Dame i gospodo narodni poslanici, ja svoje pitanje upućujem premijeru Aleksandru Vučiću i ministru inostranih poslova Ivici Dačiću.
Dosmanlijski režim pre mnogo godina, postupajući po diktatu zapadnih sila, prema kome je uvek bio veoma servilan, a i ovaj novi je prilično, ali ne baš u toj meri, čini mi se, videćemo sada ovo oko Kosova kako će se desiti, dosmanlijski režim doneo je, dakle, odluku o uvođenju sankcija nama prijateljskim državama - Belorusiji, Siriji, Iranu i Severnoj Koreji. Nikakvog, apsolutno nikakvog razloga mi nismo imali da zavodimo sankcije tim zemljama. Belorusija je nezavisna, suverena država koja ima svoje demokratske izbore, u kojoj narod odlučuje koji će biti najviši organi vlasti, Belorusija nije agresorska zemlja. Belorusija se zalaže za mir u svetskoj politici itd, a, što je najvažnije, uvek je bila solidarna sa Srbijom i pomagala nam je kad je bilo najteže. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, u toku bombardovanja rizikovao je život i došao u posetu Beogradu da izrazi solidarnost.
Reći će možda neko – pa znali su da dolazi Lukašenko, pa nisu hteli da gađaju. Znali su gde je Kineska ambasada, pa su je gađali, na isti način na koji su gađali Kinesku ambasadu mogli su da gađaju i Lukašenka. On je imao ličnu hrabrost da dođe. I, šta je dobio za uzvrat od Srbije? Sankcije. Zašto sankcije? Zato što se ne priklanja zapadnim silama, zato što je ostao u čvrstom savezu sa Rusijom.
Kada i mi uskoro uspostavimo čvrst savez sa Rusijom, kada uđemo u vojni pakt sa Rusijom, možda će i nama tako nešto novo ugoditi, a to nije daleko, to je tu negde pred nama. Zato zahtevam da se što pre ukinu sankcije Belorusiji.
Sirija je takođe od svog postanka kao nezavisna država naš prijatelj, prijatelj Jugoslavije, pa prijatelj Srbije. Nikad među nama ništa sporno nije bilo. Uvek dobri odnosi, uvek dobra saradnja na najvišem nivou. Sirija nije agresorska zemlja. Zašto su zavedene sankcije Siriji? Zato što nije uspela zapadnjačka operacija rušenja sekularnih civilizovanih režima u Arapskom svetu, nije uspela u Siriji, uspeli su u Libiji, uspeli su u Tunisu. Tunis se, hvala Bogu, konsolidovao, pa nije otišao onom stranputicom kojom je mogao, kojom bi u Egiptu muslimanska braća odvela celi Egipatski narod da general Sisi nije bio priseban i ostvario u jednom momentu ono što mu je vojnička dužnost nalagala, a posle dobio legitimitet od strane naroda za taj potez, koji se u startu možda ne bi mogao nazvao legitimnim.
Zašto Amerikanci ne obaraju ove režime feudalne u Saudijskoj Arabiji, u Kataru, u Jordanu? Zašto tamo ne obaraju režime? Ti režimi su im dobri zato što su demokratski. U Saudijskoj Arabiji još ruke seku i glave i nema ni D od demokratije. Nije u Siriji koncept demokratije sličan evropskom, ali Sirija je veoma civilizovana, pravno uređena država i sa najvišim stepenom verske tolerancije u Arapskom i muslimanskom svetu, a i u svetu uopšte.

Evo, privodim kraju.
Iran je takođe prijateljska država. Bilo je nekih problema u vreme građanskog rata u BiH, odnosi su popravljeni. Što je najvažnije, ni Belorusija, ni Sirija, ni Iran nisu priznali Kosovo, a mi im vraćamo na ovaj način.
Severna Koreja je uvek bila prijateljska prema Jugoslaviji i prema Srbiji. Kakav režim ima u svojim granicama to je stvar severnokorejskog naroda. Ni Severna Koreja nije priznala Kosovo i zato zahtevam da se što pre ukinu sankcije prema ovim prijateljskim državama.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke tražim da se ovaj materijal kompletan vrati predlagačima, zato što ne ispunjava neke opšte uslove koji su običajni u civilizovanom svetu kada je reč o izboru čelnika unutar sistema sudske vlasti, a takođe i unutar institucije tužilaštva. Možemo se sporiti da li tužilaštvo pripada sistemu sudske vlasti ili ne, nije ni bitno, bitno je da su naši razlozi ovde podudarni.
