Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, uvažena gospođo Joksimović i poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, gospođa Joksimović kaže – ponudite argumente. Pa, evo već četvrti dan nudim argumentaciju za svaki amandman koji smo mi podneli na Predlog zakona o budžetu.

Mi smo taj budžet vezivali za sledeće pojmove: nekredibilnost, netransparentnost, arbitrarnost, neodgovornost, odustajanje od reformi. Evo, na primeru našeg amandmana na član 11. koji se tiče izvršavanja obaveza prema korisnicima budžetskih sredstava, ja ću da pokažem kako neodgovornost možemo da vežemo za autore ovog Predloga budžeta za 2016. godinu. Napisali smo – predložena struktura rashoda po institucijama pokazuje neodgovornu politiku Vlade Republike Srbije.

Evo, da pokažem preko dve tačke, i ministarki i našim gostima iz Vlade, ministrima, članovima te Vlade, kako to stoji – s obzirom da je uočen rast rashoda za brojne institucije vlasti u trenutku sprovođenja politike štednje kroz smanjenje zarada zaposlenih u javnom sektoru, kao i smanjenje penzija, mi tu uočavamo jednu vrstu neodgovornosti. Dakle, imamo jedan očigledni kontrast u toj knjizi, kako naziva gospodin Vučić naš Predlog budžeta.

Takođe, predloženi budžet, iako se govori o tome da je programski, je i dalje linijski, kako smo mi to zapazili, umesto da bude predstavljen kao programski, s obzirom, evo, gospođo Joksimović, da se sredstva i dalje primarno vezuju za institucije, a ne za projekte i programe koje Vlada Republike Srbije sprovodi.

Ponudili smo argumentaciju, ponudili smo amandmane. Verujem da je svaka osoba ovde, 250 poslanika, naši gosti, da su ubeđeni u našu argumentaciju. Očekujem da se prihvate naši amandmani, uprkos stavu Vlade da neće da prihvati nijedan naš amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, uvažena gospođo Joksimović i poštovani ministri Iliću i Lončar, evo neka se pripremi gospodin Lončar za jedno pitanje koje hoću da mu postavim povodom našeg amandmana na član 12.

Gospodin Vučić je pre dva dana ovde u Skupštini rekao – budžet je knjiga kroz koju se prelamaju sve naše političke, ekonomske, odluke o socijalnoj i svim drugim sferama, znači, zdravstvu. Ja čitao i ovaj član Predloga zakona o budžetu i ministre primetio sam da ne postoje nikakve naznake o transformaciji sistema zdravstvenog osiguranja.

Kad god ste došli u ovu Narodnu skupštini gospodine Lončar, mi narodni poslanici Nove stranke smo vam sugerisali da razmotrite ideje iz našeg programa transformacije sistema zdravstvenog osiguranja u Srbiji, da se usmerimo ka takozvanom „beveridževom“ modelu koji podrazumeva da moramo da delujemo ovde zajednički, da naši građani nemaju više nikakvu strepnju od nemogućnosti lečenja. Da svaki čovek koji živi u našoj državi nezavisno od toga da li je zaposlen, nije zaposlen, da li mu je uplaćen doprinos ili nije uplaćen doprinos, mora da ima obezbeđenju besplatnu primarnu zdravstvenu zaštitu i to da se finansira iz budžeta.

U ovoj knjizi kako kaže gospodin Vučić, ja nisam video bilo kakve naznake za usmerenje, čak ni za razmišljanje o tome kako da počnemo da pristupimo razmatranju ili razmišljanju ove vrste transformacije sistema zdravstvenog osiguranja.

Molim vas gospodine Lončar da mi kažete, da li imate neke planove, ako postoje, zašto nisu ovde vidljivi i u budžetu i ako su nevidljivi u budžetu, možete li danas da nam kažete, a kakvi su to planovi i u kojoj ste meri koristili ideje iz našeg programa, transformacije sistema? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući i današnjoj sednici, gospodine Bečiću, uvažena gospođo Joksimović, poštovani ministri Lončar i gospodine Tasovac, dobrodošli u Narodnu skupštinu, budući da je gospodin Tasovac tu a da smo do sada povodom ovih amandmana prethodno imali priliku da raspravljamo sa gospodom Sertićem, Vujovićem, i gospodin Lončar je juče učestvovao u raspravi i gospođa Joksimović i gospođa Mihajlović, gospodin Ilić, evo ja ću dodatnu argumentaciju za ovo što je rekao gospodin Živković povodom našeg amandmana na član 13. da usmerim ka gospodinu Tasovcu, ministru kulture i informisanja.

Dobar dan.

