Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi se prihvatanjem ovog predloga prekršio član 157. Poslovnika, koji kaže da Narodna skupština može da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su međusobno uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana.

Mi imamo zakone o lokalnoj samoupravi, državnoj upravi, matičnim knjigama, javnim agencijama, platama zaposlenih u javnim agencijama, o savetima nacionalnih manjina i razne druge predloge zakona, a onda izbor guvernera i viceguvernera, pa izbor predsednika sudova.

Objasnite mi, kako je moguće da su međusobno uslovljene ove tačke dnevnog reda ili da su rešenja u njima povezana? Ovo je samo način da se izbegne ozbiljna rasprava o bilo kojoj tački. Ovde su došli predstavnici jednog ministarstva koje zastupa skoro 10 zakona, na čelu sa ministrom Ružićem. Nema nam još Jorgovanke, a moramo i o predsednicima sudova.

Kako je moguće voditi jedinstvenu raspravu? Naravno, vi sve možete jer imate dovoljan broj glasova i znam da sve možete, ali ne znam dokle ćete moći.

Neka predlagač odgovori. On je doktor pravnih nauka, on bi sa lakoćom odgovorio.

Pa povredili ste jer ste dozvolili to.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, vrlo bih rado govorio o zakonskim predlozima ministra Ružića, o predlozima kandidata za predsednike sudova, ali nemam vremena.

Za Jorgovanku Tabaković sam se spremao mesec dana, elaborat sa napravio, knjigu ću uskoro objaviti i zato mi je svaki sekund dragocen.

Naravno, osporavaću Jorgovanku Tabaković kao kandidata za guvernera sa stručne strane. Vidite i sami, ona se hvali jakim dinarom. Ne može dinar biti jak kad je ekonomija slaba, ali dinar je formalno skoro pet posto skočio u odnosu na evro. Zašto je to tako?

S našom ekonomijom, dinar bi morao 1% godišnje da pada, kako bi se podsticao izvoz, a ne uvoz. Zahvaljujući ovakvom kursu dinara, naš je uvoz 5% jeftiniji. Podstiču se uvoznici da uvoze, a destimulišu izvoznici.

Međutim, prvo ću početi da govorim o njenom moralnom liku, kako tu ne bih nešto propustio, a nastaviću posle o mojim stručim primedbama na način vođenja monetarne politike Srbije, jer ta politika se ne vodi kako treba. Nije teško zadržati kurs dinara. To uvek postižete kad ne štampate novu emisiju novca. To svako zna ko je završio ekonomski fakultet, trebalo bi da zna. Ali, treba podsticati privredu, jer je monetarna politika jedno od najvažnijih sredstava ekonomske politike uopšte.

Ko je Jorgovanka Tabaković? Bila je dugo godina narodni poslanik Srpske radikalne stranke i ministar u Vladi narodnog jedinstva od marta 1998. i 2000. godine. Kao predsednik stranke imao sam pravo tada da predlažem naše istaknute aktiviste u upravne odbore u svim javnim preduzećima gde smo imali određen broj mesta, u javnim ustanovama, itd. Verujte, bio sam član pet tih upravnih odbora i nigde se ni dinara nije dobijalo. Ja sam išao u nauku i visoko školstvo. Nigde ni dinara nisam za to dobijao, bilo je iz čistog entuzijazma.

Predložio sam Jorgovanku Tabaković kao ministra za privatizaciju, zbog njene stručnosti, da bude član upravnog odbora „Telekoma“, nakon one čuvene privatizacije, kada je Vlada pre nas uspela da proda 49% od „Telekoma“ za nekih milijardu i po maraka, što je bio izvanredno dobar posao. Hteli smo da imamo stručnog člana koji će kontrolisati kako se tamo radi, kako se sređuju odnosi sa suvlasnicima, Grcima, Italijanima, kako se troše pare koje su dobijene od te prodaje, itd.

Šta je uradila Jorgovanka Tabaković? Kao član upravnog odbora koga je Vlada delegirala, iako je bila i narodni poslanik i ministar, ona se zaposlila u „Telekomu“, i to na izvanredno dobro radno mesto, a da to niko u stranci nije znao i ja to prvi put danas vidim iz njene biografije. Onda je sebi obezbedila veliki stan, i to lukavo, u Novom Sadu, da u Beogradu ne bode oči i ostala tamo da radi i posle mandata. Dakle, govorim o nemoralnoj osobi koja je nedostojna da bude guverner.

Ja sam se trudio najviše u Vladi Srbije da kontrolišem naše ministre, da ne bi ulazili u kakve malverzacije. Ranije smo napadali socijaliste, još više JUL-ovce, zbog raznih malverzacija i hteo sam da sačuvam apsolutnu kontrolu nad našim ministrima. Naravno, ono što smo napadali ranije socijaliste, to su dečije igre prema malverzacijama dosmanlija, a ni naprednjacima nije mane što se toga tiče. Ali, ne govorim danas o tome. I uspeo sam da sačuvam.

Prvi put kad je nešto pogrešno napravila Rada Trajković, posle je postala izdajnik, razguljena je sa mesta ministra, htela je da preko stranke protežira svog rođenog brata, da bude unapređen iz opštinskog sudije u sudiju okružnog suda, nije uspela, pa je onda išla preko JUL-a. Onda to dođe pred mene na Vladu i, naravno, mi to blokiramo i ona ostane bez ministarskog i poslaničkog mesta.

Jedan je još napravio grešku, a bio je ministar ekologije, Branislav Blažić. On je sa para ministarstva platio za neki seoski fudbalski klub dresove. Nije to bio neki veliki iznos, ali pred celom Centralnom upravom sam ga oštro iskritikovao zbog toga.

Sve dok nisam otišao na veliki službeni put, ja sam mislio da su nam svi drugi ministri bili bezgrešni. A onda od Vlade Vojislava Koštunice dobijem policijski dosije. Tri puta mi daju upozorenje da to ne smem nigde upotrebiti osim na zatvorenoj sednici Haškog tribunala. Naravno, ja to odmah pripremim za štampu i objavim. I u drugom tomu dokument da je Jorgovanka Tabaković kao ministar sklopila dogovor sa privatnom firmom „Aleksander“ da kupi vaučere za sve zaposlene u svom ministarstvu za raznu tekstilnu odeću, ne mogu se sad setiti ukupnog iznosa, a naravno, određeni procenat je ona privatno dobila. Eno, ko ne veruje, nek uzme moj policijski dosije. Jedini ministar ispred radikala u Vladi Srbije koji se moralno obrukao bila je ona.

Ajmo dalje što se tiče Jorgovanke Tabaković. Ćuti sad, molim te, Mrko, vreme mi ističe.