Krenuću od Predloga za izbor zamenika javnog tužioca. Prvo što mi je upalo u oči, nema prosečne ocene kod kandidata koju je postigao na fakultetu. Kako možete izabrati nekoga za zamenika javnog tužioca ko nema visok prosek? Šta je visok prosek? To se zna, osam pa nadalje. Kako neko može biti javni tužilac bez takvog proseka? Može samo kod nas. Zato vam padaju redom sve optužnice u ovim komplikovanijim procesima. Zato što ih ne znate sastaviti, ne znate ih voditi i puca. Sada su se advokati izveštili. Nije ovo komunistički period kada su advokati morali da rade kako im se naredi. Dovodite pravosudni sistem u situaciju da su advokati sposobniji i od tužilaca i od sudija već u startu.
Neću pominjati imena da ne bih ljude na neki način omalovažavao, pošto imamo televizijski prenos, samo ću neke podatke izneti, iz kojih imena nisu prepoznatljiva javnosti. Prvi kandidat na listi za Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu studirao je 29 godina. Hajde vi mene ubedite kao profesora pravnog fakulteta, i to izbačenog profesora, da on može biti dobar tužilac. Možda je dobar kad s njim idete na kafu, u restoran, kad na pauzi ćaskate šta je bilo u čijem procesu i kako se ko snalazio.
On može biti dobar pravnik negde, može se čak i za dobrog advokata išlifovati, ali da bude tužilac, a i ovako je dugo studirao, a čim sakrivate prosečnu ocenu, ja računam da je to 6, 6,3, 6,7, nekad i 6,07, ima i takvih slučajeva, da je imao sve ocene šestice, osim jedne sedmice. Jel bi tada to izašlo? Dobro ti računaš, Nemanja, ali mi nemoj više upadati u reč.
Pod brojem dva imamo kandidata, kandidatkinju, koja uopšte nije završila pravni fakultet, nema ovde nikakav fakultet, jeste polagala pravosudni, ali ko zna kako. Mora se prvo završiti pravni fakultet. Gde vam je u materijalu? Nema. Mora da vam se vrati materijal. Dajte nam objašnjenje, ali pismeno. Je li kandidatkinja završila pravni fakultet ili nije?
Imate ovde opet, na trećem mestu, kandidata koji je fakultet završio u 28-oj godini, pa imate na petom mestu u 27-oj godini, na šestom mestu u 28-oj godini, neću da govorim imena, verovatno su časni i pošteni ljudi, zašto ih prozivati. Nisu oni krivi, nego vi što taj kriterij niste sagledavali. Pravni fakultet traje četiri godine. Master studij pet godina, magistarski studij je bio šest godina i valjda se od nosioca visoke pravosudne ili tužilačke funkcije traži da je završio taj studij u propisanom roku. Hajde jedna godina da se progleda kroz prste, ali ovde je suviše mnogo godina progledano kroz prste.
E, Ivan Duzlevski, tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za ratne zločine, njega sam čekao, 27 godina studirao, ali da vidite kako ga hvale. Boravio je u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, odmah bi ga trebalo strpati u zatvor. Častan čovek tamo nije boravio, osim vezan ili kao angažovani advokat. Nijedan častan čovek tamo nije boravio po drugom osnovu. Kao oficir za vezu Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije pri tom sudu i kao koordinator za regionalnu saradnju Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije od 2013. godine. Znači, on je taj koji je haško tužilaštvo snabdevao i originalnim i falsifikovanim dokumentima, a optužnice tamo, pre svega, počivaju na falsifikovanim dokumentima i sada njega da unapredite.
Na stranu to, kada bude rasprava o radu Tužilaštva i Suda za ratne zločine, kako su tamo režirani procesi, pogotovo proces o ovoj grupi za Ovčar. Sada sud ne zna šta da radi. Mora ih pustiti. Nevini osuđeni i neki krivac. Ali, ko je organizovao? Nikada još nije rečeno da je to organizovao šef vojne službe bezbednosti general Aleksandar Vasiljević i da je major Veselin Šljivančanin zarobljenike preuzeo u bolnici, odvezao na Ovčaru i predao trojici penzionisanih pukovnika koje je Vasiljević digao iz penzije, obukao im uniforme da bi organizovali streljanje. Bogoljub Kijanović, Slavko Tomić, Bogdan Vujić, još jedan živ. Jedan od njih je bio partizan i u startu je rekao: „znamo mi kako treba sa ustašama“ i otišli su i pobili 200 ljudi, a onda optužili civilne vlasti Republike Srpske. Niko ko je u tako korumpiranom sudu i tužilaštvu radio ne zaslužuje da ostane na bilo kojoj funkciji u pravosuđu.
Idemo dalje. Dakle, imamo još jednog što je studirao, žensko je, 26 godina, jedna je 27 godina studirala, što uopšte ne preporučuje za tužilačku funkciju.
Sada prelazimo na sudije. Ima ovde jedna stvar koja je mene zaprepastila i pokušao sam jutros da nađem u zbirkama zakona kada je to regulisano da sudovi za prekršaje postanu deo pravosudnog sistema. Ima li to u nekom zakonu? Evo, vas pet pravnika iz prakse, klimnite glavom ako ima. Ima li to negde? Je li sud za prekršaje pravosudna institucija? Nikad nije bio. Nikad nije bio sud za prekršaje, bio je institucija izvršne, odnosno upravne vlasti.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ali sad jeste.)
