Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, uvaženi ministre Antiću i poštovani gosti iz Ministarstva spoljnih poslova, ministre Antiću dobrodošli i danas u Narodnu skupštinu.
Juče smo, mislim, svi to ovde znamo, imali jednu veoma dobru raspravu o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a danas se bavimo izvesnim aspektima naše spoljne politike, ali i pitanjima bezbednosti.
Mislim, poštovana gospodo, narodni poslanici i uvaženi gosti, da je veoma važno da se tokom ove rasprave podsetimo i svi mi ovde, ali i da građanke i građani naše Republike čuju, na šta se to jedna država koja je potpisnica npr. ove Konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika obavezuje.
Član pet je tu jasan, mislim, veoma. Tri tačke tu postoje i mislim da je važno ovde da naglasimo sadržinu te tri tačke. U tački jedan piše – države članice obavezuju se da neće regrutovati, koristiti, finansirati ili obučavati plaćenike i da će takve radnje inkriminisati u skladu sa odredbama ove konvencije. Verujem da svaki razumni čovek treba da podrži ovu konvenciju, da se ratifikuje i da tu nema nikakve dileme.
U tački dva piše, i mi se obavezujemo i na to i treba da se obavežemo, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, kaže sledeće – države članice obavezuju se da neće regrutovati, koristiti, finansirati ili obučavati plaćenike sa ciljem suprotstavljanja legitimnom ostvarivanju neotuđivog prava naroda na samoopredeljenje, kako je predviđeno međunarodnim pravom, i preduzeće u skladu sa međunarodnim pravom odgovarajuće mere da spreče regrutovanje, korišćenje, finansiranje ili obuku plaćenika u ovu svrhu. Mislim, poštovana gospodo, da naravno da treba da potvrdimo ovakve rečenice. Sadržinu ovih tačaka npr. ovog člana ove konvencije.
Tačka tri, vrlo jasna, precizna, zaslužuje podršku, kaže – države članice dužne su da predvide odgovarajući opseg kazni za krivična dela iz ove konvencije, vodeći računa o teškoj prirodi ovih dela. Nema nikakve dileme ni za nas da ovu konvenciju treba da potvrdi naša Narodna skupština.
Mislim, poštovana gospodo, uvaženi gosti iz Ministarstva spoljnih poslova, uvaženi gospodine Antiću, da ove reči i ove rečenice iz člana 5. bude asocijacije na neke bezbednosne izazove sa kojima se suočava i naša država. Ne verujem da je ovde bilo narodnog poslanika koji nije imao asocijaciju, slušajući ovu raspravu ili čitajući sadržinu ovih dokumenata, na pretnje terorizma, religijskog fundamentalizma, na pretnju nasilja. Mislim, ministre Antiću, da je veoma važno da ovde danas pokažemo jednu saglasnost, jedan konsenzus oko toga da je bezbednost bazična vrednost i da na osnovu toga i mi treba ovde da delamo u Narodnoj skupštini, ali svi članovi izvršne grane vlasti.
Uz to bih dodao da je i bezbednosno nasleđe naše Republike kompleksno i da u tom smislu treba kompleksno sagledavati i ove bezbednosne izazove. Zato, gospodine Antiću, imam jedan predlog povodom ove rasprave i to je predlog koji upućujem i svojim koleginicama, narodnim poslanicama, ali i kolegama narodnim poslanicima, i svim članovima Vlade, a molim vas i da predsedniku Vlade prenesete ovaj predlog. Predlog je da se u Skupštini koja je naša centralna politička institucija, mi uvek ovde ponavljamo, svetilište našeg političkog života, da se u našoj Narodnoj skupštini zakaže jedna sednica, ako se proceni i u Vladi da treba da bude zatvorena za javnost, zatvorena za javnost, na kojoj ćemo da razgovaramo o svim bezbednosnim izazovima sa kojima se suočava naša država, da se informišemo svi ovde kakvo je stanje u tom segmentu i koliko je moguće, poštovana gospodo, da obezbedimo konačno jedan bazični konsenzus oko naših odgovora na ove bezbednosne izazove.