U hotelu „Maestral“ u Pržnu, 18. septembra 2014. godine nepoznata osoba je upala u hotelsku sobu Jorgovanke Tabaković, gde je bila na nekom miločerskom razvojnom forumu. Jorgovanka je bila na četvrtom spratu hotela i detaljno je opisala čoveka koji je upao u sobu. Rekla je da je videla tamnu senku a onda je opisala svaku boju na njegovoj garderobi i tvrdila da je odneo torbicu s lekovima i da je hteo da je ubije, jer je od straha mogla doživeti infarkt, tako da deluje kao prirodna smrt. Crnogorska policija obavestila je javnost da je zbog upada u Jorgovankinu hotelsku sobu uhapšen 51-godišnji sitni prestupnik Imer Kerkezi. Čudno da je bio dobro obučen da skoči sa terase sa četvrtog sprata, ne obučen, da ima odelo, nego obučen da skoči sa četvrtog sprata. Istina je da je Jorgovanku Tabaković pratila crnogorska služba, da su znali da je u Budvu donela više stotina hiljada evra, govori se o pola miliona i da je nameravala da odatle ode u Rim, da bi tamo kupila stan za jednu od ćerki.

Jorgovanka je ipak kupila ćerki stan u Rimu, a njen zet Nemanja Sekicki postavljen je za drugog sekretara ambasade u Rimu. Mesečna primanja su mu oko četiri i po hiljade evra, samo hiljadu evra manje nego što mesečno legne na račun Jorgovanke Tabaković.

Odakle Jorgovanki Tabaković pola miliona evra? Jel ona to pošteno stekla? Gde je stekla? Gde se to tako stiče, pa da i mi probamo? Umesto da je tada uhapšena, ona je ostala guverner, nastavila da obavlja tu funkciju i predsednik Republike je ponovo predlaže da je i dalje obavlja.

Stan je i dalje u Rimu. Ima i dalje problema sa tim stanom, jer je zet izgleda, dobio premeštaj u Trst pa mora još jedan stan da se kupi u Trstu.

I druga Jorgovankina ćerka je bila u sedištu skandala kada je u javnost dospela vest da je službeno vozilo RFZO, gde je bila zaposlena, dovozi iz Novog Sada u Beograd da polaže ispite. Sećate se te afere? Novine su pisale.

Sa Igorom Bečićem, on je u bio u to vreme valjda podguverner, ima li ta funkcija, ne može nadguverner, u kampanji za izbore 2012. godine putovala je u inostranstvo po novac, navodno za SNS. U Mađarskoj su imali udes i policija im je našla punu kesu evra. Zvali su tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i molili za pomoć. On je zvao kolegu u Mađarskoj i Bečić i Jorgovanka su sa novcem pušteni u Srbiju. Kako li je samo Bečić uspeo da prođe bezbednosne provere da bi ga naprednjaci predložili za predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti? Pokušao sam da sprečim taj izbor, ali na silu je izabran.

Jorgovanka nekontrolisano troši pare Narodne banke, kupuje podmetače za noge, kožne prsluke za zaposlene, možete misliti kožne prsluke, ajde kožne gaće, pa jedne da da i za Mehu Omerovića, kako bi to bilo sigurnije u bescarinskim zonama, pa onda dekorativne lampe, obezbeđuje ginekološke preglede za sve zaposlene žene u Narodnoj banci. Možda je i neki muškarac dobio pravo da ide na ginekološki pregled.

Potrošila je 87.000 evra na uniforme obezbeđenja i protokola. Stan od 144 metara kvadratna trebalo je da otplaćuje 40 godina, ali za 12 godina nije platila nijednu ratu, pa je „Telekom“, gde je zaposlena preuzeo njen dug i otplatio 78.000 evra Jorgovankinog duga. To je bilo pre više godina.

Miroslavu Bogićeviću, vlasniku „Farmakoma“, namestila kredit od 25 miliona evra kod ATP banke. U toj ATP banci, Razvojnoj banci Vojvodine imala je još nekoliko afera, o tome će vam govoriti Milorad Mirčić, pošto je on tu bolja verzija nego ja.

Jorgovanka Tabaković bila je magistar, ja sam joj čitao magistarski rad, bio je kvalitetan, objavio sam ga u časopisu „Srpska slobodarska misao“. Ali to je vreme kada je ona normalno radila svoje poslove i kada se trudila da bude pravi magistar.

Jorgovanka Tabaković doktorirala je 2011. godine na Fakultetu za uslužni biznis, Univerziteta „Edukons“ iz Sremske Kamenice. Znate li po čemu je poznat taj Univerzitet? Znate li? Ružiću znaš li ti? Pa, tamo je Tomislav Nikolić stekao diplomu. Tamo, bre Ružiću, kako ne znaš. Ali, dobro saznaćeš još si mlad.

Tamo su valjda dali diplomu i njenom ličnom prijatelju Tomislavu Nikoliću. Naravno, kada je Toma, jao pao, Vučić je postao čio mio, ona se brzo transformisala, sada je kao odana Vučiću, dok ne prigusti Vučiću, a onda će nam upropastiti i monetarnu politiku i ekonomiju kad Vučić počne padati, a neko iz inostranstva je angažuje za svoje poslove, jer ona kada se jednom nekome proda, prodavaće se uvek, samo je u pitanju cena.

Mentor joj je bio Milenko DŽeletović, predsednik Ekonomskog saveta kod vas naprednjaka. Znaš ga ti Marko Atlagiću. Umesto da ti budeš predsednik tamo naučnog nekog saveta i nešto, pa da ovo kontrolišeš, oni stave čoveka koji piše drugima doktorske disertacije. Ali kako? Lukavo. Nije on lud sada da gubi dane i noći da piše disertaciju.

Analizom doktorske disertacije Jorgovanke Tabaković, utvrđeno je da je preko 20% teksta plagirano. Bez citiranja je preuzela radove svog nekadašnjeg saradnika u Narodnoj banci Nikole Tasić. Sećate se Nikole Tasića. Ekonomiste Mehmeda Murića, znate li njega? Vrlo stručan čovek, zna i da piše. Profesorke Lidije Barjaktarević, poznata u finansijskim krugovima kao stručnjak, Jasne Atanasijević i drugih naučnika.

Dalje, Apelacioni sud u Beogradu presudio je da banke nemaju pravo da klijentima naplaćuju obradu i praćenje kredita. Sekretar Udruženja banaka izjavio je da banke neće to da poštuju, da ih ne interesuju presude naših sudova i da će se obratiti sudu u Strazburu. Narodna banka nije reagovala, već je guvernerka rekla da oni ne mogu da komentarišu sudske presude.

Jedini guverner na balkanskim prostorima koji nije rešio problem kredita u švajcarskim francima je Jorgovanka Tabaković. Svi ostali su našli neka rešenja i relativno zadovoljili te jadne ljude koji su se zaleteli na propagandu državnih organa da se zadužuju u švajcarskim francima.

Obećanje VKS dato pre neki dan ljudima koji su uzeli kredite u švajcarcima je skandal. Sudovi će navodno rešiti sve predmete do kraja oktobra. Zašto nisu do sada?

Uvlačenje VKS na ovaj način u rešavanje problema je direktno mešanje u sudsku granu vlasti. Svi potezi pokazali su da Jorgovanka Tabaković u interesu bankara, a ne građana Srbije koji koriste najskuplje kredite u Evropi. Znate ko se zaduži od građana, može da se obesi posle. Koliko građana ostane bez krova nad glavom, sve ide na doboš, prodaje se za bagatelu, čuda se dešavaju.

