Imam pitanje za ministra pravde.

Zašto Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović kaznu dugotrajnog zatvora izdržavaju u krajnje stravičnim, neljudskim i ponižavajućim uslovima? Obojica su već punih deset godina u specijalnom odeljenju Kazneno-popravnog zavoda „Zabela“ u Požarevcu, a pre toga su bili četiri ili pet godina, jedan četiri, jedan pet godina, u istražnom zatvoru. To je, dakle, ukupno 15 godina u neredovnim uslovima. Svake dve godine oni imaju mogućnost da podnesu zahtev da ih izvedu iz tog specijalnog odeljenja u normalne uslove i svake dve godine ih odbijaju, a ne daju nikakvo obrazloženje, jer sud koji donosi odluku to radi na osnovu izveštaja posebnog odeljenja iz Požarevca, izveštaja Direkcije policije i izveštaja BIA-e. Sva ta tri izveštaja su strogo poverljiva i oni kažu da su toliko poverljiva da ni čovek o kome se radi ne može znati koji su razlozi.

Gde to ima? U kojoj to zemlji na svetu? To ni kod Hitlera nije bilo. I kod njega su vodili računa da se bar malo pravo poštuje. Svaki put oni se žale, a ne znaju na šta se žale. Traže uvid u spis, ne mogu dobiti uvid ni u spis. Kako se može napisati žalba, ako nema uvida u spis? I dalje, obojica su na režiranom procesu osuđeni na te dugotrajne kazne zatvora zbog izmišljene, nedokazane krivice, na osnovu falsifikovanih dokaza, nezakonito pribavljenih dokaza i lažnih svedočenja.

Ono što će vas možda potresti, postoji izveštaj o poseti Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i neljudskog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, koji je podnet Vladi Republike Srbije još 11. februara 2011. godine. Vlada Srbije na to odgovarala, ali ništa nije uradila da se stvari promene. Zakon o izdržavanju krivičnih sankcija o kome je reč, doneo je još dosmanlijski režim, vi ništa niste učinili da se taj Zakon promeni.

U izveštaju Evropskog komiteta se kaže da se režim u Specijalnom odeljenju u Zabeli može opisati, citiram - kao režim koji je na granici neljudskog i ponižavajućeg. Jedini momenat u kom zatvorenici vide ostale zatvorenike je tokom svakodnevne dvosatne fizičke vežbe na otvorenom prostoru, što se obavlja na opresivnom i golom dvorištu. Postoje propisi koji zahtevaju da se izlazak na svež vazduh, na dnevnu šetnju, mora obavljati u dvorištu snabdevenom zelenilom, i to po čoveku broj određenih kvadrata travnatih površina i drveća.

U skladu sa članom 32. ZIKS-a, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, dozvoljen je međusobni odnos u tom vremenu za maksimalno pet zatvorenika, što isto ne odgovara svetskim standardima. Pokušali su to u Haškom tribunalu u početku da rade, i posle dve godine sve su morali da menjaju. Preostali deo dana zatvorenici ostaju zaključani u svojim ćelijama pod stalnim video nadzorom. Zatvorsko osoblje ima pravo da razgovara sa zatvorenicima isključivo u smislu pozdrava i davanja instrukcija, uvek oslovljavajući zatvorenika po prezimenu, ostali razgovori su zabranjeni. Bez obzira na to zatvorenici mogu da zahtevaju sastanak sa socijalnim radnikom, psihologom, nastavnikom ili vaspitačem. U svetskoj praksi, civilizovanoj praksi insistira se da robijaši imaju što neposredniji kontakt sa stražom, to su nama obezbedili u Hagu, i da se s nama familijarno ponašaju, ophode itd.

Još nisam sve završio.

Još samo ovo da vam kažem.

Oni su utvrdili da ovo ne može da vodi resocijalizaciji zatvorenika, nego krajnjoj desocijalizaciji i teškom psihičkom oboljenju.

Gospodo, opet ste 14 tačaka dnevnog reda spojili u jednu, mada one međusobno nemaju skoro nikakve veze, i time prekršili Poslovnik. Šta ću, ja se moram opredeliti o čemu ću govoriti, jer ne mogu o svim tačkama. Opredelio sam se za moje omiljene ministre Zlatibora Lončara i Gorana Trivana.

Načelno sam protiv toga da se građani Srbije, osim u krajnje izuzetnim slučajevima mala deca, leče u inostranstvu. Smatram da nikog punoletnog ne treba slati na lečenje u inostranstvo, jer to odnosi mnogo novca i ishod je krajnje neizvestan. Kad su u pitanju deca, onda treba voditi računa da podležemo emocijama, što je sasvim prirodno kad vidimo sliku deteta od najteže bolesti da boluje, čovek bi sve učinio da pomogne. Međutim moramo imati lekarsku komisiju koja će biti dovoljno snažna, pa da ustanovi ima li šansi za izlečenje ili nema. Ja bih malo dete poslao na lečenje i sa 5% šansi, ali ako lekari kažu – nema ni 5% šansi, onda treba stisnuti zube, izdržati i voditi računa o ostaloj deci.

Možda vam ovo ne izgleda naročito humano, ali je racionalno, jer morate voditi računa da je naše zdravstvo u nestašici novca iz dva razloga – nismo bogato društvo da bismo mogli da nagradimo lekare i medicinske sestre koliko treba, a i ovo para što imamo ministar je u stanju da usmerava u razne druge pravce, da se ugrađuje u nabavku medicinske opreme i da te pare prazni iz budžeta.