Mislim da ne treba da se bavimo igrokazima. Prenesite to predsedniku Vlade. Nije vreme za glumatanja. Vreme je, mislim, za jedan savremeni pristup politici i relevantan dobar odgovor za ono što su pretnje i bezbednosni izazovi pre svega. Hvala vam poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, vidim jedno zadovoljstvo kod narodnih poslanika i svih poslaničkih grupa kada na red dođe predlog nas narodnih poslanika Nove stranke da se u dnevni red Sedme sednice ovog redovnog zasedanja naše Narodne skupštine, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, uvrsti i naš predlog o dopunama Zakona o viskom obrazovanju, poštovana gospodo.
Mi predlažemo da se u Zakonu o visokom obrazovanju u članu 4. u kojem se inače definišu principi sistema visokog obrazovanja u Srbiji doda i nova tačka 1a koja predviđa uvođenje jednog novog principa, a za koji mi smatramo da treba da nađe mesto i u Zakonu o visokom obrazovanju, a to je princip akademske čestitosti, poštovana gospodo.
Mi predlažemo i da se nakon člana 5. doda član 5a u kojem treba da piše da se akademska čestitost, dame i gospodo narodni poslanici, zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Mi smatramo, dame i gospodo narodni poslanici, da bi uvršćivanje ovog predloga u dnevni red ove sednice Narodne skupštine bio adekvatan odgovor na poplavu plagijata sa kojim smo suočeni u prethodne dve godine, poštovana gospodo narodni poslanici.
Smatramo da jedna institucija kao što je Narodna skupština mora na primereni način da reaguje na problem sa kojim smo suočeni u našem sistemu visokog obrazovanja.
Podsećam sve narodne poslanike da je plagijat najteži prekršaj principa akademske čestitosti i upravo zbog toga moramo da naglasimo značaj i značenje tog principa u našem sistemu visokog obrazovanja. Ja sam inače primetio, dame i gospodo narodni poslanici, da je za ovu vlast u Srbiji poligraf zamenio sud, a onda predlažem ovde damama i gospodi narodni poslanicima, pre svega iz SNS, da ovaj naš predlog tumače kao predlog da se u Zakon o visokom obrazovanju smesti jedan plagijatograf, poštovana gospodo, pa da možemo da merimo čije su reči, čije su rečenice i, ako su tuđe, a da to nije navedeno, da mora da sledi kazna za takvo delanje, dame i gospodo narodni poslanici.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, narodni poslanik Zoran Živković i ja obećali smo narodnim poslanicima i ministarki Mihajlović, tokom rasprave o tada Predlogu zakona o planiranju i izgradnji, krajem 2014. godine, budući da smo mi taj njen predlog zakona ocenili veoma lošim, da je taj predlog zakona nakon samo dve nedelje menjan, da smo zbog toga mi taj zakon nazvali „krpežom“ od zakona, da ćemo u najkraćem roku u skupštinsku proceduru da uputimo naš potpuno novi Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, poštovana gospodo.
Mi smatramo da ovaj Predlog zakona, koji mesecima čuči u skupštinskoj proceduri, a na koji nisu reagovali narodni poslanici, na koji nije reagovala resorna ministarka, zaslužuje našu pažnju, jednu vrstu kolegijalnosti ovde i da konačno otvorimo raspravu, dame i gospodo narodni poslanici, o jednom celovitom predlogu zakona, potpuno novom koji smo mi pripremili u Novoj stranci.
To je zakon koji je smešten na 200 stranica teksta, čija je sadržina smeštena u 81 član novog Predloga zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja i koji bi, ja mislim, dame i gospodo narodni poslanici, na dostojan i primeren način zamenio ono što je postojeći Zakon o planiranju i izgradnji.
