Zahvaljujem gospodinu Mihajlovu i poziva predlagača da obrazloži predlog kandidata Gordanu Pop-Lazić. To je gospodin Tomislav Nikolić.

Zahvaljujem gospodinu Tomislavu Nikoliću. Sada prema Poslovniku treba otvoriti pretres, ali pre otvaranja pretresa o ovim predlozima, ukazujem vam da ne postoji mogućnost primene odredbe Poslovnika o ukupnom vremenu trajanja rasprave, s obzirom da nisu konstituisane poslaničke grupe, pa je potrebno da se dogovorimo o načinu rada.
Što se mene tiče, iako za vas to ne mora ništa da znači, iako smo čuli obrazloženje, dobiće ga svi poslanici, bilo bi najrealnije da odmah pređemo na glasanje, da ne vodimo raspravu.
Ako se sa ovim predlogom složite, onda ćemo krenuti na posao.
Hajde dizanjem ruku, molim vas, prvo dizanjem ruku da se ne vodi rasprava.
Ko je za?
Dame i gospodo, za moj predlog je glasalo 146, to je većina. Prema tome, nema potrebe da pitam za neki drugi predlog… prelazimo; dakle, dobro, molim vas.
Ko je protiv mog predloga?
Neka se i ovo prebroji.
Protiv predloga su 102 narodna poslanika.
Prema tome, moj prvi predlog je prihvaćen i sada ćemo preći na izjašnjavanje.
Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

To će tek doći na red.

Ne, pre toga ću uraditi ono što treba da uradim.

Nemojte toliko žuriti, nije bila potrebna ovolika žurba, gospodine Nikoliću, glasaćemo mi o tome kako će se glasati, imam  to u vidu.
Molim vas, imamo utvrđene kandidate.
Prelazimo na glasanje.
Glasanje može da bude javno ili tajno.
Javno glasanje se obavlja prozivanjem narodnih poslanika, a tajno glasanje preko glasačkih listića, kutija i tako dalje. Zbog efikasnosti, predlažem da glasanje obavimo javno.
Ko je za taj predlog, neka digne ruku? (Jednoglasno.)
Hvala lepo, pošto su i radikali digli ruke, nema potrebe da pitam ko je protiv.
Predlog je usvojen i samo da se još malo dogovorimo.
Dakle, konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno odlučila da se izbor predsednika Narodne skupštine obavi javnim glasanjem.
Pošto je Naroda skupština odlučila da se izbor predsednika obavi javnim glasanjem, glasanje treba da obavimo prozivanjem narodnih poslanika (član 13. Poslovnika).
Pre prelaska na glasanje prozivkom, podsećam vas, članom 120. Poslovnika je utvrđeno posebno sprovođenje javnog glasanja prozivkom i shodno tome, sekretar Narodne skupštine treba da proziva narodne poslanike po azbučnom redu prezimena. Narodni poslanici pri glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koga glasaju. Predsedavajući ponavlja ime i prezime narodnog poslanika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa. Sekretar Narodne skupštine zapisuje izjavu narodnog poslanika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Dakle, molim vas, vi ćete sada biti prozivani. Sekretar Skupštine će prozivati svakog od vas poslanika. Glasaćemo o prvom predlogu, a to je za kandidata gospodina Maršićanina. Kaže mi upravo sekretar da može istovremeno i o jednom i o drugom. Kada poslanik bude prozvan, on će ustati i onda će reći, glasam za Maršićanina ili glasam za Gordanu Pop-Lazić, a to ću ja da ponovim kao predsedavajući. Ova devojka i ovi mladići što mi pomažu (da, "za", "protiv", "uzdržan" ili ne učestvuje u glasanju) ovde će sve pažljivo obeležiti. Svako ovde ima spisak i biće pažljivo obeleženo; na kraju ćemo sabrati glasove i konstatovaćemo činjenicu. Izvolite.