Vidite, ovde se desilo jedna nesreća, jedna tragedija, malo dete od četiri godine trebalo je da se uputi na lečenje u inostranstvo. Bolest je bila najteža i mnogi lekari su znali da tu spasa nema, ali javnost je bila zainteresovana, digla se Srbija i našao se jedan humani fudbaler Nemanja Matić da doplati 71.000 evra i da to omogući. Nažalost, dete je preminulo. Spasa nije bilo.

Šta posle toga dolazi? Prvo se ubacio jedan notorni hohštapler, kriminalac koji se zove Sergej Trifunović, čovek bez ikakve časti i obraza koji preti da će političkim protivnicima pišati po grobovima kad dođe na njega red da te stvari radi, kao da će on biti prvi i on formira humanitarnu organizaciju, glumac, alkoholičar, krajnje negativnog socijalnog ponašanja, nazove je „Produži život“ i od naivnog naroda skuplja pare. Hajde što on može da prevari naivni narod, ali kako on da prevari ovako pametnog ministra kao Lončara. Ministre, jesi ti imao mozga imalo kad su mu uplatio onih 250.000 evra?

Poslat je ovaj mali dečak koji je nažalost preminuo na lečenje, ali je Sergej Trifunović čekao, ima, treba za još pet po 50.000 i, naravno, zaleće se ministar Lončar i uplaćuje 250.000. Koga si pitao? Jel ti misliš da to ministar sme da radi? Da pare iz budžeta uplati jednoj lažnoj humanitarnoj organizaciji, pa još kriminalnog karaktera? Sme li to ministar da radi? Ne sme. I da ništa nije tačno od onoga što sam do sad iznosio ovde tri godine, ovo je dovoljno da ti danas odletiš sa funkcije i bolje ti je – idi sam, jer će te čekati krivično gonjenje u protivnom.

Zašto je on to uplatio, 250 hiljada evra? Vidite kabadahijsko ponašanje – može mi se. Odjeknuće lepo u javnosti. Ministar brine o nesrećnoj deci, o deci sa najtežim oboljenjima, sa retkim bolestima.

Šta je trebalo uraditi? Trebalo je pre svega kod nas izgraditi kapacitete za lečenje dece od tih retkih bolesti, pa novi objekat uz Institut za majku i dete na Novom Beogradu ili Dečiju kliniku u Tiršovoj, možda je na Novom Beogradu lakše, pa obučiti naše doktore, mi imamo doktore ekstra klase, svetske klase, nabaviti opremu, ogromne su sume novca ovde, valjda se sada govori o četiri milijarde, gde mi je Mirčić, on mi je juče proveravao. To su ogromne sume novca i treba ga onda pametno iskoristiti. Ako mi imamo takve ovde objekte za zaštitu dece sa retkim bolestima, pa i iz okruženja će takođe dolaziti deca ovde da se leče jer će biti ovde cene jeftinije nego u Americi, Kanadi, u Nemačkoj, u Švedskoj ili gde sve. To je, dakle, racionalno ponašanje.

Nažalost kod većine tih bolesti zapravo pravog leka nema, ali dužni smo da im produžimo život što se više može. A ministar dade 250 hiljada evra pa se ispostavi da jedno od te dece je već otišlo na lečenje jer je neko drugi uplatio, a šta je bilo sa ostalim parama? Ulaže to Sergej Trifunović u neke slovenačke fondove, reinvestira da bi kamatu uzeo za sebe. Svega dva zaposlena, ali na režijske troškove, preko 30 hiljada evra godišnje. To je istina. To su činjenice i onda sad ministar napada Sergeja Trifunovića i njegovu nazovi humanitarnu organizaciju „Produži život“. On te načini, ministre, budalom, ne budi primenjeno, težak je izraz, ali on te napravi, nisam ja, uplatiš mu pare i sada još ti njega napadaš što te pare preusmerava u drugom pravcu. Pa kakav si ti ministar kada ranije nisi primetio. Znao si za sve ovo što radi Sergej Trifunović, što je jedan narodni poslanik, kako mu beše ime, malopre govorio, Marković, sve si ti to znao i opet si mu pare uplatio na račun fondacije. Zašto? Da ne bi po tvom grobu pišao danas sutra. Čemu to?

Dame i gospodo, naš je problem što mi nemamo stručnog ministra zdravlja. Ministar zdravlja treba da bude ugledni profesor medicinskog fakulteta sa naučnim radovima, a ne tehnički asistent i kada imamo tehničkog asistenta, evo kakva je njegova tehnika ministarskog delovanja - ima para, hajde gruni tamo, gruni ovamo. Iznosio sam ja podatke i šta je bilo u Nišu i šta je bilo na raznim drugim mestima. Da vas ne zamaram. Da ostavim malo vremena i za Gorana Trivana pošto odavno njega nisam imao priliku da ovde stavim na tapet, a ljutiće se ako ga zaboravim.

To je dakle ovde jedna prevara, jedna komedija koju nam je priuštio ministar, valjda da bi palo ovo u zaborav kako se ogrešio o državni budžet uplaćujući jednoj hulji, jednom hohštapleru 250.000 evra državnog novca.

Jel sam ostavio za Trivana bar 10 minuta? Prelazim na ministra Trivana. Ministre, pre dolaska na ovu funkciju, ti si bio 10 godina gradski sekretar, jel tako, za ekologiju? Hajde što su neke druge službe gradske zakazale, što je zakazalo Ministarstvo građevina, kako imaš obraza da dođeš u Narodnu skupštinu, a omogućio si da se celo naselje napravi na levoj obali Save, na Novom Beogradu, na zaštićenom državnom zemljištu, gde su vodoizvori za gradski vodovod? I nisi uopšte reagovao da se poruše dve kuće Tomislava Nikolića na tom prostoru? Kako to?

