Nisam još sve rekao. Nije mi valjda vreme isteklo?
Evo, još jednu rečenicu.

Dakle, mora se hitno tražiti izveštaj od Agencije za restituciju šta je i kome vraćeno. Velikom broju stranaca je vraćana imovina, koji nemaju državljanstvo Srbije. I, da se obustavi novčana nadoknada.

Demokratija aplauza, to je jedino pod Staljinom još bilo.

LJudi, neka nam danas garantuju da Kosovo ostaje u sastavu Srbije, evo, ja ću biti odmah za EU. Šta vam je? Ali, ja znam sigurno 100% da nam neće dati Kosovo da ostane u Srbiji. I ova dva amandmana nemaju veze sa Kosovom. I Tomislav Nikolić je prekršio ovlašćenja koja sam mu dao, i otišao bez ičijeg znanja da pregovara sa Božidarom Đelićem. Zbog toga je pukao na predsedničkom kolegijumu, ostao usamljen, od 15 članova, 14 je bilo protiv njega. Tek kada su se umešali drugi udbaški i policijski i tajkunski faktori, onda su se neki počeli odvajati, zadivljeni količinom novca koja im je ponuđena.

Što se tiče EU, evo, sada pristajem da se učlanimo odmah, ali da oni garantuju Kosovo u sastavu Srbije i da članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova opozovu tu nezavisnost, odnosno to priznanje.

Nema sumnje, za Kosovo bih dao sada meni ovde da odseku glavu za govornicom, a kamoli pristao u EU. Pa, raspašće se, velim, za 10, 15 godina, pa izdržaćemo nekako, ali da nam Kosovo ostane.

Dakle, tu su stvari jasne. Kod nas nije bilo promene politike po tom pitanju, a Nikolićevo je bilo insistiranje – Kosovo, Kosovo, Kosovo. Hoće, može, ja sam ovo koncipirao, može ako garantuju da će Kosovo ostati u sastavu Srbije. Ali, oni to neće i mi smo znali i tada da neće, a on je dobio kofer para da prihvati Đelićevu varijantu. Zato je izgubio čast i obraz, pa makar i bio predsednik Republike u jednom mandatu.

Ovo nema veze sa SSP-om. Ovo nije prihvaćeno, nema ga u Sporazumu. Gde ima to za Kosovo?

(Aleksandar Martinović: Evo ga amandman.)

Ma, gde je prihvaćen?

(Aleksandar Martinović: Pa, prihvaćen od Vlade.)

Ma, nije ga prihvatila, nije jer je Tomislav Nikolić našao kompromis sa Božidarom Đelićem.

(Aleksandar Martinović: Pa, Đelić za govornicom prihvatio.)

Ma, prihvatio izmenjenu verziju.

(Aleksandar Martinović: Ma, prihvaćen je.)

Nije tačno. Pa, nema ga onda u zakonu o prihvatanju Sporazuma.

Pola odavde su bili prisutni.

(Aleksandar Martinović: Prihvaćen je. Evo, pitaj Natašu jel prihvaćen.)

Nije tačno, nije prihvaćen.

Evo i Krasića, koji je najpametniji bio u vašem sastavu tada u mom odsustvu. Nije to prihvaćeno. Da je to prihvaćeno, još bi Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bili članovi SRS, ali to nije prihvaćeno.

Ovo je neverovatna interpretacija. Gledajte sada. Da je naš zahtev prihvaćen, da ga je Vlada prihvatila, on bi odmah bio ugrađen u tekst zakona i zakon bi bio usvojen sa tim našim amandmanom. Pogledajte tekst zakona i videćete da toga nema. Kada se nešto dogovori, a pregovarao je Tomislav Nikolić sa Božidarom Đelićem, pa se usvoji, onda se to ugradi u tekst predloga zakona i o tome se glasa. Ako je to dogovoreno, pa mi na kraju odbili da glasamo, to bi ipak ostalo u zakonu. Kako to nije ostalo u zakonu, ako je Vlada prihvatila?

Ja ne mogu tu nebulozu da shvatim od Martinovića. On kaže da je bio lud kad je bio radikal i onda bi logički bilo zaključiti kad je prestao da bude radikal, kad je postao naprednjak da mu se zdravstveno stanje popravilo. Međutim, ovde je katastrofa, ovde je sve gore i gore po tom pitanju. Da je prihvaćen naš amandman, on bi ostao u zakonu i danas bi bio u zakonu, i to je jasno. Pogledajte zakon i videćete da ovog nema, jer ovo nikada nije prihvaćeno. Opet vam ponavljam, nek EU kaže da prihvata Srbiju sa Kosovom u svom sastavu i da garantuje ostanak Kosova u sastavu Srbije i za sve članice EU koje su priznale Kosovo povuku svoje priznanje i ja ću glasati, nevoljno, sa mukom, začepiću nos, ali ću glasati za ulazak u EU, računajući brzo će to propasti, ali neće.

