… to je njegovo pravo. Nedolazak na sednicu je politika. Kada ministar govori, ako ustanem i izađem, to je moj stav prema ministru, imam na to pravo. Ministar nema takva prava, jer ministar je potčinjen Narodnoj skupštini koja ga je izabrala i mora tako da se prema njoj ophodi.
Ovde ste uveli, to su još dosmanlije uradile, princip da se stvari moraju obratno dešavati, da je Narodna skupština potčinjena ministrima. Ne može tako.
Drugo, danas je ovde trebala da bude ministar Zorana Mihajlović. Ona je glavni krivac za ovaj problem o kome se danas raspravlja. Ja zahtevam da je potpredsednik Narodne skupštine hitno pozove na sednicu. Ja kada se javim za reč govoriću samo o Zorani Mihajlović i njenoj ulozi u ovom Koridoru i ovom velikom skandalu, kada je obmanula javnost, da fali visina tunela za 30 centimetara, ne mogu da prođu šleperi sa prikolicama, što je čista laž. Tunel je ispravan. Išao sam da proveravam. Ona mora o tome da odgovara ovde. Zahtevam da se hitno pozove, da se odredi pauza dok ona ne dođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni problem s kojim se mi suočavamo u sferi saobraćaja i građevinskih investicionih radova prostornog planiranja, je ministar tog ministarstva Zorana Mihajlović. Zorana Mihajlović neprekidno sputava sklapanje svih mogućih poslova sa Rusima, Kinezima, Azerbejdžancima i drugim firmama koje nisu američke ili evropske.
Problem sa izgradnjom Koridora 11 je izmišljen. Potpuno izmišljen, da bi se jednostavno azerbejdžanske firme izbacile sa srpskog tržišta. Kakav je ovde ugovor koji je još ministar Mrkonjić sklapao 2012. godine? Kakav je sporazum postignut? Da, 49% obaveza izvršavaju naše firme, kao podizvođači, a šta se dešava u praksi? Šezdeset posto, čak čujem jutros informaciju do 80% da su angažovane domaće firme. To sa zapadnim bankama ne možemo da postignemo.
Svetska banka i ove dve evropske banke, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka, uzimaju 2% kamate, ali one apsolutno odlučuju ko će biti izvođači radova i onda nam se desi da poslove dobiju na brzinu sklepane firme, ljudi koji imaju određeni uticaj u ovim bankama, da bi ostvarile ogroman profit, a vidimo da se tim firmama, poput „Alpine“ dešava i da propadnu u našoj zemlji i da nas ostave u dodatnim dugovima. Zbog toga je mnogo opasnije uzimati kredite od Svetske banke i ove dve evropske banke.
Ugovor koji je potpisan sa Azerbejdžanom mnogo je sličan ugovoru koji je napravljen svojevremeno sa Kinezima, povodom mosta Mihajla Pupina, kako ga narod popularno naziva Kineski most. Mi smo videli kakvo nam je iskustvo sa mostom generala Draže Mihajlovića, nikako da mu to ime ozvaniče iako se narod izjasnio ogromnom većinom da želi to ime. Do koje sume su došli troškovi za izgradnju tog mosta? Jel su angažovane zapadne firme? Jel reč o kreditima od zapadnih banaka? Sa Kinezima tih problema nije bilo. Iako su Kinezi želeli mnogo svojih radnika da zaposle i mnogo svoje opreme da ugrade itd.
Ovde imamo slučaj sa azerbejdžanskom firmom da skoro sav građevinski materijal koristi iz Srbije. To je ogromna korist, ali Zorana Mihajlović je žena sa zadatkom. Ona ima misiju, što Srbiji gore, to njenim šefovima bolje. Zato je forsiraju za ministra u svim naprednjačkim vladama do sada i planiraju za predsednika republike. Dobro, to nije problem to ćemo ili Maja ili ja da je zbrišemo već u prvom krugu…

Nije ovo nimalo duhovito. Ovo je problem sa kojim se suočavamo. Nedavno je izmislila da je nivo kolovoza u tunelima koji su nedavno završeni za 30 centimetara viši od dozvoljenog i da zato veliki kamioni, šleperi ne mogu da prolaze.
