Ma nije ovo vama baš malo zgodnije, ovo vam je gore nego Rasim Ljajić.

Vidite, ovde ima još čitav niz stvari koje su nepodnošljive u pogledu isporuke Srba, kako je to predviđeno po ovom ugovoru, o prihvatljivosti dokumenata, o načinu optuživanja, čak se Srbi mogu isporučiti za ono što je po američkom zakonu krivično delo, a po našem zakonu nije krivično delo.

Znate kakvih sve krivičnih dela ima u Americi? Da vam pamet stane. Svaka država u Americi, njih je 50, ima svoj pravosudni sistem i svoje zakone koji se u kontinuitetu donose dvesta godina i skoro ni jedan se nikada ne ukida. I može vas sada tamo neko goniti po zakonu donešenom 1823. godine, i Srbija vas isporuči.

Može za bilo koji verbalni delikt, možda za pretpostavljeno silovanje, svašta tu može da se nađe.

Zato je bolje da ovo ne usvajate. Ja znam da je moj apel uzaludan, da ćete vi to po uobičajenom mehanizmu uraditi, ali rekoh i spasih bar dušu svoju.

Dalje, imamo ovde još nekih zakona koji su nepodnošljivi, na primer Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o sedištu stalnog sekretarijata Transportne zajednice.

Šta tu imamo? Pripadnici osoblja te Transportne zajednice imaju u materijalnom pogledu diplomatski status. Sve što imaju diplomate imaju i oni. Još uvek izvršna vlast takav status nije dodelila pripadnicima osoblja Humanitarnog rusko-srpskog centra u Nišu. To nećete da uradite jer ste pod pritiskom sa zapada. Zapad neda. Amerikanci prete. Ovde sve može. Ovde može i predstavnik Kosova da ima diplomatski status, evo ga, stavljeno Kosovo sa zvezdicom, samo tamo gde se pominje Kosovo, a gde je reč o osoblju, svi imaju jednak tretman.

Tako će Albanac iz Prištine koji dođe ovde da radi u ovom sekretarijatu imati potpun diplomatski imunitet. To ste hteli. A ministarka koja je ovo predložila, Zorana Mihajlović, još nije smenjena zbog onog velikog skandala kada je sa Amerikancima potpisala preliminarni sporazum da se auto-put od Čačka do Pojata poveri američkim firmama, 300 miliona evra skuplje nego što je bila kineska ponuda. U međuvremenu je Zorana Mihajlović putovala u London u posetu, zamislite, ministru za evropske integracije, koji još postoji, iako Britanija napušta Evropsku uniju. On je tu da ugasi svetlo. A sastala se, to je bio glavni razlog putovanja, sa predstavnicima firme „Behtel“.

Jeste li dobili pismeni izveštaj, kao članovi Vlade, šta je radila Zorana Mihajlović u Londonu?

(Predsednik: Vreme.)

Ne verujem, niste dobili taj izveštaj.

Odmah završavam, imam samo jedan osvrt na ovaj predlog sudija koji nam je danas ovde proleteo munjevitom brzinom.

Ni kod jednog kandidata za sudiju nije navedeno kakav je imao prosek ocena na pravnom fakultetu, jer sam vas prošli put nagrdio zbog toga koliko je bilo onih sa šest ili 6,5, sada ni jednom to niste izneli. (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova dr Nebojšu Stefanovića.

Pošto sam došao u posed vrlo poverljive informacije, a računam ako sam ja sa svojim ograničenim materijalnim i kadrovskim resursima došao do takve informacije, onda mora i da su sve naše službe bezbednosti, državne službe, takođe o tome informisane i da imaju potpunije informacije.

Rasim LJajić je dugogodišnji saradnik britanske obaveštajne službe. Na vezi je sa Lusi Mejzels, šefom političkog odeljenja britanske ambasade u Beogradu. Sa njom se povremeno sastaje i pouzdano sam obavešten, na poslednjem ili pretposlednjem razgovoru, da su dogovarali moju likvidaciju. I još je rekla Lusi Mejzels da bi volela da se taj posao obavi dok je ona u Beogradu, pošto joj uskoro ističe mandat i odlazi iz Beograda. Nekim od tih razgovora prisustvuje i Silija Somestin, koja od jula meseca radi u Beogradu i priprema se da zameni Lusi Mejzels.

