Možete do mile volje da besnite protiv srpskih radikala, ali nijedna odredba ovog vašeg zakona ne može na nas da se odnosi. Apsolutno ne može, šta god da izmislite, šta god da montirate.
Drugo, mi smo bili samo dve godine u vlasti, a vaš Dušan Mihajlović je bio četiri godine, od 1994. do 1998. godine, a uvođenje višepartijskog sistema ga je 1990. godine zateklo na funkciji potpredsednika poslednje komunističke Vlade Srbije.

Trebalo je to da upozoravate Čedomira Jovanovića, koji je govorio o svačemu, o svemu i svačemu, a nije o amandmanu povodom koga se javio za reč. Trebali ste tada da pokažete vaše poštovanje Poslovnika.
Što se tiče ovog amandmana, on ukazuje i na još jedan strašan problem - nije mogao nijedan čovek, pojedinac, po do sada važećim zakonima, da od države kupi više od deset ari placa za individualnu stambenu izgradnju, izuzetno možda do 15, ili 20, uglavnom u manjim opštinama, gde se to tolerantnije posmatralo.
A Kasa Jožef, 14,5 hektara, to vam je: jedan hektar, koji iznosi 10.000 metara kvadratnih, znači, to je 145 hiljada metara kvadratnih. E, to je trebalo da imate u vidu.
a što se stanova tiče, evo, sada ću vam dati podatke kako ste vi principijelni. Mi nikada nismo sporili da su neki srpski radikali, po zakonu, od države dobili stan, ali sada je dobio stan i ministar Božidar Đelić, u Lješkoj ulici, od 160 kvadrata, a Aleksandar Radović, koji je direktor Republičke uprave javnih prihoda, isto u Lješkoj ulici, 180 kvadrata.
Nedavno ste funkcionerima Republičke uprave javnih prihoda podelili 70 stanova. Daćemo vam spisak svih tih koji su dobili te stanove, da vidite, i sekretarice sa dve godine radnog staža, kako su to dobijale. E, to je suština.
Znači, oni mogu da dobiju, a neki drugi ne mogu da dobiju. Svi se stanovi dodeljuju na korišćenje, a postoji zakon, još uvek niste ukinuli zakon, koji omogućava otkup stanova, koji država dodeli na korišćenje, jer to nisu službeni stanovi, nego stanovi dodeljeni u zakup, na neodređeno vreme. Hajde da ukinemo taj zakon, koji omogućava da se stanovi koji su dodeljeni u zakup na neodređeno vreme, otkupe.
Ovde može biti prekršaj, ako je otkup izvršen mimo propisa, ali ako postoji propis koji dozvoljava dodelu stana, onda je sve legalno i po zakonu i ne može ništa retroaktivno da vam pada na pamet da primenite. Ali, slažem se, hajde da se donese odluka - država više ne može državnim službenicima da daje stanove, da se donese zakon. Ili da se donese zakon - ne mogu više da se otkupe stanovi koji se daju na korišćenje. Dok se ne donesu takvi zakoni, ovo je besmisleno.
U slučaju Kasa Jožefa, toliki je kriminal u pitanju, da to više ne sme nijedan zakon da zavlači pod tepih. Nije ovde pitanje - hoće li Kasa Jožef da doplati ono što je oteo, nego hoće li krivično da odgovara zbog tog postupka. Ne može 14,5 hektara nikako da se doplati. Nema nikakvog pravnog osnova. I ovaj vaš dodatni porez ništa ne znači - da dođe sad Kasa Jožef kod Đelića i kod Radovića i da se oni dogovore koliko će Kasa Jožef da doplati. Nemojte, molim vas, ovde je pre svega kriminal na prvom mestu i kriminal treba krivično da se goni.

Naravno da Božidar Đelić neće ništa priznati. Međutim, evo jedne konkretne pogodbe - da odemo zajedno u Lješku ulicu, da vidimo ko je vlasnik stanova, i stan od 180 kvadrata Aleksandra Radovića i od 160 kvadrata ministra Đelića, da oni lepo predaju Srpskoj radikalnoj stranci, ako nađemo te stanove, pošto mi imamo još kadrovskih problema i morali bismo neke ljude da uselimo, pa da to uradimo.

Ako nisu vaši, jesu Republičke uprave javnih prihoda, da to završimo.

Tražim reč po Poslovniku.