Gospođo Gojković, vi kao predsednik Narodne skupštine, po članu 27, imate dužnost da se starate o primeni ovog Poslovnika, vi ne bi smeli nikada da se ljutite zbog same činjenice da je neki poslanik zatražio svoje pravo da reklamira povredu. To što je bilo opravdanog razloga za kašnjenje, morali ste nas obavestiti. Čim je odvezla hitna pomoć ministra Antića, šta vas je koštalo da obavestite sve poslaničke grupe da ćemo pola sata zbog toga kasniti? Uostalom, kada pozli ministru, ne daj bože da se još nekom desi, onda je to toliko važna državna stvar da moramo biti obavešteni, a ne da držite u tajnosti da je ministru pozlilo, pa da nas onda iznenadite u toku Skupštine. Svakome od nas ovde može da pozli, a pogotovo nama poslanicima kada vidimo predloženi sastav Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedna od najvećih tekovina parlamentarne demokratije su političke partije i bez političkih partija, razvijenih, snažnih, čvrsto organizovanih, nezamisliva je parlamentarna demokratije, nezamislivo je sprovesti parlamentarne izbore.

Ako imate slučajno neki nepartijski sistem, on zapravo u praksi nije ni moguć ili ako glume da imaju, nemaju ga ustvari, neko vodi u pozadini stvari u svojim rukama. Možda bi najpametniji ljudi u populaciji bili izabrani za narodne poslanike, ali zakonodavna vlast ne bi mogla da funkcioniše, jer zakonodavnu vlast nije dovoljno da čine pametni ljudi kao članovi njenog najvišeg organa.

Zakonodavna vlast traži da su narodni predstavnici obavezani izvesnim političkim i ekonomskim programom i da se rukovode izvesnom ideologijom kao sistemom vrednosti. Bez toga je nemoguće konstituisati izvršnu vlast. Kad politička partija ide na izbore podrazumeva se da odabere najbolje iz svojih redova, pa ih kandiduje na čelu liste. I kad pobedi na izborima, kao što je kod nas naprednjačka stranka pobedila, valjda je imala više od 50% sama, uz neke satelitske partije, 128 poslanika, je li tako, onda se podrazumeva da su među tim poslanicima njeni najbolji kadrovi i da će od tih kadrova izabrati ministre.

Veoma je važno da ministri budu stranački ljudi, stručnjaci iz stranke. U Engleskoj, na primer, niko ne može biti ministar a da prethodno nije izabran za poslanika i on ostaje i ministar i poslanik u isto vreme. Onaj ko nije dobio poslanički mandat, može biti najbolji na svetu u svojoj struci, kao što ste vi nama ranije hvalili onoga Lazara Krstića ili kao što nam sad hvalite neke, ali ne vredi. U Engleskoj su poslanici vlasti i opozicije potpuno ravnopravni. Disciplinu sprovodi spiker parlamenta, naravno. S jedne strane stola je vlast, s druge opozicija. Nema kelneri da se rastrče da nose posluženje ministrima i predsedavajućim na sednici, a ostali da to s tugom u očima gledaju.

Drugo, posadili ste pred nas ove kandidate za ministre i da vizuelno izgleda kao da su oni iznad Narodne skupštine, a niste. Vi ste pod nogama Narodne skupštine. Narodna skupština treba stalno da vas gazi, da biste nešto vredeli. Ako vas ne gazi Narodna skupština, vi se otimate i odoste negde, vodite svoju politiku…

Vujoviću čekaj, tebe još nisam pomenuo, sačekaj malo samo. Veoma je važno da čuješ ovo, poučno je. Nauči nešto, Vujoviću, koliko si godina ovde, ništa nisi naučio. Hajde, bre, nauči nešto.

Vidite dalje, vi ste za ministre predložili ljude koji se hvale da nisu ni u jednoj partiji, da su vanpartijci, kao da je to nešto pozitivno, kao da je to nešto za pohvalu. On kaže – nisam član nijedne partije. Je li članstvo u partiji bolest poput kuge, poput lepre, šta je to? Možda nisi član nijedne partije jer te nijedna nije htela. Zašto te sad uvodi u Vladu? Ne uvodi te baš iz nekih ozbiljnih i dobrih razloga.

Ovde mi imamo pred sobom Vladu, predložen sastav Vlade, od 22 člana. Sedam je samo iz naprednjačke stranke, od 22 – sedam. Što ste išli na izbore? Što ste lepili plakate? Jesu li vam ovi ministri lepili plakate? Kako može da bude ministar ako nije lepio plakate? Kod nas radikala su i Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić i Maja Gojković lepili plakate. Setite se Aleksandra Vučića, lepio je plakate „Bulevar Ratka Mladića“ umesto Bulevar Zorana Đinđića, pa „Sigurna kuća za Ratka Mladića“, pa i ranije je lepio ove uobičajene izborne plakate. Tako se stiče poverenje unutar stranke i tako se stiče poverenje naroda u stranku.

E, ti što si nas nazvala majmunima sve više ličiš na nas, nemoj više.

