Hvala predsedavajući.

Podneo sam Predlog zakona o izmeni i dopuni zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Finansijska podrška porodicama sa decom u vidu ostvarivanja prava iz ovog zakona doprinela bi poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece u porodicama sa decom koja nisu u mogućnosti da samostalno postignu, a broj takvih porodica je sve veći.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna bili bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećih zakona kojima je definisano da se pravo na dečiji roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Svako dete bez obzira na red rođenja mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije.

Produženje vremenskog perioda isplate roditeljskog dodatka i to za treće dete do navršene 18 godine života, umesto dosadašnjih 10 godina života, za četvrto dete do navršene 18 godine života, umesto dosadašnjih 10 godina života, a za peto i svako naredno dete za koje se do sada nije moglo ostvariti pravo na roditeljski dodatak do navršene 18 godine života obezbedilo bi delimičnu finansijsku sigurnost porodicama sa više dece na način kako SRS predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna stvorili bi se osnovni uslovi za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom, koja bih motivisala roditelje da ostanu u Srbiji, da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Svedoci smo da svakodnevno odlaze čitave porodice sa juga Srbije iz Jablaničkog okruga, Topličkog okruga, Pirotskog. Odlaze mladi ljudi, mladi bračni parovi sa malom decom. Oni koji odu više se sigurno neće vratiti, ali treba uložiti sve napore da oni koji su tu ostanu.

Demografski problemi su veliki, a jedan od najvećih je nedovoljan broj novorođene dece. Broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih što je dovelo do negativnog privrednog priraštaja. Kada tome dodamo i masovni odlazak mladih i sredovečnih ljudi jasno je da bi vlast morala hitno da reaguje ukoliko želi da se situacija malo popravi.

Ukoliko nastavi da se oglušuje o ovakve naše predloge, znači da vlasti nije bitno kakva će budućnost Srbije biti. Predstavnici vlasti u Narodnoj skupštini Republike Srbije uporno ignorišu predloge SRS, ali mi ćemo biti uporni i nećemo odustati od predloga zakona koji mogu da utiču na poboljšanje pojedinih oblasti života, u ovom slučaju u oblasti dečije zaštite, tačnije finansijske podrške porodicama sa decom.

Ovaj naš predlog za izmenu i dopunu je sveobuhvatan i precizan u delu u kojem se regulišu dečiji i roditeljski dodatak. Prihvatanjem ovih izmena koje predlaže SRS bile bi stavljene van snaga diskriminatorske odredbe važećeg zakona kojima je definisano da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Svako dete, bez obzira na red rođenja mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije. Predstavnici vlasti Republike Srbije trebali bi da dobro razmisle kako će u buduće trošiti novac iz budžeta Republike. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Podneo sam Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Republika Srbija se poslednjih decenija suočavala sa velikim demografskim problemima, a jedan od najvećih demografskih problema je nedovoljan broj novorođene dece, broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog privrednog priraštaja, evidentan je veliki broj mladih ljudi koji napuštaju zemlju, pa je izuzetno povećan udeo starog stanovništva u ukupnom broju stanovništva.

Ekonomska situacija u Republici Srbiji je sve lošija pa se veliki broj porodica suočava sa nedostatkom finansijskih sredstava, što se direktno odražava na rađanje i podizanje dece.

Imajući u vidu ove činjenice, neophodno je da država hitno preduzme sve mere kojima bi se stvorili uslovi za poboljšanje finansijskog položaja porodica sa decom i omogućila sigurnost u pogledu davanja države budućim roditeljima.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom uticalo bi se u značajnoj meri na rešavanje jednog od najvećih demografskih problema, a to je nedovoljan broj novorođene dece.

Što se tiče finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, stav SRS je da treba napraviti trajnu preraspodelu sredstava u budžetu Republike Srbije, i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg i roditeljskog dodatka, na način kako SRS predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna stvorila bi se osnova za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom, koje bi motivisalo roditelje da ostanu u Srbiji i da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Svedoci smo svakodnevnog odlaska čitavih porodica sa juga Srbije iz Jablaničkog, Pčinjskog okruga, odlaze mladi ljudi, mladi bračni parovi sa malom decom i oni koji odu sigurno se više neće vratiti. Ali, treba uložiti sve napore da oni koji su tu, i ostanu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ono što SRS zamera predstavnicima vlasti prilikom rasprave u ovom Predlogu zakona o alternativnim investicionim fondovima jesu navodi da se zakon usvaja zbog potrebe da se naše zakonodavstvo uskladi sa evropskim zakonodavstvom.