Jorgovanka Tabaković je svojevremeno kritikovala guvernera Šoškića zbog neprimereno visoke plate, jel se sećate toga? Obećala je da će smanjiti platu i svela je na celih 554.000 dinara. Izjavila je da je njena plata srazmerna funkciji koju obavlja, tvrdila da će deo plate usmeravati u humanitarne svrhe, ali se i požalila da toliko radi da nema vremena ni da troši pare. Nekako je uspela da kupi maramu od 40.000 dinara, na primer. Kada prošeta one skupocene tašne od 5.000, 6.000 evra, to više niko i ne pominje, to je uobičajeno za nju i za Zoranu Mihajlović. NJena plata je dakle, veća od plate predsednika Republike, predsednika Vlade, predsednika VKS i predsednika Ustavnog suda zajedno.

Dalje, kakvo je stanje finansija u državi Srbiji? U bilansima banaka kojima rukovodi Jorgovanka Tabaković nalazi se na kraju 2017. godine 4,7 milijardi evra finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, a banke nemaju kome da ih plasiraju, jer je privreda nesposobna za dalje zaduživanje, a građani su se opekli uzimanjem kredita.

Na kraju 2013. godine to je iznosilo 2,4 milijarde evra, a na kraju 2014. godine nešto više od tri milijarde evra. Dakle, raste taj iznos novca koji nema gde da se plasira, a to je smrt za bankarski sistem. O kolikim sredstvima se radi, najbolje pokazuje podatak da je ukupan akcijski kapital 29 banaka, na kraju 2017. godine, dakle, svih banaka u kojima su stranci vlasnici, više od 88%, 3,4 milijarde evra, a ukupan kapital sa rezervama i neraspoređenom dobiti 5,6 milijardi evra. Prema tome, 83% ukupnog sopstvenog kapitala svih banaka je zamrznuto u sredstvima koja nema kome da se plasiraju.

Više od tri, skoro četiri milijarde evra sredstava banaka nalazi se u obaveznom depozitu kod NBS. Jel to uspešno bankarsko poslovanje u zemlji? Jel to podstiče našu privredu? Ne, nešto guši našu privredu. A ko je to? U ovom slučaju pre svega guverner, naravno i ministar finansija, Vujović, nikako nije nevin u tome.

Oko pet milijardi evra banke su plasirale u blagajničke zapise Republike Srbije, a među njima je i Komercijalna banka i Poštanska štedionica, iako je njihov osnivač ta ista republika. Rekao sam sve što mislim o njenom moralnom liku, ako mi date još 20 minuta, tu bih vam celi elaborat o njenoj nestručnosti i užasnom stanju koje je proizvela ovde naveo. A to kada jednog dana eksplodira, biće gadno.

Znate šta gospođo, ne odgovoriste vi ovde kako se Jorgovanka Tabaković zaposlila 1999. godine kada je bila i ministar i narodni poslanik, i ko je raspisao taj konkurs, i kako ja to prvi dan danas saznajem? Ne odgovoriste kako je ona prenela u inostranstvo pola miliona evra? Kako je kupila stan u Rimu za ćerku i zeta? Dajte, govorimo o konkretnim činjenicama. Šta znači – nije ona tu? Šta je mene briga što ona nije tu.

Još jednu stvar da vam kažem, kako je to nemoralna ličnost, govori podatak da je ukrala poslanički mandat SRS. Kada joj je to neko zamerio ovde, prošli put u raspravi, kaže - ona je zaslužila taj mandat, ona misli da je zaslužila, pa ko to deli mandate po zasluzi, pa se zna ko je zaslužio? Ko je to delio? Svi su takvi koji kradu mandate i ovaj vaš Šormaz koji je Koštunici ukrao, i ona Marinika Tepić, Sanda Rašković Ivić i Dijana Vukomanović, ima ih još. Kako se zvao onaj ovde što se sedi ispod Boška?

E, hajde da pogledamo taj doktorat. Jel to plagijat ili nije? Ja sam joj pohvalio magistarski rad, kvalitetno urađen. Nije ona glupa, nije ona nestručna, problem je što je ona pokvarena.

Što se tiče Bečića, svi znamo kako je on stekao diplomu, svi znamo u kakvom je kriminalu bio. Ja sam se trudio da sprečim njegov izbor, tada sam kao najstariji poslanik predsedavao.

Odgovaram sad Bečiću, imam dva minuta.

Jedna na njih dvoje?

Pa, njih dvoje otprilike vrede za jednoga, pa dobro je.

Samo me čudi što danas biramo zamenika guvernera, mogli smo staviti na dnevni red da izaberemo i podguvernera.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali glasaćemo protiv izbora Siniše Maloga za ministra finansija. Iako je premijer Ana Brnabić, ovde očitala jedno srceparajuće slovo, da umalo u jednom trenutku nisam zaplakao od tolikih pohvala sročenih na jednom mestu, na jednu temu, o jednom čoveku. Pomislio sam u trenutku možda ga predlažu pošto je tako dobar gradonačelnik bio da bude još jedan mandat. Međutim, oni njega guraju sad u jedan osinjak, a kako će se Siniša Mali snaći u tom osinjaku? Od kada je ovaj režim na vlasti, to će biti treći ministar finansija.

Prvo su doveli jednog jetima, nema ništa uvredljivo u toj reči, to je suviše mladim čovek jetim, to se kaže, koji je mislio da je Vlada zgodno mesto za igranje klikera. Nahvališe ga, predstaviše ga svetskim genijem, a na kraju ništa ne bi od njega. Hajde, dobro, da nisam čuo da je bio u nekoj kriminalnoj aferi, pa mi je ipak lakše.

(Radoslav Milojičić: Samo je rušio Savamalu.)

Nisi čuo o kome govorim Keno. Sada trenutno o tebi govorim, pa se malo zaleteo.

Sada imamo odlazak drugog ministra koji je predstavljan takođe vrhunskim stručnjakom, a Vlada i premijer Ana Brnabić, nikako da nam kažu zbog čega je otišao Dušan Vujović, a ja sam o tome javno govorio više od mesec dana pre njegovog odlaska. Ja sam u javnosti izneo kriminalne afere u koje je on umešan. Zašto ovo govorim sada pred budućim ministrom, jer očekujem da imate glasačku mašinu koja će ga sigurno izabrati? Da izvuče neke pouke iz svega toga. Međutim, Vlada umesto da je strpala u zatvor Dušana Vujovića, vidim danas iz nekih novina da ga planiraju za savetnika, ne može da bude ministar jer je uhvaćen u kriminalu, ali može da bude savetnik, može i iz zatvora da savetuje. Ja sam onog nesrećnika Tomislava Nikolića savetovao iz zatvora uzalud, čak i pismeno mu slao instrukcije, ali čim njemu zazveče novcem, njemu mozak ispari potpuno. Miris novca je toliko opojan.

