Pa i bivša ministarka gospođa Đukić Dejanović. Pa, kako? Da li je relevantan njen govor bio? Nego šta je, lekarka, bivša ministarka. Ja zaključujem da u vladajućoj koaliciji za ovaj predlog zakona, za njegovu sadržinu…

Pa, ne možete, gospodine Bečiću. Ja govorim o Predlogu zakona.

Pa, nego šta sam? Ja komentarišem komentar ministra i oduzeli ste mi reč.

Ja sam protiv ovog predloga zakona.
Pitam ministra, gospodine Bečiću, povodom sadržine ovog predloga zakona, da je ovo, ministre Lončar, vaš maksimum, jer je danas u diskusiji rečeno da je to vaš maksimum?
Onda, poštovana gospodo, idem dalje. Vama je narodni poslanik gospodin Živković postavio jedno pitanje takođe vezano za ovu tačku. Vi ste, gospodine Lončar, odgovorili, ali ste se prevashodno bavili time ko je naš izvor za to pitanje. Onda ste ovako malo saopštili da vi znate da je to jedna osoba muškog pola. Evo, samo da vam kažem…

Gospodine Lončar, ja vas pitam – zašto nema bitnijih promena Zakona o zdravstvenoj zaštiti, nego ste, po vašim rečima, vi došli danas ovde sa nekim sitnijim promenama?
Zašto vas to pitam? Zato što ste vi ovde ipak ministar godinu i osam meseci. Moje očekivanje, kao jednog narodnog poslanika koji hoće da kontroliše rad Vlade bilo je da će promene sa kojima dolazite biti značajnije. Ona osoba je iz Torlaka, čisto da znate. Gospodin Bečić zanima se drugim stvarima.
Gospodine Lončar, u državama u regionu, evo, ja sam se bavio malo i statistikom, izdvaja se do četiri puta više novca za zdravstvo nego kod nas, u regionu, a npr. izdvajanje za zdravstvo u Holandiji 12% BDP, u Nemačkoj i Francuskoj 11,6%, kod nas 3,6%. I onda, gospodine Lončar, nije čudo što je jedan od najizraženijih strahova kod naših građana, i tu je gospodin Božović bio u pravu, upravo strah od nemogućnosti lečenja.
Vi ste rekli danas, gospodine Lončar, da više taj strah nije toliki, da su reforme bile toliko velike da je sada taj strah manji. Dajte mi istraživanje, gospodine Lončar, na osnovu kojeg vi to možete da tvrdite. Dajte mi ovde istraživanje ko su autorke, autori tog istraživanja, pa da se onda mi uverimo da je to zaista tako.
U susretu sa građanima, a svakodnevno sam od kad sam narodni poslanik u kontaktu sa građanima, ja nemam takve informacije, gospodine Lončar. Onda vas ponovo vraćam na pitanje – zašto nema bitnijih promena Zakona o zdravstvenoj zaštiti?
Mi, gospodine Lončar, imamo jedan predlog ovde, koji smo pominjali svaki put kada ste vi dolazili u Skupštinu. Naš predlog je da s ono što je sadašnji sistem u zdravstvu zameni jednim modelom koji je svima vama ovde poznat, i gospođi Đukić Dejanović, i ona je diskutovala… (isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, uvažena gospođo Mihajlović, poštovane gošće i poštovani gosti iz ministarstva, zaista se odavno nije desilo da povodom rasprave o nekim predlozima zakona u jednom danu imamo ovoliko gošći i gostiju iz ministarstva. Dobro došli u Narodnu skupštinu, poštovane dame i gospodo, koji ste ovde saradnici i saradnice gospođe Mihajlović.
Gospođo Mihajlović, vi ste jutros rekli jednu stvar, ja sam sedeo ovde, slušao, onda odštampao stenogram da proverim da li sam ja to dobro čuo. Vi ste ovako rekli: „Nadam se da će današnja rasprava da bude konstruktivna, da ćemo kao i uvek jedni drugima da pomognemo da zakoni budu još bolji“. Veoma mi je važno, poštovana gospodo, da proverimo ono što smo čuli i da citiramo ono što je tuđa reč ili tuđe rečenice, gospođo Mihajlović, za razliku od nekih kolega i u vašoj Vladi, kojima se vi ponosite, a koji kada koriste tuđe reči i rečenice to ne stavljaju pod znakove navoda.