Po kom zakonu?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Po Zakonu o uređenju sudova.)
Gde piše tu sudovi za prekršaje?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Prekršajni sudovi.)
Gde to piše?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Piše u zakonu.)
(Nataša Jovanović, s mesta: Oni su tako usvojili do sad.)
Pa, lepo bogami.
Šta je ovde problem? Što oni koji su to pisali nemaju pojma o sistemu podele vlasti. U sistemu podele vlasti vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a onda svaka od tih grana vlasti ima svoju podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Na primer, Narodna skupština je najviša zakonodavna vlast, ali ona obavlja i upravnu vlast u malom, to je njena administracija, generalni sekretarijat i čak u nekim zemljama ima svoju oružanu silu, skupštinsku stražu, imamo i mi, ali nije uniformisana jer u Narodnoj skupštini ne bi smela da se pojavi bez teške muke ne policija, ni sudska straža. Ima, naravno, i sudijsku funkciju u malom jer može da izriče određene kazne, može da vodi i postupak. Izvršna vlast ima i zakonodavnu funkciju, ne može da donosi zakone, ali može druge opšte pravne akte, uredbe, na primer. To je njena zakonodavna funkcija. A šta je zakonodavna funkcija izvršne vlasti? To su sudovi za prekršaje. Tako je svuda u civilizovanom svetu, tako je bilo i kod nas, dok poplava nije ove dosmanlije izbacila na površinu i dok vam Srbiju nisu saprali, ne samo u ovoj sferi pravosuđa kada su odstranili 700, koliko beše, sudija zato što im nisu politički po volji bili, na sve druge načine. Ovo je radio neko ko nema pojma o ustavnom pravu.
Hajmo na konkretne stvari. Predlozi sudija. Ovde imamo navedeno koliki je ko prosek imao na fakultetu, ali imamo i npr. sa 9,06; 8,97; 8,16; 8,35 pa onda pod brojem pet – 7,35. Ne može da bude sudija. Ako se za asistenta na fakultetu traži najmanje osam, ne može za sudiju biti nižeg kriterijuma. Sudija je u društvenom statusu iznad asistenta, ne može biti iznad redovnog profesora, ali iznad asistenta uvek.
Onda imamo neke sa prosekom 9,39; 8,74; 9,06, pa dolazimo pod brojem 10 na 7,22 imao je 25 godina kad je završio fakultet. Pa, 7,80 pod brojem 11, pa opet imamo sa visokim prosekom 9,35; 8,25; pa imamo neke koji su duže studirali, evo npr. 27 godina, ali ima prosek 8,77 pa, mislim da se može tolerisati, 8,55. Pod brojem 17 – 7,06, a pod brojem 18 – 6,68. Sudija, prosek na fakultetu 6,68. I, kad mu se pojavi ozbiljan pravnik u sudnici kako on uopšte može da digne glavu da ga gleda u oči. Pojaviće mu se u sudnici njegov profesor sa fakulteta ili u građanskoj parnici ili u krivičnom procesu. A ti si onaj što je sedam, osam puta izlazio na ispit i ti mi sad sudiš.
Za beogradske sudove situacija je najbolja, što idemo dalje u unutrašnjost, sve je gore. Imamo slučaj za Osnovni sud u Lazarevcu. Pod brojem jedan – 7,55 prosek. Pa, onda, pod brojem dva – 8,10 to je u redu. Pod brojem tri – sedam. Pod brojem četiri u redu – 8,68, imamo i 9,61 pod brojem pet i onda opet jadac, 7,67.
Za Privredni sud u Zrenjaninu, 6,90 studirao do 28 godine. Da li je to malo, za sudiju preterano mnogo. Opet kažem, neću da vređam one koji su dugo studirali, ali ne mogu biti sudije. Onda imamo, pod brojem dva, studirala do 36. godine, pa pod brojem tri ima jedna koja je sa prosekom 7,93, ali vidim ima ovde dosta objavljenih stručnih radova u pravnom životu, to može da bude kompenzacija za lošiji prosek.
Idemo sada na Osnovni sud u Nišu. Pod brojem jedan – studirao do 26. godine, a prosek ocena 6,08, to je najmanja od malo pre, 6,08 samo jednu sedmicu mu negde neko, možda neki pijani profesor upisao, dve. To tuku ko neće pozitivnu ocenu. Onda pod brojem dva, prosek 6,81. Studirao do 29. godine, mašala. Međutim, kakve on ima ovamo preporuke, učestvovao u značajnim projektima uz podršku nekih špijunskih organizacija, USAID, program podele vlasti, kaže. Jel ste vi išli na te njihove kurseve o podeli vlasti? Niste izgleda.