Šta je radio Dušan Vujović? Prvo, pravio je velike manipulacije oko Komercijalne banke, u kojoj država još uvek ima 36% učešća, pa je tamo, iako je bio zadužen da nadzire situaciju u Komercijalnoj banci zbog nečinjenja, u najmanju ruku, sve krenulo u pravcu srozavanja vrednosti banke kako bi se ono što jeftinije prodala. Tu je na delu uhvaćen ministar Dušan Vujović, ali to nije najkrupnije delo.

Dušan Vujović je uhvaćen na još krupnijem delu, da je u saradnji sa kijevskim nacistima, a to su naslednici istih onih koji su u toku Drugog svetskog rata kao Hitlerovi saveznici formirali SS diviziju „Galicija“, da postane tzv. nezavisni savetnik ukrajinskih državnih železnica, sa izvršnim ovlašćenjima u ogromnom poslu prebacivanja tih železnica sa širokog tzv. ruskog koloseka na evropski tzv. normalni kolosek. To je ogroman novac koji se izvlači od Evropske banke za obnovu i razvoj. U to se Dušan Vujović ugradio, a Ukrajina nema šansi da taj kredit ikada vrati, jer ako išta ima neracionalnije da u ovom trenutku radi ukrajinska država, je onda to da menja širinu železničkih šina. Sva se roba sada transportuje kontejnerima, lako se kontejneri na granici prebacuju sa tog srednjeg ili normalnog koloseka na široki i obratno. To je čas posla, a sve šine skidati, pa stavljati nove na svim železničkim prugama u Ukrajini, to je ukopavanje Ukrajine, 15 metara pod zemlju. Nije meni žao što će propasti Ukrajina, odnosno žao mi je ukrajinskog naroda, tamo najviše Rusa živi, svi su oni Rusi u širem smislu, žao mi je te sirotinje, ali mi je drago što će taj režim tamo, sam sebe da ukopa.

Zašto vi kao premijer niste izašli u javnost i rekli zbog čega je morao da ode Dušan Vujović? Niste nam to rekli. Pošto sam ja sve to saopštio na konferencijama za štampu, stigla osveta, za koju sam saznao pre neki dan. Odem u Komercijalnu banku da otvorim devizni račun, da bi kupio kuću u Hrtkovcima, pozajmio sam novac, evo jedino ovi od kojih sam tražio, Palma nije hteo da da gotovinu, ostali su dali. Od premijera Brnabić nisam ni tražio, naravno, ona je suviše visoka vlast za mene da bih se usudio. I, oni mi otvore devizni račun i ja odem da donesem pare da položim na taj račun, kad zovu me posle dva sata, usplahirena službenica, dobili nalog iz centrale, od direktora da mi odmah zatvore račun, traže da je hitno dođem da potpišem saglasnost da mi se zatvori račun. Zbog čega? Poslovna tajna banke. I, ja ne odem, naravno, imam još uvek taj račun, ali na koji ne smem ništa da ulažem. Moj sin Mihajlo, otvori u drugoj banci, u „Intesa“ banci. Platimo kuću, koliko je koštala, kad posle dva dana i taj račun u njoj zatvaraju.

Šta je posredi? Na predlog ministra Vujovića, Vlada Republike Srbije je mene i moje sinove stavila na spisak terorista. Pitam neke ministre, sa kojima sam u malo boljim odnosima, kažu – oni se ne sećaju da je to bilo na sednici Vlade. Da li se seća premijer Brnabić, valjda će nam ona to reći danas ovde.

U svakom slučaju Vlada me je stavila na taj spisak, možda je to uradila i telefonskim putem. Možda je to ministarstvo u ime Vlade samo sprovelo. Na taj spisak se lica stavljaju na predlog nadležnih državnih organa, na osnovu opravdanog uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam i da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta. Ovo su krupne reči i nije dovoljno staviti me na taj spisak, valjda treba i dalje nešto preduzeti, ako je to tačno. Ja ću sada morati da se sudim sa Vladom Srbije zašto sam na tom spisku, zbog čega?

Ja znam šta je hteo Dušan Vujović. On zna da ja u „Siti banci“ u NJujorku, a zapravo sedište je u Portoriku, tako onda ne podležem zakonima SAD, imam 70 hiljada dolara, pošto me stavlja na ovaj spisak, umesto da mi te pare sada vrate kad mi je haška presuda pravosnažna, sad će ih opet zarobiti i nema povratka. Sve dok ne umrem. Biću terorista dok ne umrem. Kako sam danas terorista, biću i sutra i prekosutra i svaki dan i ne mogu biti manji terorista nego što jesam, mogu da budem samo veći i veći.

Eto, to vam je taj ministar Vujović na čije mesto dolazi danas Siniša Mali.

(Marijan Rističević: A Vuk Jeremić?)

A Vuk Jeremić, pa dobro, on je terorista sa one druge strane. Siniša Mali, Goran Vesić još manji, ali on ne dolazi u Vladu, je li, šta bi s njim? Još se ne zna. Dobro. Morao sam malo i da se našalim, pošto me je tuga ovladala.

Šta će da radi novi ministar? Upozoravali smo ministra Vujovića, upozoravali smo Vladu, premijera Anu Brnabić, da moraju napokon da podnose svake godine završni račun budžeta. Vujović to iz inata nije činio. Vujović je prkosio Narodnoj skupštini. Hoćete li vi, gospodine Mali, da se držite zakona i da u zakonskom roku podnosite završni račun? Mi čujemo i Anu Brnabić i Aleksandra Vučića, puni su hvale da imaju budžetski suficit, međutim, nemamo dokaze. Na čemu se zasniva taj suficit? Da vidimo kako stoji završni račun, da nije slučajno suficit zasnovan na tome što nekim korisnicima budžeta pare nisu isplaćene, ili nisu isplaćene na vreme, ili što nisu plaćene neke državne obaveze firmama koje su radile za državu, onima koji su davali usluge državi, itd.? Da vidimo. Ja ne vidim ništa dok nemam papir pred sobom. Treba da se pokaže svaka stavka, da vidimo gde je taj suficit nastao, pa da vas pohvalim ako je zaista suficit, ako ste sve obaveze isplatili. Ili da vas kritikujemo, ako niste. To je valjda osnovna stvar.

Dame i gospodo, u ovim mutnim vremenima mora Vlada pod hitno da se rekonstruiše. Ja sam zaprepašten da ste se vi, gospođo Brnabić, odvažili da idete samo na izbor jednog ministra, a da niste odmah prionuli rekonstrukciji cele Vlade. Do nas stižu veoma opasne informacije. Te informacije zvanični državni organi potvrđuju, sam predsednik Vučić to potvrđuje i zato Vlada mora da se konsoliduje. Iz Vlade se mora izbaciti svako ko ima u sebi eventualne, ili ko je sumnjiv mora se izbaciti iz Vlade. Ministru se ne mora dokazivati zašto se izbacuje iz Vlade. Jednostavno, nije po volji premijera, izbacuje se, ko je sumnjiv da je spreman da se stavi u ulogu Pete kolone novog Milana Nedića. Da vidimo ko to prenosi iz Vlade sve informacije zapadnim ambasadama u Beogradu.