Ja postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova – šta je služba bezbednosti, odnosno policija, pod njegovom nadležnošću, uradila povodom ovoga? Imaju li neki plan? Da li njihov plan znači hapšenje onih koji planiraju i pripremaju ovo krivično delo pre nego što ga pokušaju, pa da podnese krivičnu prijavu zbog planiranja i pripremanja, gde su kazne slabije ili čekaju da se prvo izvrši krivično delo, pa da ih onda pohapse ako im na vreme ne pobegnu i onda bi to krivično delo bilo kažnjivo mnogo višom kaznom? Ja zahtevam, kao narodni poslanik i kao građanin, informacije o tome.

Uostalom, vi znate, gospodo narodni poslanici, da naša policija ima vrlo sposobne službe i praćenja i javljanja i obaveštavanja, a dosta resursa koriste za zaštitu određenih ličnosti kojima niko ne preti i kojima nikakva zaštita nije potrebna. Celi bataljon policije angažovan da se štite osobe poput Nataše Kandić, Sonje Biserko i slične. Koliko bi policija mogla drugih poslova da obavi? Koliko bi ti kadrovi bili uspešni u gonjenju počinilaca krivičnih dela, sprečavanju šverca, gonjenja trgovaca drogom i svih ostalih?

Krajnje je vreme da policija izađe sa nekim konkretnim rezultatom i u borbi protiv kriminala, koji ima političke atribute, ali u suštini mnogo opasniji predstavlja mafijaški vid kriminala povezan, pre svega, sa trgovinom, sa proizvodnjom i trgovinom droge, jer se ta droga proizvodi i u našoj zemlji i nesmetano postoje čitave laboratorije. Kad se desi incident u nekoj od tih laboratorija, pa se izlože smrtnoj opasnosti dvojica radnika, pa ih spašava LJajićev brat, uspe njih da spasi, a on sam pogine zbog vazduha zasićenog heroinom. Policija dođe, napravi uviđaj, a posle toga neko skloni celu laboratoriju.

Eto, to je moje pitanje. Očekujem da napokon ministar unutrašnjih poslova počne da odgovara na moja pitanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste danas iz parlamentarne većine oborili sopstveni rekord, šezdeset dve tačke dnevnog reda u raspravi ste spojili u jednu. To vam jača efikasnost rada. Formalno ćete sve izglasati, pa će ispasti da je demokratski odluka donesena. Ali, izvetrio je duh demokratije iz ove Skupštine. Nema to nigde u svetu. Jednog dana će se pisati o ovom skupštinskom sazivu gde je bilo moguće 62. tačke dnevnog reda, uključujući zakon o budžetu, objediniti u raspravi. I, rasprava se zapravo kvalitetno ne može voditi, umesto što je jedan stručnjak danas rekao, mesec dana da se vodi rasprava samo o budžetu. Da se do tančina pretrese budžet.

Ovde se zapravo ništa neće do tančina pretresti i nije ni moguće da se to uradi. Mi ni ove godine nismo videli završni račun budžeta. Šest godina vaše vlasti, ni jedne godine nije razmatran završni račun, nije ni usvajan. Naravno, vi imate izgovor da devet godina dosmanlijska vlast nije podnosila završni račun budžeta. Ali, jel vama dosmanlijska vlast primer za ugled? O tome se radi. Vi se možete stalno pozivati – nisu oni, nećemo ni mi. Jel to nešto na šta se možete ugledati? Jel to nešto za poređenje? Ne bi smelo da bude.

Najavljivana je rekonstrukcija Vlade mesecima, pa je rečeno – kad se to desi, pa kad se to desi, pa kad se to desi. I, evo, uđosmo u donošenje budžeta za 2019. godinu i još nema rekonstrukcije. Da li je to pametno? Jel bilo mnogo bolje da se izvrši rekonstrukcija Vlade, pa onda da se pravi budžet?

