Zato što sam se prvi javio i što sam mlađi od tebe pa sam brži.
(Borisav Kovačević: Ne može, postoji Poslovnik koji kaže drugačije.)
E, ali brži sam bio. Dok ti stigneš da se prijaviš prođe sto godina.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada imamo pred sobom desetak zakonskih projekata, čovek mora da se opredeli za ono što u trenutku smatra najvažnijim i o čemu misli da može da kaže nešto korisno. Veoma je važan Zakon o državnom registru.
Devedesetih godina mi smo neprekidno na tome insistirali, to možete da vidite u starim stenogramima, pa 2000-ih godina takođe i nekako nije išlo. Nije išlo iz više razloga, zato što nismo imali obučene ljude koji bi rukovodili tim centralnom registrom, a i bilo je interesa da se ti registri malo zakukulje i zamumulje, jer kad se prave posebno birački spiskovi, bilo je veoma važno da tu niko ne može onoga ko pravi spiskove da uhvati ni za glavu ni za rep.
Sad ovde imamo jedno polovično rešenje, ministre. Ovde smo dobili Centralni registar, međutim, ostaju ovi izborni registri. Ako mi zaista imamo stručne ljude da rukovode Centralnim registrom i da obezbede da se sve unese u Centralni registar što je potrebno, onda nam ne trebaju ovi izborni registri. Jer, u Centralni registar odmah se uvodi rođenje deteta, pa ide nadalje. Dete je završilo osnovnu školu, završilo srednju školu, završilo fakultet – sve se upisuje. A kad se traži, imaju posebni formulari zašto se traži. Za ono što je do sada bila krštenica, poseban formular i dobiju se ti podaci. Kad je venčani list u pitanju, takođe. Kad je osmrtnica, takođe. Dakle, sve to može da se radi u jedinstvenom registru i onda nam ovih 13 posebnih registara više nije potrebno.
Šta ovde fali? Vi ste videli, dame i gospodo, da smo imali jedan nagli pad u broju stanovnika Srbije koji se desio u zvaničnim statistikama, a koji nije objašnjen široj javnosti. Do pada nije došlo zato što je naglo izumreo jedan veliki deo stanovništva Srbije ili se naglo iselio, ili naglo nestao, itd, nego zbog toga što je promenjena metodologija brojanja. Nekada kada je bio popis stanovništva, upisivali su se svi gastarbajteri, prema podacima koje su dali članovi njihovih porodica. Sad se više ne popisuju gastarbajteri, podrazumeva se da se oni popisuju u zemljama gde pod navodnicima privremeno borave a nekad ostanu za ceo život.
Kod nas se popisuju stranci koji se zateknu da žive, nemaju još državljanstvo, ali imaju neki biznis ovde, imaju neke poslove, imaju neke dozvole boravka i bavljenja određenim zanimanjima i slično. Tu je bio taj razlog.
Ovim što ste nam ponudili kao Centralni registar, vi niste obezbedili uslove za dve veoma bitne stvari. Prva je stvar da u svakom momentu znamo koliko je građana Srbije u Srbiji. To se samo na jedan način može uraditi – da se propiše da se registruje svaki građanin koji ode preko granice. Dakle, to nije vezano ni za kakve troškove, on je samo dužan da popuni neki mali formular, da mu se unese u pasoš, jer, vi znate, mnogi ljudi pređu granicu samo – izvolite, produži dalje. Ovo ne bi mnogo vremena oduzimalo. Ali, u registru bi u svakom trenutku bilo potpuno jasno i precizno registrovano koliko je ljudi u granicama države.
I kod pravljenja biračkih spiskova, to nas kao opozicionare najviše interesuje. Mi smo se svemu naučili kroz te biračke spiskove od 90-te godine naovamo, i kako se zloupotrebljavaju mrtvaci, ljudi koji su umrli pre 50 godina, pa se nađu u biračkom spisku, pa nepostojeći ljudi, pa nepostojeći Albanci, pa Albanci koji se nisu registrovali ni na koji način, počevši do toga da je u Juniku moj protivkandidat Milan Milutinović imao 100% albanskih glasova, ono kad su mi oteli pobedu na predsedničkim izborima. Vi ste bili mali, vi današnji ministri, bili ste mali pa se toga dobro ne sećate.