Šta si uradio kao ministar ekologije da se to učini? Evo biće uskoro smenjena Zorana Mihajlović, a ti se nadaš da ćeš ostati, kako misliš da ostaneš kada bude rekonstrukcija Vlade, ako te kuće ne porušiš? Mogu li ostati te kuće? Neko će reći – ima preko milion nelegalnih objekata u Srbiji. Ima dva, tri miliona, ali nema takvih slučajeva da su kuće napravljene pored izvorišta za gradski vodovod.

Fekalije iz kuća se prerađuju u vodu za piće. Možda su ti aparati toliko dobri, pa mogu da prerade, možda je to kao u kosmičkim brodovima, ali je malo ogavno piti tu vodu kada znaš da je to iz dve kuće Tomislava Nikolića, izlazilo sve ono što su nus produkti njegovih fizioloških procesa i njegove porodice.

Ništa nisi uradio od kada si ministar da se reše ove deponije otrovnog otpada širom Srbije, u Obrenovcu, Beloj Crkvi, Pančevu, Kikindi, Zapadnoj Srbiji, posebno u Lapovu, gde se angažovao naš predsednik opštinskog odbora Zoran Stanković, da se utvrdi pravo stanje na komunalnoj deponiji, gde se skladišti azbestna prašina, a ona je kancerogena i to se i dalje radi. Stanković se i tebi ministre obraćao, ali uzalud, nisi reagovao. Inspektori su suviše blagi kada se pojave na terenu.

Međutim, ne bih danas ni dolazio u Skupštinu, zadužio bih nekog drugog da govori o ovim tačkama dnevnog reda, imao sam neke važnije poslove, ali sam morao da dođem kada sam čuo šta si ovde juče izgovorio u Narodnoj skupštini. Posle ovoga što si izgovorio ni ti ne možeš ostati ministar, apsolutno.

Kada si obrazlagao Sporazum između Srbije i Hrvatske o saradnji u oblasti životne sredine i očuvanja prirode, govorio o oblasti Mure, Dunava i Drave i rekao, citiram: „Ovaj region jeste značajan i može biti interesantan za nas zbog toga što kolege kažu da mi tu imamo nekih otvorenih pitanja, kada je granica u pitanju. Političari će se dogovoriti da li granica može biti ovakva ili onakva, ali ekologija ne mari za to da li će granica biti na ovoj ili onoj strani“.

Ovo je najveći skandal u ovom mandatu. Gluplju izjavu nijedan ministar nije dao. Znači, ti ne znaš lično o čemu se radi, a sediš u Vladi Srbije i neke su ti kolege usput rekle. Kako imaš obraza da me gledaš u oči? To je teritorija Republike Srbije koju Hrvatska potražuje bez ikakvog osnova i Srbija je bez rata neće dati. Nema te Vlade koja će potpisati da se preda i jedan pedalj teritorije Srbije s leve strane Dunava. Što to juče nisi rekao u Skupštini, nego relativizuješ pitanje granica, ko god tu bude, ekologija će imati svoje probleme, pa će ih rešavati na isti način, jel tako? Čak i ako Hrvati okupiraju, ti se nadaš da će oni okupirati? Oni su četiri brigade uvežbavali da iznenada iskrcaju preko Dunava. Imaju ratne planove gotove sve i plan je bio da se brigade iznenada iskrcaju, da se zapuca, da Srbija počne uzvraćati vatru i dok Srbija svoje snage mobiliše, da interveniše EU, da intervenišu Amerikanci, NATO i da traže prekid vatre. I da oni tako 11.000 hektara zemljišta na levoj obali Dunava, dragocenog zemljišta uzurpiraju.

Zašto je dragoceno to zemljište? Prvo, što je od vajkada srpsko. Drugo, što je na obali Dunava. Treće, što je cena tog zemljišta ogromna. To zemljište je pogodno i za ruske gasne električne centrale i za mnoge druge objekte. To je skupoceno zemljište, a ti bi to ovde problematizovao. I hoćete da potpisujete ugovor sa ustaškom državom koja još pod okupacijom drži Republiku Srpsku Krajinu.

Stao si u odbranu afričkih, evroazijskih migratornih ptica, slažem se da ih treba zaštititi, ali šta je sa zaštitom srpskih ptica? Pre dve godine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je tražilo od Inspekcije za zaštitu životne sredine da utvrdi da li Dragan Šormaz lovi zaštićene vrste ptica. Šormaz je poznat po tome što je ukrao svojevremeno poslanički mandat DSS, Koštuničinoj i zato što je otvoreni NATO lobista u Narodnoj skupštini, čak i šef delegacije u Skupštini NATO, pa je hteo da samostalno donosi odluku koji član delegacije sme da ide na sledeću skupštinu, koji ne sme. Kao da on o tome odlučuje. To samo govori sa kakvim čovekom imamo posla ovde.

Taj Šormaz je predsednik Lovačkog saveza Srbije i priznao je tada, pre dve godine da lovi tetrebe i jarebice, koje su strogo zaštićena vrsta u Srbiji. Da li je protiv Šormaza podneta krivična prijava ikada zbog ulova zabranjenih vrsta ptica? Pa mi u Srbiji trenutno nemamo ni vrabaca, koliko smo imali. ranije sam imao u Batajnici jata vrabaca, svaki dan dođu, pojedu mrvice hleba, pojedu nešto što ostane od šar planinaca, a sada ih nema. Golubova nema dovoljno koliko je nekad bilo. Šta je bilo sa tim pticama?