Zašto je to izmišljeno? Izmišljeno je da se okleveta azerbejdžanska firma kao nesposobna da rukovodi tim radovima. Posebno zbog toga da se uništi domaća firma „Planum“, jedna od retkih preostalih domaćih građevinskih firmi koju dosmanlije nisu stigle da unište.
Ta firma dovlači sa ruskog gradilišta ogromnu mašinu da bi strugala put ili da bi strugala tavanicu tunela, kako se to stručno zove, ne znam, bez ikakve potrebe. Koliki su troškovi prevoza te mašine i koliko sada njihova gradilišta u Rusiji ispaštaju.
Naše firme koje su rado viđene npr. na ruskom tržištu i neprekidno tamo angažovane i koje su ranije radili po Africi, po arapskim zemljama, sada su propale. Mnoge su propale, a druge jedva sastavljaju kraj sa krajem, jer je počelo forsiranje divljih firmi sa zapada.
Ko je počeo? Zoran Đinđić, sa svojim mafijaškim pajtosom …
(Radomir Milojičić, s mesta: Molim vas predsednice, na šta ovo liči?)
Ovo liči na politički govor.

Zoran Đinđić je sa Čumetom registrovao firmu na železničkoj stanici u Beču, da bi ta firma dobila posao celu Srbiju da asfaltira. Nisu ovo tone, hektolitri tvoga piva Kena, nije to pivo. To je asfalt kojim je cela Srbija asfaltiran.
Zato je došlo do sukoba izmešu Surčinskog i Zemunskog klana. To je ranije bio jedan klan. Oko podele novca od asfaltiranja. Zbog toga je Đinđić platio glavom, a vi ste zataškavali 12 godina istragu.
(Boško Obradović: Ko sada asfaltira?)
Sada asfaltiraju razni, ali se pitam ko danas….

Nije valjda „Planum“ Vučićev, hoćete to da kažete?

Moram malo sa njima da polemišem. Ne mogu svaki dan sa naprednjacima, iako mi je sa naprednjacima draže. Oni su još na konju, a ovi su odavno sjahali.
Nisam ja rekao – ispod konja. To je ovaj što je omogućio Tomi Nikoliću da diplomira. On kaže.
Dakle, ovo je čista podvala za 30 centimetara zbog koje Zorana Mihajlović mora u zatvor, a ne samo da bude smenjena. Toliko nam je to štetu nanelo. Ministar Vujović zna da je to teška podvala. I da je ustanovljeno da je podvala i lično sam se uverio. Pazite, ona sad rukovodi Ministarstvom iz koga je sve stručnjake razjurila. Nema ni jednog stručnjaka. Nema inženjera u Ministarstvu, samo činovnici, poslušnici, koji su apsolutno nesposobni za rad. Sve je inspekcije spojila u jednu koja nije u stanju da se snađe na različitim poslovima. Haos je pravi napravila. Namerno.
Zašto? Zato što su potencijalni američki izvođači tako naložili. Sa istim problemom suočava se Milo Đukanović. I on se prevario pa je ugovor sklopio sa firmama koje nisu američke i zapadno evropske, pa sad to menja, pa se prilagođava, pa je u panici, itd. Nije meni žao Đukanovića što ga njegovi američki zaštitnici sada u svemu ovome dodatno ponižavaju.
Šta je država ovde dužna kad je već došlo do ovakve situacije? Prvo da da nalog glavnom izvođaču da sve ono što je ruinirano vrati u pređašnje stanje, a ima mnogo toga. Zatim, imamo Zakon o investicionoj gradnji, koji sve ove situacije predviđa i striktno reguliše. Zašto se ne primeni?
Drugo, šta nam radi još to Ministarstvo? Upropasti nam poljoprivredu ove godine. Novine pišu – smanjen izvoz voća u Rusiju. Znate li zašto? Neki špekulišu, kažu – neće Rusija više da uvozi. Drugi kažu, sad su i Rusi plantaže napravili pa im ne treba. Treći kažu, uvoze iz neke druge zemlje. Nije, nego je ministarka zakočila izdavanje dozvola za naše auto-prevoznike. Raspitajte se malo kod domaćih auto-prevoznika kako je sada teško dobiti dozvolu. Dobijanje dozvole za međunarodni promet roba je danas mnogo teže nego što je bilo i pod dosmanlijama, zahvaljujući Zorani Mihajlović.