Ovo je strašno kako vi kršite Poslovnik Narodne skupštine. To je bezočno i flagrantno. Prvo, kada se poslanik javi po Poslovniku ili za repliku, to je mimo svakog redosleda. I po redosledu, po članu 134. Poslovnika, predstavnik Vlade je na poslednjem mestu. Prvo ide podnosilac amandmana, pa ovlašćeni predstavnik poslanika, ako je reč o grupi poslanika, pa izvestilac odbora, pa predsednik poslaničke grupe, pa tek onda ovlašćeni predstavnik Vlade.
Tu ste, očigledno, prekršili Poslovnik. Ali, to nije najgore kršenje.
Malopre ste prekršili, i to po treći ili četvrti put, stavljajući na glasanje da li će se retroaktivno primenjivati pojedina odredba. Ceo ovaj zakon je retroaktivan. To se vidi iz člana 2. Ovaj zakon se odnosi isključivo na prošlo vreme. Već je u startu protivustavan. Nema tog ustavnog suda koji ga neće oboriti. Sav je za prošlo vreme. Piše da će se primenjivati za period od 1. januara 1989. godine do stupanja na snagu. Dan stupanja na snagu je vremensko ograničenje trajanja zakona.
Odnosi se samo do dana stupanja na snagu. Takav zakon u Evropi ne postoji, a kada to ministar Đelić ovde pokušava da obrazloži on se poziva na svoj moral. Mi njegov moral ne dovodimo u pitanje. Mi nikada nećemo da raspravljamo o moralu ministra Božidara Đelića, jer sama činjenica da je on bio savetnik Anatolija Čubajsa, najbolje govori o njegovom moralu. Bio je savetnik najvećeg ruskog kriminalca svih vremena, Anatolija Čubajsa i nemojte da nam govori o moralu. To je o vašem kršenju Poslovnika, a sada da li mi dajete repliku?

Nije spojeno ništa. Ja imam repliku Pal Šandoru.

Pal Šandor me je pomenuo u dva konteksta. Prvo, po pitanju odnosa prema Mađarima. Nikada u svom životu nijedne jedine negativne reči nisam izrekao o Mađarima i to bi trebalo da zna Pal Šandor. Čak i u vreme kada sam sa njim na televizijama vodio vatrene političke dijaloge, zna da smo se sastajali i rastajali kao prijatelji i da sam bio uvek pun lepih reči prema pripadnicima  mađarskog naroda, koji cenim i poštujem zbog njegove istorije,  kulture, tradicije i časnog ponašanja u ovim najkritičnijim vremenima u kojima se Srbija našla u proteklih 10 godina.
Što se tiče Jožefa Kase, podsećam Pal Šandora, na žalost on nije bio u prošlom mandatu u Narodnoj skupštini, ne znam iz kog razloga, da su poslanici i ministri Srpske radikalne stranke, i ja kao potpredsednik Vlade, sa gomilom materijala iznosili sve pojedinosti o aferama Jožefa Kase u Subotici, za koje smo znali i koje smo mogli dokumentovati. Nismo imali snage, iako smo bili u Vladi, ali kao manjinski partner, ne zaboravite, da to provedemo i kroz institucije sistema, kako bi Jožef Kasa bio priveden zakonu i pravdi. On je imao neki dil sa nekim iz režima, ali iz neke druge partije. S kim, to vi sada utvrdite.
Kao i Dušan Mihajlović - iznosio sam vam ovde kako je od "Jugopetrola" dobijao ogromne pare za svoju firmu "Lutra". To su pouzdani podaci i vi sada utvrđujte ko je sa kim ranije imao dil. Sve što su radili srpski radikali, radili su javno i kod nas nema prljavih tragova.
Što se tiče Jožefa Kase, sve što je on uradio još nije zastarelo, jer nije reč o poreskim obavezama, nego o mnogo težim kršenjima zakona i o krivičnim delima. Zato smo mi protiv i ove odredbe...

Ne govorim o karakteru Jožefa Kase i ne dajem sudove o njegovom karakteru, nego o njegovim delima koja su ovde dokumentovana. Reč je o 14,5 hektara državne zemlje, koju je on prisvojio, a nije mogao ni po jednom zakonu, ni u jednoj varijanti.

Nadležni organ je utvrdio. Govornica služi da se iznose činjenice. Komisija Ministarstva za lokalnu samoupravu čiji je ministar bila Gordana Pop-Lazić sve je utvrdila i dokumentovala. Državni organ je utvrdio, ali  sudovi nisu reagovali.  To je problem i zbog toga je nepodnošljivo da Jožef Kasa prisvojivši tih 14,5 hektara, može da ode da se dogovori sa ministrom Đelićem i sa  Aleksandrom Radovićem, da još malo doplati i nikom ništa. To je ono što je nepodnošljivo i zbog toga ova odredba zakona ne sme da opstane. Mi vama ne verujemo, u moral vaš ne možete da nas ubedite, jer vaša prošlost govori sasvim drugačije i prema tome, nemojte da argumentujete zaklinjanjem u moral nešto što sa aspekta Ustava ne može da se održi.