Pronose se glasine, neka štampa o tome piše da se mogu vanredni izbori očekivati na proleće. Nećete vi valjda na te nove izbore izaći sa Vladom u čijem će sastavu biti Rasim LJajić, Zorana Mihajlović, Zlatibor Lončar i još njih troje, četvoro. Da li je to pametan potez. Da li se s njima može na izbore? Meni kao pozicionaru je drago što ćete vi sa njima na izbore, kako sada stvari stoje, a vama će se obiti o glavu.

Mi imamo tu mnogo tih stavki budžetskih koje su nedorečene, koje su nepotpune. Imamo finansiranje svega i svačega, ali nemamo sve precizno navedeno. Dakle, dosta je to redigovano u odnosu na ranije zakone o budžetu. Vi ste dolaskom na vlast pre šest godina imali obimniji, da li je tako Nataša ti se sećaš toga, ja sam bio na službenom putu. Borio sam se da dobijem jednu titulu najznačajniju titulu u životu, pa sam uspeo da je dobijem.

I, sada ste počeli da opštim stavkama prikrivate pojedinačna budžetska davanja. Vi između ostalog planirate finansiranje Saveta nacionalnih manjina, manjinskih saveta. To je u redu, ali možete li baš svaki manjinski savet da formirate. Možete li da ga finansirate. Možete li da finansirate Bošnjački manjinski savet u kome je predsednik Esad DŽudže. Esad DŽudže koji se zalaže za dalje cepanje i deljenje Srbije i objavljuje mapu tog cepanja i uvek je bio protiv Srbije kao države, uvek je imao neprijateljske pozicije u pogledu opstanka Srbije i njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Naravno, Srbija je demokratska država, pa može dozvoliti da se verbalno i takve ideje iznose, ali može li Srbija kao država finansirati takve ideje i mogu li Srbi dozvoliti da Rasim LJajić ostane potpredsednik Vlade i ministar trgovine i telekomunikacija iako je uz njegovu podršku izabran Esad DŽudža za predsednika Bošnjačkog nacionalnog saveta.

Za njega je glasala organizacija „Vakat je“ politička organizacija, iza koje direktno stoji Rasim LJajić, i u kampanji je to pokazivao. Govorio je stalno mi, mi, mi na svim njihovim skupovima.

Nema, dakle, nikakve sumnje da on direktno iza toga stoji. Na stranu to što je ranije bilo, na pištolj i nož, sa Sulejmanom Ugljaninom, što su se međusobno optuživali za ubistva i Rasim LJajić da je naručivao ubistva nekih ljudi koji su bili Ugljaninovi, da su neka ubistva izvršena.

Svega je toga bilo na ovim televizijama čiji su urednici Muslimani, ili čiji su vlasnici Muslimani. Možete mnogo toga da nađete na internetu, da vam ja ne govorim pojedinosti.

Može li, dakle, da se taj Nacionalni savet dok ima ovakvog predsednika, finansira iz državnog budžeta?

Ja sam ovde postavljao juče pitanje ministru unutrašnjih poslova, ministar nije bio, bio je verovatno zauzet. Pa, možda je stvarno bio zauzet, ne sumnjam u to, međutim, juče nisam stigao nešto da vam kažem, što je veoma bitno, danas ću vam reći.

Naš ministar je naučnik, ministar Nebojša Stefanović je doktor nauka, to je opšte poznata činjenica, i kao doktor nauka, jedne od grane društvenih nauka, normalno bi bilo da redovno prati jedan od najeminentnijih svetskih naučnih časopisa koji se zove „Difens en forin elfes stratedžik polisi“.

Taj časopis pokazuje, evo npr. člankom Gregorija Koprija, o terorizmu na Balkanu, da je Rasim LJajić, još pre 2004. godine bio predmet obrade svetske nauke, svetske pravne i političke nauke, toliki je njegov značaj u svetskim kriminalnim krugovima, u mafijaškim krugovima.