I Todorović ima problema sa dozvolama. Kod vas je dobijao zahvaljujući, pre svega, ministru Mrkonjiću koji je tu bio najobjektivniji, ali naravno, bio je u strukturi vaše vlasti. Ali ste vi Zoranu stvorili i predali je na upotrebu naprednjacima. Ona je iz G17 plus, Regioni Srbije, kako se to zove. Svi ste vi izmešani kao celo. Pustite me da iskoristim ovo svoje vreme.
Šta nam se još dešavalo oko ovog koridora? Neverovatne stvari. Ovde su nas ometali razni veštački skandali. Seča hrasta - koliko je trajao skandal? Jel se mogao hrast zaobići? Jeste , s malom intervencijom u projektu. Zašto nije? Pazite, možda nam je sve i krenulo naopako zato što je hrast srušen. Ne šalim se. Nije naš narod lud, ima ogromno iskustvo, viševekovno, hiljadama godina građeno. Zavetni hrast nije trebalo obarati. Neko ga je namerno oborio. Ko? Ja ne vidim nikog osim Zorane Mihajlović.
Pa nam se desilo onda da su bujice oštetile mostove u izgradnji i sl. Ko je kriz za to bio? Ili Zorana Mihalović ili Velimir Ilić.

Evo vraćamo se na sporazum odmah.
Ovaj sporazum zaključen 2. februara 2012. godine, imao je u sebi predviđenu mogućnost izmena i dopuna, a to je predviđeno i našim Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora. Ali je taj zakon predvideo i da Vlada RS obaveštava Narodnu skupštinu o izvršenju međunarodnih ugovora.
Koliko ja znam, ni jedan izveštaj te vrste nije podnesen, a koji se odnosi na sporazum sa Vladom Azerbejdžana. Jel to istina? Nažalost, srpski radikali u prošlom mandatu nisu bili u Narodnoj skupštini. Evo vi koji ste bili jel se sećate? Nikad to nije bilo.
Srbija se zadužila, a sredstva zajma su prebačena na azerbejdžansku firmu. Dakle, azerbejdžanska banka, sredstva na azerbejdžansku firmu, 4% kamate godišnje. To nije mali iznos kamate, ali nije ni preterano veliki, ako se imaju u vidu druge pogodnosti tog kredita.
Šta je za nas najbolje? Za nas je najbolje da naša Vlada izdaje koncesije kod radova ove vrste. Ali te koncesije su izbegavali socijalisti i dosmanlije i naprednjaci.
Moram posebno sad da produbljeno obradim to pitanje zašto se beži od koncesija, iako su one najpogodnije. Kod koncesija je najteža zloupotreba. Vi ste nekome dodelili koncesiju, imate obaveze prema njemu, a on se snalazi kako zna. Ali nema ovih sa strane koji uleću, koji traže procenat, koji traže privilegiju kod isporuke materijala, koji traže ovo ili traže ono.
Taj kredit je stavljen na raspolaganje do 4. maja 2016. godine. Rok je istekao. Ovde nam saopštavaju da je iskorišteno 80% kredita. I taj podatak je sumnjiv. Kažu da je ova ratifikacija potrebna da bi se povuklo onih 20% i isplatili podizvođači.
Ubacićete vi i priču o privremenim i konačnim obračunskim situacijama, kao da je kompletan posao završen. A to nije ni tačno i nema nikakvog uticaja na ovaj sporazum, jer je ovo finansijski sporazum, a ne ugovor o izgradnji. Po finansijskom sporazumu Republika Srbija ima obaveze prema azerbejdžanskoj banci, a po ugovoru o izgradnji međusobne obaveze imaju Republika Srbija i azerbejdžanska firma s kojom je sklopljen taj sporazum.
Ali, možda ćete se iznenaditi, mi znamo i ovo. Na dan 31. oktobra 2015. godine, prema zvaničnim podacima, od 300 miliona evra iskorišćeno je 202.244.417. Znači, u pet meseci 2016. godine, ostalo je još oko 98 miliona. Prva otplata ovog zajma počela je 23. novembra 2015. godine.