Dalje, postavlja se sada pitanje zašto se vi bavite politikom? Ajde, kada ja vas gledam ovako, pa i sam bih rekao – pa nema tu nema face koja mi može ličiti na ministarsku, osim Marijana Rističevića i Miroslava Lazanskog, na primer. Moram da napravim dva izuzetka, ne smem da naljutim, nije to bitno. Bitno je da ste vi poverenje koje je narod vama delegirao, odnosno dao, delegirali na nekog drugog, pa ispade da su oni dobili poverenje naroda, a nisu. Da ste njih stavili na listu pitanje je koliko biste glasova dobili. Možda biste dobili još više, to ne znamo, ali je ovo veoma neprirodno stanje. Ovo stanje ne odgovara normalnim uslovima u parlamentarnim demokratijama. Gledaj, gledaj dobro Ana, naučićeš i ti nešto ovde.

U parlamentarnim demokratijama se ovakve stvari ne dešavaju. U parlamentarnim demokratijama, pre svega, ministri moraju odgovarati Narodnoj skupštini, ali moraju i svojoj partiji, a ovi ministri koji odgovaraju samo svojoj pameti, kakvi mogu biti ministri? Nikakvi. Nisam član partije. Kako možeš da budeš ministar, a nisi član partije? Za koga si ti glasao na izborima? Evo, vas, koliko vas ima ovde da niste članovi partije? Šest, je li? Za koga ste vi uopšte glasali na izborima? Za vas i odoše njima. Jer kod vas nije bilo dovoljno glasova, a onda ću opet preći kod vas, ko zna gde će, jer oni su eksperti, oni su stručnjaci.

Vidite, kako je Vučić iz vaših redova isisao sve ono što je smatrao da mu može vredeti, ne zato što su pametni i sposobni, nego što mu mogu vredeti kao pokvareni ljudi. Mlađana Dinkića niko ne bi mogao upotrebiti za nešto pametno i pošteno, ali ako je pomilovan zbog svojih kriminalnih radnji, onda je zbog nečega pomilovan, a obećavali ste nam toliko čim pobedite ode Mlađan Dinkić, ode Aleksandar Vlahović, ode Đelić.

(Čedomir Jovanović: Nemoj Acu da mi diraš.)

Nemoj Čedo, ti si za druge stvari ovde projektovan. Ti si ovde za druge stvari projektovan. Ti si ovde malo šira Vladina većina.

(Čedomir Jovanović: Tako je.)

Ti i Čanak.

E, sada kojim se opasnostima izlaže Srbija zbog vašeg ponašanja? Vi ste na izborima dali zakletvu da se nikad nećete odreći Kosova, da nikad nećete u NATO i da mnoge stvari druge nećete nikad, nikad, a da neke hoćete iz petnih žila. Izvršnu vlast ste predali Vladi od 22 člana, gde je svega sedam vaših, a 15 nekih tuđih. Hajde, ima tu nekih u koje se možemo uzdati, na primer Nenad Popović, ja sam siguran neće izdati.

Moram vam još jednu stvar ispričati koja će vas zaprepastiti. Jutros kada smo očekivali u poslaničkoj grupi da ćemo krenuti na sednicu Skupštine, odjednom neko reče – pomerena Skupština, a prođe hodnikom onaj Skot, američki ambasador, jutros je bio ovde. Ja vidim u novinama da je Skot protiv izbora Vulina. Ja mislio, evo ga došao kod Maje da traži da se menja sastav Vlade. Mi krenusmo na juriš u Majin kabinet, dok nam neko ne reče da je Skot seo ovde i da čeka početak sednice. A, zamisli Majo, kada sam ja došao u situaciju da branim Vulina, jer ga je napao Skot. Kako ja onda mogu biti protiv Vulina, kada ga je napao Skot i traži Skot da ne bude ministar odbrane.

Ali, ima ovde još nešto, na dan kad je Vučić obelodanio ko će biti mandatar, to je bio 15. jun, četvrtak, „Blic“ objavljuje – Ana Brnabić mora biti premijer. To je ujutru „Blic“ objavio, a negde popodne naveče Vučić je saopštio da će ona zaista biti premijer. Da sam ja bio mandatar, nemojte se smeškati, nije to tako daleko pred nama, kao što vi mislite i da se ovo pojavilo, da sam bio mandatar, onaj koji daje mandat, ja ne bih nikad dao mandat Ani Brnabić, iz ovog razloga.

Vi znate šta je „Blic“, to je glasilo Špingerovo, što znači da vodi antisrpsku politiku i radi u dosluhu sa Nemačkom obaveštajnom službom i to svi znamo u Srbiji, je li tako. Ne treba nikoga ubeđivati u to. Ovo zemlja Srbija ne bi smela da trpi.

Zamislite sada imate Vladu nad kojom nemate kontrole. Vučiću se sada čini da ima kontrolu nad ovom Vladom jer je situacija u državi relativno stabilna, jeste narod nezadovoljan i platama i penzijama i nezaposlenošću i lošim otkupom malina i mnogim drugim stvarima, ali opet je prilično stabilna situacija, ne preti još kuka i motika što bi se ono reklo. A, zamislite u kriznoj situaciji, Vlada donese neku odluku protiv naroda, protiv države, protiv parlamentarne većine, imali smo mi slučaj sa takvom Vladom, setite se Vlade Milana Panića, samo što je izabrana odmah se okrenula protiv parlamentarne većine. Koja je garancija da i ova Vlada neće. Ovih sedam poslanika, naprednjaka u njoj, ne. Evo, iako sam obećao Zorani da je danas neću napadati, neću je uopšte napadati samo ću je kratko pomenuti, evo, Zorana će biti prva koja će dići sidro i otploviti u pravcu vođenja politike zapadnih ambasada, a ima ih još takvih.