Zorana Mihajlović, jel se tako preziva, to je ona što je trošila državne pare preko svoje ministarke kartice da kupuje najskuplji donji veš na svetu u NJujorku. Eto vam kandidata za takvu situaciju.

Ili, da se smeni Zlatibor Lončar. Najveća korupcija ovoga režima je korupcija u medicini, u sferi nabavke tehničkih sredstava i lekova. Ja sam i o tome iznosio podatke na nekoliko konferencija za štampu, i pre tri godine, i nedavno, itd. Iznosio sam dokumente i slične stvari.

Sam Vučić je jednom prilikom nedavno izjavio da netragom u Ministarstvu zdravlja nestane milijarda evra. Jel se sećate te izjave? Nije to netragom. Zna se gde ona nestane. Ona nestane u sferi javnih nabavki. Najveća afera u poslednje vreme je bila u Kliničkom centru u Nišu. I to sam izneo precizne podatke, imate ih još na internetu. Skinuli su me i sa fejsbuka tamo, više nemam ni fejsbuk naloga, ni fejsbuk profila, ništa više nemam. Mislite da me možete ugasiti? Ne možete. Jednostavno, niko od vas ne zna gde se ja gasim. To je problem.

Kaže Vučić juče, jel to reče juče, pohvalio je policiju, dobro, možda policija zaslužuje da bude pohvaljena, ljudi rade za male plate a obavljaju ogroman posao i svaka im čast, u borbi protiv krupnog kriminala malo su zakazali, jer i režim tu zakazuje, režim nema dobru volju da se te afere do kraja raskrinkaju, i na tome morate da požurite, Vučić kaže – sad je siguran da niko premijera ne može da ubije, hvaleći policiju da je sposobna da spreči.

Međutim, ima tu jedna druga opasnost. Ja ne verujem da bilo ko danas u Srbiji planira da ubije premijera, jer se premijer ne uklapa u kolekciju. Mi Srbi smo ubili jednog kneza, kneza Mihajla Obrenovića, u poslednjih 150 godina, pa jednog kralja, kralja Aleksandra Obrenovića, pa smo ubili jednog premijera, Zorana Đinđića, znači da je mesto premijera popunjeno. Po stranim interesima, ali su Srbi bili izvršioci, otprilike.

(Marijan Rističević: Nisu to Srbi.)

Kod Đinđića je, po svoj sumnji, neki Englez to uradio, ali je to ubistvo zataškano od strane dosmanlijskog režima i ja uporno pokušavam da stvari vratim na početak i da se ti procesi obnove, pa da krenemo od toga ko je streljao Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića kuma, pa nadalje, da se razjasni to. To mi je cilj, ali sada je to mala digresija.

Dalje, mi Srbi smo ubili jednog ministra. Ne znate kog, jel tako? Jedino bi mogao da zna to Lazanski. To je ministar Milorad Drašković, u Delnicama, 1921. godine.

(Ko ga je ubio?)

Ubio ga je jedan Srbin muslimanske vere. Šta hoćete? Mi smo ga Srbi ubili, neko među nama.

I ko još nije nikada ubijen u Srbiji? Predsednik Republike. E, tu je, dakle, ključni problem.

Jeste li dovoljno zabrinuti zbog opasnosti koje prete? Vaše režimske novine objavljuju informacije o tome. Ja lično imam neka saznanja i sve što saznam ja iznesem u javnost. Ja sam i uoči Đinđićevog ubistva izneo sve što sam znao, da će doći do krvoprolića u Srbiji. U Narodnoj skupštini sam rekao, kad sam držao govor, Vladan Batić mi nešto dobacivao i još neki – Hag, Hag, Hag, tebe čeka Hag. Jeste, kažem ja, mene čeka Hag, a vas čeka 28. maj. Ja ću se jednom iz Haga vratiti, a koga ću ovde zateći, u ovoj hali i eto, bog dade da mnoge nisam zatekao. Čak mi je za neke žao, a za neke nije. To je normalno, valjda, ljudski, nekoga žalite a nekog ne žalite. Ali, ne bi valjalo za Srbiju da nam se to desi.

E, zato Vlada mora biti konsolidovana. Naravno, on voli da putuje. Mora se čuvati trovanja ili da mu ne obore avion. Gde god pozovu, on voli da putuje. To nije dobro.

Na primer, ako bi se to desilo, šta bi Vlada? Šta bi naš premijer kada bi ušao američki ambasador, pa i britanski ambasador zajedno sa Zoranom Mihajlović i rekla – evo, ona će od danas biti glavna u Vladi?

Imate li vi mehanizme da to sprečite? Po današnjoj strukturi Vlade, po mom mišljenju nemate. Rekonstruišite Vladu što pre. Rekonstruišite Vladu da bi se mogli suočiti sa najgorim problemima koji prete da tek dolaze. Nemojte da štedite nikoga, ni Zoranu Mihajlović, ni ovoga Zlatibora Lončara, a i ovog što se sportom bavio, jadnik, i on tamo mora negde da se u nešto upetlja da se ogrebe, kako se zove, Vanja Udovičić, valjda mi ne zamerate što ne pamtim dugo imena sportista.

To sam hteo da vam kažem povodom današnjeg izbora novog ministra finansija, da vidimo hoće li novi ministar raditi po zakonu i da li će udovoljavati svojim obavezama? Da li će raditi kontrola trošenja budžetskog novca, da li će ministarstva biti kontrolisana? Do sada nisu bila kontrolisana.

Gospođo Brnabić, iznenadilo me je da mi na dva glavna pitanja niste odgovorili, za afere Dušana Vujovića, to je valjda najvažnije sad. Obećali ste i to mi je drag da ćete doneti bar za prošlu godinu završni račun, pa da vidimo kako ste trošili novac i da li ste zaista imali redovan suficit.

Što se tiče ministra Vujovića, to ostaje tek da vidimo kakav će biti, ministra Malog, da. Ne može biti gori od Vujovića, valjda? To što ste impresivnu njegovu biografiju izneli, svaka vam čast, imao sam ja takvu biografiju iz gimnazije, sa fakulteta, ali posle mi nije vredelo mnogo, ali da vidimo ove afere Dušana Vujovića i da vidimo šta ćete sa tom rekonstrukcijom i hoćete li odstraniti ovaj najgori balast iz Vlade?

Smete li ući u jednu kriznu situaciju koja može doći iznenada, neplanirano? Evo, čujemo 18 miliona dolara već odobrili Amerikanci da se krene. Novine pišu da je sedište u Skoplju, nekad je bilo u Budimpešti. Sad ne mogu u Budimpešti jer u Mađarskoj je na vlasti prijateljski režim i Mađarska neće u to da se upliće.

Ali, iz Makedonije, da vidimo hoće li Vlada biti spremna da se tome suprotstavi. Ako ćete vi kao raštimovani orkestar i dalje da nastupate, onda vi nećete biti u stanju i zašto opasne elemente držati u Vladi? Ako držite korumpiranog čoveka, znajte da stranci imaju mnogo više podataka o njemu nego naše službe i da ga oni najviše drže u šakama.