Poslednja rata ovog zajma mora da se plati 23. novembra 2017. godine. Do 23. novembra 2016. godine Srbija po osnovu otplate glavnice ovog zajma mora da plati 16.179.553 evra. Sve ovo ste vi napisali u budžetu za 2016. godinu, tamo sam ja to našao, a sad ste zaboravili šta vam stoji u budžetu. To su podaci o stanju javnog duga, na kraju krajeva.
Petlja kod Ljiga nije završena, a ovih dana se spremate da svečano otvorite deonicu od Diči do Preljine. Selo Diči je na pola puta od Ljiga do prevoja Rudnik. Dakle, kako vi to možete da radite ovde nije jasno. Završite petlju kod Ljiga. Kakva je svrha otvaranja ove deonice, ako ta petlja ne bude urađena pre toga? Ima li svrhe? Ili ono što je ministarka Zorana Mihajlović govorila nekima, da su gradili autoput od njive do njive…

…a ovo vi u stvari radite ovde. Nikada nije tako rađen nijedan autoput, koliko mene sećanje služi.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisu problem rijaliti programi sami po sebi, nego ono što se ponekad tamo desi i što nisu u stanju da kontrolišu. Naravno da komercijalne televizije idu za svojim interesom, a njihov interes nije opšti društveni interes, nego privatnim. Ali, kad mi srpski radikali kažemo rijaliti programe, za nas je najgori rijaliti program koji se emituje pre podne na televiziji Kopernikus, valjda svaki dan, emisija kod Đuke molera. Nikad ništa nepristojnije nismo čuli u drugim rijaliti programima u odnosu na ono što se tamo čuje. Takvi napadi, takva obezvređivanja ljudi, takva podmetanja, čudo neviđeno. Mene jednom nagovoriše slučajno da to gledam i zaprepastih se. Zar to postoji u zemlji Srbiji? To ni u dosmanlijsko vreme nije postojalo tako.
Moramo da nateramo RTS da bude javna televizija. Javna znači državna. Neka vam ovi sa zapada govore šta god hoće, u pravnoj teoriji javni znači državni, i da taj državni bude dostupan svima pod istim uslovima i da se nikakav monopol ne može i zadesiti.
Kad je reč o rijaliti programu kod Đuke molera, okrenemo kanal, izvučemo utičnicu i rešava se brzo taj problem. Taj problem se lako rešava kad imate mnogo televizija.

Ja ću sada svoje pravo iskoristiti samo radi davanja kratkog objašnjenja, da u javnosti ne bi bilo zabune.
Ja nemam ništa protiv molera. Biti moler, to je časno, pošteno zanimanje, ako se profesionalno obavlja svoj posao i ako se suviše ne naplati onome kome činiš uslugu. Nije u tome problem. Neću ja da vređam Vladimira Đukanovića kada kažem „Đuka Moler“. Nije to zbog molerske profesije, nego što je Vladimir Đukanović uhvaćen kako iza ponoći kreči Narodnu lutriju Srbije, navodno kreči. Kad su ga uhvatili tamo da ulazi s nekima, onda je on sam dao izjavu za novine da su krečili. U tome je poenta. I ja sam mislio da to svi ovde shvataju. Kad, odjednom, okrenu mi to Đukanović kao da ja napadam molere. Ne. Svaka čast svim molerima koji časno obavljaju svoj posao. Ali, da se taj moleraj ne izvodi iza ponoći u Narodnoj lutriji Srbije, pogotovo kad znamo kakve su se grozne finansijske afere tamo dešavale, a još nisu raščišćene.

Ja samo povodom ovoga što je rekao gospodin Martinović, a odnosilo se na SRS.

Postoje razne klasifikacije političkih partija. Jedna od mogućih klasifikacija je na političke partije koje se prilagođavaju javnom mnenju trenutnom da bi došle na vlast i političke partije kojima je primarna njihova ideologija i njihov program pa nastoje da poduče, informišu, vaspitaju javno mnenje, odnosno građane jedne države da bi im približili svoje ideje i da bi se tako stvorili uslovi da te stranke dođu na vlast.

Znači, postoje stranke kojima su važniji principi, ideologija, koje su u tom smislu požrtvovane. Spremni su njihovi članovi i njihovi funkcioneri da se žrtvuju za te principe, da i život žrtvuju ako treba, a postoje stranke koje stalno vagaju šta misli javno mnenje, stalno nešto istražuju i prema tome se prilagođavaju.