Evo šta kaže u tom časopisu – iz dobro pozicioniranih muslimanskih izvora saznaje se da je brat jednog saveznog ministra Srbije i Crne Gore, baziran u Novom Pazaru, grad u južnoj Srbiji i deluje kao ključni čovek u poslu za veliki deo trgovine narkoticima.

Ti izvori tvrde da drugi članovi kabineta i zvaničnici nižeg ranga, takođe imaju koristi od isplata za reket od narkotika..(isključen mikrofon.)

Eto, ubedio sam vas da nisam skrenuo sa teme dnevnog reda. Gde ja da skrenem sa dnevnog reda?

Dakle, pruža i logistiku za kretanje terorista i oružja. Koliko se puta desilo da naši carinski organi zaplene hladnjače sa govedinom, zaklanom pre 20 i više godina, a koja je stigla preko Albanije, kabinet Rasima LJajića, ministra trgovine, pustite to. Sve je zabeleženo, samo se vi smejte. Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. Ako ja lažem, svetska nauka ne laže. Da li ja imam sa Gregorijem Koprijem nešto? O meni piše svašta, ali ne piše da sam kriminalac, da sam narkomafijaš, da sam lopov, da kradem, da pljačkam itd, ili da radim protiv svoje države.

(Muamer Bačevac: Ti radiš decenijama, ti radiš konstantno, ti si Srbe isterao sa svojih ognjišta.)

Dakle, Bačevac, brate Srbije, ćuti malo, bre. Ne dolikuje tebi kao Srbinu da si tako nervozan.

Imamo mi tu još mnogo raznih argumenata. Dalje se finansira i Savet za borbu protiv korupcije, a i Agencija za borbu protiv korupcije.

Ja sam pratio rad oba ta tela i do danas nisam shvatio razliku. Zašto mi imamo ta dva tela?

Imali smo nekada Vericu Barać, bila je na apsolutno različitim ideološkim pozicijama od mojih, ali su je svi cenili zbog ličnog poštenja i zbog toga što je beskompromisno razotkrivala raznorazne korupcionaške afere, pre svega, vezano za dosmanlijski režim. Kada ste vi naprednjaci došli na vlast, Tomislav Nikolić je odmah posthumno odlikovao Vericu Barać. I posle toga, nijednu aferu sa onog spiska od 24 niste priveli kraju, a i vaši neki čelnici režima, uključujući i Tomislava Nikolića upadoše u duboku korupciju.

Pazite, vi u budžetu ovde imate i stavku, mada je nevešto prikrivate, da se održava i vila državna od 800 kvadrata u kojoj i dalje živi Tomislav Nikolić i to na osnovu Uredbe Vlade Srbije.

Čovek uložio milion evra da sebi i svojoj ženi sazida mauzolej u Bajčetini, a ovamo mu država plaća sedam, osam hiljada evra svaki mesec za održavanje državne vile u kojoj on živi.

Umesto da na toj vili zarađuje, da je nekoj stranoj ambasadi iznajmljuje itd.

Formirali ste apsolutno nepotreban državni organ, gde je on zaposlio neke svoje prateće elemente, neki organ za saradnju sa Rusijom i Kinom. Nikada ga Aleksandar Vučić nije poveo ni u Rusiju, ni u Kinu kada je išao na važne razgovore i dogovore. To je 53 miliona godišnje, toliko je dostigao iznos. Nemojte to da radite, prestanite sa tim. Imate suviše komotnu većinu u Narodnoj skupštini i smatrate ovakve stvari će proći u Narodnoj skupštini. Hoće, ali u najmanju ruku ne prolaze u istoriji. Ovo će se pamtiti, ovo će se pisati. Više će se o ovome pisti, nego o tome koliko je svaki od vas zaslužan za ispravan rad ministarstva, ako ima takvih zaslužnih. Ja ne znam i nemam na osnovu čega da zaključujem, a nemam ni mogućnosti da dovoljno o tome govorim.