Ako držite onoga za koga se zna da je špijun, šta onda?

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština Republike Srbije sa popriličnim zakašnjenjem stavila je na dnevni red ovaj problem. To je trebalo uraditi još početkom 2000-ih godina, ali znamo da je država tada bila pod jednim prikrivenim vidom strane okupacije, okupacije od onih istih koji su nas bombardovali, pa nije bilo ni teorijskih šansi da se to dogodi. Ali, ni sada nije kasno, sada smo možda temeljitije pripremljeni jer već ima objavljenih knjiga na tu temu, pa čak i jedna doktorska disertacija koju sam imao čast da pogledam.

Koliko je to važno pitanje vidimo pre svega po tome koliko je uznemiren onaj Skot, američki ambasador. Možete misliti, Skot kaže – nije osiromašeni uranijum krivac za omasovljenje broja obolelih od raka, nego pušenje. Propušila Srbija. Međutim, u Srbiji je 1998. godine, od ukupnog broja građana, bilo 44% pušača, direktnih uživalaca duvanskog dima, a danas ih ima 38%. Dakle, za 6% manje trebalo bi da se smanji i broj obolelih od raka, bar od onih vrsta za koje je dokazano da duvan direktno utiče na njihovu pojavu, pogotovo kada je reč o raku pluća.

A šta kažu naši statistički podaci? Te 1998. godine, kada smo imali 44% pušača od ukupne populacije, bio je 18.841 građanin oboleo od raka, dakle, od ukupne populacije – odrasli, starci, žene, deca itd, umrlo je 12.162. Ta brojka počinje naglo da raste. Već 2005. godine 24.369 obolelih od raka, a 14.000 umrlih, da bi 2015. godine bilo 38.066 obolelih od raznih vrsta raka i 21.865 umrlih. Podatke za 2017. godinu još nemam, ali mi nemamo nijedan drugi faktor koji bi, osim duvanskog dima i ovih klasičnih oblika izazivača kancerogenih bolesti, kao što su razne veštačke materije, silikoni, azbest itd, sve to traje pa traje, upotreba tih materija za koje je dokazano da su kancerogene se i smanjuje, bolje se kontroliše prerada hrane, a ovoliki je broj obolelih. Jedini uzročnik može biti bombardovanje osiromašenim uranijumom plus, što ne smemo zaboraviti, rušenje raznih objekata po Srbiji koje je dovelo do curenja štetnih materija i zagađenja.

Osim osiromašenog uranijuma, najveća opasnost preti od piralena – najugroženiji su Kragujevac i okolina, Bor i okolina i živa – najugroženiji su Pančevo i Novi Sad. Pazite, svaka pogođena trafo stanica izazvala je zagađenje okoline opasno po ljudsko zdravlje, svaka pogođena trafo stanica, a da ne govorimo o većim objektima. Na svu sreću, Vlada Srbije u kojoj sam imao čast da se upravo bavim tim poslovima, jer sam vodio Odbor za privredu i finansije, izvršila je dislociranje svih hemijskih materija iz „Prve iskre“ iz Bariča. Inače, da je to pogođeno, celi bi Beograd poumirao. Mi smo to na vreme izvezli cisternama, uklonili na sigurno mesto, nikad vam neću reći gde, i danas je to tajna, ali nikog nije ugrozilo, svi su spašeni. To je bilo najopasnije u celoj Srbiji i mi smo to prvih dana već izneli van područja Beograda, van područja naseljenih mesta, na sigurno mesto.

Vidite, kada je reč o osiromašenom uranijumu, imamo mi jedno tragično iskustvo koje je prethodilo bombardovanju iz 1999. godine. Imamo iskustvo bombardovanja Republike Srpske, prema nekim podacima, tamo su već neki ciljevi 1994. godine gađani osiromašenim uranijumom, najviše 1995. godine, i najgore je stradalo mesto koje se zove Hadžići, to je gradska opština Sarajeva, periferna opština u jednoj prilično uskoj kotlini.

Mi smo tamo imali posebno važne vojne objekte. To su uglavnom bili objekti za remont, ali je NATO iz njemu znanih razloga želeo baš tamo najviše da istrese osiromašenog uranijuma, najviše su se nakon Dejtonskog sporazuma srpski stanovnici Hadžića, to je većinski bila srpska opština i pre rata, preselili u Bratunac i masovno odmah počeli da umiru. Tamo je neverovatan procenat smrtnosti od raka. Ne želim sada da govorim napamet, odavno podatke nisam imao pred sobom, ali to je sve veoma proverljivo i to zna cela Republika Srpska.

Ta stopa smrtnosti u Srbiji od raka je na vrhu stope smrtnosti od te bolesti u celoj Evropi. Vidite, gađali su nas otpatcima. Osiromašeni uranijum predstavlja nuklearni otpad nakon obogaćivanja uranijuma koji se koristi za nuklearno oružje i koji se koristi za atomske centrale.

To je ono što svaka zemlja koja ima atomske centrale muku muči gde će da uskladišti atomski otpad. Amerikanci su se dosetili da jedan deo tog otpada upotrebe za tzv. konvencionalno oružje, odnosno municiju za konvencijalno oružje jer višestruko ima veću probojnost, pogotovo kada je reč o tenkovima, kada je reč o zidanim objektima, kada je reč o utvrđenjima.

Umesto da to negde sakriju, sklone u stenovite planine, na dno okeana, u zaštićenim buradima, pošto je proces raspada, nailazio sam na različite podatke, između milijardu i četiri milijarde godina. To je neuništivo.

Oni su odlučili u jednom momentu da 10 tona osiromašenog uranijuma istresu na Srbiju i rešili problem skladištenja nuklearnog otpada. Sada vi Srbi vidite šta ćete sa svojom genetikom, šta ćete sa svojim potomstvom.

Ono što je tu opasno, pazite, oni su najviše gađali ciljeve na KiM. Od ciljeva u ostatku Srbije, gađali su okolinu Vranja, Bujanovca i Preševa. Veliki je broj mesta na Kosovu – dva, četiri, šest, osam, deset, dvanaest čiju su okolinu gađali ovim nuklearnim otpadom. Tamo su najveće žrtve Albanci, njihovi prijatelji, njihovi saveznici koji su ih gurnuli u pobunu protiv Srbije u građanski rat, ovako su ih unakazili.

NJima se najviše rađaju defektna deca, nekada sa dve glave, nekad sa viškom udova, deformisane životinje itd. To je tamo daleko, daleko, daleko prisutnije nego u ostatku Srbije. Ali, Ibar je reka koja se uliva u Zapadnu Moravu i znači celi moravski sliv od Kraljeva do Smedereva je ugrožen.

Morava i u Dunav unosi te materije. Svako od nas može da računa da u svom organizmu ima po nešto od toga. To bi možda aparatima iz domena nano tehnologije moglo da se utvrđuje. Ta nano tehnologija je poprilično fantastična nauka, jer se bavi materijalima koji su mikroskopski jedva vidljivi, ali oni imaju svoje dejstvo i dejstvo u svakom čoveku. Ko zna koliko ćemo to nositi u svojim genima i koliko ćemo nositi u svom organizmu i koliko ćemo sve to prenositi.