To je lakši način da se dođe na vlast, ali mnogo rizičniji, videćete i sami, uverile su se i dosmanlije. To su radili i socijalisti '90. godina. Prilagođavali su se momentalnom javnom mnenju koje je bilo dosta podmazivano i od strane instrumentalizovanih medija, došli na vlast i spektakularno odleteli sa vlasti.

Do sad vi ste samo došli na vlast. Kada ćete spektakularno odleteti, još se ne zna.

Ali što se nas tiče ne moramo nikad doći na vlast, ali se naših ideja nećemo odreći. Za nas su ideje i ideologija važniji od vlasti, od ličnih interesa, od materijalnog bogatstva i svega ostalog.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem premijeru Aleksandru Vučiću i celoj Vladi Republike Srbije. Zašto Vlada ne otkaže oba paketa Briselskih sporazuma nakon što je jasno da nijedan sporazum koji se tiče interesa Srba na Kosovu i Metohiji, interesa Srbije neće biti realizovan, da je to bila samo najobičnija prevara a da se Srbija izlaže novim pritiscima, da Srbiju žele dodatno da opljačkaju, da joj otmu „Telekom“ na Kosovu, Trepču, da joj otmu veliko veštačko jezero u koje sama Republika Srbija najviše ulagala, reč je o jezeru Gazivode?
U svakom slučaju, kao prvi korak trebalo bi doneti odluku da Vlada Srbije odbija dalji pregovarački i proces dok se u potpunosti ne realizuje koncept zajednice srpskih opština i to bi bilo jedino logično, dalo bi Vladi manevarski prostor, da kaže – evo, hteli bi mi i dalje da razgovaramo iako je bila greška što su uopšte razgovarali na taj način, ali dajte ispunite ovo što je do sad dogovoreno. Inače, oba paketa Briselskih sporazuma su u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i našim pravnim poretkom.
Na prvom paketu Briselskih sporazuma, pala je u potpunosti institucija ustavnog sudstva u Republici Srbiji. Zamislite, Ustavni sud se oglasio nenadležnim, jer je shvatio da su Briselski sporazumi političke, a ne pravne prirode. Kako su samo političke prirode kad proizvode pravne posledice? Svaki politički akt koji proizvodi pravne posledice je ujedno i pravni akt, ali, vidite kakvo ustavno sudstvo imamo. I da bi se sve to dovelo u skladu sa Ustavom i zakonom neophodno je napraviti neki odlučan korak.
Do sad je uvek Srbija bila i ranije pod socijalističkim režimom i pod Osmanlijskom vlašću i sada pod naprednjacima u defanzivi. Od Srbije su zahtevali, Srbiju su ucenjivali, Srbiju su pritiskali, a kad je Srbija napravila neki korak u ofanzivnom smeru – nikada? E sad bi morala da kaže EU – nastavićemo dalje pregovore o članstvu pod uslovom da nam EU garantuje teritorijalni integritet, uključujući Kosovo.
Nastavljati pregovore o našem učlanjenju u međunarodnu asocijaciju, bila ona konfederacija, federacija, unija, bilo šta drugo u uslovima kad nam ta međunarodna asocijacija oduzima, otima deo teritorije, šta to znači? Šta to znači? Kao kad bi Jevreji koje je Hitler vodio u gasnu komoru tražili pred ulaskom da se učlane u nacionalsocijalističku partiju. Evo malo i nakaradno poređenje, ali u suštini je to. Onima koji nas ubijaju, muče, maltretiraju, otimaju teritoriju, ubijaju nam nacionalno biće, preziru nam nacionalnu kulturu, mi se dodvoravamo i hoćemo da budemo kao oni, hoćemo u njihove redove.
Valjda neko očekuje da bi onda mogli i mi nekog na sličan način da ugnjetavamo kad nam se ukaže prilika. Neće. Pala je knjiga na tri slova. Nema više ko da se ugnjetava u Evropi osim Srbije i Srbiju će večito ugnjetavati, jer ta zapadnjačka kultura mora nekog da uništava, mora nekog da izrabljuje, mora nekog da ugnjetava. Jesu li to američki Indijanci, jesu li afrički crnci, jesu li Jevreji, jesu li ovi, jesu li oni, ona mora nekog da uništava.