Albijanić Miloljub (za Dragana Maršićanina), Aleksić Bojana (Maršićanin), Aligrudić Miloš (Maršićanin), Anastasovski Dragoljub (za Gordanu Pop-Lazić), Anđelković Zoran (uzdržan), Antić Zoran (Pop-Lazić), Arsić Veroljub (Pop-Lazić), Adžić Slobodan (Maršićanin), Bađević dr Vlastimir (uzdržan), Banović Donka (Maršićanin), Baralić Rajko (uzdržan), Barać Milun (Pop-Lazić), Belić Branislav (uzdržan), Belić Milorad (Maršićanin), Bečić Igor (Pop-Lazić), Blažić dr Branislav (Pop-Lazić), Bogdanović mr Nenad (uzdržan), Bozalo Dragan (Pop-Lazić), Bošnjak Branka (Maršićanin), Bulajić Goran (Maršićanin), Bušetić Toma (uzdržan), Veljković Miroljub (Pop-Lazić), Vlaović Mika (Maršićanin), Vlahović Aleksandar (uzdržan), Vuković Jadranko (Pop-Lazić), Vuksanović Dragan (uzdržan), Vučelić Milorad (uzdržan), Vučić Aleksandar (Pop-Lazić), Vučićević dr Vladan (Maršićanin), Vučković Slobodan (uzdržan), Vučurović Božidar (Pop-Lazić), Gavrilović Milica (Maršićanin), Gađanski Borislav (Maršićanin), Glišić Darko (Pop-Lazić), Gojkov Slobodan (uzdržan), Gojković Maja (Pop-Lazić), Grubješić Suzana (Maršićanin), Grujić Mladen (Maršićanin), Davidović Goran (Maršićanin), Daja Jovan (Pop-Lazić), Dacin mr Živodarka (uzdržana), Dačić Ivica (uzdržan), Dimitrijević prof. dr Bojan (Maršićanin), Dišić Miloš (Pop-Lazić), Drašković Vuk (Maršićanin), Duvnjak Momčilo (Pop-Lazić), Dulić Oliver (uzdržan), Đidić Miodrag (uzdržan), Đoković Dragiša (Maršićanin), Đorđević Aleksandar (Pop-Lazić), Đorđević Miodrag (Pop-Lazić), Đorđević Toplica (uzdržan), Đukić Đorđe (uzdržan), Đurić Arsen (Maršićanin), Živadinović Ivan (Maršićanin), Živanović mr Srboljub (Pop-Lazić), Živkov Dragan (Pop-Lazić), Živković Dragoljub (uzdržan), Žikić Dragan (Pop-Lazić), Zankov Stefan (Pop-Lazić), Zaharijev Vladimir (Maršićanin), Ivanji Željko (Maršićanin), Ilić Velimir (Maršićanin), Ilić Vladimir (Maršićanin), Ilić Goran (Maršićanin), Ilić Radiša (Pop-Lazić), Išpanovič Ištvan (Maršićanin), Jakšić Goran (Pop-Lazić), Janković Veselin (uzdržan), Jaknović Milan (uzdržan), Janković Miroslav (Maršićanin), Jevtić Miloš (uzdržan), Jeličić Milutin-Jutka (Maršićanin), Jerković Slavko (Pop-Lazić), Jovanović Vladimir (uzdržan). Jovanović Vlastimir (Pop-Lazić), Jovanović M. Dragan (uzdržan), Jovanović S. Dragan (uzdržan), Jovanović Dragoslav (uzdržan), Jovanović Zlatan (Pop-Lazić), Jovanović Nataša (Pop-Lazić), Jovašević Ljubiša (Maršićanin), Jović dr Radoslav (Maršićanin), Jojić Petar (Pop-Lazić), Joksimović Obren (Maršićanin), Josimov Ivan (Maršićanin), Jočić Dragan (Maršićanin), Kalanović Verica (Maršićanin), Karaičić Boris (Maršićanin), Karanović Nevena (Maršićanin), Kekić Bojan (uzdržan), Kesejić Stevan (Pop-Lazić), Knežević prof. dr Gašo (uzdržan), Kojčić Dragoljub (Maršićanin), Komazec Srđo (Pop-Lazić), Koprivica Božidar (Pop-Lazić), Korać prof. dr Žarko (uzdržan), Koštunica Vojislav (Maršićanin), Kragović Ljubomir (Pop-Lazić), Krajinović Blagoje (Pop-Lazić), Krasić Zoran (Pop-Lazić), Kronić Vladislav (Maršićanin), Krstin Milorad (Pop-Lazić), Krstić Emilija (Maršićanin), Krstić doc. dr Svetislav (uzdržan), Kruška Borislava (Maršićanin), Kutić Bore (Pop-Lazić), Lazarević Aleksandar (Maršićanin), Lakićević-Stojačić Snežana (uzdržana), Lalić-Dragović Vesna (Maršićanin), Lalović Slobodan (Maršićanin), Lemajić Nenad (Maršićanin), Lučić Ljiljana (uzdržana), Ljubenović Tomislav (Pop-Lazić), Ljubojević Dragan (Pop-Lazić), Ljušić Radoš (Maršićanin), Marjanski Lazar (Pop-Lazić), Markićević Miroslav (Maršićanin), Marković Momir (Pop-Lazić), Marković Predrag (Maršićanin), Martić Miroslav (uzdržan), Maršićanin Dragan (uzdržan), Mijailović Predrag (Maršićanin), Mikavica Dejan (Maršićanin), Milajić Vojislav (Pop-Lazić), Milankov Vladimir (Maršićanin), Milenković dr Srboljub (uzdržan), Milentijević Vladimir (Maršićanin), Milivojević Ksenija (Maršićanin), Miličković Milosav (Pop-Lazić), Milković Dragoslav (Pop-Lazić), Milošević Vitomir (Pop-Lazić), Milošević Nikola (Maršićanin), Milošević Radmilo (Maršićanin), Miljković Zdenka (Maršićanin), Minić Milomir (uzdržan), Mirović Igor (Pop-Lazić), Mirčić Milorad (Pop-Lazić), Mićić Nataša (uzdržana), Mićunović prof. dr Dragoljub (uzdržan), Mihailović Vojislav (Maršićanin), Mihajlov Dejan (Maršićanin), Mihajlov