Vidite, imate Agenciju za restituciju, koja je vratila sve ono što se moglo vratiti. Nikada Narodnoj skupštini nije podnela izveštaj, nikada niko nije istražio koliko su rukvodioci te institucije uzimali mita, uzimali procenat od onih kojima su vraćali nekretnine, a sada došlo na red da se isplaćuje u gotovini. Od čega? Od srpske sirotinje da se finansiraju potomci nekadašnjih tajkuna. Ovde imamo slučaj Darko Šarić uhapšen pre mnogo godina, još u vreme Borisa Tadića i čim je uhapšen krenulo je o razvlačenju njegove imovine.

Postoji neka Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, međutim, njega su temeljito opljačkali, sve kuće, sve stanove, bud zašto prodavali nameštaj, razvlačeno je to, sećam se TV snimaka kako je razvlačeno, ne možete da ga osudite, jer nije trgovao drogom na teritoriji Srbije, nego tamo ko zna gde, ako je uopšte. A, ko će mu vraćati ovu imovinu? Hoće li Boris Tadić? Ne, on će se izvući. Vraćaće mu država, to znači, opet će mu vraćati srpska sirotinja.

Kad je uhapšen Šarić, na tržištu droge u Srbiji nije bilo nikakvih promena. Znači, nije imalo veze sa trgovinom droge u Srbiji.

Kada je Rasim LJajić postao potpredsednik Vlade, cena droge na tržištu je sve manja. Droga je sve jeftinija. Kada mu je brat poginuo u laboratoriji za proizvodnju heroina, došla je policija da izvrši uviđaj i cela laboratorija je netragom nestala. Nema papira o zapleni laboratorije. To je bila 2004. godina, nije to davno bilo.

(Narodni poslanik Muamer Bačevac dobacuje s mesta.)

Ja bih preuzeo da sam bio ovde, nego nisam bio tu.

Dakle, od kada on vodi te poslove, cena droge je sve niža i niža, jer je siguran, ne može mu niko ništa.

Svi vi iz Vlade to dobro znate, svi ministri, i pravite se da ne znate. On vam je zbog nečeg potreban. Zbog čega?

Evo vidite da je pokazao pravo lice izborom Esada DŽudže za predsednika bošnjačkog nacionalnog veća, što znači da vam sledi jedna poveća glavobolja. Sledi vam glavobolja koju ćete sami finansirati.

Imate vi slučajeve Zorane Mihajlović koja je, prvo, reklamirala greške izgradnji deonice autoputa između Obrenovca i Mionice i bilo je nekih nedostataka i preduzeće „Planum“ je uklonilo sve nedostatke, a posle toga je ona otišla i raskopala celi put, pa stala pred kamere i rekla – mora se sve iz početka, a nije moralo iz početka, da bi se potrošilo novih 10 miliona evra i da bi to dobila da radi firma koja nije došla na osnovu javnog tendera, nego neposrednom pogodbom.

Ta ista Zorana Mihajlović sklapa sa Amerikancima preliminarni dogovor o izgradnji autoputa od Čačka do Pojata 300 miliona evra skuplje nego što je bila kineska ili azerbejdžanska ponuda, 300 miliona i nećete da vršite rekonstrukciju.

Imate ministra zdravlja Zlatibora Lončara, koji ogromne pare uzima na osnovu provizije za narudžbe skupocene medicinske opreme. On je skoro sve u Nišu, ovo što je nabavljeno, kupio bez javnog tendera uz ogromne provizije i čak obmanuo javnost u pogledu tehničke prirode nekih od tih objekata.

Imate ovog ministra Šarčevića, Mladene, nisam te zaboravio, koji kupuje od Hrvata opremu za elektronski dnevnik tri, četiri puta skuplju nego što se može kod nas nabaviti od naših proizvođača, ali nije to tako strašno. Najstrašnije je što on, posle više naših upozorenja, ništa nije uradio da država povrati monopol na izdavanje udžbenika za osnovne i srednje škole kako ne bi udžbenička mafija tu godišnje okretala oko 100 miliona evra. Izdavači iz Hrvatske, iz Nemačke i iz nekih drugih zemalja.