Tri puta ste prekršili Poslovnik - prvo, što mi niste dozvolili da repliciram ministru Đeliću, a to ste obrazložili da ministar Đelić ima suviše ozbiljnog posla, da bi se u svom izlaganju bavio sa mnom. To je jedno kršenje.
Drugo kršenje je, što ste na izjavu ministra Đelića, da on prihvata amandmane, obustavili raspravu o amandmanima. Da vidimo, prvo, kada ste otvorili raspravu, vi ste rekli da ima veći broj amandmana, koji su suštinski podudarni. Ali, nisu identični, pa nije mogla da se spoji rasprava o njima, a sada se uopšte ne zna koji je amandman prihvatila Vlada, ako je uopšte prihvatila, i ako možemo verovati na golu reč ministra Đelića. Koji od tih amandmana? Ili je sve prihvatila, pa će jedan po jedan da naređa. Pa to zaista nema smisla šta radite ovde.
I treće, prvo meni dajete reč po Poslovniku, pa onda nabrajate ko se još javio po Poslovniku, i kažete - sekretar sugeriše da je ipak neki drugi poslanik. Pa razmislite malo našta to liči, šta to znači?
Nema tu nijednog člana , jer ovo što radi sada predsedavajuća, ne može da se predvidi nijednim poslovnikom na svetu. Ovo je čudo neviđeno.

Pošto se on javio pre, to me ne interesuje, jer ste mi dali reč. A šta sekretar kaže, to me takođe ne interesuje.
Prekršen je član 137. Poslovnika, koji kaže: "Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine". Vlada je ovlašćeni predlagač zakona. Vlada može da povuče ceo zakon. Ko može sve, može i deo. Dakle, to je nesporno. Vlada može da povuče jedan član zakona.
Međutim, pošto je obavestila Narodnu skupštinu da je odbacila sve ove amandmane, Vlada je morala da održi novu sednicu, da promeni mišljenje, pa da obavesti Narodnu skupštinu da je prihvatila sve te amandmane i ukinula ceo član. To je Vlada morala da uradi. Možda je bila sednica Vlade, gde se takva odluka donela, ali onda treba Vlada pismeno da nas obavesti. Nemam ništa protiv i da nas Vlada usmeno obaveštava, ali da ministar Đelić ovde kaže: Vlada je održala sednicu tada i tada i odlučila da se briše taj član. Jer, ministar Đelić kao predstavnik Vlade, nema pravo u ime Vlade da donese odluku. Postoji Zakon o Vladi Republike Srbije, čiji član 12. u stavu 2. kaže: Vlada preko svojih predstavnika na sednicama Narodne skupštine i njenih radnih tela izlaže svoje stavove o pitanjima, koja su na dnevnom redu tih sednica, kao i stavove i objašnjenja prilikom pretresa predloga zakona, drugih propisa i opštih akata i drugih materijala, koje je podnela Narodnoj skupštini. Može predložiti da se pretrese određeno pitanje i o njemu zauzme stav ili da se odloži donošenje određenog akta ili pretresa određenog pitanja, dok Vlada o tom aktu odnosno pitanju ne zauzme stav, a najkasnije u roku od osam dana.
Dakle, predstavnik Vlade ne može da odlučuje u ime Vlade. Samo ono što je Vlada odlučila on može da zastupa u Narodnoj skupštini i da se trudi svojom rečitošću, svojim argumentima, svojim nastupom da ubedi Narodnu skupštinu. On ne može da zameni Vladu po ovako ozbiljnom pitanju.
Dakle, ili je bila sednica Vlade gde je Vlada odlučila da se ukine član 9, da se briše član 9, ili, ako nije bilo te sednice, da damo pauzu, da Vlada održi sednicu i da nas onda ministar obavesti šta je odlučeno na sednici. Možda je bila sednica Vlade. Evo, prihvatam i usmeno izjašnjenje Vlade, ali ne vaše lično, nego izjašnjenje Vlade. Ne treba nam nikakav papir, iako bi po pravilu trebao papir od strane Vlade. Vi izađite ovde i kažite - bila je sednica Vlade tog i tog dana i Vlada je na sednici, na kojoj je vođen zapisnik, donela odluku da se briše član 9. iz predloga ovog zakona. To je suština.