Budžetom za 2016. planiraju se manje subvencije za javne medijske servise, ali je moguće da ta sredstava ne budu dovoljna za funkcionisanje ovog sistema. Subvencija za RTS i RTV iznosi četiri milijarde dinara, a ja sada vas podsećam ministre Tasovac da smo mi …

(Zoran Babić, s mesta: O amandmanu.)

O amandmanu na član 13. gospodine Babiću. Naravno da je o amandmanu. Gospodin Babić ne prati pažljivo.

Dakle, gospodine Tasovac, vi se sigurno sećate da smo vam mi u amandmanskoj raspravi u avgustu, kada ste vi predstavljali po vašem sudu one reformske medijske zakone, govorili - hajde da za javne servise imamo stoprocentno budžetsko finansiranje, da bi smo izašli iz ove vrste problema sa kojima se suočavamo, gospodine Tasovac, i nakon usvajanja onih, kako ih vi nazivate, reformskim medijskim zakonima.

Da li vi sada uviđate, na primer, gospodine Tasovac, da ste jednim delom pogrešili?

Uredu.

I, da li gospodinu Tasovcu nedostaje „Utisak nedelje“? Moram to da pitam ovde…(isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, uvažena gospođo Joksimović i poštovani ministre Tasovac, gospodine Mijailoviću, evo, imam tri konkretna pitanja vezano za član 14. i amandman na član 14. ovog Predloga zakona, jedno pitanje za gospođu Joksimović i dva pitanja za gospodina Tasovca.

Evo, za gospođu Joksimović. Ako može da mi kaže - šta se dešava, npr, ukoliko korisnici sredstava budžeta Republike Srbije u izvršavanju rashoda i izdataka postupe suprotno odredbama stavova 1. i 2. ovog člana Predloga zakona o budžetu? Evo, konkretno pitanje vezano za naš amandman.

Gospodine Tasovac, evo za vas prvog pitanja. Šta se dešava, gospodine Tasovac, ukoliko korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti u izvršavanju rashoda i izdataka postupe suprotno odredbama stavova 1. i 2. člana 14. Predloga zakona o budžetu?

Ja bih baš voleo, poštovana gospodo, da nam gosti, uvaženi ministri, ministarka i ministar, odgovore npr. na ova dva pitanja pa da se onda uverimo u kompetentnost i ministra kulture i informisanja, gospodine Bečiću, da odgovara na ova pitanja i u kompetentnost ministarke Joksimović.

Sve je po amandmanu, gospodine Bečiću. Citiram stavove člana 14. ovog Predloga zakona o budžetu – uz jedan dodatak. Naravno, ja cenim kada je neko tokom svog studiranja, kao što je bio slučaj sa gospođom Joksimović, bila studentkinja generacije i bravo za to. Ali poštovana gospodo, mi smo u političkoj instituciji u okviru koje svaki narodni poslanik, bez obzira kakvo je obrazovanje tog čoveka, ima pravo da govori ovde. Ne možemo mi sada da uvodimo neke druge kriterijume, osim onog koji važi za našu Narodnu skupštinu, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Skupštine gospodine Bečiću, uvažena gospođo Joksimović, poštovani ministre Tasovac, poštovani gospodine Mijailoviću, molim sada gospodina Tasovca da što temeljnije odgovori na moja dva pitanja koja se tiču našeg amandmana na član 15. Predloga zakona o budžetu, ne ovako koncizno, ministre Tasovac u dve reči – odbija se, nego temeljno, detaljno da mi odgovorite na pitanje koje se tiče našeg amandmana na član 15. Predloga zakona o budžetu.

Gde je ministar Tasovac, evo da nam odgovorite, temeljno, nestalo 30.000 radnih mesta…. (Isključen mikrofon.)

(Vladimir Pavićević, s mesta: Molim vas, nemojte da mi isključujete mikrofon.)

Evo, poštovana gospodo, privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija, ili u kojima Republika Srbija ima učešće, gospodine Bečiću, itd, itd, ja sam..

Član 15. gospodine Bečuću, tri stava. Ja se sada pozivam, zato sam podneo amandman na izveštaj APR-a iz novembra 2015. godine, gospodine Bečiću, i pitam ministra Tasovca – kako on objašnjava da je na osnovu tog izveštaja član 15. Predloga zakona u budžet, gubitak privrednih društava porastao za 13,8%. Evo, ministar Tasovac da mi odgovori na to pitanje. Ja se, poštovana gospodo, gospodine Bečiću, iako sam i ja bio student generacije na Fakultetu političkih nauka Beogradskog univerziteta, nikada ne pozivam na to. Nije to moja kvalifikacija za rad u Narodnoj skupštini. Ja sam ovde narodni poslanik, govorim o svakoj tački, ne hvalim se time, poštovana gospodo. Ovde se hvalim upornim, posevećenim radom u centralnoj političkoj instituciji. U svetilištu, gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, uvaženi ministri i gospođo Bogosavljević Bošković, gospodin Vučić je, kada je počeo ovaj budžetski maraton, nama rekao ovde sledeće: „Budžet je najvažniji zakon o kojem govorimo u toku jedne godine. Budžet je knjiga kroz koju se prelamaju sve naše političke, ekonomske, odluke o socijalnim i svim drugim sferama“.