Podneli smo ovaj amandman na član 3. i predložili da se u njegovom stavu 1. briše tačka 4. Član 3. se odnosi na izuzetke od primene ovog zakona i u tački 4. su nabrojane nacionalne institucije, kao što su: Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka, Evropski investicioni fond, evropske razvojne finansijske institucije i bilateralne razvojne banke, Svetska banka, MMF i druge nacionalne institucije i slične međunarodne organizacije. Smatramo da ovo ne treba unositi u tekst zakona koji će se primenjivati u Republici Srbiji.

Zanimljivo je da deo obrazloženja za donošenje ovog zakona koji je napisao predlagač u okviru procesa pristupanja Republike Srbije EU i pregovaračke pozicije Republike Srbije za Poglavlje 9 - finansijske usluge Republike Srbije, između ostalog preuzeo obavezu da do kraja trećeg kvartala 2021. godine transponuje Direktivu 2011/61 EU, Evropskog parlamenta i Saveta od 8. juna 2011. godine, a koja se odnosi na upravljanje alternativnim investicionim fondovima u nacionalnim pravnim okvirima Republike Srbije donošenjem posebnog zakona kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi.

Članom 266. Predloga zakona redom su pobrojani članovi zakona koji će početi da se primenjuju od dana prijema Republike Srbije u EU. Mi iz poslaničke grupe SRS smo u svakoj raspravi do sada savetovali predstavnicima vlasti u Republici Srbiji da zakoni koje usvaja Narodna skupština moraju biti u interesu građana Republike Srbije, da interesi građana Srbije moraju biti zaštićeni kroz poštovanje zakona koji se usvaja u Narodnoj skupštini, a ne zbog toga što postoji potreba za usklađivanje sa tuđim zakonodavstvom. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Predlagač ovog zakona je izašao pred Narodnu skupštinu sa kompletno novim tekstom zakona, iako je zakon sa identičnim imenom donet još 2009. godine. Poslanička grupa SRS podnela je na novi tekst Predloga zakona o kontroli državne pomoći, amandman kojim predlažemo da se iz teksta novog zakona izbriše stav 2. u članu 12.

Razlog za to je poznati stav SRS da tekovine EU nisu ništa donele dobro Republici Srbiji. Naime, zakonodavac predlaže u članu 12. stav 2. da stručnost i osposobljenost lica koje je se kandiduje za predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći ili člana Saveta ove Komisije, podrazumeva između ostalog i poznavanje pravnih tekovina EU.

Predlagač ovog zakona predvideo je da zakon stupi na snagu osmog dana, od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a njegova primena počinje 1. januara 2020. godine. Osim odredaba iz člana 9. i 24. ovog zakona koji počinju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona.

Inače to su odredbe koje se odnose na Komisiju za kontrolu državne pomoći i trebalo bi reći nešto o njima, obzirom na to da su vrlo zanimljive. Do sada je ministarstvo obezbeđivalo prostor i druge uslove za rad Komisije i obavljanje stručne administrativne i tehničke poslove za Komisiju.

Sada novim zakonom je predviđeno da Komisija postane samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja i ima status pravnog lica. Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije u okviru posebnog budžetskog razdela.

Prostor, opremu i sredstva neophodna za rad Komisije obezbeđuje Vlada. Komisija ima stručnu službu i prateće službe, dakle klasičan primer uvećavanja državnog aparata. Pored toga, u zakonu Republike Srbije je insistiranje na upoznavanju tekovina EU, zato smo podneli ovaj amandman insistirajući na onome što je u interesu građana Srbije, a na koji se predlagač naravno oglušio i ovog puta. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Danas vodimo raspravu o još jednom Predlogu zakona koji se našao pred Narodnom skupštinom sa kompletno novim tekstom zakona. Novi Zakon o računovodstvu donet je 2013. godine. Izvršene su izmene u toku prošle 2018. godine, i jedna i druga učinjena je u vreme mandata ove vlasti, a sada je pred nama opet novi tekst zakona.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam novi tekst Predloga zakona o računovodstvu, amandman kojim je predložena izmena člana 22. Član 22. odnosio se na usaglašavanje, potraživanje i obaveza.

Mi smo našim amandmanom predložili da se dopuni stav 3, tako da pravna lica i preduzetnici u svojstvu poverioca i dužnika, pored dužnosti da ovlašćenom revizoru potvrde stanje potraživanja i obaveza imaju istu takvu dužnost i prema poslovnim partnerima.