Sad je red na nama i mi to moramo da prekinemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo naizgled lak zadatak da dopunimo jedno državno telo, koje glumi da nije državno, nego da je samostalno i nezavisno.
Hajde, na tu dopunu se dugo čekalo. To telo bi trebalo da bude najobjektivnije u Srbiji, najpoštenije, telo u koje ćemo se svi uzdati i maltene zaklinjati. Međutim, kada vidimo ko su do sadašnji članovi i kada vidimo ko su novi predloženi, onda je sramota za ovakve ljude i glasati. Neka udruženja, čiji su ciljevi ostvarivanje slobode i zaštita dece, možete misliti kakva udruženja. Njihovi su ciljevi ostvarivanje slobode i zaštita dece, nevladina organizacija. Njima je zakon dao za pravo da biraju jednog člana REM-a i umesto nekog Gorana Pekovića, kome je prestao mandat, nikada nisam ni čuo za njega. Gde se ponovo kandidovao? Na sledećoj stavci ovamo, samo ispred drugih udruženja.
Predlažu se danas Milan Antonijević i Snežana Stojanović Plavšić. Ne zna se ko je gori od njih. Milan Antonijević izraziti izdajnik, bio je direktor „Jukoma“. Jel to kod Biljane Kovačević Vučo? Tamo je bio direktor, ljudi. Proslavio se zastupanjem stavova Haškog tribunala, progonom srpskih patriota, bio je kadar DS. Da li ste ga vi izbacili, ili vam se sam oteo? I ekspert u Ministarstvu prosvete, od 2009. do 2010. godine, a 2015. je izabran za člana Saveta Vlade Republike Srbije, za praćenje primene akcionog plana za borbu protiv diskriminacije. Imamo ogromnu količinu podataka o njegovim izrazito antisrpskim nastupima.
Snežana Stojanović Plavšić, bila poslanik G17 plus u dva mandata. U dva mandata. Iz Leskovca je inače, čudi me Leskovac je fin i kraj poznat po poštenim i radnim ljudima, odkud tako nešto tamo da se izrodi. Bila je i na funkciji državnog sekretara u Ministarstvu kulture, u vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Od 2013. do 2015. godine, član programskog saveta RTS-a. Ona je član programskog saveta RTS-a u vreme kada se RTS sasvim oteo, bilo kakvoj državnoj ili društvenoj kontroli, da ne pričam našu muku sa RTS-om, da smo tamo apsolutno blokirani već godinama, da ne možemo ni u jednom programu da se pojavimo, nigde. Samo ako nas neko po nalogu napada.
Što se tiče ovih koje je predložio Odbor za kulturu i informisanje, na predlog Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženje novinara u Republici Srbiji, valjda na osnovu njihovog zajedničkog dogovora, meni nije jasno kako se postižu ti dogovori, ali ko god da je predložen bolji je nego Gordana Suša, koja je bila do sada.
Ali, čudi me što je ovaj Goran Peković izašao gore na vrata, a ovamo se vratio na prozor, bio je ispred udruženja, čiji su ciljevi ostvarivanje slobode i zaštite dece, a sada je na predlog Udruženja izdavača elektronskih medija i Udruženje novinara u Republici Srbiji, a sledeći put može biti ispred neke verske zajednice.
Što da ne? I, ispred nadležnog Odbora za kulturu i informisanje AP Vojvodine, umesto Gorana Karadžića, Siniša Isaković, Đorđe Lazarević. Ovaj prvi Siniša Isaković kadar LSV, meni bi se ruka osušila kada bih za njega glasao. Siniša Isakov, da li je vaš, vi ga bolje znate, ja ga ne znam, bio pomoćnik sekretara za kulturu i informisanje u AP. A Đorđe Lazarević kadar DS, takođe bio član Upravnog odbora RTS, a iza njegove kandidature stoji lično Goran Karadžić kome je prestao mandat. A taj Goran Karadžić je priča za sebe. On je bio, koliko godina Nataša, bio sam na službenom putu pa se ne sećam tačno, u dva mandata je bio glavni šef ovog regulatornog tela. Apsolutni gazda. I tamo je pohvato sve konce, naučio zanat i sad krenuo u kriminal, u otvoreni kriminal. Evo, vam dokaza tog kriminala.