Dakle, još manje će vas biti u Vladi. Ne može Vučić tada da raspusti Narodnu skupštinu. Ne može da zakaže nove izbore. Zašto ne može? Zato što Skupštinu može raspustiti samo na obrazložen predlog Vlade. Ana Brnabić ima većinu u Vladi i ako dobije nalog od onih koji su je ranije zapošljavali, USAID i još tamo neki i NALEDA, kod nas narod kaže – Nalet ga bilo i dobije većinu u Vladi, šta ćete vi onda. Izglasaćete nepoverenje? Dok se izglasa to nepoverenje prođoše vozovi. E, sad kakve sporazume ta Vlada može u međuvremenu postići sa stranim državama, sa zapadnim zemljama.

Reći će neko od vas – pa, ne može baš jer se moraju ratifikovati svi sporazumi. Zašto se ova dva paketa briselskih sporazuma nisu morala ratifikovati, čak je Ustavni sud proglasio da to i nisu pravni akti nego politički. Politički akti, a donose pravne posledice. To su veoma ozbiljne stvari, a imam utisak da se mnogi od vas igraju državom. A, igra državom može biti veoma, veoma opasna.

Što se tiče Ane Brnabić, imam ja tu neke podatke o nekim prekršajima koje je pravila, koje nismo dobili u biografiji, ali to nije nešto strašno. Prekršili ste Uredbu o proizvodnom otpadu. Da li je tako? Da li je istina? Evo, kažu, saobraćajna policija, prekršaj 02. decembra 2014. godine. Šta je smešno? Da li ste vozili pod dejstvom alkohola? Da li imate prijavu? Odgovorite mi, molim vas. Imate? Dobro, samo da vam stavim do znanja da sam se potrudio da to ispitam.

Evo, potvrdila mi je gospođica Brnabić, da vidite da ne lažem, da sam ozbiljan čovek, ali ja joj to mnogo ne zameram.

Ovo nije toliko bitno. Bitna je jedna druga stvar. Pitam se da li ste vi, gospođice Brnabić, ovde u sukobu interesa, a evo zašto. Vi ste insistirali, kada je donesen pre dva dana ovaj zakon o ministarstvima, da jedan segment vašeg bivšeg ministarstva pređe u direktnu nadležnost Vlade, odnosno u vašu nadležnost. To je ova digitalizacija i sve što se pod tim podrazumeva, da ne nabrajam, sve tamo stoji šta je i vođenje registra građana i izdavanja raznih dokumenata itd. Šta je tu meni problem? Da li ste vi u sukobu interesa zbog toga što je već angažovana firma „Asseco SEE“, da radi te poslove za Vladu? Da li je to tačno?

Ta firma je prošle godine već ostvarila prihod od 32 miliona evra. Šta je tu problem? Problem je što tu nije raspisan tender, nije raspisan konkurs koja će se firma angažovati.

Postoji vodeća svetska kompanija iz te oblasti, ona je iz Rusije. Ona je u 2015. godini prihodovala dve milijarde i 800 miliona evra na izvozu softverskih rešenja za vodeće finansijske i druge institucije u Evropi, u Brazilu, Indiji i Kini. Ona nije imala nikakve mogućnosti da se ovde pojavi, ali imam informaciju da je vaš rođeni brat jedan od direktora „Asseco SEE“. Da li je to tačno?

(Ana Brnabić: Da.)

Tačno je. Da li ste vi u sukobu interesa ako angažujete tu firmu da za Vladu Srbije obavlja ove poslove?

Ja bih vama, gospođice Brnabić, dao malo opširniji odgovor, ali mene vezuju te dve minute, nažalost, i to je ono što je opet privilegija izvršne vlasti u odnosu na pripadnike zakonodavne vlasti.

Ali, ja vas moram podsetiti da smo mi imali načelnika Generalštaba čiji je sin nekim jedinicama vojske isporučivao toalet papir i druge higijenske hemikalije, i krompir i namirnice neke itd. Zbog toga je načelnik Generalštaba morao da podnese ostavku. Niko nije pitao koliki je bio profit, je li bilo profita, a na tim nabavkama je najmanji profit, ako ga uopšte ima.

Jednu stvar morate imati u vidu. Vi ste govorili da ovde može postojati percepcija sukoba interesa, a da nema stvarnog sukoba interesa. Znate, u sudskoj praksi je veoma važno ne samo da se pravda ostvaruje, nego i da se vidi da se ona zaista ostvaruje. Onaj ko posmatra sa strane, da on vidi da se to ostvaruje. Ako ja koji to posmatram sa strane imam ozbiljnu percepciju da je reč o sukobu interesa, onda nešto treba učiniti da ne bude tog sukoba interesa.

