Predsedniče, hvala što ste preuzeli ponovo predsedavanje. Olakšali ste mi, jer imam i neka pitanja za vas u vezi ovog zakona, odnosno amandmana, ali o tome na kraju.
Učinilo mi se, gospodine Krstiću, da na samom početku današnje rasprave imate neku vrstu garda prema ovom parlamentu, očekujući da ovde sedi neko ko je po prirodi stvari neprijatelj onoga što radite ili što pokušavate da uradite, uveravam vas, gospodine Krstiću, da nije tako među poslanicima, pogotovo u poslaničkoj grupi LDP. Zato sam pričao o tome gde ste bili u petak. Mislim da bi mnogo pomoglo, pred vaš razgovor sa investitorima, da čujete i ono što smo ovde govorili. O tome ste počeli da govorite pre nekoliko meseci, kada ste se vratili u zemlju. Mi o tome govorimo već punih osam godina, o potrebama reformi, o potrebama uvođenja reda, o orijentaciji prema tržišnoj privredi, o drugačijem funkcionisanju države.
Zbog toga, možda je politički časno, ali mislim da nema nikakve potrebe da vi govorite o tome kako nešto ovde traje 20 godina ili duže od toga. Zbog čega taj javašluk? Zbog čega vi preuzimate odgovornost za to? Bilo bi mnogo bolje da nam danas kažete ko su direktori koji nisu prijavili imovinu, nego da sve svrstavate u taj zajednički, tu se slažem sa gospođom Čomić, kolektivistički duh koji nas uništava – svi smo po malo krivi, nema veze, produžićemo rok za prijavu za godinu dana. To je apsolutno neprihvatljiv pristup.
Bio je vaš kolega Mirović u petak, kao delimično nenadležni ministar, možda nije mogao da odgovori na pitanja, ali očekujem da je vama preneo pitanja, da ste vi kao ministar finansija iskoristili ovih dan i po, od petka popodne do nedelje ujutru i da ste danas za parlament spremili odgovore na naša pitanja.
Naše ključno pitanje u ovoj raspravi, a važno i za stav prema ovom amandmanu je – koja tačno javna preduzeća i državna preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija, nisu izvršila obavezu iz ovog člana, odnosno iz Zakona o javnoj svojini, odnosno nisu prijavila imovinu koju sada koriste za uknjižbu na sebe kao vlasnike? Nema mnogo, kao što znate, gospodine Krstiću, javnih preduzeća republičkog nivoa, svega 35 i verujem da nije teško da nam kažete koja preduzeća nisu ispunila tu obavezu.
Prema informacijama koje ja imam, neka od ključnih velikih preduzeća to nisu učinila. Da li je, gospodine Krstiću, svoju obavezu izvršila EPS? Da li je to uradio „Srbijagas“? To može da odgovori i gospodin Bajatović.
(Dušan Bajatović: Jeste.)
Jeste. To pitanje smo razrešili.
Da li je svoju obavezu izvršila Železnica?
(Glasovi iz klupe: Nije.)
Da li su svoju obavezu izvršila druga javna i državna preduzeća iz energetskog sektora, na primer? Pretpostavljam da je jedna od tema vaših razgovora sa potencijalnim investitorima investiranje ili borba za investiciju u taj javni sektor. U šta će oni, gospodine Krstiću, tačno investirati, ako se ne zna šta je njihova svojina?