Sredoje (Maršićanin), Mihajlović Ognjen (Pop-Lazić), Momirov Nadica (Maršićanin), Nedeljković dr Miroslav (Pop-Lazić), Nestorović Ljiljana (Maršićanin), Nikolić Milan (uzdržan), Nikolić Srđan (Pop-Lazić), Nikolić Tomislav (Pop-Lazić), Ninić Milan (Maršićanin), Novaković Nikola (Maršićanin), Obradović dr Žarko (uzdržan), Obradović Zvonko (Maršićanin), Obradović Radojko (Maršićanin), Omeragić Bajram (uzdržan), Omerović Meho (Maršićanin), Pavlović Dragan (Pop-Lazić), Pajović dr Aleksandar (Maršićanin), Pajović Slobodan (uzdržan), Palalić Jovan (Maršićanin), Pantić-Aksentijević Snežana (Maršićanin), Paunović Goran (Maršićanin), Penezić Tomislav (Pop-Lazić), Perić Dragutin (Pop-Lazić), Perić Sreto (Pop-Lazić), Perić Hranislav (uzdržan), Petković Vladimir (uzdržan), Petković Miroslav (Maršićanin), Petrović Dragan (Maršićanin), Petrović Dušan (uzdržan), Petrović Milan (Maršićanin), Petronijević Milisav-Miša (uzdržan), Pešić Milutin (Maršićanin), Piperski-Tucakov Vesna (Maršićanin), Plužarević Vitomir (Pop-Lazić), Pop-Lazić Gordana (uzdržana), Popović Aleksandar (Maršićanin), Poskurica prof. dr Mileta (Pop-Lazić), Pravdić Aleksandar (Maršićanin), Prodanović Aleksandar (uzdržan), Proroković Dušan (Maršićanin), Radeta Vjerica (Pop-Lazić), Radić Gojko (Pop-Lazić), Radovanović Zlata (Pop-Lazić), Radovavnović Milovan (Pop-Lazić), Radovanović Slađan (Maršićanin), Radosavljević Aleksandar (uzdržan), Radulović Milan (Maršićanin), Rankić Branislav (Pop-Lazić), Ranković Branko (Pop-Lazić), Rafailović Dragan (Maršićanin), Rašković-Ivić Sanda (Maršićanin), Ristivojević Branislav (Maršićanin), Ristić Bojana (Maršićanin), Ruždić-Trifunović Leila (uzdržana), Savić Miloje (uzdržan), Savić Novak (Pop-Lazić), Savić Prvoslav (Pop-Lazić), Svilanović Goran (uzdržan), Selić Ljubiša (Maršićanin), Simović Zora (Maršićanin), Simonović Velimir (Maršićanin), Slavković Slaviša (Pop-Lazić), Slezović Mehmed (Maršićanin), Smiljanić dr Živorad (uzdržan), Stamenković Dragoljub (Pop-Lazić), Stamenković prof. dr Miodrag (Maršićanin), Stanojević Velimir (Maršićanin), Stanojević Novica (Pop-Lazić), Stevanović Veroljub (Maršićanin), Stevanović Mihajlo (Pop-Lazić), Stević Zvonimir (uzdržan), Stevović Milan (Pop-Lazić), Stefanović Živojin (uzdržan), Stojadinović akademik prof. dr Ninoslav (Maršićanin), Stojanović Branče (uzdržan), Stojanović Ostoja (Pop-Lazić), Stojiljković Dejan (Maršićanin), Stojković Velibor (Pop-Lazić), Stupar Dušan (Pop-Lazić), Tadić Boris (uzdržan), Takač Ištvan (Maršićanin), Talović Miroslav (Pop-Lazić), Teodorović Radovan (Maršićanin), Tintor Stojan (Pop-Lazić), Todorović Dragan (Pop-Lazić), Todorović Jovan (uzdržan), Todorović Milorad (nije prisutan), Tomić Vojkan (Maršićanin), Topalović Slaviša (Pop-Lazić), Trajković Branimir (Maršićanin), Ćirković Zoran (Maršićanin), Ćuk Milan (Pop-Lazić), Urošević Sava (Maršićanin), Hiber dr Dragor (uzdržan), Husarik Jan (Maršićanin), Cvetanović dr Goran (Pop-Lazić), Cvetković Petar (Maršićanin), Čeković Sanja (Maršićanin), Četrović Miljko (nije prisutan), Čolić Dragan (Pop-Lazić), Čomić Gordana (uzdržana), Džamić Srboljub (Maršićanin), Džudžević Esad (uzdržan), Šami Zoran (Maršićanin), Škrbić Milan (Pop-Lazić), Šormaz Dragan (Maršićanin), Štimac Milko (Maršićanin), Šutanovac Dragan (uzdržan).
Dame i gospodo, svi ste prozvani, svi ste se izjasnili, a sada ćemo da saberemo glasove i da vidimo rezultate ovog glasanja.
Oprostite, ali moramo da pitamo ponovo kako je glasao Daja Jovan (Pop-Lazić) i kako je glasala Dacin Živodarka (uzdržana).
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo obavili glasanje za izbor predsednika Narodne skupštine prozivkom, zaključujem glasanje i pristupam utvrđivanju rezultata.
Dozvolite mi da saopštim rezultate glasanja.
Od 248 narodnih poslanika, koji su pristupili glasanju, za kandidata gospodina Maršićanina glasalo je 107 narodnih poslanika, za kandidata gospođu Pop-Lazić glasalo je 80 narodnih poslanika, uzdržano je 61.
Pošto nijedan od dva predložena kandidata nije dobio većinu glasova narodnih poslanika koji su pristupili glasanju, konstatujem da Narodna skupština nije izabrala predsednika Narodne skupštine i da će se postupak izbora predsednika Narodne skupštine ponoviti (član 15. stav 2. Poslovnika).