Inače, što se tiče vaše odbrane, ministara koji nisu članovi stranke nijedne, koji su ovde kao s neba upali kao vajni stručnjaci, mada ja za njihovu stručnost nikad nisam čuo nigde, umesto, imali ste, malopre sam rekao, dok nije bilo Miroslava Lazanskog, sad moram da ponovim, da imate i njega i Marijana Rističevića…

… mnogo kvalitetnije stručnjake za razne resore od ovih koje ste ubacili.

Moja supruga se kandidovala za predsednika Republike dok sam ja bio daleko na službenom putu, a kandidovala se lično na predlog Aleksandra Martinovića. Evo, tu neka vam kažu svi ljudi koji su u tome učestvovali.

Prema tome, pazite još jednu stvar, a zašto ona ne bi mogla da se kandiduje, kao i svi ostali građani? Ja nisam bio tu, daleko, 2000 km i tako. Nema u tome ništa problematično. Problematično je što je na nju morao da se vrši stravičan pritisak da to prihvati, jer je agencija koju su angažovali da nam vodi predizbornu kampanju rekla da bi najbolje prošao kandidat koji se preziva Šešelj. Očigledno je naravno da kandidati sa tim prezimenom u poslednje vreme slabo prolaze. Nadam se da će se vremena promeniti, ali to nije najbitnije. Ja na sledećim izborima možda neću imati ni jedan glas, ali ću imati čast, ponos, obraz, poštenje. Ništa od toga Aleksandar Martinovića nikada više u životu neće imati.

Još jedna stvar, Majo, ja sam insistirao prošli put, kada mi niste dali reč, kada mi niste dali repliku, da ne postoji ni jedna nadležnost ministarstva za evropske integracije. I ne postoji ni jedna nadležnost ni do danas. Ima ministar bez nadležnosti, ministar koji juri savetnike, koji jure kafe kuvarice, piše pisma, čita pisma itd, nema ni jedne upravne nadležnosti, ne može da vodi upravni postupak, nema nikakvih upravnih sporova u kojima će učestvovati, apsolutno ništa.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo se sastali da na inicijativu najveće poslaničke grupe usvojimo izmene jednog zakona koji bi trebalo da bude najtrajniji, koji bi trebalo da bude organski zakon, a mi ga menjamo od Vlade do Vlade.

Sećate se verovatno moje polemike sa Vučićem prošli put oko ministarstva za ekologiju. Vučić je bio protiv, pa je još govorio – i mi kad smo bili u Vladi narodnog jedinstva, nismo imali to ministarstvo. A ja sam mu odgovorio – e, imali smo, Branislav Blažić je bio ministar, pa je još danas ponovio onaj govor koji je držao tamo kada je bio ministar.

Znači, treba nam ministarstvo ekologije. Treba. Ali, ozbiljna vlast gleda da uradi ozbiljne zakone, a ne zakone od danas do sutra. Sad nam treba nova kombinacija s koalicionim partnerima, pa ćemo malo to sad udesiti da tome prilagodimo. Treba organske zakone donositi kvalitetno, stručno. LJudi koji znaju taj posao moraju da rade na organskim zakonima. Ne koji imaju samo formalne kvalifikacije, nego koji zaista znaju tu materiju.

Zato mi, srpski radikali, nemamo ništa protiv da se uvede opet ministarstvo ekologije. Imali smo ga i u vreme naše Vlade, narodnog jedinstva, imali su ga i dosmanlije, ja mislim, u jednom ili dva perioda, vi ste ga ukinuli pa, evo, opet ga uvodite. Znači, malo došla pamet do glave. U redu je.

Ali ovo drugo što radite, ovo je meni neverovatno - da tražite osnivanje ministarstva za evropske integracije. Šta je ministarstvo? Ministarstvo je po definiciji najviši organ uprave u jednoj oblasti. Može kompletnom državnom upravom da upravlja samo jedan ministar. Dešavalo se to u nekim monarhijama. Znate zašto? Zato što je kralj bio potpuno van zakona. Kralj nije mogao da odgovara za svoje postupke ni kad su krivična dela, pa je kraljevske akte morao da potpisuje neki ministar i njegov potpis se zvao „premapotpis“. I ako već kralj ne može da odgovara, odgovara ministar.

Pošto se državna uprava granala, sistematski se povećavao broj ministarstava. Kraljevina Srbija je nekada imala četiri, pet, šest, sedam ministara. Mi sad stižemo do 18, a imali smo ih i više, i 23 ih je bilo u nekoj fazi, čini mi se. Ali, nije toliki problem u broju ministarstava, ako će ministarske poslove obavljati odgovorni ljudi i ako će ta ministarstva biti racionalno sazdana.

Nemoguće je da postoji ministarstvo za evropske integracije. Čime upravlja to ministarstvo? Koja je to uprava pod njegovom nadležnošću? Koje će to opšte pravne akte da donosi to ministarstvo? Kakav će upravni postupak da vodi to ministarstvo? S kim će voditi upravne sporove i po kojim pitanjima? To bi sve trebalo da se sagleda iz nadležnosti ministarstva. A evo, mi kad gledamo nadležnosti, kaže se da „obavlja to ministarstvo poslove državne uprave i sa njima povezane stručne poslove koji se odnose na“.