Zakoni koji su doneseni u oblasti javnog informisanja proteklih godina sprovodili su princip da država nema vlasništvo ni nad jednim medijem, ni elektronskim, ni novinskim. Smatram da je to pogrešno, da je država morala da sačuva punu kontrolu nad državnom televizijom, državnim radijom i Politikinom kućom. Ali, nije to sada ovde u pitanju, nego je u pitanju ovde da taj isti Goran Karadžić formira privredno društvo MTS Antena TV doo Beograd.
A kako ga formira? Na osnovu ugovora dva javna preduzeća koja ulažu svoj novac kao početni kapital. Jedno javno preduzeće je Telekom Srbija, akcionarsko društvo, a drugo javno preduzeće je Emisiona tehnika i veze Beograd. Valjda je ovo drugo izdvojeno iz RTS-a 2009. godine. Izdvojeno iz RTS, formirano kao samostalno javno preduzeće, a sada ga Goran Karadžić kao privatnik, nema pokazatelja da neka državna institucija stoji iza ovoga. Što bi stajala državna institucija kad bi ona mogla jednom najobičnijom promenom zakona za koji bi mi poslanici iz SRS zdušno glasali, mogla vratiti RTS u državne ruke. Pa, da onda imamo višestranački upravni odbor koji bi to kontrolisao i koji bi javno kritikovao sve nepravilnosti. Ovde se glumi da je ovo ispod državne kontrole izmaknuto, a pojavljuju se klanovi koji su bliski režimu na određen način i koji sada preuzimaju kontrolu u svoje ruke.
Šta je cilj ovog privrednog društva MTS Antena TV? Oni sad pokušavaju da postignu novu formu monopola u oblasti radio-difuzije, odnosno televizije.
Oni žele nezakonito da emituju 26 kanala. Na koji način? Oni su sprečili svim televizijama da uđu u tzv. multipleks. Multipleks znači da se digitalno emituje zemaljski kanal, bez zemaljske dozvole, a ovima ta zemaljska dozvola nije ni potrebna.
Dozvole se izdaju na osnovu javnog konkursa, a izdaje ih REM. Do sada konkursa nije ni bilo. Kako onda ovi mogu da emituju 26 kanala? To su kablovski kanali koji se nisu videli šire u etru ili tzv. zemaljski, što mu dođe na isto, ali sada u zemaljskom digitalnom servisu. Nadam se da sam dovoljno jasan, pošto sam i sam morao da savladam ovu terminologiju, spremajući se za nastup.
S druge strane, samonikli vlasnici lokalnih televizija muče se i onemogućavaju na svakom koraku. Pred njih se stavljaju nepremostive prepreke. Daju im se privremene dozvole za minimalno područje emitovanja itd. Ovo nisu jedini monopolisti na srpskoj sceni. Vidite šta čini onaj američki admiral Dejvid Petreus, bivši šef CIA. U okviru njegove KKN grupe su SBB, Total TV, Sinemanija, Grand TV, Sport klub, osam kanala, N1, TV Ultra, Marketinška agencija CAS medija, koja prodaje reklamni prostor na prekograničnim kanalima, što je našim zakonima zabranjeno, i onda na svom sajtu ovaj CAS medija ima i sledeći tekst, lista naših kanala, pa se nabrajaju Grand, Diskaveri, TLC, Animal planet, Sport klub, Sinemanija, Univerzal, AHN, TV 1000, Ultra, Mini Ultra, Minimaks, ID, Histori itd.
Znate li šta ovo znači? Da celi dosadašnji REM treba pohapsiti, jer ovo bez krupne korupcije nije moglo. Svi koji su o ovome odlučivali su i te kako korumpirani. Sada je taj Goran Karadžić video kako radi admiral Petreus, i odmah sebi admiralski je poleteo ovde prikopčao. Što ne bi i on na isti način, kada to donosi pravo bogatstvo?