Prekršen je član 28. Poslovnika koji se odnosi na predsednika Narodne skupštine. Vi neprekidno i namerno kršite Poslovnik već skoro dva sata i to nemama nikakvog smisla. Evo vam sada krunskog argumenta. Ovo kako ste vi objasnili i prihvatili Đelićevo izlaganje to je neverovatno kršenje Poslovnika, jer Đelić pred vama dva puta izlazi sa sasvim različitim stavovima za  koje kaže da su stavovi Vlade, a stav Vlade je samo ono što Vlada na svojoj sednici utvrdi, svoj stav, što se zapisnički konstatuje na sednici, jer Vlada nije inokosni nego kolektivni organ izvršne vlasti.
Da vam pomognem. Nemojte mene da napadate za opstrukciju, jer ja sam ovde najkonstruktivniji. Koje je rešenje? Postoje dva moguća rešenja, dva moguća izlaza iz ove situacije i to su jedina dva pravna izlaza. Da Vlada održi sednicu i da kaže da briše član 9. Predloga zakona. To je jedan. Ne može predstavnik Vlade u ime Vlade da odluči. On može da Vladu predstavlja samo u onim pravnim okvirima koje je utvrdila sednica Vlade, a Vlada se već izjasnila da odbija sve amandmane po članu 9.
Drugi je da vi iz DOS-ovske većine odaberete jedan od amandmana, može Pal Šandora, pošto je on iz DOS-a, i da izglasate. Čim se izglasa njegov amandman, deplasirano je raspravljati o ostalim amandmanima. Besmisleno je da ulazite u pretpostavke šta je motiv opozicionih poslanika. Sada su tužni opozicioni poslanici što im se amandmani prihvataju. Ne.
Mora procedura da se poštuje. Ministar Đelić ovde napada proceduru. Pa procedura je suština demokratije. I još jedna stvar - nemojte više ovde da govorite koliko je skupa Narodna skupština. I kad je Hitler ukidao Rajhstag, jedno od obrazloženja je bilo - suviše je to skupo za nemačku naciju u ratnim uslovima.
E, nemojte da ukidate demokratiju pod izgovorom da je demokratija skupa. Ne može nikada Narodna skupština da bude skuplja od Vlade, a Narodna skupština je ipak malo viši organ vlasti u sistemu podele vlasti od izvršne vlasti, odnosno Vlade, koja je najviši organ izvršne vlasti. I zato, ta argumentacija ovde ne važi. Morate nekada i priznati kad zabrljate, pa da se traži ispravno rešenje i izlaz iz toga, a ne da neprekidno srljate, pa da vi onda bujicom reči podstaknete to srljanje.
Ovde su dva jedina moguća pravna izlaza - da Vlada održi novu sednicu, da donese odluku da iz svog predloga briše ovaj član 9. ili da vi, kao većina, izglasate, da odaberete jedan od podnesenih amandmana. Najprirodnije je da izglasate amandman nekog svog člana, a ne opozicionog člana parlamenta, i da se taj problem razreši.

Ovaj član zakona, koji je sada naknadno ubačen u tekst, najupečatljivije je svedočanostvo koliko ste malopre kršili Poslovnik, jer je bilo bespredmetno  voditi onoliku raspravu.
Bilo je dovoljno da se ovaj amandman prihvati. Njime se menja prethodni član 9, jer je besmisleno sada da bude član 9a ili 8a, a nema člana 9. Ali, ove stvari se dešavaju zato što ne pazite, zato što se ne razumete u pravo i što vas ne interesuje šta sadrži Poslovnik, šta sadrži zakon u Vladi.
Da je ovaj amandman prihvaćen, a bio je već pozitivan odgovor Zakonodavnog odbora, Vlada se pozitivno izjasnila već na Odboru, bila bi deplasirana sva ova rasprava o članu 9. Vi ste mogli samo kod vas u podsetniku da promenite redosled, da prvo idu ovi amandmani koji su već u startu bili prihvatljivi i time se čitav niz ostalih amandmana unapred odbacuje. Besmisleni su. Time bi se izbegla i ona duga rasprava od dva sata.
Hteo sam da vas samo upozorim do čega vaše greške ovde dovode i ne optužujte opozicione stranke za opstrukciju. Opstrukcija se ovde izaziva isključivo nestručnim vođenjem sednica.

Ovaj amandman je veoma smislen, jer ako je prvo utvrđena lista poreskih obveznika, pa se utvrđuje poreska osnovica, i procenat plaćanja poreza na različite poreske osnovice, onda bi pravnička logika nalagala da su u istom položaju svi nosioci poreskih obaveza.
S tim što ste ovde prvo izbegli da napravite razliku između onih koji su dobili stanove po zakonu i onih koji nisu dobili po zakonu. Niko ko je dobio više od jednog stana nije mogao dobiti po zakonu. Pod uslovim da nije vratio onaj prethodni kada je dobio novi stan. To ste potpuno prenebregli i doveli u poziciju i one koji su dobili više stanova da čak po olakšanoj metodologiji mogu da svoje poreske obaveze izmire.
Šta je drugo ovde bitno?
Ako je ta poreska osnovica ista za sve, onda treba da se na identičan način primenjuje. Zašto praviti izuzetak samo tamo gde je bilo najmanje protivpravnog ponašanja? U nepovoljnijem položaju je onaj kod koga nije bilo nikakvog kršenja zakona u odnosu na onoga ko je nesporno činio krivično delo. To je nešto što je takođe, sa aspekta pravničke logike, nepodnošljivo.