Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao danas da će Vlada promeniti predloženi dnevni red i da ćemo imati samo jednu tačku, smena potpredsednika Vlade i ministra Zorane Mihajlović, ministra saobraćaja, građevine i čega sve onog, Nataša, jel pamtiš ti to, posle onog skandala koji se desio pre dva dana. To je bilo jedino logično, jedino racionalno i jedino spasavajuće za ovu Vladu, jer što Vlada duže trpi takvu ministarku to će se sama nalaziti u sve težoj situaciji, jer trebaće onda i kolektivno odgovarati za sve ono što je ona zabrljala.
Nije glavna poenta u tome što ona pre dva dana nije odmah reagovala kada je njen gazda, ambasador Skot rekao da je Kosovo nezavisna država i da se ne može govoriti o tzv. vladi Kosova, o tzv. Kosovu. Ona je ćutala, neće valjda gazdi da skače za oči, neće valjda da mu se javno suprotstavlja.
Mnogo veći je skandal što je ona bez odluke Vlade sazvala taj sastanak sa delegacijom američke kompanije „Bekster“ i sa njom potpisala memorandum o razumevanju povodom izgradnje autoputa od Čačka preko Kruševca do Pojata.
Taj auto-put je od životne važnosti za Srbiju, svako, nema nijednog građanina Srbije koji se neće složiti da se gradi taj auto-put, ali svima nama je u interesu da taj put bude što kvalitetnije urađen i da nas što jeftinije košta. Po našim zakonima mora se raspisati tender za prikupljanje ponuda za izradu tog auto-puta. Tender još nije raspisan, a šta je onda svrha potpisivanja memoranduma o razumevanju i saradnji na projektu izgradnje moravskog koridora, tako je u na slovu. Svrha je da se svim eventualnim, drugim ponuđačima blagovremeno stavi do znanja da nema nikakve potrebe da se prijavljuju. Sa Amerikancima je preliminarno ugovarana cifra od 800 miliona, koliko sam čuo.
Možda bi se Kinezi pojavili sa ponudom od 750 miliona, možda bi Azerbejdžan izašao sa ponudom od 750 miliona, a možda bi se pojavio i konzorcijum srpskih firmi s ponudom od 700 miliona. Ovde je unapred svima stavljeno do znanja ne gubite vreme, ne prikupljajte tendersku dokumentaciju, ne podnosite ništa, unapred je dogovoreno da Amerikanci dobiju sve. Da li vi mislite da će ova firma Bekster, da ovde dođe sa onom kolosalnom mehanizacijom iz Amerike, da je brodovima prebacuje, vozovima, da zatvara puteve dok prođu konvoji i da se upusti u izgradnju puta. Ne. Ona želi da se dočepa ugovora, da bi preuzela gotovo, sav profit, a onda će da traži podizvođače, pa da to rade po bagatelnim cenama, uz veoma mali profit. Ona će, dakle, da pokupi kajmak a ovima će ostaviti surutku. Eto, to je svrha.
Što mi to da radimo? Što da budemo nekorektni prema domaćim izvođačima, pre svega, a što da budemo nekorektni prema onima s kojima smo do sada sarađivali, pa se pokazalo da su bili vredni, pouzdani, marljivi. Na primer, Kinezi su nam izgradili za 100 miliona most preko Dunava Zemun-Borča, a onaj most koji je gradio Đilas, i koga ćemo uskoro prozvati Mostom generala Draže Mihajlovića, koštao je skoro milijardu, valjda, još nije sve završeno, ko zna dokle će to da ide. U svakom slučaju četiri, pet puta više nego kineski most je koštao, kad pogledate dužinu, kada pogledate koje su prepreke savladane, svi valjda znaju da je Dunav neuporedivo veća prepreka od Save, jer da je Sava veća prepreka onda bi se Dunav ulivao u Savu, i da je sreće potekao bi prema zapadu i potopio bi Hrvatsku. Jel, tako Arsiću? Nešto me zabrinuto gledaš. Dakle, to je osnovno što sam danas hteo da kažem.
Krajem marta sam obavestio javnost da Zorana Mihajlović namerava da Amerikancima u ruke preda monopol nad daljom izgradnjom infrastrukturnih objekata u Srbiji i da o tome ništa nije znala predsednik Vlade Ana Brnabić, i ovo je proverena informacija, nije niko ni demantovao. Sve što dobijem kao informaciju od Ane Brnabić ne moram da proveravam, uvek mi kaže istinu.