Prvo, ministarstvo može da obavlja poslove samo iz državne uprave. Ministarstvo nije tu da obavlja stručne poslove. Stručne poslove ne obavljaju ni organi, stručne poslove obavljaju stručnjaci. I podrazumeva se da svako ministarstvo mora imati određene stručnjake koji će mu obavljati stručne poslove. Ne da se zapošljavaju sa partijske liste, nego po tome što su stručni i što znaju da urade neki posao.

Kaže se da se ti poslovi odnose na koordinaciju, praćenje, izveštavanje u vezi sa procesom pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji. To praćenje, to mogu novinari da rade, što da radi ministarstvo? Zašto ministarstvo nešto da prati? Postoji služba za praćenje a ne ministarstvo za praćenje. Kaže se – koordinaciju. Šta ono koordiniše? Predsednik Vlade, kao prvi među jednakima, on koordiniše, zajedno sa drugim ministrima i olakšava posao Vlade tako što će mnoge odluke biti usaglašene pre iznošenja na sednici Vlade. Mi smo imali nekad sednice Vlade po pet minuta, jer smo unapred sve usaglašavali. A nekad je to usaglašavanje bilo sa sabljama u rukama, pogotovo u Odboru koji sam ja vodio, u Odboru za privredu i finansije. Ostali su stenogrami. Neke sam ja i objavio i time se ponosim.

Sad, šta znači to praćenje? U ime koga oni prate i za koga prate? Izveštavanje. Koga će izveštavati? Da izveštavaju Vladu? Pa, sama Vlada obavlja taj posao.

Zatim, stručne poslove koji se odnose na koordinaciju pristupnih pregovora sa EU i radna tela osnovana za potrebe pregovora. Šta to znači? Ovo je jedna besmislica. Ako je reč o ovako važnim stvarima, to mora ministar inostranih poslova, to mora predsedik Vlade, to opet stručne službe treba da spremaju.

Poslednjih pet minuta ću govoriti protiv EU, pa me upozori, Majo, molim te, kad dođe to vreme.

Zatim, usmeravanje rada pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i davanje obaveznih instrukcija i uputstava, shodno politici Vlade. Dakle, ovde su pravni akti obavezne instrukcije i uputstva. Koje instrukcije? Koja uputstva? Jel to negde normirano? Hoće li biti normirano? Hoće li biti propisana sankcija ako se to ne ostvari? Ništa od toga nema.

Analitičku podršku u radu pregovaračkog tima. Pazite, analitiku treba da nam radi Republički zavod za statistiku i drugi stručni organi, a ne ministarstvo, ministarstvo se ne bavi analitikom.

Koordinaciju sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i rada zajedničkih tela osnovanih tim sporazumom. Rekoh već, koordinator je predsednik Vlade kao prvi među jednakima. Ne može to novo ministarstvo sad da zahvata nadležnosti drugih ministarstava, pa da i njih koordiniše. Nije ovo ministarstvo nad ministarstvima ili ministarstvo praćenja, pa da prati sve ministre i sva druga ministarstva.

Zatim, koordinaciju pripreme strateških dokumenata u vezi sa procesom pristupanja EU, koordinaciju pripreme strateških dokumenata. Strateška dokumenta, ako je zaista reč o nekim strateškim dokumentima, opet treba da rade stručnjaci, a ne ministarstvo. Ministru dajte stado ovaca da čuva ako zna, ako ne zna nikom ništa, ali ovo treba neko ko zna šta je strategija. Evo, upitajmo sve naše ministre, nijedan ne zna definiciju strategije, dajem glavu na panj. Do danas nisu znali, ako ih ne poduči Lazanski od večeras pa nadalje.

Koordinaciju pripreme i sprovođenja nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU. Ovo je do ludila dovedeno. Ako bi zaista ušli u EU, a nećemo nikad, ja vam garantujem svojom glavom da nećemo nikada, onda bi to opet radili stručnjaci pojedinih ministarstava iz oblasti prosvete, zdravstva, kulture, informisanja, socijalne politike, rudarstva, industrije, trgovine, turizma itd, a ne jedno centralno ministarstvo za sva pitanja.

Koordinaciju saradnje organa državne uprave sa Evropskom komisijom i drugim stručnim telima EU. Nema koordinacije saradnje državnih organa, organa državne uprave. Organ državne uprave ili sarađuje ili ne sarađuje i njegova saradnja može biti isključivo pod kontrolom Vlade kao takve. Pa, svaki ministar kada putuje u inostranstvo treba da podnese Vladi zahtev da mu odobri putovanje i da obrazloži zbog čega putuje. Imali smo tu praksu. Možda to kod vas sad nema. Mi smo jednog zamenika ministra smenili zato što je putovao bez konsultacija, i to ne konsultacija sa Vladom, nego ga poslao njegov ministar iz druge stranke, a nije se nama javio. I op, ode!