Budući da ste to rekli, gospođo Mihajlović, evo mi predlažemo, jeste otvoreni sada za diskusiju, druge predloge da drugostepeni postupak u polju, pod a) osnivanja i obnove katastra nepokretnosti i pod b) osnivanje, održavanja katastra vodova, ostane u nadležnosti Ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, a ne kao što ste vi predložili, gospođo Mihajlović, da u postupcima u drugom stepenu rešava Republički geodetski zavod.
Imamo dva argumenta za ovaj naš predlog. Evo ja bih voleo da vi to saslušate, da se možda organizuje jedna rasprava u vašem timu i da nam kažete, možda i ne danas, ali u četvrtak, da li to prihvatate. Argumenta, gospođo Mihajlović. U pravnoj i upravno-pravnoj praksi drugostepeni organ je uvek u drugom po hijerarhiji višem organu od organa u čije ime se odlučivalo u prvom stepenu. To je argument a).
Argument b), gospođo Mihajlović, Republički geodetski zavod sada u prvom stepenu ima, koliko mi znamo oko 250.000 nerešenih predmeta. Zatim, nadležno ministarstvo sada ima oko 45.000 predmeta, nerešenih predmeta, u drugom stepenu. Šta će da se desi, poštovana gospodo, kada sada zatrpamo Republički geodetski zavod iz opozivanja argumenta a). Čini mi se da mi imamo dobru argumentaciju za naš predlog. Bilo bi mi veoma drago da čujem vaš stav.
Druga stvar, poštovana gospodo, kada govorimo o ozakonjenju objekata, nije skoro bilo narodnog poslanika ili narodne poslanice ovde koji se nije pozvao ili pozvala, evo gospođa Aleksić iz Srpske napredne stranke, na veliko načelo pravde i pravičnosti, a to načelo pravde i pravičnosti, kada se tiče ozakonjenja objekata, svi smo jasno usmeravali ka onim ljudima koji su legalno gradili na osnovu građevinske dozvole, ali usput nismo dodali jednu zapetu nakon tog pozivanja na pravdu i pravičnost i predložili - šta sad sa jednom nepravdom koju svi osećamo u odnosu na te ljude?
Gospođo Mihajlović, gospodin Živković je već rekao, imamo jedan predlog. Verujem da nikome ne može da bude jednostavno i lako da postupi u ovoj stvari u odnosu na ovaj osećaj velike nepravde. Evo ja vas sada pitam – šta bi falilo da se prihvati naš amandman četvrti po redu na ovaj Predlog zakona, koji bi glasio – član 46a u kojem bi pisalo sledeće, poštovana gospodo, vlasnici objekata koji su gradili objekte u skladu sa građevinskom dozvolom izdatom od nadležnog organa i koji su za te objekte dobili upotrebnu dozvolu, zapeta, biće oslobođeni plaćanja 50% poreza na imovinu u narednih 15 godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ja pitam sve narodne poslanike i narodne poslanice, pošto sam ovde jednom ukoren od jedne narodne poslanice Srpske napredne stranke što ne koristim malo više ovaj rodnosenzitivniji jezik, da li je ovo pravedan predlog?
Gospođo Mihajlović, da li je ovo pristup koji obezbeđuje da pravda bude zadovoljena, budući da nema nijedne osobe ovde koja nije primetila da ćemo učiniti jednu nepravdu, ako na neki način ne reagujemo na ovo stanje? Evo načina, poštovana gospodo, evo konkretnog predloga kako da se reši. Gospođo Mihajlović, ako ne prihvatate, molim vas da najpreciznije kažete zašto ne prihvatate, a ja verujem da je naša argumentacija toliko dobra da ćete prihvatiti, poštovana gospođo Mihajlović. Hvala.