Šta to znači? Amerikanci su osetili da se Srbija pomalo, pomalo, ali osetno izvlači iz krize, ovo još nije ništa, mora se mnogo više zapeti, i mora se više uštedeti, a pre svega se mora štedeti na ministrima koji suviše troše, razbacuju se državnim novcem, kao što je Zorana Mihajlović, Zlatibor Lončar, kako se zove onaj ministar prosvete, Mladen Šarčević, ne mogu ih sve više popamtiti. Eto to je naš problem. Čak i kada bi se zanemarilo sve što smo do sada iznosili o Zorani Mihajlović, a toga ima mnogo, uskoro će i knjiga izaći iz štampe, ona ne može obavljati funkciju ministra, već samo na osnovu ovoga što sam izneo ovog problema sa loše planiranim investicijama iza kojih se krije korupcija.
Od predloženih tačaka dnevnog reda, pažnju mi je najviše privukao Predlog zakona o izmenama Zakona o ozakonjenju. Vidite, pre tri godine je donet zakon, kada je rečeno – sada se stavlja tačka, nema nove izgradnje, krivično gonjenje, ovo, ono. Međutim, posle toga je prosto bujala nova izgradnja, videlo se da je krivično gonjenje skoro nemoguće i sada se preti da se sve sruši. Pa ne može, onda smo mi krajnje neozbiljna država. Ako ste mislili striktno da sprovedete taj zakon pre tri godine, onda ste morali odmah reagovati na prvi pokušaj nelegalne gradnje, a ne jedan gradi slobodno, nikoga ne zaustavlja, pa drugi, pa treći, pa hiljaditi, pa sto hiljaditi. Pa sada sto hiljada ljudi da dođu u situaciju da im se ruši. To nijedna normalna država na svetu ne radi. Morali ste tu da napravite neku selekciju
Prvo, ono što se bezuslovno mora rušiti da se odredi šta je to. To su dve kuće Tomislava Nikolića na obali reke Save, u zaštićenom pojasu, na državnoj zemlji. Za ta problem znate više od šest godina i ništa niste uradili, jer vam je on bio šef partije, jer vam je on bio formalno šef države i ima pravo da zida kuće na vodovodnoj mreži, na izvorištima beogradskoj vodovoda. Ima pravo da svojim ličnim, telesnim izlučevinama, izlučevinama svoje šire porodice zagađuje direktno beogradski vodovod i ništa.
Kako mislite bilo kome da srušite kuću u Srbiji, a da prethodno ne srušite dve kuće Tomislava Nikolića? Valjda se prvo moraju srušiti kuće koje nikako nisu smele da budu na toj površini. Ugrožavaju vitalni društveni interes, živote građana. To je prva kategorija za rušenje.
Druga kategorija da se tamo ruši gde je uzurpirana državna zemlja. Treća kategorija je da se ruši tamo gde je uzurpirana privatna svojina, ako se vlasnik zemlje ne može dogovoriti sa onim ko je nelegalno zidao objekat. Tek na kraju da se vidi šta sa onima koji su zidali na ličnoj svojini. Da li su oni ugrozili neki vitalni interes društva, a ne odjednom sve da se ruši, pa naravno odabere se sirotinja po Zemun polju, Ledinama i sličnim mestima, pa se njima ruši, a vile Tomislava Nikolića se i dalje uzdižu nad Savom u zaštićenom pojasu i ulepšavaju opštu panoramu Novog Beograda.
Dakle, vama nije cilj da ubrzate ozakonjenje i izdavanje dozvola da ubrzate, vama je cilj sad rušenje. Da li ste svesni da to ne može sprovesti opet? Koja će se to Vlada usuditi da krene odjednom da ruši 100.000 objekata?
Rušićete možda za primer poneki, a opet će stradati sirotinja koja nema veze u državnim organima ili ćete odabrati nekog političkog protivnika pa njega i na taj način da stučete.
Kažete – ruši se sve što je izgrađeno posle 27. novembra 2015. godine. Uopšte se nije navelo ovde koliko je tih projekata, je li tako? U novinama sam čitao da je to oko 100.000 objekata, možda i više, a tri godine niste radili ništa. E, ne možete vi da rušite. Ti, Zorana, kao ministar moraš biti smenjena, celo tvoje Ministarstvo razjureno, jer to su lenčuge koje ništa nisu radile tri godine, pa da dođe novi ministar, pa da napravi raspored rušenja - ovo mora odmah, ovo ćemo malo kasnije, ovo ćemo tada, ovo ćemo tada, ovo ćemo tada, a ti ne možeš da rušiš ništa, jer nisi u stanju da srušiš kuće Tomislava Nikolića.
Misliš da možeš? E, ne možeš, videćeš. Htela si tamo na Novom Beogradu nekim jadnicima da srušiš, ali smo sprečavali nekoliko puta. LJudi izbeglice, na svojoj parceli zidali, pa njima da rušite, a ovaj uzurpirao državnu zemlju i neće da ruši. Ni kao predsednik Republike nije hteo da ruši. Umesto da ste ga smenili sa dužnosti predsednika Republike odlukom Narodne skupštine, imali ste dvotrećinsku većinu, ništa, jer on može sve, može mu se.