(Marijan Rističević: Ja nisam bio mali.)
Ti nisi bio mali, ti si se veliki i rodio.
(Marijan Rističević: Sećam se te trgovine.)
Sećaš se ti.
Dakle, šta je ovde bitno kod biračkih spiskova – da se odredi momenat kad se u celoj Srbiji izbacuju birački spiskovi iz Centralnog registra. Pa se izbacuju za svaku izbornu jedinicu i onda se ne može desiti da je jedno ime na više biračkih spiskova i mora se znati onda da ne može čovek dan uoči izbora da dođe, pa da glasa na izborima, nego mora bar tri dana pre izbora ili dva dana pre izbora da bude u Srbiji da bi bio na biračkom spisku. Jer, birački spisak se onda ne izbacuje po nekom posebnom prijavljivanju, nego na osnovu činjenice da je konstatovano da su u tom trenutku ljudi u Srbiji.
To je način na koji se ovaj problem može rešiti. Da li je vama stalo da rešite taj problem, e, to je sad već drugo pitanje, jer kad se kalkulacije u glavi počnu okretati oko tih izbornih procedura i interesa partija vlasti u odnosu na opozicione partije, onda se tu vijuge uskomešaju.
Dakle, sve ovo ostalo, svi ovi izvorni registri mogli bi da nestanu, a da postoji jedan jedini registar.
Ovde niste naveli registar vojnih obveznika, na primer. Ja vas podsećam, u Americi registar vojnih obveznika vode pošte, jer se podrazumeva da u svakom naselju ima pošta. Pošta je državna ustanova. Čemu sada dupliranje državnih funkcija kada pošta to može da radi na jednostavan način? Kompjuterska tehnologija je toliko razvijena da nema problema.
Sada kada imamo Centralni registar, onda i vojni obveznici da se vode kroz Centralni registar i znate u trenutku mobilizacije ko je u zemlji, ko nije. Onaj ko nije u zemlji, ne možete ga krivično goniti zato što se nije odazvao na mobilizaciju, a možete svakog onog ko se zatekao a nema lekarsko uverenje da je nesposoban za vojnu službu. To je što se tiče ovog Centralnog registra. Nadam se da će mi ostati malo vremena i za turizam, pošto mi je turizam ovako mnogo privlačniji kao tema za razgovor.
Kod nas je u oblasti turizma, a u priličnoj meri i trgovine, kompletan haos. Da li je taj haos nastao spontano ili je namerno produkovan, to je sada pitanje na koje treba dati odgovor, ali svake godine mi imamo veliki broj građana koje su turističke agencije prevarile i kojima nema ko da vrati novac zato što onaj koji vodi registar turističkih agencija često ljudima koji su se već ranije kompromitovali, pa im je zabranjen rad, ali su novu firmu formirali pod novim imenom, omogućava da obavljaju istu delatnost.
Smisao postojanja Ministarstva turizma treba pre svega da bude u tome da ono kontroliše rad agencija i da kontrola mora biti tako striktna da onda kad se desi problem, ako nema ko drugi da izmiri štetu građaninu, to mora izmiriti ministarstvo, jer ministarstvo prilazi svakoj agenciji sa predubeđenjem da je ta agencija uredno registrovana, inače, da nije, ne bi mogla postojati, a na ministarstvu je da odredi koliko svaka agencija mora da položi novca da bi mogla obavljati jednu vrstu posla. Nije smisao rada agencija da se pokupi novac od građana, pa dve, tri grupe odu normalno na letovanje, pa onda ostale ne mogu, jer je vlasnik malo platio da zamaže oči, novac pokupio i pobegao. Ili, kaže – novca nema. Gde je novac? Negde tamo potrošen na ovo, ono, ali mi vidimo da retko koji vlasnik turističke agencije ode u zatvor.