Kao i saradnju u procesu pridruživanja i pristupanja sa institucijama EU. Šta znači to saradnja? To ne znači ništa. Ova rečenica ovde, odnosno polurečenica ništa ne znači, apsolutno ništa. Zatim se nabraja institucijama EU, državama članicama, kandidatima i potencijalnim kandidatima.

Praćenje i podsticanje usklađivanja propisa Republike Srbije sa propisima i standardima EU i obaveštavanje EU i javnosti o tome. Javnost treba da obaveštavaju novinari. A šta oni imaju ovde da prate? Svako ministarstvo ima svoje zadatke, radi u okviru svojih nadležnosti i podnosi izveštaj Vladi. Bar bi trebalo da podnosi izveštaj Vladi.

Pomoć ministarstvima i posebnim organizacijama u usklađivanju propisa sa propisima EU. To treba advokatske kancelarije da daju takvu pomoć ili ovi notari, neko ko se stručno bavi tim poslom.

Uspostavljanje i razvoj sistema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova EU. Koji su to sistemi? Ako se i dobiju neke pare, a dobija se na kašičicu, dobijamo mnogo manje nego što nam otimaju. To opet treba svako ministarstvo u okviru svoje nadležnosti da odlučuje, a vi ovde suspendujete ministarstva.

Pripremu dokumenata kojima se definišu razvojni ciljevi i prioriteti za finansiranje iz strukturnih i kohezionih fondova EU. Pripremu dokumenata vrši ministarstvo? Valjda vrše stručni ljudi, nije to nadležnost ministarstva. Gde je ovde državna uprava, kao što imamo u Ministarstvu prosvete čitav niz državnih ustanova, osnovne škole, srednje škole, univerzitete, više škole i čitav niz drugih institucija? Ministarstvo upravlja time ako je reč o ustanovama u državnoj svojini, a može i da kontroliše rad svojim inspekcijama, a ovde nikakve inspekcije nisu predviđene. Jer, kad bi i bila ovde neka inspekcija, onda bi morala da se meša u poslove nekog već postojećeg ministarstva, kako se sprovodi npr. reforma školstva u skladu sa nekim nadzorima EU, pa bi trebalo samo ministarstvo da ispituje, a ne neko iznad tog ministarstva.

Majo, vodiš li računa?

Praćenje sprovođenja, vrednovanje i izveštavanje o sprovođenju programskih dokumenata finansiranih iz strukovnih i kohezionih fondova EU. I ovako još bezbroj do kraja, 20 minuta je malo da bi sve to i pročitao, a nigde mesa nema. Kažete nemate para za sarmu, neko vam kaže kupite trešnje, pa imate i meso i voće. Otvorite trešnju, nema crva. E, ovde nigde crva nema, jer jedini crv ovde nešto treba da radi. Oprskano sve? Evo, vidi se da je dobro, temeljito oprskano.

E sad, šta je ovde problem? U EU nikad nećemo ući. Ovo ministarstvo je jedna najobičnija glupost. Samo ćemo trošiti pare i samo će nas Vlada zamajavati kao prethodnih pet godina o svojim uspesima na evropskom putu i naredne četiri ili tri godine, ako je pre toga ne oborimo, dok narodu ne dosadi sama pričao o evropskom putu.

Dajte narodu hleba, a ne evropski put. Dajte narodu vratite ove penzije i delove plata koje ste oteli. Eno naša sekretarica u poslaničkoj grupi ima mesečnu platu 25.000 dinara za srednju stručnu spremu, a vi nam uvodite ministarstvo za evropske integracije.

Uostalom, Srbiji je već ponuđeno da uđe u razne oblike istočnoevropskih i evroazijskih integracija. Zvanično je to ponuđeno i Vučiću sad u Pekingu. Mi nemamo kud nego u te istočne integracije. Ove zapadne samo služe da nas do gole kože oderu. Oni otimaju više od dve milijarde evra što svake godine Srbija dobije samo bankovnih doznaka od radnika zaposlenih u inostranstvu, a koliko dođe iz novčanika u novčanik, koliko se daje rodbini i prijateljima to više ne može niko da realno sagleda. Oni koriste naše tržište, koriste to što nema carinskih dažbina i zasipaju nas stranom robom, stranom robom kojom se truju naša deca. Mi smo zabranili uzgoj svih genetski modifikovanih biljaka, ali nas oni zatrpavaju mesom koje je proizvedeno tako što je ishrana stoke organizovana na bazi genetski modifikovane soje ili neke druge hrane.

Sada je sa pitam ko je mogao ovako nešto da napiše. Nemojte, molim vas, malo smo ga ulepšavali, nemojte ništa da kažete što bi moglo da bude uvredljivo. Uspešno smo ga ulepšali. Vidite jednu stvar, ovo je pisao neko ko nema pojma o upravnom pravu, a potpisao neko ko je doktor pravnih nauka i docent upravnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Ja ne krivim Aleksandra Martinovića, nije on kriv. Kriv je njegov profesor Dragan Milko, što on nije ozbiljne kriterijume primenjivao kada je vršio izbor u zvanje docenta. On je kriv. Jer bi možda u tom slučaju neko drugi došao ovde sa ozbiljnijim predlogom izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, a ne ovde da nas zamajava.