Pa onda unapređenje dostupnosti …

Evo privodim kraju, nema ih još mnogo.
Realizaciji opet USAID-a, nije bitno. Imamo 8,35, pa 8,88, pa 8,45; 9,06; 8,88; 8,36. Opet problemi kod Privrednog suda u Novom Sadu, prvi 7,50 prosek. Studirao ….

Pod brojem dva, studirala do 29. godine, a prosek 6,53. Pod brojem tri, studirala do 35. godine, prosek 7,81. Onda pod brojem četiri 7,77, pod brojem pet - 6,90, pod brojem šest – 7,97, do 33. godine je studirala. Pod brojem sedam, do 26. je studirala – 6,97. Onda čestitam, moram reći ime – Marina Rosić 9,81 prosek. Izuzetak, moram glasno da kažem. Onda broj devet – 8,64. Bavio sam se mišlju da kažem glasno imena svih koji imaju prosek iznad osam. Pod brojem 10 – 8,58, pod brojem 11 – 7,84, završila studije u 26. godini, sa punih 26. Pod brojem 12 – 8,16, u redu, pod brojem 13, sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru – 6,24 prosek.
Zatim, sledeći 7,06. Pa, opet u Novom Pazaru 6,52. Ne, studirali su oni na drugim raznim fakultetima, nemojte gospodina Zukorlića da mešate, nego je problem onoga ko forsira ove sa niskim prosekom za sudije, a ko ne traži neke koji imaju visok prosek.
U Čačku, broj 16 - 6,80. Onda 6,68, pa 7,48, pa 7,00, pa 7,68 u Čačku.
Za Prekršajni sud u Novom Pazaru 6,84, 6,25, 7,16. Imamo Prekršajni u Čačku 8,39 u redu. Šest zarez devedeset i tri 26 godina studirala. Opet u Čačku Prekršajni 6,76 do 26 godine studirala. Nema nezavisnog sudstva sa sudijama koji nisu najbolji pravnici.
Znam i 10,00 prosek nije baš garancija apsolutna da će neko biti dobar pravnik, ali ako ima između šest i sedam prosek, onda je sigurno da ne može biti dobar ni tužilac ni sudija, ali može se snaći u pravnom sistemu na drugim poslovima. On je diplomirani pravnik, ja mu to ne sporim, ali nije diplomirani pravnik ekstra klase da bi obavljao ekstra funkcije u društvu. Sudijska funkcija mora biti ekstra funkcija u društvu. Mora biti važnija od ministarske. Ministri se začas promene. Sudija ostaje trajno, ne može ga niko oterati osim ako krivično delo mu se dokaže i sa time se ne treba igrati. E, toliko.
Koliko sam prekoračio? Nisam mnogo.

Dame i gospodo, malo bih govorio o ovom predlogu zakona. Svega i svačega smo se naslušali, ali o predlogu zakona malo je bilo reči.
Prvo moram da iznesem iznenađenje što ovakav zakon zastupa u ime Vlade ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ja bih očekivao da ministar za lokalnu samoupravu iz petnih žila štiti interese lokalne samouprave u Srbiji, a ne da zastupa zakon kojim se uskraćuju određena prava lokalnoj samoupravi ili bar mogućnosti da ostvari svoje nadležnosti. Bez dovoljno novca, nadležnosti se ne mogu ostvariti. Tako, pošto ste verovatno neiskusni u ovoj parlamentarnoj politici, možda vam je neko to namerno dao da vi zastupate jer nećete naići na toliki stepen agresije od strane opozicije kao što bi neko drugi na tom mestu. Ali eto, našli ste se u tom položaju, ja vas razumem i moja kritika nije upućena vama lično, nego tekstu zakona.
Ono što je glavni problem, mi imamo pred sobom obrazloženje na punih pet gusto kucanih strana, a iz obrazloženja ništa ne vidimo. Apsolutno ništa ne vidimo iz obrazloženja. Kaže se da je ovo zakon kojim se ispravlja vertikalna fiskalna neravnoteža između centralnog i lokalnih nivoa vlasti. Neko je valjda prvo ustanovio da postoji ta neravnoteža i morao nam je objasniti u čemu se sastoji ta neravnoteža. To ovde nismo videli. Kada je reč o vertikalnoj neravnoteži, onda znači negde fali, a ovamo ima viška ili tamo gde fali važnije je da se popuni rupa, pa se ovamo oduzima izvesna suma novca, pa se pravi izvesna ravnoteža. Ozbiljno se postavlja pitanje da li je za ovakvu meru potrebno ići na rebalans budžeta. Može li to bez rebalansa budžeta? Možda može, ali trebalo bi to ipak malo ozbiljnije razmisliti.