Ako bih još dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Vujoviću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana predsednice Narodne skupštine, pozivam se na član 1. i član 85. Poslovnika Narodne skupštine, na koje se niko od narodnih poslanika koji su prethodno govorili nije pozvao.
Ja smatram, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, da nije razumno da se jedna sednica, koja je zakazana za sutra u 10,00 sati, odloži za danas u 16,00 sati. Poštovana predsednice Narodne skupštine, to nije razumno, jer jezik nam sugeriše da u tome nema nikakve logike, poštovana gospođo Gojković. Ja ovde imam rečnik srpskog jezika i izdanju Matice srpske iz Novog Sada, poštovana gospođo Gojković, gde piše – značenje reči odložiti, poštovana gospodo, jeste pomeriti, odgoditi za kasnije.
Poštovana gospođo Gojković, ja mislim da nije primereno, uvažavajući sve što su rekla gospoda narodni poslanici iz opozicionih stranaka prethodno, da se termin „odložiti“, što znači pomeriti za kasnije, ovde samo u ovom slučaju tumači kao pomeranje za ranije, jer nam jezik, poštovana gospođo Gojković, to ne dozvoljava.
Zato, ja predlažem da naša Šesta sednica ovog redovnog zasedanja, koja je planirana da počne sutra u 10,00 sati, i počne sutra u 10,00 sati, poštovana gospodo, kao što je najavljeno, kao što je već planirano još u petak, i da se ne igramo ovakvim igrama u instituciji koja je najvažnija u našem ustavnom sistemu, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković. Dakle, sutra u 10,00 časova, umesto danas u 16,00. Ja mislim da bi to bilo primereno, poštovana gospodo poslanici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici gospodine Bečiću, uvaženi ministre Vujoviću i poštovani gosti iz ministarstva, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 1. ovog Predloga zakona kojim predlažemo, ministre Vujoviću zapravo da povučete ovaj Predlog zakona zato što bi isplaćivanje ovog iznosa od 7.000 dinara bilo krajnje poniženje za prosvetne radnike. Ministre Vujoviću, mi vam nudimo jedan čestiti izlaz iz situacije u kojoj ste se možda sticajem okolnosti našli.

Ministre Vujoviću, ja vas podsećam da smo i u načelnoj raspravi ovde povodom sadržine člana 1. ovog Predloga zakona čuli od vas da smatrate da je mera koju predlažete pravedna, a onda smo čuli da su profesori beogradskih gimnazija, na primer, u ime Foruma beogradskih gimnazija poručili da je to za njih poniženje.

Ljudi kojima hoćete to da isplatite i kažete - to je pravda; ministre Vujoviću, kažu - to je za nas poniženje.

Gospodin Babić je takođe u načelnoj raspravi rekao da je isplata ovog iznosa stvar dostojanstva, a nastavnici profesori poručuju barem koliko sam ja mogao da čitam i da čujem njihove nastupe i u javnosti i u medijima da to nije nikakvo dostojanstvo, nego da je to milostinja poštovana gospodo.

Čuli smo u načelnoj raspravi gospodina Vučića koji je rekao da će nastavnici, profesori biti radosni zbog toga što će dobiju ovaj iznos, a onda smo čuli nastavnike i profesore koji kažu neće ničiju milostinju.

Nemojmo gospodo da usvajamo predloge zakona koji su nepravedni, koji se tiču poniženja i koji se tiču milostinje. Mi ovde treba da usvajamo pravedne zakone, poštovana gospodo, što ovaj nije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući i današnjoj sednici, gospodine Bečiću, uvaženi ministre Vujoviću i poštovani gosti iz ministarstva, malo pre ste gospodine Bečiću vi povredili članove 1. i 104. Poslovnika naše Narodne skupštine kada narodnom poslaniku, jednom od nas 250 ovde, gospodinu Živkoviću, niste na osnovu sadržine stava 1. člana 104. Poslovnika dali pravo na repliku budući da je, gospodine Bečiću, gospodin Marković više puta pomenuo po prezimenu gospodina Živkovića, da je referisao u svom govoru na delove govora gospodina Živkovića, da je pogrešno tumačio, odnosno interpretirao delove govora gospodina Živkovića.