Inspektori su svojim nečinjenjem omogućili ponovno bujanje nedozvoljene gradnje i građani nisu krivi. Građani nisu krivi, navikli su decenijama na takav način postupanja vlasti, navikli su da vlast nikad nije masovno rušila, pa neće ni ovog puta, i u pravu su građani.
Ništa ministarstvo ni prstom nije mrdnulo da stvore uslove da zainteresovani građani na svojim parcelama mogu da grade porodične kuće. Nije urađena potrebna planska dokumentacija, a sada bi trebalo da građani ispaštaju zbog neefikasnosti državnih organa i organa lokalnih samouprava. Ni u Beogradu detaljni urbanistički plan ne postoji, od kada Vjerice, ima 40 godina najviše, 50 godina? Pedeset godina ne postoji detaljni urbanistički plan. U principu, dok se ne završi detaljni urbanistički plan, ne bi niko mogao da zida, a zamislite da niko nije zidao gde bi ljudi živeli? Gde bi živeli, šatore razapinjali? Pa, Beograd je izgrađen bez detaljnog urbanističkog plana. Država je zidala velike stambene zgrade, a da nije ispunjavala formalne uslove. Celi Novi Beograd je tako sazidan.
Sad ćeš ti, našla se pametna i sposobna, sad ćeš ti da zavedeš red. Nisi bila sposobna da ga zavedeš kad si donela zakon. Što držiš ove lenčuge oko sebe tu? Ko je od njih izašao na teren da nešto sagleda? Foliraju svaki dan, i ako dođu na vreme na posao, uglavnom ne dolaze, zablenu se u neke papire, je li tako? Evo, ti što si skinuo naočare, ti se zableneš u papir i kao radiš nešto, a efekata nikakvih nemaš. Nikakvih.
Šta kažeš?
Kaži, nisam dobro čuo?
Nešto mi je rekao Arsiću, da li si ti čuo?
(Predsedavajući: Nešto je rekao, ali zaista nisam čuo.)
Nisi čuo.
(Predsedavajući: Možda sebi u bradu. Zaista nisam čuo.)
Dobro je što se nije čulo šta je rekao. Dobro si prošao.
Dalje, dešava se da se neki objekti koji budu izgrađeni na uzurpiranom zemljištu, da je propisano, opet neko pametno Zoranino rešenje - za bespravnu gradnju odgovaraće vlast. Vidite, dešava se da vlasnik godinama, decenijama nije obišao svoju površinu, svoju parcelu i neko je uzurpirao. Možda živi u inostranstvu, možda je i umro, nije završen ostavinski postupak, i neko dođe, sazida zgradu na tome. I, sada odgovara vlasnik parcele što to nije sprečio, a što tvoji inspektori nisu sprečili da počne gradnja, e tu niko ne odgovara. Može li to tako?U civilizovanoj i normalnoj državi ne može. Kod nas može, jer kod nas se desilo da i ti možeš da budeš ministar, Zorana? To je protiv svih pravila elementarne logike, van zdravog razuma. Ti koja si bila kod Mlađana Dinkića u stranci, kod Labusa koji su opljačkali Srbiju, koji su crno ispod nokata narodu izvukli, ti opet da budeš ministar. Bože sačuvaj, šta je Srbija dočekala. Onda tvrdiš posle po novinama da ja mrzim žene. Nije, ja žene mnogo volim, ali ne volim alapače koje se dočepaju vlasti pa misle da su sve i svja.
Evo brane te ovi. Brane te ovi u čije ćeš redove za mesec, dva dana. Evo, što je interesantno.
(Gordana Čomić: Ne možeš da kažeš ženi da je alapača!)
Evo ko te brani. Evo, u čije ćeš ti redove Zorana.
(Gordana Čomić: Kako možeš!?)
Sad vi Zorani aplaudirajte.
(Gordana Čomić: Sram te bilo!)
Ti prvo obrij brkove, pa dođi na sednicu.
Dalje, Zorana Mihajlović planira da rušenjem objekata oslobađa građevinsko zemljište na probranim mestima za poznate kupce. To je suština njenog predloga. Ona bi da jednom poruši, a drugom da omogući zidanje.
Ovde ima jedan problem, da onaj ko zida nelegalno pojavljuje se na tržištu sa jeftinijim stanovima, nego onaj ko zida legalno. Kako se to može rešiti? To se može rešiti efikasnom poreskom politikom. Kad se plaća porez na prodaju objekta, onaj ko je zidao legalno plati manje, a onaj ko je zidao nelegalno plati više u odnosu na ono što nije platio državi sve dažbine za građevinsku dozvolu, za urbanističku dozvolu, šta se sve plaća, bilo je nekih 20 stavki. E, dakle, to bi bila suština, a ne jednom sad srušiti, pa da ti drugom daš dozvolu da gradi.