Kad već inicijator za donošenje ovog zakona nije objasnio u čemu se sastoji neravnoteža, on nam ne objašnjava ni za šta će novac biti potrošen, a morali bi da znamo. Možda će ovaj novac poslužiti da se smanji budžetski deficit koji je već projektovan Zakonom o budžetu, pa će budžet biti manji za 4,8 milijardi, hajde recimo 5 milijardi, da zaokružimo, pa će i deficit automatski da bude manji za 5 milijardi, što je procentualno mnogo više u odnosu na ukupne budžetske stavke. To je jedna mogućnost.
Druga je mogućnost da se ovim postiže prividni budžetski suficit. Nama premijer u više navrata iznosi podatke da postižemo sve veći budžetski suficit. Ja nigde nisam našao objašnjenje niti podatak da li se to odnosi na budžet koji je već sadržao deficit, pa u odnosu na taj deficit ima izvestan suficit, ali onaj glavni deficit ostaje ili smo mi potpuno eliminisali taj deficit, bar za ove mesece gde se pojavljuje suficit. To apsolutno nije jasno. Mislim da se inače ne može govoriti o suficitu sve dok postoji taj generalni deficit koji se odnosi na ukupan budžet, a mi da govorimo o suficitu za jul, za avgust, za septembar itd. To nije suvislo, koliko se ja razumem u ekonomsku teoriju.
E sada, ne bih imao ništa protiv da se ovde postižu uštede, a da se likvidira deficit u celini, međutim, očigledno ovo neće ići na likvidaciju deficita. Postavlja se pitanje – otkud suficit? Da li je baš samo naplata poreza bila bolja ili taksi pa se punio budžet ili privatizacija, dobro se prodala neka fabrika pa se novac slio u budžet? Ili je reč o nečemu drugom, da u tim mesecima jednostavno Vlada nije udovoljavala svim svojim budžetskim obavezama? Ja imam podatke da veliki broj budžetskih korisnika nije dobio novac koji ga sleduje na osnovu Zakona o budžetu. Ili je dobio manje ili mnogo manje itd.
Ako se na tome bazira teza o postignutom suficitu, onda ona uopšte nije ubedljiva, tu nije reč o suficitu. Kad napravite potpun obračun prihoda Vlade u jednom mesecu i zakonskih obaveza, ako ispunite sve zakonske obaveze i pojavi se razlika, e to vam je pravi suficit. A ovde mogao bih da vam nabrajam mnogo budžetskih korisnika koji su nisu dobili ono što ih sleduje iz budžeta.
Naravno, ne možemo mi znati da li je uopšte bilo nekog suficita i po mesecima dok ne dobijemo završni račun budžeta. Otkad sam otišao na službeni put, pre 14 godina, ovde nijedna vlada nije podnosila završni izveštaj budžeta, 14 godina, ljudi, spavali ste, nije vam palo na pamet da tražite. Pa, ja bih za šiju ovde hvatao, tražio bih. Završni izveštaj budžeta vam je mnogo važniji od Predloga budžeta za sledeću godinu, jer Predlog budžeta za sledeću godinu je jedna vizija. Šta bi moglo biti ili šta je poželjno da se desi ako se svi planovi ispune? Ali, zakon o ostvarenju budžeta mora svake godine redovno da se usvaja najkasnije u januaru mesecu. To smo nekada imali sve dok 5. oktobra smo imali, pa i za 2001. godinu i 2002. godinu čini mi se da smo imali, posle više nikad nismo imali. Evo, ja na vreme nagoveštavam ove godine moraćemo to imati. Nećemo imati gde da mrdnemo dalje dok to ne dobijemo.
Zašto se još ovde bunim što obrazloženje nije dobro? Ovde se iznosi šta nije obuhvaćeno zakonom umesto da se objašnjava šta je obuhvaćeno? Pa, se kaže da se zakonske izmene ne dotiču problema horizontalne neravnoteže između pojedinačnih i lokalnih samouprava, a to je za nas pravi problem što tamo nema ravnoteže. Vaši prethodnici na ovom ministarskom položaju ništa nisu uradili.
Kako se postiže ta horizontalna ravnoteža? Tako što prvo moramo uraditi jedan adekvatan model finansiranja lokalne samouprave, pa odrediti elemente, broj stanovnika, stepen razvijenosti, veličina teritorije, prirodna bogatstva teritorije, itd, još nekoliko elemenata. Pa, na osnovu toga reći ta i ta lokalna samouprava treba da ima maksimalno toliko zaposlenih. Pa, na toliko zaposlenih dobija stavku iz budžeta koja se odnosi na plate zaposlenih. Pa, ako ima više zaposlenih onda će plate biti niže u proseku, ako manje da im se dozvoli da imaju više plate.
