopise, završavam vrlo brzo, od "JAT revije" i "Glasa osiguranika", koji ima krštenice i recepte za ajvar i bajadere, do Glasila "Srbijašume" i svakog drugo fantomskog glasila javnih preduzeća u Srbiji.
Kada to budemo uradili, onda ćemo početi ozbiljno da rešavamo probleme partijskog zapošljavanja, odlivanja novca, kupovina medijskog uticaja i svega onog drugog što neće rešiti Zakon o javnim nabavkama na samom kraju, kao što smo sto puta rekli predstavnicima SNS i drugih stranaka, kada su usvajali zakon o javnim preduzećima.
Nije najveći izvor zloupotreba tog samo sprovođenje zakona. Najveći razlog zašto toliko novca odlazi je što ima previše javnih nabavki u Srbiji i preveliki javni sektor. Kada se to bude smanjilo, biće i mnogo manje štete ili gubitaka na tim poslovima i hvala vam što ste mi omogućili da govorim malo duže. Hvala.