Naša policija je znala da zaustavi transporte ulovljenih ptica koje su otpremane u Italiju, nekim pticama se znači u kulinarstvu, samo jezici koriste i oni ulove nekoliko tona ptica pevačica, pa im vade jezike posle i spremaju neke delikatese. Bio je Dragan Veselinov ranije, jel? Evo zna Mićić bolje od mene.

Onda, imamo ta velika iskopavanja peska u padini, uništena kolonija ptica pčelarica i lasta begunica koje su strogo zaštićene vrste. Ministarstvo ništa nije preduzelo. Jeste kratkotrajno obustavljeno iskopavanje peska. Znam da se pesak mora iskopavati, ali mora se iskopavati planski. Ne može svako da vadi pesak i šljunak gde poželi, nego tamo gde se proceni da neće izazvati nikakvu ekološku štetu. Ima peska i na nekim rekama koji nije dovoljno eksploatisan, ali se ide tamo gde je najbliže i koliko ko izvuče. Dakle, ovo su sve stvari za koje si ti ministre odgovoran i za koje treba odmah da podneseš ostavku.

Ana Brnabić je izjavila pre nekoliko meseci, spremala se rekonstrukcija Vlade, jel imam još minuta, pa je potom izjavila da neće da vrše rekonstrukciju dok se ne završi ova runda pregovora o Kosovu.

Sad nam je Vučić saopštio da su ovi pregovori koji su vođeni propali, novi će se nastaviti naravno, možda za nas u Srbiji u povoljnijoj situaciji zbog promene američkog stava i zbog čvrste odluke Rusije i Kine da zaštite srpske nacionalne interese štiteći tako i međunarodno pravo. I krajnje je vreme onda da se pristupi rekonstrukciji Vlade.

Već sam iznosio ogroman broj argumenata zašto mora da ode Zorana Mihajlović. Videli ste 11 puta da je planska dokumentacija protivpravno menjana na Koridoru kod Grdelice, da je tamo dva ili tri puta padao potporni zid, dva puta do sada. Za sve je to ona odgovorna.

Zatim, imamo slučaj Zlatibora Lonačara, govorio sam više puta u Narodnoj skupštini, imamo slučaj Mladena Šarčevića i njegove, u najmanju ruku, neodgovornosti po pitanju udžbenika koji će se koristiti u našim osnovnim i srednjim školama. Vi vidite, hrvatski izdavači da nam dokazuju u udžbenicima, na geografskim kartama da se Hrvatska protezala do ušća reke Drim, u Albaniji. Dakle, preko svih tih tradicionalno srpskih teritorija. Čuda se dešavaju u sferi udžbenika, tu se formirala prava mafija koja stotinjak, meni reče ovaj Žarko, 90 miliona …

Nije još, samo da još kažem ko sve, pa Vladan Vukosavljević, Vanja Udovičić vidite… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i premijeru Ani Brnabić - zašto je u raspravu po pitanju rešavanja problema Kosova i Metohije unesen termin razgraničenje? Jer, onda su nastale spekulacije u javnosti da bi moglo biti reči o državnom razgraničenju, pa nakon toga da se prizna nezavisnost Kosova i omogući prijem u UN.

Treba javnosti staviti do znanja da to nikada ni u jednoj varijanti ne dolazi u obzir i zato se mora koristiti termin razdvajanje.

Pokazalo se da Srbi i Albanci ne mogu zajedno da žive u sredinama gde su Albanci dominantni. Tamo gde su Srbi dominantni, sve je normalno, sve je uredno, živi se civilizovanim građanskim životom, ali tamo gde se Albanci dominantni, teško Srbima. Ako ne mogu da žive zajedno, treba da se razdvoje. Po kom principu?

Dvanaest opština sa srpskom većinom da ostane direktno u pravnom sistemu Srbije, a ostatak Kosova da dobije najviši stepen autonomije. Šta znači to najviši stepen? Da im se ne mešamo uopšte u unutrašnje uređivanje društvenih odnosa, s tim što sve granične prelaze mora da drži srpska policija. Dakle, jedino to može biti u opciji kao način rešavanja problema na Kosovu.

Naravno, ne treba isključiti ni varijantu razmene stanovništva tamo gde ima malih srpskih sela, koja su potpuno izolovana, da se onda to srpsko stanovništvo preseli na područja sa srpskom većinom, ili u Preševo ili u Bujanovac, da se razmeni imovina sa tamošnjim šiptarima.

To je jedina racionalna varijanta, da bi svi oni koji računaju da će na kraju Kosovo biti priznato u ovom ili onom obliku kao nezavisna država i da će biti primljeno u UN jednostavno raspršili svoje fantazmagorične snove, jer ni Rusija, ni Kina neće dozvoliti prijem u UN ukoliko je Srbija protiv toga, a Srbija po svom Ustavu ne može ni da razgovara o otcepljenju Kosova. Nema ni razgovora o tome. Razgovara se, dakle, samo o uređenju unutrašnjih odnosa.

Mi da se i ne mešamo u albansku samoupravu, tom ostatku opština, a i zašto bi se mešali, kako im je – tako im je, neka sami rešavaju svoje unutrašnje probleme, ali da mi definitivno odvojimo ovih 12 srpskih opština i da tu Srbi mogu da žive potpuno rasterećeni briga hoće li im noćas neko upasti sa dugim cevima, hoće li ih neko poklati na spavanju, opljačkati imovinu, itd.