Dakle, da njeno samoupravno pravo bude da u okviru zadane sume samostalno odluči o raspodeli, ali mi smo dali mogućnosti i ranijim zakonima da lokalne samouprave odlučujući o budžetskim stavkama za ljubav većih plata potpuno ukinu finansiranje nekih vrlo važnih delatnosti. Meni je bilo zaprepašćujuće kad ste gospođice ovde rekli da ima opština u kojima mnogo više novca ide za finansiranje nevladinih organizacija, nego zdravstvenih potreba. Ljudi, u kakvoj to državi živimo? Evo, vi znate, a ja do danas nisam znao. Dajte, noćas to rešavajte. Noćas to rešavajte, ne može.
Dalje, imamo nakon donošenja zakona o ukidanju prava države na javne medije osim državne televizije koju su nazvali Javnim servisom da bi nam zamazali oči, a zapravo to je sad otuđena televizija i od same države i od režima, a kamoli od nas građana, kamoli od nas opozicije.
Pojedine lokalne samouprave finansiraju medije koji nemaju nikakve veze sa tom lokalnom samoupravom. Imamo opština u unutrašnjosti kojima se list „Danas“ pojavi na konkurs i dobije ozbiljne pare. List „Danas“ koji ima tiraž oko 2000 primeraka, možda se i manje od toga proda. Ili neke od televizija koje su izrazito antisrpske, a mediji koji su iz tih opština ostaju bez novca uopšte ili ostaju bez dovoljno novca. To nije u redu da neka opština finansira „Blic“ ili da se sklapaju sporazumi, da javna preduzeća oglašavaju u listovima koji su izrazito antisrpski.
Mislim da jedan „Blic“ danas, pojam antisrpskog lista. Nemačko vlasništvo, izrazito antisrpsku politiku vodi, a država ima svoj list, bar 50% vrednosti „Politiku“, a nema vlasnička prava i ne zna se ko je sve vlasnik „Politike“. I ako ima svoj list, onda sve oglašava u svom listu.
Šta nam je još problem? Što svaka samouprava odlučuje u kojoj će banci držati svoje račune. I onaj ko to ugovara… Da li je to ukinuto? Ukinuto, e, dobro, borio sam se godinama da se to ukine. Dakle, mora sve ono što je u budžetu bude u jednoj banci i to banci koja je pod potpunom ili u značajnom delu, kontrolom države. Ne može svako s tim novcem da raspolaže kako mu je volja.
Imamo situaciju da se lokalne samouprave zadužuju i prezadužuju. Po Osmanlijama je to bilo katastrofalno, ali ni sada nije dobro. I, sada može lokalna samouprava da upadne u nebulozne dugove bar kad uzima ove kratkoročne kredite, ali kada uzimaju investicione kredite, česti su slučajevi da se preračunaju mogućnosti, pa da se uđe u posao koji uguši celu opštinu na kraju.
Sve su to bolesti koje se moraju zakonom razrešiti. Ovde se navodi da ove zakonske izmene, pa celi pasus, ne rešavaju problem nesistematskog karaktera zakona iz 2011. godine. Pa, onda ovaj zakon ne pruža osnovu za unapređenje kvaliteta i kredibiliteta budžetskog procesa na lokalnom nivou.
Dakle, unapred se iznose sve slabosti i nedostaci zakona. Pa, što ste onda žurili sa ovim zakonom. Vlada je formirana pre skoro dva meseca, mesec i po, imali ste vremena da jedan kompletan zakon pripremite, pa da sve ove negativnosti pokušate da rešite. Pa, da dođemo do horizontalne ravnoteže koja nam je mnogo važnija. Mnogo je sada važnije i opasnije što naše lokalne samouprave nemaju ravnopravan tretman, da ne kažem isti, ne mogu nikad imati isti, ali treba da imaju ravnopravan tretman. Dakle, pod istim uslovima, iste prihode, iste mogućnosti, a to nemaju. Ima lokalnim samouprava koje su privilegovane, a ima onih koje su zapuštene, koje su namerno potisnute, a nekada tu ima i stranačkog prepucavanja između centralne vlasti i vlasti na lokalnom nivou. Na sve to smo navikli ovih 25 godina obnovljenog srpskog parlamentarizma.
Ima još nekih stvari koje bi morali da sagledamo. Vi ćete verovatno usvojiti ovaj zakon, naravno. Ja nemam iluzija da mogu da vas odvratim od te namere, ali pred nama je donošenje novog zakona o budžetu. Hajde, pokažite se da ste ozbiljna vlast, podnesite predlog zakona o budžetu u kome neće biti unapred uračunatog deficita. Dajte tako da postignemo uštede na svim nivoima.
Ono što je vaša prethodnica na tom mestu obećavala da će da uradi, nije uradila. Nije podnela predlog zakona o platnim razredima. Ljudi, mi živimo u državi gde jedan Zaštitnik građana ima 350 hiljada platu, guverner, koliko reče, 600 hiljada, i njeni činovnici u banci i funkcioneri, a poslanici i ministri 100 hiljada. Ja možda zbog minulog rada imam 102. Nije bitno, ali tu je negde. Meni su obračunali minuli rad.

