Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javljam se po članu 3. stav 2. na koji je podneo amandman gospodin Martinović.
Očigledno je da u ovaj materiji postoji dosta problema ili propusta u ovom predlogu zakona, u kojem je mnogo veći akcenat stavljen na regione, dok su lokalne samouprave potpuno neopravdano ostavljene po strani. Izuzetno je dobro da ste prepoznali, i vi i Vlada RS, i to pokazali prihvatanjem ovog amandmana SRS, da je neophodno više uvažiti lokalni nivo, kako se ne bi dogodilo da u jednom trenu zbog zakonskih formalnosti dođe do određenog zastoja.
Preciznije, kako je gospodin Martinović naveo u obrazloženju za podnošenje ovog amandmana, da se lokalna planska dokumentacija može uskladiti sa republičkom onda kad nema planske dokumentacije regionalnog karaktera. Činjenica da je neophodna mnogo veća saradnja i usaglašenost lokalnog i republičkog nivoa i mnogobrojni primeri u praksi to i potvrđuju.
Vezaću se za konkretan primer s kojim je gospodin ministar jako dobro upoznat i, na svu sreću, još uvek ima vremena da se mnoge stvari koje su prepoznate kao problem od strane lokalne samouprave i za koje ministar Dulić pokazuje razumevanje promene.
Naime, radi se o izgradnji dela Koridora 10, i sam ministar je, predstavljajući ovaj zakon, rekao da je ključni region razvoja uglavnom vezan za Koridor 10. Nimalo slučajno, nerazvijena područja nemaju adekvatnu saobraćajnu, železničku i drugu infrastrukturu i predstavljaju područja koja zbog toga imaju mnogo manje komparativne prednosti.
Deo Koridora o kome ću govoriti u potpunosti se uklapao u sliku koju je predstavio ministar. Radi se o delu Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, tačnije, pored naseljenog mesta Predejane. Idejni plan koji je sačinjen nije odgovarajući u odnosu na stvarne potrebe. Načinjeno je više koraka, između ostalog, iz republičkog nivoa izašlo se sa argumentacijom koja dokazuje neophodnost izmene ovog projekta.
Prema izmenjenom ovom projektu, izgradnjom petlje kod Predejana, izbeglo bi se da ostane van funkcije put koji je najkraći prema Vlasinskom jezeru, Crnoj Travi i bugarskoj granici, koji je veoma značajan i koji je kraći za oko 25 kilometara, a poznato je da je Vlasinsko jezero od velikog turističkog značaja za ovaj kraj i za Srbiju. Ukoliko bi mu se u budućnosti posvetilo više pažnje i više inicijative, jednog dana bi mogao predstavljati značajan izvor prihoda od turizma za Jablanički i za Pčinjski okrug.
Takođe, izgradnjom petlje sprečilo bi se da prestane sa radom motel koji je jedini objekat u ovom kraju, koji radi i zapošljava lokalno stanovništvo. Prestankom njegovog rada bez sumnje bi se desilo to da i to malo stanovništva iz dvadesetak naseljenih mesta, koje je ostalo tu, masovno krene i iseljava se. Pored ovih stvari, koje bi se mogle svrstati u lokalne faktore, jako bitan razlog da se izmeni prvobitni projekat jesu uštede - uštede novca, uštede vremena za izgradnju.
Sada ću se vratiti na ono što je ministar rekao prilikom predstavljanja Predloga zakona o prostornom planiranju od 2010. do 2020. godine, da mi kao društvo imamo puno interesa da nam sela budu poželjna za život, a ne da se prazne i da se stanovništvo seli u gradove, čija je infrastruktura već odavno prenapregnuta da opsluži sve one koji u njima žive.
Insistiranjem na boljoj infrastrukturi, i to ponavljam, pogotovo infrastrukturnom opremanju sela i funkcionalnom povezivanju sela sa urbanim celinama, ovaj prostorni plan ima suštinski snažan demografski, ekonomski, socijalni i kulturološki aspekt.
Dakle, da je jedan od najvažnijih zadataka prostornog plana da ponudi planska rešenja koja nude šansu za uspešan i održiv razvoj Srbije u narednih 10 godina, zasnovan na principima racionalnosti, socijalne kohezije i ekološke održivosti.
Ove ministrove reči sam citirao s namerom da ukažem ministru da ukoliko zaista ima volje i mogućnosti da se nastavi saradnja na lokalnom nivou, koji prenosi potrebe stanovništva i republičkom, od koga zavisi implementacija projekta, da je potrebno da ovu stvar sprovede do kraja. Kada to kažem, mislim na izmenu projekta koji bi omogućio izgradnju petlje kod Predejana.
Takav potez u praksi mogao bi da pokaže da ovo što je ministar rekao neće biti samo obećanje. Svi znamo da se radi o sredini koja je nerazvijena, siromaštvo je sve veće, u kojoj se broj stanovništva neprestano smanjuje. Kao ilustraciju za to navešću da je broj dece koji se upisuje u prvi razred osnovne škole iz Predejana i okolnih mesta, okolnih sela iz kojih deca idu u tu školu, ukupno od 20 do 25, a broj lica koja preminu u toku godine je približan ili veći.
Opravdanost izmene projekta pokazali su argumenti koji su predstavljeni nadležnima. Govorili smo puno o ovom problemu. Sad ostaje da se izmena projekta sprovede do kraja. Nadam se da će, kad je u pitanju ovaj deo problema na jugu Srbije, ministar imati sluha u pozitivnom rešavanju.