Šta je alternativa ovome? Alternativa ovome je strogo kontrolisana radiodifuzna scena od strane države, pa ako se nešto zabrlja, da odmah stavimo Vladu i nadležno ministarstvo na tapet. Ovo bi moralo da bude u okviru nadležnosti Ministarstva saobraćaja i telekomunikacija, ali imamo nesposobnog ministra saobraćaja. Promenite ga. Lakše je promeniti jednog ministra, nego zidati ovoliku kulu od karata koja nas posle ojadi.
Šta se ovde dešavalo u mom odsustvu? Ovde je zakonodavna delatnost došla u potpuni ćorsokak, zakržljala. Ovde se formiraju razno-razna nezavisna tela i ovo nije jedino, razno-razne agencije, čiji je zadatak da odlome deo državne nadležnosti, a da formalno ne budu ni pod kontrolom države, ni pod bilo čijom kontrolom. Ovaj REM insistira da su oni samostalno i nezavisno telo. Jeste, najlakše je preuzeti državnu imovinu i reći – ovo je moje, ja sam samostalan i nezavistan.
Ovo je prirodni resurs, frekvencije su prirodni resurs. Profit od korišćenja prirodnih resursa mora da ide u državni budžet, a ne da ide REM-u, pa REM ima svoj samostalni budžet iz koga plaća plata i ostvaruje sve druge moguće troškove, od nas niko nema pojma kakve. Sve ide njima. Pa, jel im babo ostavio frekvencije u nasledstvo? Ko im je to dao?
Vi ste obećali, naprednjaci, kada ste dolazili na vlast, da ćete ispraviti sve ovo što su dosmanlije pokvarile, ali ide istim putem. Goran Karadžić je bio njihov, sada je vaš, idemo dalje. Nije tu uopšte važno ko je čiji, kao da njih neka ideologija rukovodi. Njih samo rukovodi želja za sticanjem novca.
Umesto da imamo telo upravne vlasti, da ministarstvo ima inspekciju iz ove oblasti i da ta inspekcija kontroliše, formira se nešto što podseća na Musolinijeve korporacije. Formira se jedno telo sastavljeno od predstavnika razno-
raznih drugih tela. Znate, Musolini kada se dočepao vlasti, više nije hteo ni izbore, nego je formirao fašističku skupštinu od predstavnika raznih sindikata, organizacija, ovoga, onoga. Tako su se i ovi dosetili, da formiraju korporaciju, i čak crkvi dali zadatak, odnosno verskim zajednicama. I verske zajednice jednog člana šalju u ovo regulatorno telo, predlažu.
Kako može zakonom da se daje zadatak verskim zajednicama? Status verskih zajednica je status autonomnih pravnih korporacija i one nisu direktno odgovorne ni ustavnim normama, jedino u slučaju ugrožavanja najviših ustavnih vrednosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, kad mogu doći pod udar Krivičnog zakona.
Da verske zajednice nisu autonomne korporacije, onda bi morale striktno da se drže Ustava i ne bi smele nikoga da diskriminišu. To onda znači da bi svaki pop mogao da obavlja posao hodže i obrnuto, jer nema diskriminacije po rasi, po naciji, po veroispovesti i najnoviji princip po polu, uključujući i ove koji ne znaju kog su pola, pa lelujaju malo tamo, malo ovamo.
Dakle, ovo je napravljeno krajnje nestručno. Ovo nisu radili ozbiljni pravnici. Ovo su vam radili pravnici sa prosekom 6,08, kao onaj pravnik koji je juče izabran za sudiju. Ne može, ovo su delikatne stvari.
Dajte da povratimo u državne ruke RTS, da povratimo Politiku, pa da formiramo višestranačke uprave odbore. Vas danas ima mnogo, kao dosmanlija što je bilo, tu ste negde.
Niko od njih mogao verovati kako će da budu sa političke scene gotovo potpuno zbrisani. I vama će se to desiti. Možda i nama, ako ne naučimo na vašim greškama, a naučili smo mnogo. Da pravimo opšte pravne akte koji će podjednako biti vredni i vlast i opozicija i da se u Upravnom odboru RTS, Upravnom odboru „Politike“, Upravnom odboru Radio-difuzije čuje glas i parlamentarnih grupa, da se odluke nekad donose konsenzusom, nekad većinom glasova, nije bitno, ali da svi učestvuju, jer kad svi učestvuju, svi mogu i da kažu, a kad svi kažu, mogu i da kritikuju mogu da ispravljaju ono što je loše.