Gospodo, ja mislim da je predsedniku Vlade sada mesto u Narodnoj skupštini, da nam objasni, poštovana gospodo, kako to da naše firme kao što je „Telekom“ danas vrede manje nego što su vredele npr. 2011. godine?! Jer, ako nas računica ne vara, za 58% vlasništva u „Telekomu“ plus 20%, ponuđeno je 930 miliona, poštovana gospodo, a 2011. godine, evo, tu je gospodin Sertić, tu je gospodin Vujović, tu je gospođa Bogosavljević Bošković, za 51%, gospodine Bečiću, ponuđena je 1,1 milijarda.

Šta to znači, poštovana gospodo? Da firme za koje se ovde najavljivalo da će se prodati za mnogo veću cenu, da njihova vrednost, da njihova cena za ovih nekoliko godina naprednjačke vlasti pada, poštovana gospodo. Zar nije vreme i prilika za predsednika Vlade, kada razgovaramo o tome, da umesto da zakazuje konferencije za novinare u Vladi, dođe u Skupštinu da razgovara ovde?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, uvažene ministarke, tu nam se pridružila i gospođa Udovički, dobro došli gospođo Udovički i uvaženi ministre Sertiću i ministre Vujoviću.

U stavu 1. člana 17. za koji mi predlažemo da se briše, ne samo stav 1, nego i stav 2. gospođo Udovički, ministre Sertiću, piše – naknada za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru, ne mogu se povećavati u 2016. godini. Argumentaciju koju je ponudio narodni poslanik Zoran Živković, a ja nudim već dva argumenta, gospodine Sertiću. Pazite, 17 milijardi dinara, ukupni izdaci koje je Vlada po osnovu usluga, po osnovu ugovora, izdvaja u ovom budžetu.

Da li je to velika cifra, gospodine Sertiću? Plus preko 70 milijardi dinara, Vlada sama može na osnovu sopstvenog diskrecionog odlučivanja da rasporedi mimo uloge Narodne skupštine, mimo uloge javnosti, poštovana gospodo svojim zaključkom. Ja pitam, evo sada gospođu Udovički, koja se bavi reformom javne uprave, državne uprave, javnog sektora, u kojoj to savremenoj evropskoj demokratskoj državi na ovaj način jedna Vlada može da raspoređuje milijarde, računajući i sadržinu stava 1. člana 17. Predloga zakona u budžutu.

Pitam ministra Sertića, pitam gospođu Udovički, pitam ministra Vujovića, a pitam i gospođu Bošković Bogosavljević, da li je „Telekom“ deo javnog sektora, poštovana gospodo i zašto predsednik Vlade nije u Skupštini, da razgovaramo i o tome, kada govorimo o budžetu, nego se organizuju konferencije za novinare, prekida se rad Skupštine, poštovana gospodo, a tako je važno pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvažene ministarke i ministri Vlade Republike Srbije, ja mislim da je veoma dobro što smo primorali i naprednjačku većinu i ministre u Vladi Srbije na ovaj budžetski maraton u ovih nekoliko dana da i građani naše Republike mogu da čuju izvesne delove ovog Predloga zakona o budžetu i priloge koji su došli uz ovaj Predlog zakona koji su smešteni na 1.300 stranica.

Mi smo podneli amandman na član 18. Predloga zakona o budžetu i drago mi je što i predsedavajući današnjoj sednici, u ovom momentu, pažljivo sluša sada obrazlaganje našeg amandmana. Uveren sam da će glasati za ovaj amandman.

Podneli smo amandman na član 18. i da se taj član briše. Samo da ukažemo i građanima i ministrima i ministarkama i narodnim poslanicima šta piše u ovom članu, šta mi predlažemo da se briše.

Kaže – direktni i indirektni korisnici budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti, osim organizacija za obavezno socijalno osiguranja koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojim upravljaju drugi korisnici javnih sredstava, namiruju samo troškove po tom osnovu.

Obrazložili smo ministrima zašto ne treba da stoji ni ovaj član, kao ni jedan od 39 članova Predloga zakona o budžetu, a ministar Vujović pominje kikiriki, semenke, a ministar Sertić govori kada ste vi bili na vlasti. Kada sam ja bio na vlasti? Nikada. Tek sam sada izabran za narodnog poslanika, ali se borim ovde da se radi transparentno, kredibilno, odgovorno… (Isključen mikrofon.)