Dame i gospodo narodni poslanici, sada ću dati pauzu od 30 minuta, da obavim konsultacije sa predstavnicima stranaka i da vidimo kada će biti nastavak ove sednice. Konsultacije će se održati na prvom spratu, gde je kabinet predsednika.
(Posle pauze - 14,00 časova.)

Nastavak sednice u petak u 10,00 časova.

Gospodo narodni poslanici, neću da učestvujem u raspravi o gospođi Mićić. Mene ta rasprava mnogo ne zanima, ja samo znam kako ću da glasam. Ja nešto drugo želim ovde da kažem. Ja protestujem. Evo šta se dogodilo. Kada smo glasali o dnevnom redu, verovatno nisam bio u sali u nekom trenutku i nisam glasao za zakon o porezu na dodatu vrednost ni za, ni protiv, ni uzdržan. Znači, bio sam van sale u tom trenutku. Ali, gospodin Đelić daje izjavu koja je zabeležena u današnjoj štampi, a koja glasi: "oni koji su prošle nedelje glasali da se skine neki zakon itd. su ljudi koji ne žele dobro ovoj zemlji".
Dakle, ja sam čovek koji ne želi bolje ovoj zemlji. "Pitam tu gospodu", kaže dalje Đelić, "a to su radikali, socijalisti, SSJ itd. ekspert Sredoje Mihajlov i poslanik prof. Simonović iz Demokratskog centra, koji je čas glasao, čas nije, zašto nisu glasali za moje predloge". A u "Blicu" kaže ovako za mene: "Koji je glasao 20 sekundi pre ovoga i 40 sekundi posle toga glasanja". Dakle, Đelić dobija spiskove i on kontroliše poslanike. Gospodo, to je nemoguće. Samo mi kontrolišemo ministra, ne ministri poslanike. Ja očekujem da predsedništvo Skupštine uloži protest kod Vlade i zaštiti narodne poslanike.

Dame i gospodo, mogli bismo zaista da učinimo napor da stvar svedemo na pravu meru i izađemo iz ovog problema na jedini mogući način. Nije ništa loše da priznamo da smo kod izbora dva člana, gospode Cekića i Cvetkovića, mi, Skupština, zaista učinili krupnu proceduralnu grešku. Ne sećam se ko je predsedavao, da li gospođa Mićić ili gospođa Čomić, svejedno, treba lepo da kažemo: pogrešili smo i mi tu našu odluku da poništimo. Nema razrešenja, nego poništavamo odluku o izboru ova tri člana radiodifuznog saveta. Dva, zato što nisu biografije potpune itd. i da ne ponavljam celu stvar, a jedanog zato što nismo imali ili smo imali pogrešne podatke, da li živi ovamo ili onamo, da li je završio ovu ili onu školu, da li radi za ovog ili onog, sve je to bilo nejasno. Najčistija je situacija da mi, jednostavno, poništimo našu skupštinsku odluku i da izvršimo ponovo izbor.
Međutim, nisu samo njih trojica u pitanju. Mi imamo dve ostavke. Ono što me je iznenadilo kod profesora Vodinelića, ne samo što je pravnik, već profesor pravnog fakulteta, da je pristao da bude kandidat, iako je znao da po zakonu nema na to pravo. Kasnije smo saznali da gospođa Milivojević ima ili nema neku agenciju, da li sarađuje sa nekim medijima ili ne sarađuje, priča se o tome, a mi ne znamo. Danas čujem da je Cvetković objavio članak protiv nekih medija, pa kako on može da bude objektivan u tom savetu, ako a priori ima neki čudan odnos, a da ne kažem neprijateljski prema nekim medijima itd.
Gospodo, još uvek verujem da se u Srbiji može naći devetoro ljudi, kvalifikovanih, čestitih, poštenih, objektivnih, zrelih ljudi punog moralnog integriteta, koji mogu da budu članovi saveta. Prema tome, nije dovoljno što danas radimo. Treba potpuno poništiti izbor celog saveta, zatim raspisati ponovo konkurs. Javiće se neki ljudi, verovatno i neki isti, recimo Vladika Porfirije i još neko, i biće verovatno izabrani, a možda čak i Cvetković i Cekić, mada danas čujem da je Cekić možda još uvek neki od direktora u Indeksu itd.
Da li možemo da nađemo devetoro ljudi, čije će biografije ovde biti tako predstavljene da poslanik uopšte ne sumnja u podatke. Čiste biografije, radi to i to, završio je te i te škole, takve i takve kvalifikacije. Mi poslanici glasmo, a ne razmišljamo da li su ti podaci tačni. To mi treba ovde da uredimo, a ne da slušamo razne priče i da se svađamo. Poništavanje izbora za savet i ponovni izbor, to je jedino ispravno rešenje.

Dame i gospodo, kada se glasalo o Zakonu o lustraciji, da ga tako skraćeno zovemo, onda su poslanici nekih poslaničkih grupa napustili salu i to je bio dokaz da su oni protiv zakona. Nisam hteo tako, ostao sam u sali i jedini sam glasao protiv tog zakona. To je zabeleženo u štampi, jedino nije spomenuto ko je taj koji je glasao protiv, što uostalom nije toliko ni važno.