Umesto da vi date gospodinu Živkoviću pravo na repliku, vi ste gospodinu Živkoviću nepravedno izrekli dve mere opomene, gospodine Bečiću.

Ja vas, gospodine Bečiću, sada pozivam da proverite stenogram, gospodine Bečiću. Pa, ja vam kažem da je gospodin Marković, pominjao, ne morate njega da pitate, da proverite stenogram. Ako u stenogramu postoji u govoru gospodina Markovića prezime gospodina Živkovića, da to kažete kasnije ovde javno, da se izvinite gospodinu Živkoviću i da povučete obe opomene koje ste nepravedno izrekli malopre narodnom poslaniku gospodinu Živkoviću.

Samo da završim. I, da gospodinu Živkoviću date pravo na repliku naknadno na izlaganje gospodina Aleksandra Markovića, koje je on imao neposredno nakon što je govorio narodni poslanik gospodin Zoran Živković, poštovani gospodine Bečiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče i predsedavajući i današnjoj sednici gospodine Bečiću, uvaženi ministre Vujoviću i poštovani gosti iz Ministarstva, sada je, ja mislim očigledno prekršen član 108. Poslovnika Narodne skupštine koji se tiče reda na sednici Narodne skupštine.

Gospodine Bečiću, ministar kada je gost u raspravi u pojedinostima ima pravo da jednom u dva minuta odgovori na ono što je bila argumentacija narodnog poslanika ili narodnih poslanika koji su podneli amandman. Vi ste gospodine Bečiću, uprkos takvom jasnom pravilu, omogućili ministru Vujoviću da najpre u prvom govoru govori dva minuta i 11 sekundi, potom ste mu ponovo dali reč nakon što je upravo završio svoj govor da govori još jedno 40 sekundi, a narodnim poslanicima na čija izlaganja referiše gospodin Vujović, gospodine Bečiću, ne dozvoljavate pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani podpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi ministre Vujoviću i poštovani gosti iz Ministarstva, više od dva sata, poštovana gospodo, jutros raspravljamo o amandmanu, koji smo na član 1. ovog Predloga zakona podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja.

Poštovana gospodo, ja smatram da je to već dovoljan znak za sve narodne poslanike ovde, ali i za građane naše Republike, da je ovo važna tema i da se raspravi prilazi na takav način da iz koje god stranke da se govori, da se ukazuje na važnost toga kakav je naš pristup ovom predlogu koji je poslala Vlada Republike Srbije. Diskutovali su narodni poslanici SNS, uključili su se narodni poslanici SPS, diskutovali su narodni poslanici drugih političkih stranaka. Skoro da nema stranke, parlamentarne, iz koje narodni poslanici jutros nisu diskutovali.

Ja ovo napominjem, gospodine Bečiću, da bih ukazao narodnim poslanicima koji su minimizirali značaj sadržine naših amandmana, da je veoma važno da ovako temeljno raspravljamo o ovome što je Vlada predložila, ali i o tome kakva je naša reakcija na takav predlog.

Strašno se čudim, poštovana gospodo, kada narodni poslanici neki ovde ne mogu da razumeju da postoje građani naše Republike, mahom u ovom slučaju u prosveti, u različitim podnivoima sistema obrazovanja u Srbiji, koji ovo što je rešenje, gospodine Obradoviću, koje je poslala Vlada Republike Srbije smatraju poniženjem. Ja onda ne mogu da razumem kada se vi javite ovde, bili ste ministar prosvete, a onda kažete da ne razumete…

Izvinite, posredno ću da kažem.

Ja onda ne razumem kada bivši ministar prosvete uputi jednu poruku nama podnosiocima amandmana da ovo nije onaj nivo ozbiljnosti rasprave kakvu je on očekivao.