Ja ću ovde, gospođo predsednice, gospođo Gojković, da navedem samo pet tačaka koje bi predstavljale jednu vrstu novine u odnosu na postojeće stanje. Našim predlogom predviđa se formiranje potpuno novog republičkog zavoda za prostorno i urbanističko planiranje npr, zatim uvodimo kontakt plan, kao fazu u izradi plana. Treća tačka nrp. predviđamo prošireni sistem prostornih planova, prostornim planom predela. Četvrta tačka, otvaramo mogućnost građanskog predlaganja plana. Peta tačka, dajemo ovlašćenja lokalnim samoupravama da bliže uređuju sadržaj planova.
Ima mnogo tačaka na osnovu kojih bi mogao da govorim o našem predlogu zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, ali bi najbolje bilo, ja mislim, kada bismo sada ovde glasali za to da se ovaj Predlog uvrsti kao jedna tačka Sedme sednice, dakle, ove sednice, ovog redovnog zasedanja, pa da svi detaljno čujemo koje su to ideje i predlozi koji se nalaze u našem Predlogu zakona o planiranju.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnje sednice, gospodine Bečiću, uvaženi ministre Antiću, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva. Ja nisam stručnjak za oblast o kojoj danas raspravljamo povodom ove dve tačke dnevnog reda. Ali, kao što je i red, poštovana gospodo, konsultovali smo se mi, narodni poslanici, sa članovima saveta Nove stranke, koji su istraživači u ovim oblastima.
Nakon tih konsultacija, ja ovde mogu slobodno da kažem da je ovde reč o jednom, ministre Antiću, u osnovi dobrom Predlogu zakona. Ipak, podneli smo 25 amandmana. I jedva čekam amandmansku raspravu da vidimo gde je moguće da se usaglase pristupi vas koji ste pisali ovaj predlog i nas koji smo, uprkos tome što smatramo da je ovo dobar Predlog zakona, podneli amandmane za koje smatramo da, ako se usvoje, ovaj zakon mogu da naprave još boljim. I valjda je to ideja delanja narodnih poslanika u zakonodavnom telu.
Evo ja ću kroz nekoliko primera poštovana gospodo da navedem čega se tiču naše intervencije. Na primer, ministre Antiću i mi smatramo da treba da se razmisli o ovom nazivu zakona. Ponudili smo argumentaciju, mi takođe smatramo da na prvo mesto treba da idu geološka istraživanja, potom rudarstvo. Evo imam pod A i pod B, pa vi malo kada se razmisli nakon suočavanja argumenata da vidimo da li da ostane kako ste vi predložili ili kako mi predlažemo.
Mi smatramo da geološka istraživanja prethode rudarstvu. Traju dok traje eksploatacija sirovina. To je pod A. Pod B, mi tvrdimo ovde, mnoga od geoloških istraživanja koja su pomenuta u Predlogu zakona nemaju direktnu vezu sa eksploatacijom odnosno rudarstvom. Nama je to dovoljno da zaključimo da je zgodno da se razmisli da se promeni naziv npr. čekaćemo amandmansku raspravu da utvrdimo da li ćete to prihvatiti.
Druga stvar, u delu sa definicijama pojmova mi predlažemo izmenu definisanja dva pojma. Verovatno su vaši saradnice i saradnici uočili tu našu intervenciju, ali ja ću samo na primeru eksploatacionog polja da navedem da smo mi tu tražili jednu intervenciju budući da nam se čini da nije dovoljno precizno navedeno šta treba da bude eksploataciono polje i da ostavlja jednu priliku da se po dubini sada definišu različiti nivoi do središta zemlje. Da ne idemo u središte zemlje, nego da maksimalno precizno ovde definišemo ovaj pojam kako ne bi bilo dilema za one ljude koji se bave istraživanjima u ovoj oblasti. Mislim da smo amandmanski vrlo precizno to uradili.