Imamo mi i ovoga ministra sporta. NJegov jedan od najbližih saradnika je već u zatvoru valjda za nekih milion i nešto evra, možda i dva miliona. Neki akteri su još uhapšeni pored njega zbog fantomske firme Evropske univerzitetske igre 2020. godine u Beogradu, kojoj su uplaćivane pare i netragom nestajale i ministar je još uvek na svojoj funkciji.

Dakle, imate čitav niz ministara koje ste morali izbaciti iz Vlade, otarasiti ih se, pa onda krenite i na te izbore ako izbore pripremate.

Ovako, s njima usvajati budžet i sa njima na izbore izaći, teško ćete se provesti.

Nemojte misliti da vam nešto iz stare slave može tu pomoći, jer mnogo je prljavog veša i za nekih od vaših ministara… (Isključen mikrofon.)

Možda smo mi politička prošlost. Međutim, mi smo stranka, mi srpski radikali, koja uvek dosledno, samostalno izlazi na izbore, pa kada narod smatra da zaslužujemo deo poverenja, narod nam ukaže to poverenje. Kada narod smatra da nismo potrebni u Skupštini, onda izgubimo poverenje. Kako će biti na sledećim izborima, tek će se videti.

Od kada ste vi formirali vašu partiju, tu socijaldemokratsku, kako se zove, vi nikad sami niste izašli na izbore. Vi ste se uvek prišljamčili uz neku drugu partiju. Vi ste kao bršljan, kao imela, vi ste sadaka partija. Vi se nekom priklonite, pa vam taj pokloni nekoliko mandata i glumite da ste političari.

Hajde jednom sami izađite na izbore. Evo, među Bošnjacima u Sandžaku, onaj prirodni cenzus osvoji muftija Zukorlić, osvoji i Sulejman Ugljanin. Vi to niste u stanju. To su pokazali izbori za Bošnjački nacionalni savet. Vi ste tamo jezičak na vagi, ali jezičak koji drži Rasim LJajić da bi u životu političkom zadržao Sulejmana Ugljanina, jer vas povezuju zajednički interesi.

Dalje, zašto sam o ovome naročito govorio u raspravi o budžetu? Zato što Rasim LJajić kontroliše i budžetska sredstva koja idu nacionalnim savetima, savetima nacionalnih manjina. NJegov kadar je direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, pre nje je bio Dušan Ignjatović. To je onaj isti Ignjatović koji je bio i u ovom Savetu za saradnju sa Haškim tribunalom. Rasim LJajić kontroliše novac koji ide tamo. Zbog toga je to još veća opasnost… (Isključen mikrofon.)

Neću Bačevcu, nemam šta da kažem, sve je u pravu, i da sam šakal i sve ostalo, sve je u pravu Bačevac.

(Muamer Bačevac: Bačevac je uvek u pravu.)

Nisi uvek, ali sada si potpuno. Neću ti odgovarati. Samo nastavi tako Bačevac.

Ovo što se tiče Mijatovića, on kaže da im je Vučić ispunio sve želje. Ne sumnjam. Samo su Vučić Aleksandar, predsednik republike i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović neki dan rekli da nemaju pojma da je Rasim LJajić šef narkomanske mafije. Nisu imali pojma. Zašto? Zato što ih direktor policije nije uredno izveštavao, jel tako Đorđeviću? A ti si bio vojni ministar.

Dakle, za to nisu znali, ali sada znaju. I sada znaju da Rasim LJajić podržava Sulejmana Ugljanina, da je sa njim u koaliciji i da je podržao Esada DŽudu za predsednika Bošnjačkog nacionalnog saveta. Sada su sve maske skinute. Ja se sve vreme obraćam vlasti, Vladi, a ne obraćam se njima, oni su za mene beznačajni. Oni ne smeju nikad sami da izađu na izbore, oni su bili 2012. godine sa Tadićem u koaliciji, Sadaka partija, dobili od njega broj mandata, a onda preveslali i Tadića, i Dunav i prešli kod naprednjaka u vladajuću većinu. Posle su Sadaka partija naprednjačke stranke, stavili ih tamo na listu, poklonili im određen broj mandata.