Još jednu stvar moram u ovom sklopu da kažem. Nema više nikakvog smisla, kada Albanci izazovu neku krizu, da se u Srbiji mere pripravnosti dižu na najviši nivo i vojske i policije. Srbija mora imati uvek spremnu jednu jedinicu do hiljadu vojnika i policajaca i da na prvi sledeći izazov ta jedinica uđe na područje Kosova i Metohije. Zašto? Tako piše u Rezoluciji 1244. Zapad će dići veliku galamu, dignuće dreku – ne može protiv Rezolucije, izazvaćemo međunarodnu krizu, itd. Pa šta? Krajnje je vreme i da se desi neka međunarodna kriza povodom te naše 20 godina okupirane nacionalne teritorije. Dakle, prva sledeća provokacija – ulazi naša jedinica. Ako joj treba pojačanje – ulazi i pojačanje. Ako joj treba avijacija – ulazi avijacija. Mi imamo garancije Rusije da Rusija nikad na cedilu neće ostaviti Srbiju, uopšte, a povodom Kosova posebno, imamo garancije Narodne Republike Kine da će nam pružiti podršku u Ujedinjenim nacijama.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 157. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja o njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

Mi smo, vi ste zapravo, pošto mi za to nismo glasali, odlučili da se vodi jedinstvena rasprava o 33 tačke dnevnog reda kao da su te tačke međusobno uslovljene ili su rešenja u njima međusobno povezana.

Ovo nije prvi put da se ovakve stvari dešavaju. Ovim se formalizuje rad Narodne skupštine. Gubi smisao postojanja Narodne skupštine i nemoguće je, ako imam 20 minuta uvodnog izlaganja u ime poslaničke grupe, da govorim o 33 tačke dnevnog reda.

Vidite, ja sam samo za ministra Mladena Šarčevića oformio dosije. Meni samo za njega treba cela skupštinska rasprava, jer sam celo leto proučavao njegovu biografiju.

Zato vas pozivam kada je ovako očigledna povreda Poslovnika kojoj niko ne može prigovoriti da opozovete glasanje, odnosno da ponovite glasanje i da vidimo, da poslaničke većina potvrdi da su zaista sve ove tačke dnevnog reda međusobno uslovljene i da su rešenja u njima međusobno povezana.

Hvala.

Mislio sam neću dočekati nikako.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma tužna situacija u parlamentu. Ona se ponavlja od sednice do sednice. Tužna je zbog toga što vladajuća većina sve manje pokazuje osećaj za slobodu i demokratiju. U vreme komunizma mnogi od nas su se žrtvovali zbog demokratije, slobode. Nije to sloboda od spoljnih neprijatelja, nego unutrašnja sloboda koja je mnogo važnija i mnogo temeljnija.

Ovo što pokazuje vladajuća većina ne vodi ničemu dobrom. U vladajućoj većini ima dosta poslanika koji su stariji od mene. Nijedan nema pedigre u vreme komunističke diktature, da ga je uopšte interesovala demokratija i da se borio za tu demokratiju. Ovo što nam napraviste ovako danas nema nikakvog smisla.

Ministar Đorđević je govorio dva puna sata. Treba odgovoriti na sve ovo što je rekao ministar Đorđević, a ne možemo. Trebalo je da idemo tačku po tačku, pa da temeljito odgovori.

Imam 20 minuta da govorim, a posle toga poslanička grupa 27 minuta. Nije moguće. Moramo, dakle, odabrati nešto što smatramo najvažniji ili što nam se učini najvažnijim, ali ne valja za budućnost Srbije.

Narodna skupština mora biti vrhovno zakonodavno telo, čija se efikasnost meri koliko će zakonskih projekata Vlade da odbije, a ne da usvoji po hitnom postupku, da usvoji bez prave rasprave, prostim dizanjem ruku na zvono, a mnogi koji su glasali ne znaju ni zašto su glasali. To nije demokratija. Za to se ne gine.

Ima nas koji smo bili spremni da poginemo boreći se za demokratiju, a nismo ni sanjali da će ona jednog dana ovako izgledati.

Nemojte više ovo da radite. Rasprava po svakoj tački dnevnog reda mora biti posebna, osim ako se ispune poslovnički uslovi.

Naravno, i onaj minimum na koji svedete našu raspravu nismo u prilici da moramo da iskoristimo.

Govoriću samo delimično o dva zakona, jer nemam mogućnosti više.

Prvo, uopšte se nije smelo svojevremeno donositi Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija. Nisu se smele smanjivati penzije, ali mi nismo imali pravog Ustavnog suda da to zaustavimo. Ustavni sud nije igrao svoju funkciju čuvara Ustava. I kada smo podneli inicijativu za prvi paket Briselskih sporazuma, Ustavni sud je odgovorio da to nisu sporazumi pravnog karaktera nego političkog i zato nije nadležan. Ispostavilo se da su i te kako pravnog karaktera. Izazvali su ogromne pravne posledice.

Danas smo podneli inicijativu da se preispita član 23. Zakona o presađivanju organa, jer nismo bili u stanju da vas ubedimo da se organi uzimaju iz živih ljudi. Čovek je živ dok mu srce kuca. Kad prestane srce da mu kuca ni jedan organ mu nije upotrebljiv, osim eventualno kože i rožnjače. Da vidimo opet kako će se pokazati Ustavni sud. Doktori da nas zaluđuju da je mozak prestao da funkcioniše? Pa, ljudi moji, ko se ovde može pohvaliti da ima mozak? Takvih ima žive i lepše im je mnogo nego ljudima s mozgom. Ne sekiraju se bar.

Danas imamo Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Izneću samo dve primedbe koje sam onako površno zapazio, jer sam se bavio naučnim radom. Proučavao sam udžbenike istorije i čitanke koje izdaju tri hrvatska izdavača, odnosno jedan više nemački nego hrvatski. To je „Klet“, „Bigz“ i „Logos“, koji su potpuno hrvatski, i samo oni svake godine iznesu profit iz Srbije oko 30 miliona evra. Hoću knjigu da pišem o ovome, o ovome i o ministru Šarčeviću. Dosta sam već napisao. Vidite, ima ovde materijala da se brošura odmah objavi.