Treća stvar koju smo predložili, to se čulo danas i ovde, verovatno ima više identičnih amandmana, da se u strateške sirovine uvrste olovo i cink. Verujem da nema nikakve dileme oko toga. To će verovatno biti prihvaćen amandman, ali isti amandmani u istovetnom tekstu drugih narodnih poslanika takođe predlažemo. To je za nas ministre Antiću jedno važno mesto i u pogledu ovih rasprava o budućnosti naše zemlje, da naknada koju nosilac eksploatacije plaća za naftu i gas, bude 10%, a ne 7% kako ste predložili. Naravno uvek je pominjanje ove stvari jedna prilika da se podsetimo štetnih efekata potpisivanja onih sporazuma o kojima je bilo reči 2007. i 2008. godine.
Mi smatramo, ministre Antiću, da je rasprava o ovoj stvari zgodan povod da razmislimo o reviziji tih ugovora, jer jedna stvar za koju su bili vezani ti ugovori, najvažnija stvar, mislim da će gospodin Živković o tome više da govori, ona više ne postoji. Ako ta važna stvar ne postoji, šta onda nas obavezuje da se vežemo za ovaj procenat, a da ga ne menjamo na više, poštovana gospodo?
I naravno, budući da smo mi pedanti u smislu pravopisa i gramatike srpskog jezika, da uvek prvo čitamo to ima li slovne greške, ima li zapete, slova, znaka interpunkcije koji nedostaje, uočili smo da i ovde ima nekih sitnih nedostataka i, naravno, podneli amandmane i u ovom delu kako bismo, poštovana gospodo, svi ovde zajedno imali jedan dogovor da zakoni moraju da budu precizni i u pogledu jezika. Jedino tako možemo da obezbedimo poštovanje velikog načela vladavine prava. Verujem da će ti amandmani takođe biti prihvaćeni. Hvala, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, poštovani ministre Lončar i uvažene gošće i gosti iz ministarstva, upravo su poštovana gospodo prekršeni članovi 1. i 108. Poslovnika Narodne skupštine.
Budući da gospodin Bečić nije sugerisao našem gostu, ministru Lončaru da kada imamo raspravu o amandmanima da ministar može da koristi samo dva minuta ukupno po jednom amandmanu, a ministar Lončar je sada govorio dva minuta i 39 sekundi. Mislim da je bilo neophodno da sada intervenišem po povredi Poslovnika zato što gospodin Bečić opozicione poslanike prekida i pre nego što istekne ono vreme kojima raspolaže, a kada nam dođu gosti iz Vlade njima izgleda, poštovana gospodo doda one sekunde koje je nama oduzeo.
Predlažem gospodine Bečiću da sada ovde priznate da ste pogrešili, da ste prekršili Poslovnik Narodne skupštine u ovim članovima, da sebi gospodine Bečiću izreknete sada meru upozorenja i da kažete sebi gospodine Bečiću – ako još jednom danas prekršim Poslovnik Narodne skupštine, samom sebi ću da izreknem meru opomene, što podrazumeva poštovana gospodo da gospodin Bečić onda ide na Administrativni odbor da mu se tamo organizuje jedno suđenje, da mu se izrekne novčana kazna od 7.000 dinara, kao što sam ja bez razloga jednom plaćao i da na taj način sam sebe ukori za onu grešku koju je napravio.
Mislim gospodine Bečiću da bi ti bilo primereno delanje jednog predsedavajućeg u ovoj situaciji kada je očigledno prekršen Poslovnik naše Narodne skupštine poštovana gospodo. Hvala.

Da govorim ja još dva minuta?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre gospodine Lončar, uvaženi gosti iz ministarstva i poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, predlažem da uključite ovaj uređaj za matematičke operacije i da mi on meri sedam minuta za ovaj govor, dakle, pet minuta po amandmanima na koje imam pravo u svakoj amandmanskoj raspravi i dva minuta za amandman, ukupno sedam, jer nisam iskoristio pet minuta prethodno.