Takođe, gospodine Bečiću, ja ne razumem kada neki narodni poslanici diskutujući o našem amandmanu, kao što je to uradio gospodin Neđo Jovanović, kažu da bi usvajanje našeg amandmana dovelo parlament u blokadu, poštovana gospodo. Pa, ni na koji način nije moguće zamisliti situaciju da kada bi se prihvatio naš amandman, da posledica toga bude parlament koji je u blokadi. Zašto? Gospodin Neđo Jovanović je argumentovao, ostao bi član 2. Predloga zakona kojim se definiše kada zakon stupa na snagu.

Poštovana gospodo, pa Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 2, poštovana gospodo, gde smo predvideli da će narodni poslanici vladajuće koalicije uvažiti argumentaciju koju dva dana mi ovde saopštavamo, da će prihvatiti naš amandman na član 1. kojim se kaže – briše se sadržina člana 1, da će sledstveno tome, poštovana gospodo, prihvatiti našu argumentaciju i amandmana na član 2, jer smo mi, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Bečiću, da čuje, evo, narodni poslanik Neđo Jovanović, podneli amandman i na član 2, u kojem piše – briše se član 2.

To znači, poštovana gospodo, da mi predlažemo da se ne prihvati, da se ne usvoji ovaj Predlog zakona. I kao posledica ne može da bude blokada parlamenta ni na koji način. Apsolutno dosledno ovde delujemo.

Ministru Vujoviću smo, poštovana gospodo, jutros, na samom početku, pa ja sam to u prvom govoru, ponudili smo mu jedan čestiti izlaz iz ove situacije. Izlaz je, ministre Vujoviću, da uvažavajući argumentaciju koja se čula, uvažavajući da u našoj Republici žive građani koji drže do svoga dostojanstva, koji neće milostinju, koji neće poniženje, koji hoće samo nagradu za sopstveni rad, platu za sopstveni rad, ponudili smo ministru Vujoviću da on danas ovde, na osnovu argumentacije koju je čuo, povuče Predlog zakona i da se na taj način odgovori na ono što je bila današnja argumentacija.

Meni deluje da je naša argumentacija ovde bila dobra, da ovde imamo razmišljanja da zaista to jeste bila dobra argumentacija, ali da isključivo iz razloga poslušnosti svojoj stranci ne želi da se prihvati jedan naš predlog koji na odgovarajući način tretira ono što je reakcija prosvetnih radnika na ono što je Vladin Predlog zakona, poštovana gospodo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi ministre Vujoviću, poštovani gosti, nas dvojica narodni poslanik Zoran Živković i ja otvorili smo ovu raspravu jutros našim amandmanom na član 1. ovog Predloga zakona, pa je ja mislim red i primereno da ovu raspravu zaokružimo na primereni način.

Mislim da je današnja rasprava bila takva da svako ko je objektivni posmatrač, a možda i učesnik ako želi da bude objektivan ovde, jasno mogao da se uveri u snagu argumenata koje smo mi ovde ponudili za naša dva amandmana na ova dva člana Predloga zakona. Ja ću tim argumentima koje smo ponavljali ovde, iz diskusije u diskusiju, da dodam još dve stvari o kojima je bilo reči sa strane u govorima drugih narodnih poslanika.

Ovde se ova mera jednim delom predstavljala kao deo reformi, a mi smo zapisali vrlo jasno u našim obrazloženjima i za ovaj član, amandman na ovaj član Predloga zakona da jednokratna pomoć poštovana gospodo ne može biti zamena za odsustvo temeljnog plana reforme u obrazovanju. Temeljnog plana nema, iako je rečeno pre godinu i osam meseci da je taj član spreman i da se samo Vlada formira i ide se. Nema plana reformi obrazovanja, ali pazite, obrazovanje je poštovana gospodo i u infrastrukturnom smislu najvažniji segment naše države. Nikakvog plana reforme nema, nego danas govorimo o jednokratnoj pomoći za koju nastavnici i profesori tvrde da je poniženje za njih.

Druga stvar, ovim predlogom diskriminišu se, ja mislim da je to jasno gospodin Orliću, neki drugi ljudi, ostali korisnici javnih sredstava, kao što su na primer lekari i policajci. Kako njima neko da objasni kroz argument da ni dinara neće da dobiju, a dobiće neki drugi na primer. Hvala.