Sve zajedno kada se sračuna plate su mnogo manje da nema paušala. Pazite, ne može guverner Narodne banke imati veću platu od potpredsednika Vlade. To mu je otprilike državni nivo. Vi ćete reći - ali on je odgovorniji. Za šta je odgovoran? Ono što on radi je zanat. To može svaki dobar ekonomista ako nema političkog pritiska da radi suprotno. Devedesetih godina mi smo imali guvernere koji su bili sposobni, ali su radili pod pritiskom i radili pogrešno. Nikola Stanić je tvorac onog projekta novog dinara, koji je pripisan Avramoviću, a Nikola Stanić je bio čovek režima, i kada mu je dat zadatak - napravi čas dinara, napravio čas dinar. Nije to nikakav težak posao, i Narodna banka onda štampa novac i misli ako štampa novac, mogu svi zaposleni, svi koji štampaju novac, da sebi odrede koliko im treba. Ne može. Ne može ni Zaštitnik građana, ne može ni jedan drugi javni funkcioner.
Znate, polazi se od toga da je najviši rang formalno najviši, ne suštinski, predsednik Republike, u ravni sa njim predsednik Narodne skupštine i predsednik vrhovne sudske instance. Kod nas Ustav nije jasan da li je najviši Ustavni sud ili Vrhovni kasacioni sud. Te tri plate moraju biti najviše u javnom sektoru.
Nijedan direktor javnog preduzeća ne sme imati veću. Kako kontrolori letenja mogu imati? Hajde, kontrolori kao stručnjaci, ali zašto direktor, zašto administrativno osoblje?

To su sve pitanja koje vaše Ministarstvo mora da razreši i ja sam želeo u ovom ograničenom vremenu da se ukratko na njih osvrnem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem premijeru Republike Srbije Aleksandru Vučiću. Sve nacije koje su bile u stanju da tokom svog istorijskog razvoja formiraju državu, posebno nacije sa dugotrajnim viševekovnim državotvornim tradicijama, imaju visoko izraženu kategoriju ponosa i dostojanstva. Ponos i dostojanstvo jedne države izražava se kroz upotrebu državnih simbola pre svega. Državni simboli su zastava, grb i himna, a može ih biti još. Države ljubomorno čuvaju svoj grb, svoju zastavu, svoju himnu. Grb se s ponosom nosi, za zastavu se gine, dok se za zastavu gine peva se himna.
U civilizovanim državama nije dozvoljeno da se sve zastave ističu. Ističu se državne zastave, nacionalne, zastave nacionalnih manjina i u slučaju međudržavnih poseta zastave strane države čiji je državnik u gostima. Međutim, ono što je uradila naša izvršna vlast, na čelu sa Vladom i premijerom, zaprepašćuje. Premijer i njegovi ministri već duže vreme, čini mi se i više od četiri godine, pored srpske državne zastave koriste i zastavu Evropske unije. To je po našem zakonu nedozvoljeno. Ustav propisuje izgled naših državnih simbola, a zakon njihovu upotrebu.
Dolazimo u veoma neprijatnu situaciju vrlo često. Premijer primi ruskog ili kineskog ambasadora, s jedne strane je srpska zastava, s druge strane ruska ili kineska, a pored ove srpske i zastava Evropske unije, onako da gosta bode u oči. Trebalo je premijer Medvedev da dođe u Srbiju krajem septembra, pa u oktobru, pa ko zna da li će doći i u novembru. Ja se pitam – zašto se okleva s tom posetom? Došao sam do zaključka da je svakom državniku, i ruskom i kineskom i drugih prijateljskih zemalja, neprijatno da u trenutku zvaničnog prijema na njih se kezi zastava Evropske unije, a te države su obično protivnici Evropske unije.
Sa našeg aspekta unutrašnjeg to bi bilo kao da je Kraljevina Jugoslavija uoči nemačke okupacije vešala po svojim javnim ustanovama nemačke zastave sa kukastim krstom, jer ono što nam je Nemačka radila u Drugom svetskom ratu 90-ih godina radila nam je Evropska zajednica, pa Evropska unija, pa NATO. To je jedna vrsta lažnog predstavljanja. Vidite, da bi regularno stekao diplomu mastera ekonomije Tomislav Nikolić je morao da položi 30 ispita. Nije položio nijedan, a busa se u prsa sa tom diplomom. To je lažno predstavljanje. Vučić, naravno, ima fakultetsku diplomu odavno, bio je odličan student, ali i on je sad pred sticanjem nove diplome. Aleksandar Vučić mora da položi 35 ispita da bi stekao pravo da se kiti zastavom Evropske unije, da položi sve te ispite, pa da polaže i maturski i diplomski i master i doktorat i šta ja znam.