Dakle, sedam minuta.
Poštovana gospodo, ja nisam lekar, i uoči rasprave u načelu o ovom Predlogu zakona, poštovana gospodo, kao što je i red, ja sam zakazao konsultacije sa članicama i članovima Saveta za zdravstvo Nove stranke, gde radi i veliki broj lekara, poštovana gospodo. Konsultovao sam se, pronašli smo izvesnu logiku na osnovu koje smo podneli amandmane na ovaj Predlog zakona i jedan od tih amandmana je amandman na član 4.
Ja zato molim narodne poslanike da ukoliko se desi da se jave za repliku, za komentarisanje naših amandmana, da uvaže ovaj naš napor i da ne koriste argumentaciju kvazi stručnjaka, nepoznavanja materije, jer smo konsultovali prave ljude.
Podneli smo amandman na član 4. i evo šta mi predlažemo, poštovana gospodo. Naš predlog je da pripravnički staž za zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom traje devet meseci. Mi smo ovako zamislili, razgovarali, zaključili, zdravstveni radnik sa visokom stručnom spremom šest meseci treba da stažira. Ovaj o kome je ovde reč, zdravstveni saradnik sa visokom stručnom spremom devet meseci, a oni ljudi sa višom školom da imaju staž od 12 meseci, i da imamo taj jedan stepenasti pristup koji podrazumeva šest, devet i 12 meseci.
Mi smo ovde ponudili dodatnu argumentaciju. Saopštili smo da smatramo da je primereno da za zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom pripravnički staž traje devet meseci, jer je to, ministre Lončar, dovoljan period za postizanje kvaliteta u radu. Ja mislim da je jasna naša logika, poštovana gospodo.
Ja sam onda pročitao jutros zašto naš amandman na član 4. nije prihvaćen. Ministar Lončar nam je odgovorio ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što je zdravstveni saradnik lice sa visokom stručnom spremom koje nema završeni fakultet zdravstvene struke i koje obavlja određene poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, zbog čega je neophodno da obuka tokom pripravničkog staža traje duže nego što je to propisano za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom.
Poštovana gospodo, pa i trajaće duže i ako se prihvati i naš predlog, jer zdravstveni radnik sa visokom stručnom spremom imaće staž od šest meseci, ovaj na koga smo mi intervenisali, zdravstveni saradnik sa viskom stručnom spremom devet meseci, i ministre Lončar, to je za tri meseca duži pripravnički staž.
Prema tome, naša argumentacija se uklapa u osnovni argument onoga što je rekao ministar Lončar.
Ja sada, pravo da vam kažem, mislim da i građani, a verujem i narodni poslanici, nećete moći da razumete kako sada da ne poštujemo logiku i da glasamo za naš amandman, kada se naša argumentacija poklapa sa onim maltene što je argument gospodina Lončara, a mi nudimo i dodatnu argumentaciju. To je jedna stvar, poštovana gospodo.
Druga stvar, koja je ja mislim veoma važna za ovaj trenutak ovde, tiče se upravo onoga što je središte ovog Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Mi smo pitali gospodina Lončara ovde, evo, vidim da gospodin Girić, gospođa Mrdaković, to su sve lekari, prate sada ovde, nadam se da će diskutovati, mi smo pitali gospodina Lončara - gospodine Lončar, na osnovu čega ste vi tvrdili da je manji strah od nemogućnosti lečenja kod građana u našoj republici, kada smo mi ovde tvrdili da je taj strah ogromni, poštovana gospodo? Onda je nama gospodin Lončar odgovorio – pa, eto, vi finansirajte istraživanje, pa će istraživanje to da vam pokaže.