Prema tome, pošto sam bio protiv zakona, razume se, ne mogu da budem ni za ovu komisiju, ali ne vidim zašto mi uopšte raspravljamo još o ovome kada te komisije više nema. Mi nemamo dovoljno predloženih članova da možemo da pristupimo glasanju, jer tri člana je otkazalo svoje učešće u takvoj komisiji, ne žele da budu kandidati.
Mene je vest koju sam sinoć čuo na televiziji, da gospođa Škero ne želi da bude u ovoj komisiji, jako obradovala. To mi je povratilo nadu, da makar u Vrhovnom sudu Srbije postoje ljudi potpunog moralnog integriteta koji ne žele da budu članovi jedne ideološke komisije koja će ispitivati moralno-političku podobnost građana Srbije. Međutim, možda će ovi drugi pristati, ali kako može sudija Vrhovnog suda da pristane da bude član jedne ovakve komisije? To je prosto neverovatno.
Ako dođemo do trećeg dela članova, treća neka grupa, ugledni pravnici, pa zar zaista u ovoj zemlji nema više pravnika osim bračnog para - Vodinelić, gde god se okrenete Vodinelić je kandidat, ili gospodin Vodinelić ili gospođa Vodinelić, i to je zaista neverovatno.

Dame i gospodo, ja neću da govorim o imenima i ovim spiskovima. Želim samo da ukažem na jednu činjenicu koja me prilično iznenađuje. Naime, nije mi jasno kako se raspisuju konkursi za izbor sudija i kako može da konkuriše za sudiju Vrhovnog suda neko ko je stručni saradnik u sudu, neko ko je sudija za prekršaje, neko ko je direktor sektora u nekom "Ineks-u", neko ko je samo diplomirani pravnik itd, dakle, neko ko uopšte nije imamo nekakvu sudsku praksu. Neko bi mi sad rekao - pa oni nisu predloženi za izbor. To je tačno, ali kako su uopšte mogli da konkurišu, kako uopšte izgleda tekst konkursa, da može neki referent da se pojavi kao kandidat za sudiju Vrhovnog suda.
Imam ovde i drugi spisak, to isto važi i za sudije okružnih sudova. Recimo, za okružni sud se javlja izvestan gospodin, operativni radnik MUP-a Srbije, ili recimo stručni saradnik negde, ili se pojavljuje pravni referent u nekom ministarstvu ili savetnik u nekom RGZ i sl. za katastarske nepokretnosti itd. Dakle, to su za mene iznenađenja i ja smatram da ti konkursi moraju da budu tako raspisani da se tačno zna sa kakvim se kvalifikacijama može pojaviti kandidat za sudiju okružnog suda, a pogotovo za sudiju Vrhovnog suda. Ovi konkursi očigledno nisu bili dobri čim se javljaju ljudi bez ikakvih kvalifikacija za najviša zvanja, kao što je sudija Vrhovnog suda. Hvala.

Dame i gospodo, "Telekom Srbija" se profinio i šalje nam telefonske račune na finom papiru, vrlo detaljno sve obrazloženo i ja se tu jako iznenadim, nisam znao, nekako je to promaklo mojoj pažnji, da mi plaćamo porez na telefonske račune.
Dakle, naša pošta umesto da vam nudi razne mogućnosti i da vas stimuliše da koristite telefon sve više, mi smo uveli porez na telefonske račune. Znači, nemojte telefonirati, jer ćete platiti porez na to. Ja znam, u razvijenim zemljama vam nude razne mogućnosti da što više koristite telefon. Ranije dok nije bilo mobilnih telefona, u Americi su vam nudili u svakoj sobi aparat, i u kupatilu i u kuhinji. Onda vam pošta daje nekakve bonitete, pa je moj bivši student koji živi u Americi na taj način zaradio avionsku kartu od Amerike do Beograda. Na uštedama koje mu pošta daje.
Drugo pitanje, na koje sam hteo da skrenem pažnju lično gospodinu Đeliću, a to je, dao mi je jedan zanatlija u Beogradu frizerski salon, gde ja koristim njegove usluge, brošuru, koja sadrži novine kod plaćanja javnih prihoda. To je neverovatno. Da bi vas malo zasmejao danas, ja ću vam pročitati jedan pasus kako se izračunava kontrolni broj po modulu 22. "Kontrolni broj sastoji se od jedne cifre i izračunava se tako što se utvrdi ukupan broj numeričkih cifara, iz kojih se sastoji drugi po redu u niz-pozivu na broj, koji se odnosi na šifru obveznika. (Prvi niz od tri cifre odnosi se na oznaku opštine). Tako dobijen numerički podatak se pomnoži sa prvom cifrom niza, a sledeća cifra se množi sa ukupnim brojem numeričkih cifara, umanjena za jedan i tako redom, gde je poslednji proizvod proizvod, poslednjih cifara u nizu sa brojem sedam. Ovi proizvodi se sabiraju i zbir se deli sa 11. Celobrojni ostatak dobijen ovom operacijom se oduzme od broja 11 i taj rezultat predstavlja kontrolni broj".
Ali, taj broj po modulu 22 je uvek dvocifren, a ne kaže se zašto se uzima druga cifra, a ne prva. To nije ovde objašnjeno. Gospodine Đeliću, dalje vidim, na sledećoj strani, 24 najčešće korišćenih uplatnih računa javnih prihoda. Znači, ima ih više. Vi treba da nađete nekog stručnjaka koji će vam uprostiti poreski sistem. Što je sistem prostiji, on je efektniji. Da vam kažem kako je plaćao otac ovoga zanatlije porez u Kraljevini Jugoslaviji.