Gospođo predsednice, osam sekundi je otišlo dok ste vi menjali govornike.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo Gojković, uvažene ministarke, uvaženi ministri iz Vlade, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 19. Predloga zakona o budžetu. Povodom našeg amandmana na član 19. želeo bih da postavim pitanje gospodinu Sertiću na koje nije odgovoreno do sada.

To pitanje se tiče onih 17 milijardi na osnovu usluga po osnovu ugovora. Evo pitanja, ministre Sertiću, zašto se umesto da stoji ovakvo rešenje u Predlog zakona o budžetu ne preraspodeli višak zaposlenih? Ja mislim da nema građanina u našoj Republici koji ne zna da ovo što piše ovde „usluge po osnovu ugovora“ najčešće jeste maska za zapošljavanje, angažovanje ili plaćanje stranačkih vojski. To onda znači da ta stavka nije u redu, a naročito, ministre Sertiću, ako se nalazi na 404 pozicije. Ministar Vujović kaže – to je kikiriki, to su semenke, ali mi smo našli 404 pozicije. Pitam – zašto se ne preraspodeli višak zaposlenih, a ne da stalno strepimo od svake vlasti na koji način će, kojom zaobilaznicom, gospodin Ilić zna, preko Male Krsne, da se dođe do toga da ovu stavku koriste vladajuće stranke da bi zapošljavale svoje stranačke vojske.

Molim vas, gospodine Sertiću, da mi odgovorite na to pitanje. Zašto se ne primeni naš predlog da se na ovaj način reši to pitanje? Ako mi odgovorite, i da to bude ovako razumno, primereno, ja ću da povučem ovaj svoj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, uvažene ministarke i poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, povređeno je nekoliko članova Poslovnika Narodne skupštine, član 106, a potom članovi 171. do 178. Poslovnika Narodne skupštine, koji se tiču rasprave o Predlogu zakona o budžetu.

Gospodin Babić se, poštovana gospođo Gojković, javio ovde da ukori vas zato što meni niste saopštili da treba da govorim o tačkama dnevnog reda a onda je gospodin Babić ceo prvi minut govorio o nečemu što se ne tiče povrede Poslovnika koju je reklamirao.

Poštovana gospodo, gospodin Babić, ja mislim da se ovde naročito ističe, među nama narodnim poslanicima po tome, što kada se javi po Poslovniku, on koristi onih dva minuta da umesto da objasni kako je povređen Poslovnik, replicira drugim narodnim poslanicima.

Gospodin Babić se naročito ističe po tome što umesto da govori o onome što je tačka dnevnog reda on pominje razne stvari, ide toliko ekstenzivno u širinu da je zaista teško kasnije ljudima da se vrate na ono što je tačka dnevnog reda.

Ja sam smatrao, gospođo Gojković, da nije bilo primereno od strane gospodina Babića da na ovakav način zloupotrebljava jedno pravo koje zaista jeste predviđeno Poslovnikom Narodne skupštine a da je obaveza predsednice Narodne skupštine da upozori tog narodnog poslanika kada primeti da taj narodni poslanik zloupotrebljava svoja prava.

Ja sam se, poštovana predsednice, pripremio temeljno za raspravu o Predlogu zakona o budžetu i govoriću po svakom od 114 amandmana koje smo podneli na ovih 12 tačaka dnevnog reda ove sednice naše Narodne skupštine, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, uvažena gospođo Udovički, vi ste sada tu jedina dama kada govorim o članovima i članicama Vlade, i poštovani ministri iz Vlade Republike Srbije, gospoda Božović i Marinković su jednim delom već, obrazlažući svoje amandmane na član 20. Predloga zakona koji se tiče otpisa potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu datih pozajmica i plaćenih obaveza po osnovu izdatih garancija privrednim subjektima, saopštili dobar deo onoga što sam i ja bio pripremio kao argumentaciju za ovaj amandman.

Budući da je to već argumentovano dobrim delom, ja sada koristim vreme da postavim dva pitanja našim ministrima, pre svega ministru Sertiću i ministru Vujoviću. Povodom ovog amandmana na član 20, gospođo Gojković, najpre gospodin Sertić da objasni - zašto Vlada nije pripremila metodologiju za procenu efekata subvencija, budući da se nastavlja politika subvencionisanja investitora? Gospodine Sertiću, gospođo Udovički, nema metodologije. To znači bacanje para u vatru. Zašto nema metodologije? To je moje pitanje ceo dan. Na to pitanje nema odgovora, poštovana gospodo.

Sada povodom amandmana na član 20. I ministra Vujovića moram da pitam sada ovde da nam objasni, ukoliko je to moguće - kako to da naše firme, kao što je na primer „Telekom“, danas, ministre Vujoviću, vrede manje nego što su vredele 2011. godine?