Ovo pitanje upućujem premijeru Vučiću i očekujem brz odgovor.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je malopre potpredsednik SNS, Marija Obradović, na sastanku Odbora za spoljne poslove izjavila da smo mi srpski radikali dovedeni u Narodnu skupštinu da glumimo majmune, upitao sam se da li uopšte ima smisla onda ovde voditi dijalog sa vlašću koja je puna sebe i krajnje bahato misli da može da se odnosi prema opoziciji?
Ovde će se menjati vlast. Nije ovo poslednja vlast koja je uzjahala Srbijom, biće toga još mnogo. Ali, setite se iz primera dosmanlija, koji su imali više poslanika nego vi i vidite na šta su danas spali. Najviše zbog takvog bahatog ponašanja koje demonstrira potpredsednik SNS Marija Obradović.
Ipak sam odlučio da učestvujem u današnjoj raspravi jer je bolje ovde ostati u sali i boriti se nego vam pružiti to zadovoljstvo da vam sve prolazi u mraku. Srpska radikalna stranka će glasati protiv prva tri predloga, glasaćemo samo za sastav, jel smo se tako dogovorili, Republičke izborne komisije, gde je poštovan dogovor i gde se stvar u pripremnoj fazi rešavala onako kako je i dosadašnja praksa nalagala.
Dakle, zastupljene su sve stranke proporcionalno i nije ni jednoj data, iz opozicije, naravno, nije data funkcija predsednika, ali date su funkcije potpredsednika.
Glasaćemo dakle protiv ove prve tri odluke, pre svega prve o utvrđivanju sastava stalnih delegacija, jer kao i u slučaju odbora i komisija Narodne skupštine, osiona i bahata vlast nije dala opozicionim strankama ni jedno predsedničko mesto u stalnim delegacijama.
Naravno, jasno mi je bilo u startu da nećete dati za delegaciju OEBS-a i za Savet Evrope, pošto se to smatra najvažnijim mestom. Znao sam da nećete dati za NATO-pakt jer tamo se svi jagmite da idete, ali šta bi vas koštalo da ste dali i ostalim opozicionim strankama, da ste omogućili da imaju svoju kvotu šefova delegacija, raznih delegacija, pravoslavnih zemalja, pa onda parlamentarna unija, svetska parlamentarna unija, pa tako dalje.
Sve ste to monopolisali. Zbog čega? Ja pokušavam da tražim racionalni razlog zašto ste tako postupili i ne mogu da ga nađem.
(Aleksandar Martinović: Vjerice, jesam li vam nudio da budete za šef delegacije za pravosuđe?)

Da li ja još govorim?

Da li ja mogu da govorim?

Dakle, kakvu reakciju čujemo iz sale - davali smo vam to.
Dajte ljudi, trebalo je da se okupe svi šefovi poslaničkih grupa, pa da se traži dogovor, a ne jedan predstavnik vladajuće stranke da kaže – hoćeš ovo, hoćeš za delegaciju zemalja pravoslavlja, koja zapravo neku političku ulogu nema, osim simbolične.
Čujem da su jednoj maloj opozicionoj stranci nešto i dali na takav način. Mi nismo hteli bez dogovora šefova svih poslaničkih grupa ili njihovih zamenika, pa da se kaže – ako vlast ima OEBS i Savet Evrope i NATO, onda opozicija proporcionalno važnosti delegacija, važnosti tela u koje šaljemo delegacije treba da ima to, to, to.
Kada sam ja nekada davno bio narodni poslanik bilo je velikih problema, bilo je teškoća, bilo je i tada osionih vlasti, ali o ovim principa se vodilo računa. Milomir Minić kao predsednik Veća građana stavio je Dragoljuba Mićunovića kao šefa delegacije u inostranstvo, Milana Komnenića i mnoge druge kao šefove delegacije Narodne skupštine i idu u tu i tu državu da postignu to i to. Tako se radilo. Tako se više ne radi.
Zašto mislite da možete večito sve to zadržati u svojim rukama? Ne može. Prenapregnu se ruke, pucaju i kosti i mišići i počinje da curi na sve strane. To vam je u politici tako, ko hoće sve autokratski, totalitarno na kraju izgubi sve.
Da su se demokrate i ostale dosmanslije spremali da opet jednog dana budu opozicija ne bi mi danas imali ovakav Poslovnik. Mi u stvari sada kao opozicija ispaštamo ono što su oni pripremili protivničkoj strani svojevremeno.
Zato tražim da se ovo pitanje vrati na doradu, da se održi sastanak šefova ili zamenika šefova svih poslaničkih grupa i da se kao na apotekarskoj vagi odvaži – na osnovu broja poslanika mogu imati toliko i toliko. Svaka delegacija toliki i toliki broj poena prema važnosti, pa ako imate 100 poena eto vam tri, četiri delegacije koje su najvažnije.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Šta je važno, šta je manje važno?)
Molim?

Ja sam rekao šta je najvažnije.

Ja se obraćam Narodnoj skupštini. Nijednom poslaniku direktno se ne obraćam.