Ogroman broj životinja je na ovaj način ugrožen, zaražen. Biljna hrana je zaražena. Naravno, najviše tamo gde je bilo najintenzivnije gađanje, ali nije ugrožena samo Srbija, nego i Mađarska i Rumunija i Bugarska i Makedonija, pa čak i sama Albanija, one visoke planine nisu mogle zaštititi od ovakvog koncentrisanog gađanja osiromašenim uranijumom.

Dame i gospodo, rekoh već, imam ovde jednu knjigu objavljenu na tu temu. Ja sam je pročitao. Neću je vama čitati, pročitajte sami „Zločin u ratu, genocid u miru“, posledice NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Autori su Vladislav Jovanović, Slobodan Petković i Slobodan Čikalić. To je knjiga od koje bi naš odbor trebao da krene. Od čitanja te knjige pa da ide dalje, da razmatra sve pogodne materijale.

Vidite, šta je stvar sa tim osiromašenim uranijumom? Da je on koncentrisan pao na jedno mesto, pa da smo ga mi zalili dovoljnim količinama betona ili olova, pa onda betona, ne bi predstavljao opasnost, ali on se rasprostirao po širini teritorije, a najviše na Kosovu.

Samojonizujuće zračenje, mala doza tog zračenja izaziva rak kod ljudi. To je udisala stoka, konzumirali su ljudi i pored tog osiromašenog uranijuma, kako je rekao gospodin Slobodan Čikarić, jedan od autora knjige, korišćen je još opasniji plutonijum 239 koji se koristi za američke atomske bombe. To je, dakle, bacati plutonijum je deset puta veći zločin po proceni gospodina Čikarića nego bacati samo osiromašeni uranijum.

Određen broj tih bombi bio je snabdeven i plutonijumom. Četiri lokaliteta na jugu Srbije, koja su najviše bombardovana u okolini Vranja su Pljačkovica, Borovac, Bratoselci i Reljane i trebalo bi odmah tamo poslati stručne ekipe kako bi na terenu vršili ispitivanja. Ispitivanja zemljišta, ispitivanja vazduha, vode, ispitivanja ljudi koji tamo žive, leševa umrlih od raka i domaćih i divljih životinja.

Vidite, Amerikanci su u svojoj zemlji ugasili postrojenje koje je pravilo penetratore od osiromašenog uranijuma jer je to povećavalo zračenje od 380 grama uranijuma. Ukinuli su te uređaje, a bacili ih na Srbiju i delimično na Crnu Goru.

Nad Srbijom i Crnom Gorom izgorelo je, da ne govorimo samo o osiromašenom uranijumu, 16.500 tona kerozina u manje od tri meseca i to ima posledice. Zatim, u atmosferu je otišlo 20 tona hlora zbog bombardovanja „Petrohemije“ u Pančevu. To je bilo 15. aprila 1999. godine.

Uništavanje naftnih skladišta je dovelo do oslobađanja ogromnih količina ugljen – dioksida, ali posebne grupe visoko kancerogenih jedinjenja, koji predstavljaju policiklične aromatične ugljovodonike.

Povišene količine dioksina i furana, takođe kancerogenih materija su registrovane čak u Trakiji, u Grčkoj u aprilu 1999. godine. Oko tri i po milijardi kilograma zemlje je izmešteno usled eksplozije bombi i ta zemlja koja je izmeštena, na neki način je svakako zatrovana.

Fluorovodoničnu kiselinu, rekoh, to je bilo 165 tona, autori jednog od ovih tekstova, to je Danica Grujičić, ona misli da smo to ispustili u Savu, 160 tona fluorovodonične kiseline iz Bariča nismo ispustili u Savu. Da smo je ispustili ili da je pogođena, ode celi Beograd. To smo na vreme cisternama izvezli.

I ako je išta zaslužna ta Vlada Srbije 1999. godine, to je što je na vreme spasila Beograd, znajući kakvi su ovi zlikovci i da se neće ustručavati da gađaju najopasnije objekte.

U Pančevu i Novom Sadu u Dunav je otišlo tri tone žive. Ovo su opet podaci prema Danici Grujičić, koja se ovim ozbiljno bavila. Novi Sad, Bor, Kragujevac i Pančevo su proglašeni za nebezbednim mestima za život. Radijacija je bila povišena i u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Makedoniji.

Raspršivanje alfa čestice koja se raznosi putem vetra bilo je zabeleženo u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Belorusiji, Rumuniji i Mađarskoj. Alfa čestice su jedna vrsta kosmičkih čestica koje su u većoj koncentraciji smrtonosne, sve razaraju, sve uništavaju. Nije ovde bila tolika koncentracija, ali bila je koncentracija koja je primećena i koja je već sama po sebi opasna. Pored Novog Sada i Pančeva, Bora i Kragujevca, reoni kontaminacije su još Lučani, Prahovo, Raško, Vrbas, Niš, Priština, Leskovac, Vranje.

Svetski prosek obolelih od malignih oboljenja je 2.000 na milion stanovnika. U Srbiji je broj obolelih 5.500 na milion stanovnika, što je 2,7 puta iznad svetskog proseka.

Još neke podatke sam prikupio. Ovo je iz doktorske disertacije dr Miljane Stojanović Milosavljević, koja je odbranila doktorsku disertaciju pre nekoliko godina na Biološkom fakultetu. Govori o raznim vrstama kontaminacije, a posebnu pažnju posvećuje izlivanju piralenskog ulja koje je ušlo u lanac ishrane, a istraživala je područje vodotoka reke Lepenice od njenog ulaska u Kragujevac do ulivanja u Moravu, kao i fabrički krug „Zastave“, koja je reketirana 9. i 12. aprila. Tada je uništena trafo stanica i oštećeno pet transformatora, tako da se izlilo piralensko ulje u zemljište i preko kišne kanalizacije dospelo u reku Lepenicu.

Piralen se najviše akumulira, kako doktorka kaže, u masnom tkivu i najveći štetni efekti mogu se očekivati kod riba, zmija, ptica i sisara. Najviše je ugrožen čovek, naravno, jer je zavistan i od biljne i od životinjske hrane.

Malo pre je gospodin Laketić govorio o Komisiji UN koja se bavila ovim pitanjem. Ja sam isto to malo čitao, proučavao i moram da pomenem jednog čoveka koji se zove Bakari Kante. On je Senegalac koji je bio šef Misije programa UN. Podneo je izveštaj o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije, koji nikad nigde nije objavljen. To su UN jednostavno zaključali u nekoj fijoci.

On govori o užasu koji je to proizvelo. Moram da pohvalim, inače, pošto je reč o Senegalcu, kad god sam se u životu susretao sa Senegalcima, moram da kažem da su to bili izuzetno ozbiljni, časni ljudi, nepotkupljivi. Takav je bio i jedan sudija u Haškom tribunalu, koji se pokazao kao častan i nepotkupljiv. Takav je i ovaj koji je radio na istraživanju podataka o kontaminaciji Srbije.