Imao je poresku knjižicu, pošto već dobije u januaru, a ne kao mi u julu, rešenje o porezu za tu godinu, ode u poresku upravu, kupi markice i za svaki mesec zalepi markicu u poreskoj knjižici i završio je posao. Ovaj zanatlija me je zamolio da mu pomognem da odredi kontrolni broj. Ja pitam kako da odredi kontrolni broj onaj ko je završio osnovnu školu, i to možda poodavno. Zašto ne bi mogao on da plaća porez kako se plaćalo nekada. Vi kažete da to nije savremeno, nije moderno itd, ali ja vam kažem uprostite ovo, biće mnogo efikasnije.

Dame i gospodo, pre neki dan dobio sam kao i svi vi gomilu papira, podebeli spisak svega unutra, što  nisam čitao. Bilo mi je jasno, da su štampani udžbenici od tog papira, onda bi mnoga siromašna deca dobila bar po jednu knjigu besplatno. To je naša realnost, ali za mene jedino što je normalno, a to je ako imamo državu koja se zove Srbija i Crna Gora, to je da se carina plaća samo na spoljnim granicama, a unutra nema nikakvih carina. Pošto to ne želi aktuelna vlast u Crnoj Gori, mi nemamo kuda nego da tako postupamo da pravimo nekakve aranžmane, carinske propise.
Ono što dolazi do mene i do svih vas, bio je nedavno dobar članak u "Politici" kako izgleda ta administrativna carinska linija. Administrativna carinska linija, to je prava državna granica. Lepo je opisano šta se tamo dešava, koliko se čeka da prođe neki kamion sa robom, kako se naplaćuje carina i kada čovek pokaže dokument da je platio carinu negde u Srbiji, kako se naplaćuju nekakve špediterske itd. usluge. Jednostavno se kaže da morate da platite uslugu takvu i takvu. Ljudi ne znaju zašto to da plate.
Prema tome, stvar je daleko ozbiljnija, nego kada ovako to sve posmatramo zajedno. Pratiću ovu raspravu i verovatno ću glasati za ovaj zakon. Odlučiću da li da glasam, ali verovatno ću glasati samo zbog dvojice ljudi, a to su Mićunović i Koštunica, koji su iskreno želeli da se ova država formira i ako može i da se održi. Pri tom, od Beogradskog sporazuma pa naovamo učinjena su znatna odstupanja. Sama Ustavna povelja i zakon o njenoj primeni su izneverili duh Beogradskog sporazuma. Neki se čak i odriču svojih potpisa itd. Pomenuta dva političara i dalje pokušavaju da se ta država održi, da se razvija ako može, da se jednog dana možda zaista dođe do nekakve harmonizacije na koju mislim, da se carina plaća samo na spoljnim granicama.
Međutim, ako ne dođe do promena vlasti u Crnoj Gori naše šanse su u tom predlogu veoma slabe, jer crnogorski aktuelni političari, uopšte ne kriju šta je njihov krajnji cilj. I, ako do promena tamo ne dođe, oni će verovatno taj cilj i ostvariti i sve će ovo pasti u vodu, i sve smo to uzalud uradili, ali kao što rekoh, to je naša realnost, nemamo kud, pokušaćemo pa kako ispadne na kraju. Hvala.

 Samo jedna kratka replika. I Mićunović i Koštunica su želeli mnogo bolju državu nego što je napravljena, ali nisu uspeli u tome. Hteli su oni da bude most ne od drveta, nego od betona i da mogu da prođu najteži kamioni, ali nije se moglo. Prema tome, ostaje nam da se i dalje  zalažemo za tu državu, da je učinimo boljom ili će nestati.

Molim vas da ostavimo ovo za posle pauze.

Uvek imam nesporazum sa predsedavajućima, prema tome to je ovde već opšte poznato. Ne vidim ovde mogućnost osim da mi gospođa pozajmi neki minut jer za pet minuta ne mogu ništa da kažem o ovom zakonu. Ili ako neko drugi može da mi ustupi malo vremena.
Počeću od toga šta je govorio stari, mudri Sokrat u Atini. "Ako Atina nema dobre krojače, Atinjani će ići loše obućeni". "Ako Atina nema dobre obućare, Atinjani će ići bosi". Ali, "Ako Atina nema dobrih škola, Atina će propasti". Prema tome, vrlo je važno da imamo dobre školske zakone jer obrazovanje i stvaranje građana počinje od osnovne škole pa sve do univerziteta, i ako u tom sistemu nešto negde na nekom nivou nije u redu, mi ćemo upropastiti budućnost ove zemlje, ne samo te koje mi obrazujemo i njihovu budućnost.
Imao sam obićaj da kažem, kao recimo na fakultetima u vidu fundamentalne nauke u prve dve godine, pa onda strog profesor Simonović, strog ovaj ili onaj, pa se teško polaže, pa se izgubi i poneka godina, ja sam kolegama govorio ovako više u šali, razume se, hajde da propustimo nekoliko generacija, da damo šestice masovno, da propustimo nekoliko generacija koje će postati mašinski inženjeri bez znanja, pa će onda lepo otići u privredu, pa neće umeti ništa da rade, i onda smo upropastili državu. Pa, ako je to cilj, da se tako ponašamo, molim lepo, onda u redu.