Gospodin Martinović je ličino govorio protiv ovog Zakona o državnoj upravi u vreme kada je on bio aktuelan, a sad je sprovoditelj tog zakona, nije mu palo na pamet da ga menja ili da ga prilagođava ili itd.

Uputstva mogu biti opšti pravni akt, ali koja uputstva može davati ovakvo ministarstvo i kome može davati ta uputstva. Ovo ministarstvo može da okupi Peru, Đoku, Simu, Milančeta i još četiri, pet njih, i toliko sekretarica i toliko vozača i oni sednu rasporede se i kažu – mi smo ministarstvo. Ovde nema nikakve državne uprave pod ovim i nema ni jedan opšti upravni akt da donesu. Nemaju ni kapacitet, što kaže Jojić. Gde im je? Prazno je ovo, nema mesa.

Ovo bi sad služilo kao zamena za sva ministarstva i da Vlada samo radi na poslovima uključenja u EU i sva ministarstva da služe ovome, drugačije ne može. Možete formirati inspekciju proforme, ali bez da šaljete tu inspekciju u tuđi resor.

Šta je to vaše posebno mimo drugih ministarstava da biste vi davali te instrukcije, obavezna uputstva ili donosili druge opšte pravne akte? Gde biste vi davali pojedinačna rešenja upravnom postupku, kome? Kome biste dali rešenje? Dajte odgovorite na to konkretno pitanje. Kome? Rešenje Peri da prestane da kolje svinje u svom dvorištu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam pitanje predsedniku Vlade i novoizabranom predsedniku Republike Aleksandru Vučiću zašto još nije potpisan sporazum i dostavljen na ratifikaciju Narodnoj skupštini sa Vladom Ruske Federacije o statusu ruskih stručnjaka u bazi za hitne intervencije u Nišu, odnosno srpsko-ruskom centru za hitne intervencije, čiji bi status bio formalno isti kao status pripadnika NATO pakta koji su se stacionirali u Beogradu?

Izjava da bi ulazak Srbije u NATO rešio sve probleme znači zapravo da bi ulazak Srbije u NATO pakt uništio Srbiju i Srbija tako više ne bi imala nikakvih problema, uništio bi srpski narod i srpski narod uništen ne bi imao nikakvih problema.

Ulazak u NATO pakt je nemoguć bez priznanja nezavisnosti Kosova. Nemoguć je bez uništenja Republike Srpske i njenog utapanja u unitarnu Bosnu i Hercegovinu. Nemoguć je bez specijalnog statusa za rašku oblast, odnosno Sandžak. Nemoguć je bez odvajanja Vojvodine od Srbije i to je valjda u Srbiji svima jasno, a kako Srbija može sačuvati ovo što joj preostalo i eventualnu budućnost i povratiti ono što je privremeno izgubila to je ulazak u savez sa Rusijom.

Srbiji nije dovoljna baza u Nišu. Srbiji su potrebne ruske vojne baze i formalni savez sa Rusijom, odnosno ulazak u ODKB, u Odbor dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Srbija treba da ponudi Rusiji bazu za radarske sisteme i nekoliko baza za hitne intervencije. Rusija mora biti spremna da brani Republiku Srpsku, ako zatreba, i mora da brani svoje interese širom Balkana.

Amerikanci su dovukli pojačanje u svoju bazu Bondstil na Kosovu čim je režim u Beogradu verbalno zaoštrio svoje stavove oko Kosova i Metohije i ponašanje šiptarske separatističe vlasti u Prištini. Nama treba ruska pomoć, ne da se branimo od okolnih suseda, nego nam treba da se branimo od NATO pakta, od njegovog kidisanja.

Kod nas su stručnjaci još u vreme dosmanlija izbacili iz strategije nacionalne odbrane NATO kao glavnog potencijalnog protivnika i sad je nama borba protiv terorizma glavna preokupacija, a ne NATO koji preti opstanku Srbije.

Mi se ne smemo ugledati na naše susede. Hrvati su uvek bili u taboru poraženih sila, i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Bosanski Muslimani, Hrvati su svi bili u taboru Hitlerovom stoprocentno, to se vidi po dočeku Hitlerove vojske u Zagrebu 1941. godine.

U Bosni i Hercegovini je donekle bila drugačija situacija, ali tamo je većina Muslimana bila za Hitlera, ali bio je značajan broj i onih koji su bili protiv Hitlera, koji su se opredeljivali za četnike Draže Mihailovića ili za Titove partizane.

Na Kosovu i Metohiji svi su Albanci bili za Hitlera. U Prvom svetskom ratu svi su bili za Austrougarsku i za Nemačku, a pre toga su vekovima bili baš i bozluk turske vojske, dakle, neregularne trupe koje su služile za pripreme vojnih dejstava za uništavanje civilnog stanovništva, itd. Iz njihove sudbine nešto naučimo. Oni nisu primer za ugled.

Samo se meni vodi računa o vremenu. Može Čeda minut duže, mogu ostali.
(Čedomir Jovanović: Budeš za NATO.)
Da, jel ovi za NATO imaju ovde protekciju ili ovi što cveće donose?