Dame i gospodo, osvrnuću se na član 4. Predloga zakona o držanju i nošenju dobara. Predviđen je porez na putničke automobile prema zapremini motora. Meni su neki vlasnici automobila nešto starijih modela, kao i moje kolege sa Mašinskog fakulteta koji se bave motorima i motornim vozilima, skrenuli pažnju da bi bilo mnogo bolje da je porez određivan prema snazi motora, a ne prema kubikaži.
Tehnologija izrade motora je znatno uznapredovala. Bolje je prema snazi. Može da bude manja kubikaža, a veća snaga motora. Ovo će pogoditi one koji imaju starije automobile. Njih će pogoditi više nego one koji imaju novije automobile.
Pošto nisam imao dovoljno informacija, nisam napisao amandman povodom toga.
Drugo, strana 8, porez na oružje. Bio sam pre neki dan u unutrašnjosti, gde sam imao razgovore sa većim brojem ljudi. Bili su lokalni funkcioneri DOS-a, predstavnici opštine, a bio je i jedan predstavnik lokalnog lovačkog udruženja. Žalili su se da je taksa na lovački karabin 3.000 dinara. On ne može da ide u lov na visoku divljač bez karabina. Lovstvo nije samo rekreacija, odmor i zabava. Lovstvo je dosta značajna privredna grana.
Bio sam odsutan kad je govorio ministar Đelić. Čini mi se da su nešto sniženi porezi. To je dobro. Što se tiče oružja koje nose građani, naročito fizička lica, meni ne bi smetalo da su ti porezi mnogo veći. Kako mi da pokupimo oružje od građana kad je svaki drugi građanin naoružan? Malo - malo pa bude neka pucnjava u kafićima, na ulici itd. Evo, pre neko veče, u Beogradu, dva mladića voze kola, prestižu se ili se mimoilaze suviše blizu, na prvoj krivini se zaustave, dođe do verbalnog vređanja i jedan potegne pištolj.
Dakle, što se tiče krupnih kriminalaca, njima stavite koliko god hoćete porez, oni neće ni osetiti, ali ako se kod običnih građana na ovaj način smanji broj oružja koje se kod njih nalazi, bio bih zadovoljan sa ovakvim rešenjem.

Dame i gospodo, morao sam da se javim jer je u svom prethodnom izlaganju gospodin Šešelj izneo prilično tešku neistinu. Spomenuo je gospodina Jeremića, mašinskog inženjera koji radi iza Požarevca u Kostolcu, koji je ovde bio poslanik, bio član Radikalne stranke. Kasnije je napustio Radikalnu stranku, ali ne zato što je njemu neko napisao magistarski rad. Gospodin Jeremić je magistrirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu, bio sam član te komisije (njegov mentor je nažalost već umro, moj uvaženi kolega sa Mašinskog fakulteta). Magistrature se ne pišu iz političkih razloga.

Dame i gospodo, samo da ukažem da je formulisano ovde da je amandman odbijen. On nije odbijen. On je prihvaćen od predstavnika Vlade i Odbora za finansije i ja im zahvaljujem na tome.

Ne samo ja, nego i nekoliko poslanika oko mene nismo dobili osnovnu odluku.

Dame i gospodo, smatram da nema nikakvog smisla da radimo duže od 19 časova.

Dame i gospodo, želim samo jednu malu digresiju da učinim, pre nego što krenem zaista samo na Poslovnik. Vidim da je ovde i kolega Bane Ivković. On reče u nekom prethodnom izlaganju kako mi treba ovde svi zajedno da se pobrinemo da se ostvari minimum interesa građana. Ja kažem ne, nego treba da ostvarimo maksimum interesa građana, a ne minimum.
A sada, što se tiče Poslovnika, znate, ja sam, uostalom kao i svi vi, u svome životu štošta čitao i izdvojio sam tri ili četiri stvari, koje smatram najpametnijim koje sam pročitao. Jedna od njih je - poznati austrijski filozof Vitgenštajn uzeo je kao moto jedne svoje knjige: "Što ne možeš reći kratko, bolje i ne govori".
Ako bismo se držali te njegove maksime, svaki bi nam poslovnik bio dobar. Ja sam proveo ovde, u ovoj sali, sedam godina, u tri ranija skupštinska saziva. Više puta smo raspravljali o Poslovniku. Verujte, meni je svaki poslovnik bio dobar. Poneki put mi je smetalo ako prekoračim vreme, pa me predsednik opomene, i to je sve.
Međutim, Poslovnik reguliše neke stvari, to je tačno. Ja bih predložio, da li to piše, ili ne piše u Poslovniku, nije važno, ali, ako postoji dobra volja, možemo da se dogovorimo o tome. Smatram da treba utvrditi kvorum na početku sednice, ujutru u 10 sati, i ne treba stalno utvrđivati kvorum, osim ako neki poslanik to izričito ne zahteva. Tako je na primer na sednicama nastavničkih veća na fakultetima. Ustanovi se kvorum na početku sednice, i više se kvorum ne proverava, dok neko to izričito ne traži.
Mi ovde, malo malo, pa utvrđujemo kvorum. Znate, šta da vam kažem, ovo ubacivanje kartice, jedanput da utvrdimo kvorum, drugi put da glasamo, ako ništa drugo, to je strahovito dosadno. I dajte da to nekako izbegnemo. Izbacimo to, svaki put - izbaci karticu, ubaci karticu, pa izbaci karticu, pa ubaci karticu da si glasao, pa ovo, pa ono. Nema nikakve potrebe, ako se dogovorimo da kvorum ustanovimo jednom i da ga ne ustanovljavamo više u toku sednice, osim ako neko izričito traži.
Druga stvar, dobro je što je predloženo izbacivanje stava 2. čl. 116. iz staroga Poslovnika, ono što se tiče verifikacije.
Još jedna stvar, koja je takođe važna, to je oko interpelacije. Ta institucija je u svakom parlamentu veoma važna. Mi smo je ranije predlagali, kad smo bili u opoziciji. Ona nije usvajana od tadašnje parlamentarne većine, a sada je i mi ne usvajamo, iako je u Predlogu poslovnika učinjen značajan napredak time što se ubacuje član 203a gde se govori o kontroli Vlade, o podnošenju izveštaja itd. i to je na neki način, donekle, zamena za interpelaciju. Međutim, postoji bojazan, zato i nama ranije nisu dozvolili da imamo interpelaciju kao instituciju, postoji bojazan da bi se ta institucija zloupotrebljavala, da bi se često 20 poslanika sakupilo i tražilo interpelaciju, kad se radi o nekom društvenom problemu.
To se može izbeći time što bismo, recimo, ograničili, pa da kažemo - u jednom redovnom zasedanju, koje traje tri meseca, može da se učini samo jedna interpelacija.
U svakom slučaju, mi to ne možemo da izbegnemo. Svi evropski parlamenti imaju tu instituciju, mi ćemo kad-tad morati da uvedemo interpelaciju i kod nas. Ako se ponašamo racionalno i razumno i ako se držimo ove izreke Vitgenštajna, ponoviću - što se ne može reći kratko, bolje i da se ne govori - neće biti problema ni sa tom institucijom. (Glas iz sale: Šta mislite o razmeštaju poslanika?) Nemojte me to pitati, molim vas.