Poštovana gospodo, pa gospodine Lončar, kako to? Pa, valjda ako imate stav oko nečega, valjda ste taj stav izgradili na osnovu neke argumentacije, na osnovu istraživanja koje je sprovedeno, a ne ovako, da dođe ministar i kaže – manji je strah, a vi finansirajte istraživanje, pa mi pokažite da je manji. Pa, kako gospodine Lončar? Ili, gospodine Lončar, kada vi kažete – naši lekari odlaze u Nemačku, iz Nemačke odlaze u Norvešku itd, itd. Onda vi kažete – pa to su neki procesi tranzicije, i lekari su u tranzitu. Ali, ja primećujem, poštovana gospodo, da smo mi ta prva tačka, odavde odlaze. A, ko dolazi, ministre Lončar? Kada ovi naši lekari odu u Nemačku, kada nemački lekari odu u Norvešku ko će da dođe koda nas, hoćemo li mi ovde da ostanemo upražnjeni za sva ta mesta? Niste rekli odakle dolaze kod nas, npr. da se popune ova mesta, jer u Nemačkoj su se osigurali, kao što ste i sami rekli. U Norveškoj su se osigurali sa nemačkim lekarima? A mi, kako ćemo mi da nadomestimo toliki odliv lekara, evo, ovo, gospođo Rakonjac, npr. da čujemo odgovor na to pitanje?
Još jedna stvar. Mi smo ovde, ministre Lončar, svaki put kada dođete, pa i sada kada ste došli i kada smo u načelu raspravljali i sada povodom našeg amandmana na član 4. vama saopštili – hajde da se usmerimo ka temeljnoj reformi sektora zdravstva. Za ovih godinu i osam meseci stalno ponavljamo dve reči – Beveridžev model, da se unese u sistem zdravstvene zaštite kod nas. On, ministre Lončar, podrazumeva taj sistem da svi građani naše Republike, nezavisno od toga da li su zaposleni ili su nezaposleni, da li im se uplaćuju doprinosi ili se ne uplaćuju doprinosi, da je svako od njih siguran za besplatnu primarnu zdravstvenu zaštitu, a da se mi ovde obavežemo da ćemo taj deo te zdravstvene zaštite finansirati iz budžeta.
Gospodine Lončar, ja npr. mislim da je to nekakva civilizacijska stvar. Kada bismo to uradili, e onda bismo mogli da tvrdimo da zaista delamo tako da se smanjuje strah kod naših građana od nemogućnosti lečenja. Dok to ne uradimo, ne možemo to da tvrdimo, ja mislim, gospodine Lončar i uvažene dame i gospodo narodni poslanici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, uvaženi ministre Lončar i poštovani gosti iz ministarstva, upravo ja mislim i to ne jednom i to više puta, povređen je član 104. Poslovnika naše narodne Skupštine koji definiše pravo jednog narodnog poslanika na repliku.
Gospođo Gojković, ja sam jedan od 250 narodnih poslanika, obrazlagao sam svoj amandman sedam minuta. Nakon mene po mom amandmanu govorili su gospoda Lonačr, Laketić, Radojević, gospođa Rakonjac, gospođa Barišić i gospođa Mrdaković. Šestoro. Svi o mom amandmanu, svi o argumentaciji koju sam ja upotrebio, jednim delom ja zaključio, a ja verujem i vi da su pogrešno interpretirali delove argumentacije koje sam ja koristio ovde.
Gospođo Gojković, ja mislim da je očigledno ovde svima da sam u ovoj situaciji konačno zaslužio pravo na repliku. Ako ovo nije očigledna stvar, onda ja mislim, gospođo Gojković, ulazimo u jednu sferu teškog udara na naš parlamentarizam, što ne smemo da uradimo, ja mislim. Svi ovde treba da se suprotstavimo.
Šta je sada problem? Da ja dobijem pravo na repliku koja traje dva minuta, nakon govora šestoro ljudi koji su članovi SNS. Zar ne bi bilo primereno da u tim okolnostima dobijem to pravo na repliku.