Ono što nisam stigao da govorim, to je o ovom sudskom procesu koji je vođen u Italiji, jer 7.000 italijanskih vojnika KFOR-a je obolelo od raka u toku boravka na Kosovu, 7.000.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već nekoliko puta zahtevao od predsednika Vlade Ane Brnabić, da se smeni ministar Dušan Vujović, zbog konkretnih kriminalnih afera, a izgleda da se ide na zataškavanje tih njegovih afera i da će se premijer zadovoljiti samo njegovom ostavkom. Afere su tako velike da ne sme ostati na ostavci, moraju svi detalji biti poznati javnosti. Ne pretendujem da poznajem sve detalje, ali već ono što ja znam je dovoljno krupno da Dušan Vujović ode u zatvor.

Prvo, Dušan Vujović, kao ministar finansija odgovoran je zbog nečinjenja u pogledu situacije u Upravnom i Izvršnom odboru Komercijalne banke. Vi znate da država ima 36% učešća u Komercijalnoj banci, ranije je imala i više i da se namerno srozava vrednost Komercijalne banke da bi ona bila bud zašto prodata. Tu su kombinacije pravljene sa EBRD, odnosno Evropskom banko za obnovu i razvoj.

Zatim, ministar Vujović je, a konto svoje funkcije i uloge u Komercijalnoj banci ostvario veze sa EBRD, ona je izgleda imala određen paket akcija u Komercijalnoj banci, i to mu je bio prolaz da uđe u aranžman sa sadašnjim nacističkim režimom u Kijevu, u Ukrajini, i da se tamo profesionalno angažuje kod obnove ukrajinskih železnica, a plan i program je vredan više milijardi evra. Plan je sadašnje ukrajinske vlade da sve železnice širokog koloseka pretvori u železnice tzv. evropskog normalnog koloseka. Dakle, sa ruskog velikog standarda da pređe na srednji evropski standard.

To je dakle, toliko krupan posao da će ojaditi i Ukrajinu za sva vremena, a i EBRD može tu da propadne, ovde je samo važno da će neki ljudi iz rukovodstva te banke da uzmu ogroman novac i da će u podeli novca učestvovati i Dušan Vujović kao nezavisni član Upravnog odbora Ukrajinskih železnica. Možete misliti? Srpski ministar finansija je postao nezavisni član Upravnog odbora Ukrajinskih železnica.

Tu se radi o povlačenju štetnih kredita. Vi znate da toliko veliko ulaganje u železnicu bezumno, samo da bi se šine menjale, zahteva ogroman novac, a ne donosi nikakav profit, apsolutno nikakav profit, čak se i nove šine dižu da bi se postavljale ove sa evropskim standardom. NJegova veza sa rukovodiocima ove Evropske banke za obnovu i razvoj bila je presudna za njegovo angažovanje, ali naravno nije suviše mala ni uloga njegove supruge, koja učestvuje tamo u raznoraznim mafijaškim poslovima, ona je inače Ukrajinka, ali u Budvi ima sedište, tamo joj je sedište, jer tamo najbolje prolazi ispod svih zakonskih kontrola. Vi znate, u sadašnjoj Crnoj Gori da mafija ima potpuno odrešene ruke i da se niko ne bavi suzbijanjem tih delatnosti.

(Predsednik: Vreme. Hvala. Pet minuta ste iskoristili.)

Nisam još završio. Samo još dve sekunde. One je i sa američkom ambasadom u Kijevu imao kontakte po toj osnovi.

Još jedno pitanje vama gospođo predsedniče Narodne skupštine, ako mi ne date ovako, moraću po Poslovniku. Da li ste vi obavešteni da Nenad Čanak nastavlja da divlja po Skupštini i da je bez ikakvih konsultacija pozvao Vioče Osmani Sadriju, lepo žensko ime Vioče, ona je predsednik Odbora za spoljne poslove ovog odmetničkog parlamenta,

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić - zašto još uvek ne pristupa rekonstrukciji Vlade kad su se mnogi teški problemi u Vladi nagomilali?

Imamo i najnoviji skandal, o kome javnost još nije obaveštena, a vi znate da je moja nacionalna dužnost da alarmiram javnost kad se desi nešto tako. Desio se veliki skandal sa ministrom finansija Dušanom Vujovićem. Otkriveno je da on ima neke tajne firme i tajne poslove u Ukrajini, da zloupotrebljava svoju poziciju predsednika Vlade Srbije da bi te svoje poslove razvijao, a što je najgore, stupio je u odnose najbliže saradnje sa političkim sledbenicima, ideološkim naslednicima SS divizije Galicija, dakle sa ukrajinskim nacistima. Ovo su vrlo pouzdane stvari i treba hitno na njih reagovati. Najgore je ako se bude išlo na zataškavanje.

Ministar mora pod hitno biti smenjen, da celi svet zna da s tim njegovim privatnim poslovima Vlada Srbije i država Srbija u celini nemaju ništa.

Drugo, to što se on uortačio sa ukrajinskim nacistima, sa Hitlerovim sledbenicima, sa potomcima SS divizije Galicija, mi osuđujemo i smatramo to nedostojnim svakog srpskog državljanina, a pogotovo ministra.

Dalje odlaganje rekonstrukcije znači da na ministarskom položaju i dalje ostaje ministar Zlatibor Lončar, koji, prvo, nema nikakve kvalifikacije. On je kako-tako sklepao taj Medicinski fakultet i na Medicinskom fakultetu još ima zvanje tehničkog asistenta. To samo na Medicinskom fakultetu postoji, da ne bi se opet neki bunili kao jednom prilikom pre više meseci, govoreći da takvo zvanje ne postoji. Postoji na Medicinskom fakultetu. To je neko ko tehnički pomaže oko raznih operacija i raznih drugih medicinskih poslova. Međutim, on ima uigrane ekipe koje kontrolišu javne nabavke i zbog toga mi mnogo skuplje plaćamo medicinsku opremu nego što bi morali.

Pre desetak, petnaest dana sam na konferenciji za štampu izneo konkretne podatke, podatke kojima se ne može ni opepeliti kakve su zloupotrebe bile, recimo, oko javnih nabavki za KC u Nišu, a vi znate da još uvek taj KC u Nišu ne funkcioniše ili ne funkcioniše kako bi trebalo.

Treće, u Vladi Srbije još imamo na funkciji ministra i potpredsednika doušnika američke i engleske ambasade Zoranu Mihajlović. To je javna tajna. Ona je pokrenula akciju, agituje kod tih svojih sponzora da pritisnu vlast u Srbiji da se ona dovede na mesto predsednika Vlade. To je već kampanja počela. Diplomatski krugovi to vode. Možda niste obavešteni, evo ja vas obaveštavam.

Ima još nekih ministara zbog raznih drugih prekršaja koje bi mogla da obuhvati sledeća rekonstrukcija, ali ovo su tri najozbiljnija slučaja i tu ne sme biti čekanja. Dušan Vujović mora hitno da leti iz Vlade, Zlatibor Lončar i Zorana Mihajlović.