Dugo niste bili ovde, ali mislim da ipak znate neke slabosti ovog društva i da, kada predložite ovaj zakon, da po kuloarima odmah počne priča – šta je prava svrha? Da li je prava svrha da se manipuliše u narednih godinu dana imovinom javnih preduzeća i da se time na direktan način utiče na cenu? Znate kako kaže, gospodine Krstiću, obično naša javnost koja je naviknuta na skandale? Da se onda nešto proda iznad realne vrednosti. Ova zemlja nije navikla da se prodaje tako što se iznese na tržište, pa neko ponudi cenu za to, pa kad se jedna i druga strana dogovore, to je prava vrednost, to je jedina vrednost koja je tržišno relevantna. Ovde i dalje svi sanjaju, a moram da vam kažem, stranka koja vas je predložila na mesto ministra finansija je tako došla na vlast, da zemljom vladaju lopovi, da svi pokušavaju da nešto ukradu. Ovde se dugo, još uvek je tako, to radi i vaša Vlada, dobrim delom vodi kampanja protiv kapitalizma, protiv privatnog vlasništva, protiv privatnih investicija. To što je vama, gospodine Krstiću, to čudno, ne znači da ste u pravu.
Zbog toga vam ja predlažem da se ne ponašate kao državni službenik, zato što vidim i u ovoj sali i u javnosti mnoge koji vas na prvi pogled podržavaju, a jedva čekaju da vas predstave naivnim, da ova epizoda prođe i da se vrate svojim klasičnim metodama delovanja. Koje ste mere preduzeli vi, Vlada, ona ministarstva koja su zadužena resorno za neka druga preduzeća, za ona preduzeća koja nisu ispunila obavezu prema ovom zakonu?
Rekli ste u jednom trenutku – ne mogu da se vraćam u prošlost. Sve što radite prethodnih 14 meseci, kad kažem „vi“, mislim na ovu Vladu, je samo iskopavanje te prošlosti. Verujte mi, mi ovih dana razmišljamo o tome da podnesemo predlog zakona o ukidanju Zakona o javnim preduzećima.
Ima ideja, moram da vam kažem, da se onaj član zakona koji govori o konkursnoj komisiji zameni formulacijom: „Odlučuju izvršni organi stranaka na vlasti“. Stranka koja vas je dovela za ministra finansija, gospodine Krstiću, je juče donosila odluku o tome kako će biti smenjivani direktori javnih preduzeća. Ako vi kao ministar finansija nemate podatke o tome ko od direktora i članova poslovodstva u javnim preduzećima u Srbiji ne ispunjava svoje obaveze, onda pitajte njih, oni očigledno znaju. Pretpostavljam da znaju kriterijume na osnovu kojih su tako nešto utvrdili.
Dakle, ima još vremena i ja se nadam da ćemo konačno normalno i ozbiljno razgovarati u ovom parlamentu.
Dajte mi listu od 35 republičkih javnih preduzeća i još nekoliko preduzeća koja formalno nisu javna preduzeća, ali su u stoprocentnom ili pretežno u državnom vlasništvu. Ko, gospodine Krstiću, za dve godine nije uspeo da ispuni minimalnu obavezu i pokuša da upiše pravo svojine na imovini koju koristi? Nemojte mi reći, kao gospodin Mirović, da nemate u Ministarstvu finansija i u Vladi mehanizam da to utvrdite.
Član 82, o kome mi danas ovde govorimo, u stavu 5. kaže da se zahtev za upis prava svojine ne može realizovati pred nadležnim državnim organima ukoliko pre toga za javna preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, ne postoji saglasnost Vlade Srbije. Za koja javna preduzeća republičkog nivoa je takva saglasnost tražena, a za koja je izdata? Ako nam te podatke navedete ovde jasno ćemo znati ko je ispunio, a ko nije ispunio svoju obavezu.
Na samom kraju, od vas, gospodine Stefanoviću, tražim informaciju koliko je koštalo zasedanje u petak i koliko košta današnje zasedanje, s obzirom da se slažem sa inicijativom koju je podnela, čini mi se, „Transparentnost Srbija“, da se obračunaju troškovi nepotrebnog zasedanja Narodne skupštine po ovom osnovu i da za to odgovaraju, evo, ja predlažem solidarno, direktori onih preduzeća koji nisu ispunili obavezu i doveli čitav parlament u situaciju da na ovaj način radi. To je isto javna svojina.