Sledeći put neka izađu sami pa će videti dupla nula, nula na kvadrat.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam prvo pitanje za ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića – da li je napokon profunkcionisala veza između ministra i direktora policije i da li je direktor policije stigao u međuvremenu da obavesti ministra Stefanovića o svim kriminalnim radnjama ministra LJajića, Rasima LJajića, o kojima policija ima urednu evidenciju? Šta će ministar povodom toga preduzeti?

To je toliko mnogo kriminalnih radnji i prikrivanja kriminala drugih, zloupotrebe funkcije itd, da jednostavno celu Vladu dovodi u pitanje ukoliko Vlada ne reaguje i ne krene na rekonstrukciju.

Zatim, nedavno su bili izbori za Savet Bošnjačke nacionalne manjine. Na tim izborima su učestvovala tri politička subjekta. Ni jedan nije dobio apsolutnu većinu. Iako se u toku izborne kampanje Sulejman Ugljanin otvoreno svrstao u najgore neprijatelje Srbije, pozivao na destrukciju Srbije kao države, politički subjekti iza kojih stoji Rasim LJajić, koji valjda još nije organizovan kao stranka nego politička organizacija, pod nazivom „Vakat“, stupio je u koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom. Znači, potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine i telekomunikacija Rasim LJajić direktno je u koaliciji sa Ugljaninom.

Za predsednika Bošnjačkog nacionalnog saveta izabran je Esad DŽudža, čovek koji je do nekada imao lepo prezime – DŽudžević, starinsko, lepo, zvučno, na – ić. Odjednom mu je palo napamet da promeni prezime i da se preziva DŽudža ili DŽudžo, kako već, nije bitno. Značenje je isto. Pogledajte na turskom jeziku, pogledajte na srpskom jeziku. Značenje je – čovek bez morala, bez velike pameti, primitivan, bez ikakvog ukusa itd. To je DŽudža ili DŽudžo ako ćemo bliže originalnom turskom.

Taj čovek sada kroji Srbiju i izdvaja centar Srbije, Vojvodinu, Sandžak i Kosovo. On uživa podršku Rasima LJajića. Da nije Rasima LJajića on nikada ne bi bio izabran na to mesto.

Ovo je pitanje za Anu Brnabić – dokle će ona Rasima LJajića da trpi u Vladi Srbije? Šta to znači – da li Vlada cela stoji iza Rasima LJajića, iza njegovog kriminala, korupcije i protivdržavne delatnosti?

Da vas upozorim, celi svet već 15 godina i više zna za kriminalne rabote Rasima LJajića. Oni među vama obrazovaniji sigurno su čuli za časopis „Defence and Folling Strategic Policy“.

(Muamer Bačevac dobacuje.)

Šta je, Bačevac, nisi nikada čuo? Sada ćeš čuti.

Taj časopis je još 2004. godine objavio naučni članak Gregori Koplija o terorizmu na Balkanu i on na jednom mestu kaže, na internetu možete naći članak Gregori Koplija i na srpskom jeziku, postarali smo se da se prevede i da bude i na srpskom …

(Narodni poslanik dobacuje: Vreme.)

Nije još isteklo.

Dobro pozicionirani …

Meni piše tri minuta.
Samo jednu rečenicu.

Uvek si bila tolerantna.

Uvek si bila tolerantna, Majo, prema svima.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću. Interesuje me kakvi su odnosi ministra Stefanovića sa direktorom policije, generalom Vladimirom Rebićem?

Bio sam na službenom putu kada je vršeno ovo prestrojavanje organizacione strukture policije i ja sam pristalica one stare podele na resore, kad je ministar imao mogućnost direktnog nadzora u sve organizacione jedinice policije, direktno. A, sada je došao u situaciju da sve može da radi preko direktora policije. I, od toga kakvi su njihovi odnosi zavisi da li će ministar biti dobro obavešten šta se dešava u njegovom resoru.

Po nastupu ministra policije na ovoj sednici ja bih zaključio da on uopšte nema kontakt sa generalom Rebićem, da uopšte ne razgovaraju. Jer, cela policija, na svim nivoima rukovođenja i komandovanja zna za kriminalne radnje Rasima LJajića. To je došlo do direktora policije, generala Vladimira Rebića, i tu je stalo. Zbog čega? Valjda zbog njegovih loših odnosa sa ministrom Stefanovićem.