Prema tome, posao i škola, posao nastavnika u školama koji rade na svim nivoima je izuzetno odgovoran posao i ako se taj posao ne radi bez entuzijazma, a ja upotrebljavam i starinsku reč pa kažem - ako se taj posao ne radi bez ljubavi, tu posla nema. Nažalost u našim školama danas naročito u osnovnim i srednjim nema mnogo entuzijazma. Taj se posao vrlo često otaljava kao od bede. Svaka čast mnogim nastavnicima koji to još uvek rade sa entuzijazmom, iako su u lošim materijalnim uslovima, itd, a to isto važi i za univerzitet. Kako da radi profesor univerziteta sa entuzijazmom ako mu je plata npr. 15.000 dinara. On mora da se bavi nekim sporednim stvarima, da obezbedi sebi egzistenciju umesto da se isključivo posveti samo nauci i studentima.
Dakle, ako sad pogledamo redom oko ovog zakona, malo konkretnije, recimo, iako izlazi iz Ministarstva prosvete, ne sviđa mi se jezik kojim je napisan. Više puta sam stavljao primedbe na tekst, na jezik i govorio ministrima - uzmite sa Filološkog fakulteta ljude - lektore da vam čitaju te zakone. Ali, ako sada treba da stavljam primedbu na to - ako taj zakon dolazi iz Ministarstva prosvete, gde valjda sede ljudi koji su završili Filološki fakulet, šta to onda znači. Ima mnogo birokratskog rečnika u ovom zakon. Recimo u članu 2. kaže se maksimalna horizontalna i vertikalna pokretljivost.
Kakva maksimalna pokretljivost? Molim vas, dovoljno je samo reći horizontalna i vertikalna pokretljivost. Ne znam šta je to u članu 3. - razvoj intelektualnih kapciteta. Šta to znači molim vas?
Član 9. tačka 9): "Izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova". Da li mi to očekujemo od dece u osnovnoj školi, da stvaraju sebi vrednosne stavove? Preporučio bih ministru, ali je on to verovatno video i morao je da vidi, pošto je i on profesor na Pravnom fakultetu, da uzme zakon koji je doneo Ljuba Davidović 1908. godine, taj se zakon zvao o narodnoj školi, da pročita kako je definisan zadatak osnovne škole, šta da uradi osnovna škola sa decom. "Vrednosne sudove" - dečko u osnovnoj školi!
Ili, kaže: "Poznavanje razvoja prirode i društva". To se ni na univerzitetu ne može izučavati nikada do kraja, da studentima plasiramo sva saznanja o razvoju prirode i društva. Onda, razne fraze: "prijateljstvo, usvajanje vrednosti verskog života" itd. Nije jasno šta je to "pomoćni nastavnik". Ta kategorija nije postojala. Ne znam gde je definisano do kakve škole taj treba da dođe da bi bio pomoćni nastavnik.
Ovde kaže za nastavnike jednu opasnu stvar, član 6. stav 2: "Lice koje je zaposleno u ustanovi dužno je da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinosi ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja". Jako se plašim da je ovde skrivena moralno-politička podobnost nastavnika. Plašim se da je to u pitanju, jer je tako lepo skriveno - "ukupno ponašanje". To može da bude jako opasno.
- Osnivanje centara. Ko upotrebi prvi put reč: "evaluacija". To je neverovatno. Pazite, u našim sudovima nema više suđenja, sada je procesuiranje. Neko je u prevodu rekao procesuiranje, valjda ministar Batić, pa sada više nema suđenja. "Evoluacija", pored naše tako lepe reči za ovu stvar. To je jedanput upotrebio neko u ministarstvu ili ne znam gde i sada to svi ponavljaju. Onda, ovi centri: za razvoj programa, za obrazovanje. Pravo da vam kažem, malo sam iznenađen da nam kolega Knežević nije ovde predložio jednu agenciju. To je moda u našoj Vladi - uz svaki zakon, agencija. Ovde bi mogle da budu čak i dve, tri agencije.
Član 27, neću da ga citiram, predstavlja karikaturu jezika. Svaka čast onome ko je napisao član 27.
Kakav je to način, u članu 39 - ministar može da zatvori školu ako štrajkuje. Evo, u celoj Francuskoj sada štrajkuju prosvetni radnici. Kako može da zatvori školu zbog obustave rada? Neverovatno je uopšte se usuditi tako nešto napisati.
Pošto ja spadam u one koji hoće da poštuju prava đaka i da đaci budu zaštićeni itd, ali dužnost je đaka da uči i nas da ih naučimo, da im damo konkretna znanja. Moraju da se znaju pravila igre. Ne mogu da imaju deca tolika prava, a da nemaju nikakve obaveze. Znaju se pravila igre, šta mora đak da uradi, kako da se ponaša itd. Ovaj zakon toliko govori o pravima dece, a nigde o pravima profesora.