Prvo da kažem nekoliko reči o ovom novom Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sporna je izmena o utvrđivanju godišnjeg ličnog koeficijenta za odlazak u penziju. Za sve osiguranike se računa prosečna mesečna zarada u Republici od početka kalendarske godine, zaključno sa mesecom koji dva meseca prethodi mesecu u kome osiguranik odlazi u penziju, pa se taj prosek množi sa 12, pa se određuje osnovica. Izuzetak su penzioneri koji to pravo ostvare u januaru ili u februaru, e njima se ne računa prethodna godina, nego im se samo računa januarska zarada, a mi znamo da je januarska zarada mnogo niža nego u ostalim mesecima. Ove godine je bila niža za oko 10.000 dinara u proseku u odnosu na ostale meseca. To je nešto što ne sme ostati u zakonu.

Drugo, ovo usklađivanje penzija, kako ste ovde uveli, ne može da opstane. Ne postoji zakonom regulisana obaveza za usklađivanje penzija u određenom terminu i po određenoj formuli. Ovde vam je otprilike formula – ako Vlada ima para, povećaće, ako nema para, neće povećati.

Neka formula mora postojati. Ja sam uvek bio poznat po tome što sam se zalagao za prilično ujednačavanje penzija. Na primer, ja bih maksimalizovao penzije, odredio koja je to najveća penzija. Nemamo mi mnogo penzionera sa ogromnim penzijama, ali ih imamo. Zašto ih imamo? Nema potrebe da ih imamo. Ako su oni celog života toliko mnogo zarađivali, njima i ne treba penzija. Penzija je radna i socijalna kategorija. Minimalna penzija je sada oko 14.000 dinara. Da li je tako, Nataša? Za poljoprivrednike je još manja – 11.000. Maksimalna penzija je preko 120.000 dinara. Da li je tako, ministre Đorđeviću? Da li sam u pravu, 136.000? To je katastrofalno. Čime je taj zaradio 136.000 dinara penziju? Obično to nisu ljudi iz proizvodnje, nego iz nekih drugih delatnosti.

Drugo, imamo kategoriju izuetnih penzija. Ja bih izuzetne penzije davao do nivoa maksimalne penzije, a ne da može da se desi da ima maksimalnu penziju, pa još izuzetnu, jer ona je još 50.000 ili je povećavana.

Dakle, imamo mi tu prilično haosa u sferi penzijskog osiguranja i treba nam potpuno novi zakon. Smatram da nema nikakvog razloga da najveća penzija bude četiri puta veća od najmanje. Spadam u one koji su za brže dizanje nižih penzija, a da se malo prikoči s tim najvišim penzijama.

Ne mogu zamisliti da neko ima penziju veću od plate ministra? Plata ministra je oko 120 hiljada?

(Mladen Šarčević: Devedeset hiljada.)

Kako? Imate manje od poslanika? To je nemoguće.

(Mladen Šarčević: Manju od pomoćnika.)

Pomoćnik ima više? Evo, ali sami ste krivi za to. Nije kriva za to opozicija. Pomoćnici imaju više i od poslanika i od mnogih drugih.

Zamislite sad, postoji plata od pet hiljada evra, plata guvernera, ili plata direktora kontrole letenja koja je bila još više, mnogo više sedam-osam hiljada, devet hiljada. Koliko? Jedanaest? Nije bitno, to je nemoguće i sada on još treba da dobija penziju spram te plate. Ne može to.

Zašto guverner ima pet hiljada evra penziju? NJegova funkcija, otprilike je u rangu potpredsednika Vlade. Narodna banka mora biti samostalna, mora biti nezavisna od izvršne vlasti u obavljanju svog osnovnog posla, ali ne nezavisna i samostalna u određivanju plata zaposlenih u svojoj strukturi, pa se danas biraju zamenici guvernera, pa će oni imati ogromne plate, pa će se to zidati u nedogled.

Zbog toga su potrebni platni razredi. Vi niste imali hrabrosti da uvedete te platne razrede i ako ste se za to zalagali i ako ste zalaganje za te platne razrede preuzeli uglavnom od SRS. E to nije dobro.

Dakle, usklađivanje penzija, mora zavisiti od nekog realnog stanja u društvu. Možda je i najbolje od društvenog bruto proizvoda i onda da se usklađuje, da li dva puta godišnje, jednom godišnje, ali to se može pratiti i možemo vas kontrolisati, a ako ćete vi na osnovu nekih vaših podataka, koji su za nas neproverljivi, da određujete visinu penzija, onda ni to ne valja.

Evo, pre nego što pređem na ministra Šarčevića, da ne ispadne da vas samo kritikujem, evo ja ću nešto i pohvaliti. Pohvaliću vam, ali nema Zorane Mihajlović, ovo bi bilo prvi put da i nju za nešto pohvalim, baš mi je žao. Pohvale sve odnese Đorđević. Moram pohvaliti Predlog zakona o potvrđivanju Hongkonške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova iz 2009. godine.

Ovo je vrlo pametno. Zna Zorana Mihajlović da će uskoro Srbija opet da bude pomorska zemlja i na vreme usvaja ovu međunarodnu konvenciju. Pazite, stvari se menjaju, menja se i američka politika. Predsednik Vilson je 1918. godine u obraćanju američkom Kongresu rekao - Srbija mora imati slobodan izlaz na more i došlo je vreme da se to obezbedi. Idealno bi bilo od Karlobaga do Drača, bilo bi relativno povoljno od reke Cetine, od ušća Cetine do ušća Drima, ali za prvo vreme minimalno bi smo se zadovoljili i sa obalom od Prevlake do Neuma.