Sezonu prevara tih turističkih agencija otvorio je svojevremeno „Flaj flaj travel“. Na hiljade putnika su oni oštetili, ali i druge tur operatere prodajući karte i aranžmane koji uopšte nisu bili rezervisani. Nakon ovih skandala, svih sedam poslovnica „Flaj flaj travel“ je bilo zatvoreno.
Samo godinu dana pre ovakve prevare građana agencije, ministar Mladen Šarčević je uručio priznanje za doprinos u dualnom obrazovanju. Da li se vi toga sećate? Šta to onda znači? Koju politiku vodi sad ministar Šarčević? Tom prilikom je istakao da su oni izuzetno poslovni i kompetentni, a ojadili hiljade ljudi. Njihovi finansijski problemi su počeli još 2018. godine kada su zbog ne izmirenih dugovanja izbačeni iz međunarodnog sistema za kupovinu avio-karata, pa su našli drugi način da dođu do karata, preko neke novosadske firme, pa kad je i ta firma zbog dugovanja, izbačena iz sistema, Ministarstvo ništa nije uradilo od januara do jula 2018. godine na planu preduzimanja određenih mera kako bi se to sankcionisalo i za ubuduće sprečilo.
Imamo ministra Rasima Ljajića koji je godinama ignorisao pritužbe građana zbog nesavesnog poslovanja pojedinih turističkih agencija, a tek kada su prevare kulminirale u toj drugoj polovini 2018. godine inspekcija je kao nešto pokušala da reši. Inspekcije su tolerisale ipak veliki broj prevara dok agencije nisu uzele ogroman novac i te inspekcije se, zapravo, često pojavljuju kao element opstrukcije.
Šta to znači? Da su u nekim od tih inspekcija ljudi korumpirani i da dobijaju novac da bi oči rukom prekrili i da ne bi preduzimali mere protiv nesavesnih vlasnika agencija. Tužioci su tu retko reagovali, a postavlja se pitanje – zašto JUTA gotovo uvek savetuje narod da poseti njihov sajt i da vidi spisak agencija koje su članice JUTA? Samo te agencije su kao, dobre i kvalitetne.
„Flaj flaj travel“ je bio u samom vrhu spiska i kakav je smisao te preporuke? Naravno, kad je sve to izbilo, valjda je sam ministar morao da podnese ostavku, pa da se onda ide redom.
Preko agencije SAB, opet SAB travel više hiljada građana je ostalo bez putovanja, iako su pred put uplatili novac. Nekoliko sati ranije pre polaska na put agencija je otkazala put zbog finansijskih poteškoća. Zašto građane da interesuju finansijske poteškoće tih agencija? One moraju biti pod tako strogom kontrolom, pa za svaku poteškoću država onda odgovara, nadležno ministarstvo, pa vi posle vidite ko je kriv. Vi ste dužni da osigurate svako uplaćeno putovanje da bi naši građani bili sigurni i bezbedni.
U junu je agencija „San & Si“ zatvorena, a njen vlasnik je nestao nakon što veliki broj aranžmana za letovanje u Turskoj, Grčkoj i Tunisu nije uplaćen do kraja, a neki nisu bili ni rezervisani, iako su bili uredno plaćeni. Znači, pokupio pare i otišao.
Ima ova turistička agencija “Džez travel“ iz Čačka, da li je tako, Nataša, „Džez travel“, kako se zove, pa kod mene piše J na papiru, pa me uvek čudi što vi izgovarate Dž, kad se kaže J i što ti ministre izgovaraš Dž, kad se kaže G? Da li je to nešto evropejski?