Evo, ako me ubedite da nije primereno, ja ću da odustanem.

Pogrešno tumačili moj nastup, to piše…

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Gojković, uvaženi ministre Lončar i poštovani gosti iz ministarstva, ja mislim da je jasan naš amandman i na sledeći član ovoga predloga zakona, jer mi smatramo, ministre Lončar, da ovim stvarima, koje ste vi definisali u jednom stavu u članu 5, treba da se bavi nadležna komora. Ako je ovo sadržina koja ne treba da se tiče Lekarske komore, ja onda mislim gospodine Lončar da je najbolje da se ukine ta Lekarska komora. Šta će onda ona da radi, ministre Lončar?
Dakle, naš amandman je jasan. Veoma me interesuje da čujem obrazloženje zašto se taj amandman ne prihvata, uz dva dodatna argumenta. Na primer, gospoda iz Napredne stranke kažu - stepenasto je termin koji se koristi, gospodin Radojević kaže, u matematici, gospodin Laketić kaže, u građevinarstvu. Poštovana gospodo, rečnik srpskog jezika u izdanju Matice srpske iz Novog Sada, odakle dolazi predsednica Narodne skupštine, figurativno kaže – stepenast koji se vrši postupno sa prelazima, a ne u skokovima. Znači, mi kažemo šest, devet, dvanaest. To znači postupno sa prelazima, a ne šest, dvanaest, šest. Šta je to, poštovana gospodo? Plus. Šta smo mi vama rekli, poštovana gospodo? Ne samo stepenasto, nego smo mi rekli da je devet meseci dovoljni period za postizanje kvaliteta u radu. Vi niste, poštovana gospodo, uspeli da ubedite ovde bilo koga da imate bolju argumentaciju da je 12 meseci zaista neophodno.
Objasnite sada šta se to dešava u ta tri meseca, pa je neophodno da ovako skokovito imamo taj pripravnički staž, a ne fino stepenasto, kako smo mi predložili?
Ministar Lončar, na primer, kaže – koje istraživanje? Čekajte, gospodine Lončar, pa vi nama treba da saopštite stavove na osnovu istraživanja, a ne ja sam rekao, pa to je to. Nadam se da ćete ipak glasati za ove amandmane, poštovana gospodo, jer doprinose kvalitetu i sadržini ovoga zakona, da se usmerimo ka tome da usvojimo najbolje zakone, poštovana gospodo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani podpredsedniče gospodine Bečiću, uvaženi ministre Lončar i poštovani gosti iz ministarstva, ja sam slušao jutros vaše izlaganje, ministre Lončar, proverio i u stenogramu da li sam ja dobro čuo to što ste vi rekli i između ostalih stvari, vi ste jutros, kada ste predstavljali ove izmene, rekli da se ovim predlogom zakona ne menjaju bitna rešenja iz postojećeg zakona. Evo, stenogram, citat, vi ste autor.       
Ja sam onda pažljivo slušao i bivšu ministarku, gospođu Slavicu Đukić Dejanović, koja je rekla, ministre Lončar, sad ću da vam pročitam, da je ovo što ste vi danas predložili izvanredan korak, da je Ministarstvo napravilo izvanredni napor. Ja, sledeći izvesnu logiku, poštovana gospodo, zaključujem da vi…

Pa, to je zakon. Ministar je rekao za zakon da su sitne izmene. Bivša ministarka je za zakon rekla da je to izvanredni napor. Ja govorim o zakonu, gospodine Bečiću. Ja sad, sledeći, ja mislim, logiku, zaključujem da u vladajućoj koaliciji izvanrednim naporom, gospodine Lončar, nazivate neke sitne promene.

Gospodine Bečiću, ja govorim o zakonu, za razliku od velikog broja poslanika…

Komentarišem govor ministra o zakonu.