Od Prevlake do Neuma, Rističeviću, uzmi geografsku kartu, pa pogledaj.

Dakle, zbog toga mislim da je vrlo dobro što se usvaja, vidite koliko ste, niste ni papir uštedeli, čak ste nam ovo dali i na engleskom jeziku. Da sam znao da će ministar Đorđević imati ovako inspirativno, dugo i temeljito uvodno izlaganje, ne bih gubio vreme da sve ovo pročitam, slušao bih njega. Ovako, pošto sam sve pročitao, nije mi baš bio mnogo interesantan dok je govorio.

Ovde nam je i ministar Šarčević. Znate, ja mislim da nam je celo školstvo i dalje u haosu i da ovo Ministarstvo prosvete nije bilo u stanju da sredi stanje. Uvodi neke nove funkcije, funkciju menadžera u sferu visokog školstva, pravi razliku između akademskih i strukovnih studija, što mislim da je neverovatna glupost, sledi Bolonjsku povelju. Mada, Univerzitet u Bolonji nikad nije hteo da prihvati bolonjske principe i ni jedan normalan univerzitet u Evropi kojim rukovode pametni ljudi. Ostalo je da to mi prihvatamo.

Ovde se produžava opet za godinu dana, odnosno za neke kategorije dve godine rok za završetak studija po programima koji su stariji od septembra 20015. godine.

Pazite, glupost je bila postavljanje bilo kakvog roka. Čovek kad upiše fakultet, načelno bi morao da ima pravo da studira do kraja života ako to želi. Šta se vas tiče hoće li on ikada diplomirati? To je njegovo pravo. Kad ode u penziju diplomiraće ili će doktorirati. Zašto? Eto sebi da učini neki ćeif.

Vi mislite da je efikasnost studiranja prolaznost na ispitima? Nije tačno. Tek se efikasnost studiranja pokazuje kad vidimo kakve imamo stručnjake posle. Mnogi koji su imali prosek deset, pokažu se da su nikakvi pravnici, nikakvi ekonomisti. Nažalost, i kod lekara se pojavljuju takve situacije. To je sada jedan problem druge vrste. Smatram da treba ostaviti mogućnost neograničenog studiranja, pa ako neko hoće za godinu dana da završi neka.

Prvi put kada sam bio na studijskom boravku, bilo je to na Univerzitetu u Manhajmu u Nemačkoj, kao student sam bio 15 dana i onda preko vikenda su nas vodili u Univerzitet u Hajdelbergu. Naš vodič, prvoklasni intelektualac, završio je već bio četiri fakulteta društvenih nauka i studirao peti. Mi smo razrogačili oči. Kaže – Ja ne studiram da bih posle to radio u praksi, da bih primao platu, moji roditelji su bogati, imaju to i to. Evo, i ovo što sam se zaposlio kao univerzitetski vodič, to je više da bih bio u kontaktu sa raznim ljudima širom sveta, nego što imam nekog finansijskog interesa. Niko me ne tera da studiram. Studiram iz svog zadovoljstva i studiraću dok mogu, dok toliko onemoćam da dalje više to nema nikakvog smisla.

To je ono što nam treba. Dakle, svako može upisati fakultet ako je završio prethodne škole, a da li će ga završiti, to zavisi od njega, a ne da ga teramo pa onda veštački da se diže prolaznost na ispitima, pa onda da se suočavamo sa situacijom da nam neko završi fakultet, a nema pojma ni šta je studirao.

To je ono što bi bila osnovna zamerka na ovaj zakon. Ja sam prošli put kada je ministar Šarčević bio pred Narodnom skupštinom govorio o urgentnom problemu sa kojim se suočavamo. Ministar je obećao da će njegovo ministarstvo raditi da se taj problem reši, ali ništa nisu uradili. Kao, krenuli su od petog razreda osnovne škole i od prvog razreda srednje škole pa će nešto učiniti. Ali, ni ove godine baš za ta dva razreda niste štampali nove udžbenike i nije vraćen monopol Zavodu za izdavanje udžbenika.

Evo, ja sam potrošio skoro celu platu, ali rekao je ministar da će mi ovo otkupiti na pauzi, ja ga držim za reč, da ne govorim koja je cena, ministre, jer će se ljudi čuditi otkuda ti pare tolike, ali dobro.

Vidite, politički problem što nam Nemci hrvatske orijentacije iz ove „Kleti“, a i Hrvati direktno štampaju sve udžbenike, a ja sam odabrao ovde samo čitanke, odnosno udžbenike književnosti i udžbenike istorije. Svašta se tu susreće. Na primer u udžbeniku koji izdaje „Klet“ za osmi razred osnovne škole stoji ovako – Ustaški pokret sa poglavnikom Antom Pavelićem na čelu postao je oruđe nemačke politike genocida nad srpskim narodom.

LJudi, ovo je neverovatno. Hitler je sprovodio genocid nad Jevrejima, Romima ili Ciganima, mislim da nije uvredljivo kad se i taj izraz upotrebi, da bi bilo jasnije, nad Rusima i nad Poljacima. Jeste u Srbiji okrutan bio taj režim, ali, ne može se reći da sprovodio genocid. Hrvati su sprovodili genocid nad Srbima. I to nema veze sa Hitlerom. Iza tog genocida stoji Rimokatolička crkva, Vatikan i višedecenijska hrvatska nacionalna ideologija.

Jel sam već završio?