„Džez travel“ iz Čačka otkazala je putnicima letovanje u Grčkoj, a oko 100 putnika je u dva autobusa krenulo na letovanje u Paraliju i Olimpik bič kad su ih vozači samo sat nakon putovanja obavestili da se njihovo letovanje otkazuje. Znači, stigli tamo, posle sat vremena vozači kažu – mi smo se šalili, nema ništa od vašeg letovanja. Putnici su, naravno, ovom prilikom, morali da napuste autobuse u Kragujevcu i Kraljevu. Nisu stigli na odredište i odatle su sami morali da se vraćaju kući, kako ko zna, neko auto-stopom, neko peške, neko ovako, neko onako.
Grupa od oko 150 učenika iz Beograda, koja se u junu uputila na ekskurziju u Španiju po dolasku u Ljoret de Mar, nije mogla da uđe u hotelski smeštaj koji je bio rezervisan u okviru aranžmana, koji je uplaćen u agenciji „Planeta-Promet“.
Rasim Ljajić u svom resoru već pet godina ima turizam. Tek pošto su prevare turističkih organizacija kulminirale, on i njegovi saradnici su se setili da se u zakonu propišu oštriji uslovi za osnivanje i rad turističkih agencija. Svih prethodnih godina je bilo ovakvih prevara, a on ništa nije preduzeo da ih spreči, već se sada na kraju svog mandata, praktično, posipa pepelom i u zakonu propisuje nove mere.
Pored prevara o ne obezbeđivanju smeštaja, nekoliko turističkih agencija u vreme mandata Rasima Ljajića, za aranžmane u inostranstvu putem čarter letova, angažovalo avio kompanije koje prethodno nisu dobile dozvolu od našeg Direktorata za civilno vazduhoplovstvo. Dakle, aranžmani su prodavani, a da je prevoz u startu neizvestan, jer unapred nije dobijena dozvola. Dozvola nije možda dobijena i zbog toga što avioni nisu bili ispravni. Ko zna iz kojih razloga dozvola nije dobijena. Osnovana je pretpostavka da su oni tražili dozvolu, jer tako se u svetu posluje, a da pošto dozvolu nisu dobili, izvodili su letove bez dozvole. Padne avion, 100, 200 ljudi pogine i ko je kriv? To je stravičan rizik.
Potpuno je neprihvatljivo, po mom mišljenju, u ovom Predlogu zakona o turizmu da se ministru koji se na ovaj način pokazao na delu daju ovlašćenja da on bliže propisuje vrstu, visinu i uslove garancija putovanja, visinu depozita u zavisnosti od kategorija licence, kao i način aktiviranja, namenu sredstava i drugo. To mora biti propisano zakonom da bi svima bilo dostupno. Građani teže dolaze u situaciju da imaju uvid u podzakonske akte, uputstva i slične stvari.
Neshvatljivo je, dakle, i to pitanje podsticaja u turizmu. Vidimo u novinama da se sad daje podsticaj i strancima koji preko određenih agencija dođu 10-15 evra. Čemu to? Šta to znači? Evo, mi podržavamo podsticaj domaćim državljanima da letuju u Srbiji. To zaista treba od strane države da se podstakne. Mislim da su iskustva bila dobra. Da li je tako? Šezdeset hiljada vaučera, svi su iskorišćeni. Nataša je stručnjak za ove stvari, pa ćete je tek čuti kada bude dalja rasprava. Dakle, to nije loša stvar.
Ima jedna stvar koju moram da pohvalim kod Ministarstva, ali plaćati da stranci dođu, to je već besmisleno. Neće ništa zavisiti od tih 15 evra hoće li stranac doći ili neće. Mi smo privlačna zemlja i za Kineze i za mnoge druge. Davno je to bilo dok Kina nije bila ovako jaka i silna.
(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Šešelj.)
Završavam.
Ima taj problem banja koje su veoma zapuštene i Ministarstvo ne radi da bi se one osavremenile. Radi, ali pomalo, nedovoljno, kao da neko želi da se one prodaju po što jeftinijim cenama. Mislim da treba te banje prvo osavremeniti, da ih treba modernizovati, pa ih onda dati na tržište.