Pošto ministar Stefanović o tome nije obavešten, on nije mogao da obavesti premijera Anu Brnabić, premijer Brnabić nije mogla da obavesti predsednika Republike Aleksandra Vučića. Samo tako mogu da objasnim njihovo neznanje nekih stvari koje se već godinama dešavaju, a o kojima je, pre svega, novopazarska javnost i te kako dobro obaveštena. Videli smo sada, iako ja nisam imao nameru i nisam se ni mešao u izbore za Bošnjačko nacionalno veće, jednostavno to me ne interesuje. Kao i svaki građanin ove zemlje možda sam za nekoga malo navijao, a za drugog nisam, a možda sam i bio ravnodušan.

Ali, u svakom slučaju je jedna stvar ovde simptomatična sa političkog aspekta, Rasim LJajić je potpredsednik Vlade i kao potpredsednik Vlade, on je sklopio predizbornu koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom oko formiranja rukovodećih organa Bošnjačkog nacionalnog veća. Ovde Rasim LJajić ima Socijaldemokratsku partiju koja službi za održavanje skupštinske većine i za pomalo mužu iz budžeta, a tamo ima sandžačku demokratsku partiju. Znači, dve političke partije koje su često u raskoraku. Vidimo iz ponašanja ove njegove beogradske partije da oni imaju sasvim drugačiju poziciju u odnosu na Sulejmana Ugljanina, a vidimo iz ponašanja njegove sandžačke demokratske partije da stvari u pogledu Rasima LJajića stoje potpuno drugačije.

I, još jedno pitanje, premijeru Ani Brnabić, kako je moguće da Vlada donese ovakvu skandaloznu uredbu kojom će ozakoniti nezakonito stanje u pogledu korišćenja predsedniče rezidencije od strane bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Znate, to me je podsetilo na slučaj Čedomira Jovanovića kad je uhvaćen kako prelazi na nedozvoljenom mestu preko ulice i kad su ga novinari saletali, on je odmah sutra dan nacrtao zebru i postavio svetlosnu signalizaciju, odnosno semafore. To je sitnica u odnosu na ovo što se desilo sa Tomislavom Nikolićem. Vlada uhvaćena u korupciji, Tomislavu Nikoliću dato, nešto prećutno, nešto na šta nije imao pravo, a onda umesto da se Tomislav Nikolić iseli, očigledno ga nije moguće iseliti osim na silu, oni mu ozakone to stanje. Ali, to nije u pravom smislu reči ozakonjenje. Ovo je jedna uredba koja je u svojoj suštini protivustavna.

Ovde se jednom čoveku na protivustavan način obezbeđuju neverovatne privilegije. On će do kraja života valjda ostati da živi u toj predsedničkoj vili. Kako sam saznao, ja nikada nisam bio u toj vili, ali to je najlepša vila na Dedinju. Morala bi Ana Brnabić po tome pod hitno da se izjasni, a mislim da po ovom pitanju da i nema nikakvih drugih problema oko pojedinih ministarstava, trebalo bi da padne Vlada.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja predsedniku Vlade Ani Brnabić i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću.

Ova Vlada, stupanjem na dužnost, gotovo da se zaklela da će voditi upornu borbu protiv kriminala, protiv korupcije, a nije u stanju da savlada ni korupciju u sopstvenim redovima. U strukturama vlasti, tamo gde bi zapravo sve trebalo najbolje da funkcioniše, korupcija je na nekim mestima ovladala da zapravo vlast više i ne postoji.

Najnoviji slučaj za koji sam saznao, pouzdano saznao, iz proverenih izvora, je kriminalna afera potpredsednika Vlade Rasima LJajića. Rasim LJajić je vođa jednog od narko-kartela na području Srbije…

(Muamer Bačevac: Šta hoćeš ti?)

Šta je bilo? Šta hoćeš ti?

Dobacuje mi nešto, a ne usuđuje se da ponovi.