Dakle, ovakve se stvari pojavljuju u svim ovim udžbenicima, negde više negde manje, a to niko u Ministarstvu nije kontrolisao. Ništa niste uradili da to sprečite.

Insistiram – hitno donesite odluku da se monopol vraća od sledeće školske godine Zavodu za udžbenike, a Zavod odmah, kolko sutra, da raspiše konkurs za sve udžbenike.

Ukupni profit u sferi izdavanja osnovnoškolskih i srednjoškolskih udžbenika je više od 50 miliona evra. Evo, kažu 90 miliona evra. To Žarko zna bolje od mene. Dakle, 90 miliona evra.

Šta je Zavod za udžbenike radio sa tim parama? Bilo je tamo pametnih, časnih ljudi. Oni su to ulagali u štampanje kapitalnih sabranih dela najvećih srpskih umova, od Nikole Tesle, Jovana Cvijića, ne mogu sve da nabrajam, Aleksandra Belića itd.

Dakle, tamo je išao profit, a sada profit ide u privatne džepove i u velikom procentu se iznosi iz Srbije. Imamo danas u novinama, neki privatnik kod koga su naručili 15 udžbenika, još nije stigao da ih štampa, pa se ispostavilo da nema nijednog zaposlenog, pa se on sad pravda da su zaposleni samo on i još dvojica. Šta nas to briga?

Vratite Zavod, a onda kontrolišite Zavod. Za svaku grešku bilo kog zavoda iz sfere prosvete, bilo koje agencije, vi ste kao ministarstvo odgovorni. Ako preko vas ide budžetsko finansiranje, pogotovo ste odgovorni. Ne može niko biti samostalan.

Inače, naprednjaci izbegavaju, iako su to obećavali, da ukidaju ove brojne agencije. Imamo preko 150 agencija, od kojih stotinu sigurno nije potrebno. Zašto je to tako? Zašto to ne uradite kada ste obećali? Nikome ne odgovarate.

Dakle, da se ovaj novac, koji se silom prilika zarađuje zbog monopola na tržištu, jer udžbenik mora da se proda, a šta rade ovi izdavači hrvatski? Obilaze nam škole i podmićuju nastavnike - propišite vašim studentima da koriste taj udžbenik, a vi ćete dobiti to i to, pa ili novac ili putovanje ili nešto treće.

Dame i gospodo, jedno pitanje postavljam predsedniku Narodne skupštine gospođi Maji Gojković i predsedniku Vlade Republike Srbije gospođici Ani Brnabić. Desila se velika afera sa kojom je upoznat celi svet. Jedan srpski narodni poslanik proslavio se tako što je na aerodromu u Frankfurtu iz fri šopa ukrao jedan parfem, tri karmina i jednu mazalicu, ne znam za šta je služila mazalica, još se utvrđuje izgleda. Nema države u svetu čiji mediji to nisu objavili. Uzalud vam svi napori da angažujete lobiste po Americi da poprave sliku Srbije u svetu, dođe Meho Omerović, pa vam te milione pocepa i od njih konfete napravi.

Kakva je reakcija u Srbiji? Zbog toga moje pitanje postavljam. Bio sam užasnut, a u Srbiji svi ćute, ćutite i vi, gospođo Gojković, kao predsednik narodne skupštine, a morali bi da nešto kažete. Mislim da bi trebalo uputiti izvinjenje predsedniku nemačkog parlamenta zbog ovoga i reći da ćete se potruditi da nikada više takvi poslanici ne putuju u Nemačku. Morala je reagovati i Ana Brnabić, kao predsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić. Ivica Dačić kaže – Meho Omerović nije diplomata. On nije profesionalni diplomata, ali je bio u diplomatskoj misiji i zato je dobio diplomatski pasoš, nije činovnik Ministarstva inostranih poslova, ali je bio u diplomatskoj misiji Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto mu odmah na beogradskom aerodromu nije oduzet diplomatski pasoš kada se vratio? Svi ćute. On i dalje ima diplomatski pasoš. Jel vam to poznato, gospođo Gojković? I dalje ima diplomatski pasoš i može i dalje da putuje gde hoće, da ne može niko da ga uhapsi. Znate šta, i da nije imao diplomatski pasoš, nije to neka krupna krađa. To je nekih 170 evra, on bi prošao sa sudskom opomenom ili uslovnom kaznom, pa bi ga proterali iz Nemačke i zabranili ulazak na pet godina i da nije imao diplomatski pasoš.

Ali ovo je sramota što je tome sklon naš narodni poslanik. On je srpstvu okaljao obraz u svetu, a mi se trudimo da taj obraz što više ulepšamo, da pokažemo da smo jedan dostojanstven narod, pošten narod, iskren narod, a on laže tako neubedljivo da se i lekari smeju, ovi gastroenterolozi, kako se oni zovu, Marijane, ti si stručan za to, ovi lekari, stručnjaci za stomak. Jesu li to gastroenterolozi? Smeju se jer ona reakcija koju je on opisivao u medicini je nemoguća.

Šta ćemo sada? Pitanje je – šta ćemo sad? On je za danas zakazao i sednicu skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava, to je važan skupštinski odbor koji vodi računa da manjine u Srbiji imaju sva prava garantovana međunarodnim sporazumima, sva prava koja su unesena u naš Ustav, a vi znate da se Srbija ponosila visokim nivoom manjinskih prava i prethodna Jugoslavija, iako smo bili pod komunističkom diktaturom, manjinska prava su uvažavana. Može li takva ličnost biti predsednik tog odbora? On je potpisao poziv za sastanak Odbora.

Nije valjda već isteklo?

Danas je održana sednica Odbora i niste iskoristili priliku da ga smenite.