Reći ću vam jedan drastičan primer koji se dogodio prošle godine u jednoj gimnaziji u Beogradu. Jedan dečko je imao slabu ocenu iz fizike i pao je na popravnom ispitu iz fizike. Radi se o jednom odličnom profesoru fizike, koji mu nije dao pozitivnu ocenu. Dođe razbesnela majka, jer roditelji uvek misle da im deca više vrede nego što ih mi profesori ocenjujemo i udari tu profesorku. Direktor poništi taj ispit, zakaže nov za nedelju dana i taj dečko položi ispit. Ono što je najmanje morao da uradi ministar u tom trenutku, to je da tog đaka premesti iz te škole, da bar ne sreće tu profesorku i dalje. To se nije uradilo.
Onda, oko ponavljanja. Dame i gospodo, srednja škola nije obavezna. Kako možemo da dozvolimo da neko ko ima 10 jedinica može da polaže popravni ispit. Ne, on ne može da se školuje više. Mora kompetentna komisija da zaključi da taj mladić ili devojka nije više za školu. Ili ne želi da uči ili ne može da uči ili, neka pređe u privatne đake, pa neka polaže i neka plaća i neka završi školu, ali ne može da bude u redovnoj školi. Preko cele godine nije dobio ni jednu dvojku, same jedinice, ali će sada polagati u junu, avgustu, u septembru, pa će to da završi. Videćemo kako će to da ide.
Članu 46: "Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere". Ako uzmemo izvorno značenje reči "atmosfera", ona ovde nema mesta čak i u mojoj dobronamernoj želji da nekako posredno pokažemo da bi se mogla ovde upotrebiti. Znači da onda postoji i negativna atmosfera, kao što neki govore i o negativnoj energiji, ali je to fizički potpuno besmisleno.
U 51. članu su strukovna udruženja. U redu, nekoliko gimnazija se ujedini u strukovno udruženje. Kakve su njihove mogućnosti? Da li su njihovi predlozi obavezni ili samo mogu da pričaju priče, pa nikom ništa. To je dosta nejasno.
Žao mi je što ovoga puta nije iskorišćen predlog ovog zakona da se konačno vratimo našem ustavu, da smo mi jedna laička zemlja i da veronauci nema mesta u državnim školama. I novi ustav će predvideti da su crkva i država odvojeni, pa će Srbija i dalje biti laička zemlja, pogotovu što imamo iskustvo od godinu - dve dana, sa kojima nisu zadovoljne ni verske zajednice ni škole. To je trebalo da razdvojimo, da svako radi svoj posao, da državne škole rade svoj posao, a crkvene zajednice neka osnivaju versku zajednicu u svojim prostorijama itd. Ja sam čak ranije govorio da ako crkva nema pogodne prostorije u blizini, da direktor škole može da kaže - daću vam jednu učionicu ili jedno popodne u nedelji, pa vi organizujte nastavu, ako nemate svoje prostorije, ali ništa više od toga.
Takođe mi je žao što nije uvedeno što je naša tradicija. Ne to što ministarstvo ima neke inspektore itd, nego je trebalo uvesti ono što je postojalo u Kraljevini Jugoslavije i možda nekoliko godina iza rata - inspektore koje je slao ministar. Oni nisu bili plaćeni, nisu bili službenici ministarstva, nego kada ode da obiđe neku školu, eventualno dobije dnevnicu ili putni trošak. To su najčešće bili profesori univerziteta i vrlo retko neki direktori gimnazije, recimo, poznati direktor neke beogradske gimnazije, pa ga ministar pošalje u inspekciju, recimo, da ode u gimnaziju u Vranju, da je obiđe. Oni provedu po dva, tri dana, idu na časove i gledaju šta se radi, napišu i neku svoju ocenu o toj gimnaziji i to posle saopšte ministru, kakav je njihov nalaz. Obavezno je prisustvovao inspektor kada se polagala matura. Sedeo je tamo nedelju dana, koliko se matura polagala.
Da ne spominjem maturu. Odmah da vam kažem da sam protiv toga da se rade ovi tzv. maturski radovi, kao do sada, jer najveći broj toga, nemojte reći da to nije tačno, rade roditelji ili prijatelji roditelja itd, a neki to čak i plaćaju. Vrlo retko maturski rad ima neki značaj. Ispričao mi je jedan direktor da je grupa od dvoje, troje đaka otišla da ispituje zagađenost topčiderske reke, da opišu, uzmu uzorke vode, provere u laboratoriji i to je na nešto ličilo. Nažalost, najveći deo tih radova je potpuno prepisivanje, a najčešće drugi ljudi rade za to dete. To treba ukinuti. Možda treba ovu drugu maturu pojačati. Jedna dobra beogradska gimnazija ima 430 maturanata ove godine. Kao što znate, svi polažu pismeni iz srpskog jezika, a onda mogu da izaberu iz matematike ili jezika.
Kako se deca ponašaju, kada je racionalno, od tolikih maturanata samo je troje radilo pismeni iz matematike. Znači, lakše je da polažu jezik. Ja sam na stolu video matematiku, i pitam direktora "da li to više nije tajna, da li je to otvoreno", a on kaže "pogledajte". Kada sam video te zadatke, koji su bili preterivanje. Dvanaest zadataka za tri školska časa, to je zaista mnogo. Međutim, ja bih dao svakom detetu u Evropi, osim Francuske, da reši te zadatke za tri školska časa. Ne računam Francusku gimnaziju, jer se matematika jako mnogo izučava. Ove druge, neka pošalju engleskom detetu da uradi te zadatke.