Sigurno je da će na taj način biti predupređene pojedine nedoumice koje bi se mogle pojaviti u toku poslovne saradnje, ali i smanjeni rizici, bez obzira na to što su predviđene kaznene odredbe za one koji prilikom podnošenja godišnjeg izveštaja ne obelodane u napomenama uz finansijske izveštaje, ne usaglašavanje potraživanja i obaveza, takvih slučajeva ima a naročito u javnom sektoru.

Zbog toga smo podneli ovaj amandman i smatramo da je amandmansko rešenje preciznije. Pored toga, pruža i određenu sigurnost u poslovanju. Svesni smo toga da u svakom poslu ima rizika, ali je dobro da ih bude u što manjoj meri. Jedan od načina za njihovo smanjenje upravo su dobra zakonska rešenja, kakve vam je ponudila SRS. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 39. Predloga zakona o reviziji. Sada kada razmatramo ovaj predlog zakona imamo istu situaciju kao kod Zakona o računovodstvu. Potpuno nov zakon donet je 2013. godine, a izmenjen je 2018. godine.

Predlagač priznaje da je u vreme donošenja Zakona o reviziji 2013. godine, taj zakon bio predmet usklađivanja sa 8. Direktivom EU koja uređuje oblast zakonske revizije i sa kojom je ovaj zakon u potpunosti usklađen. Da je u međuvremenu 16. aprila 2014. godine donet direktiva o izmeni 8. Direktive čija je primena obavezna za članice EU, počev od juna 2016. godine, kao i Uredba EU broj 537/2014. godine sa kojom je aktuelni zakon delimično usklađen.

Danas kada Narodnoj skupštini dostavlja ovaj predlog zakona na usvajanje predlagač priznaje da se u osnovi razlozi koji ga opredele da pristupi izradi novog Zakona revizije su, pod brojem jedan, usklađivanje sa zahtevom novih propisa EU, Direktiva 2014/56 EU i Uredba EU 537/2014. godine kojom se uređuje ova oblast. Pa, tek onda pod brojem 2, otklanjanje uočenih nedostataka u primeni postojećih zakonskih rešenja.

Zato je poslanička grupa SRS podnela amandman kojim smo predložili da se u članu 39. svuda gde se u tekstu pojavljuju reči, a odnose se na međunarodne standarde revizije i međunarodni standard kontrole kvaliteta brišu. Primena direktiva EU je obavezna što je i sam predlagač napisao za članice EU, što Republika Srbija nije. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 4.

Članom 4. predlagač želi da izmeni član 6. osnovnog zakona, koji se odnosi na Fond za osiguranje depozita.

Mi smo predložili brisanje ovog člana, zato što smatramo da rešenje koje sadrži zakon koji je trenutno na snazi ne treba menjati. Protiv toga smo da se sredstva Fonda za osiguranje depozita koriste za finansiranje ulaganja Agencije za osiguranje depozita u osnovna sredstva i nematerijalnu imovinu radi realizacije poslova koji se odnose na osiguranje depozita u punom iznosu utvrđenih ulaganja. Samim tim smo i protiv toga da direktor Agencije utvrđuje kriterijume za raspoređivanje ovih ulaganja.

Naše mišljenje je da se sredstva Fonda i ubuduće treba koristiti u svrhe u koje su i do sada korišćena, a koje su taksativno nabrojane u članu 6. Zakona o osiguranju depozita, s obzirom na to da su, kako predlagač navodi, osnovni ciljevi sistema osiguranje depozita, zaštita depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica u slučaju stečaja i likvidacije banaka, kao i doprinosa u očuvanju stabilnosti finansijskog sistema.

Izmene koje se sada predlažu nisu u skladu sa navedenim ciljevima, niti bi pozitivno uticale na jačanje poverenja javnosti u bankarski sektor, na sprečavanje i ublažavanje efekata nastupanja kriznih situacija na nivou pojedinačne banke, ali i bankarskog sistema i doprinosa rasta štednje u bankarskom sistemu.

To su razlozi koje bi predlagač trebalo da razmotri i još jednom razmisli o usvajanju ovog amandmana. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Amandmanom na član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, poslanička grupa SRS je predložila izmenu ovog člana.

Članom 11. predlagači su izvršili samo tehničku izmenu člana 22. osnovnog zakona, koji je logičan sled izmena koje je predložio članom 5. zbog dva nova stava koja su dodata u članu 8. osnovnog zakona.

Poslanička grupa SRS predložila je ovim amandmanom izmenu u članu 22. osnovnog zakona u stavu 1. i to u delu koji se odnosi na iznos novčane kazne banke. Umesto dosadašnjeg iznosa kazne u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara, predložen je iznos u rasponu od 50.000 do 5.000.000 dinara.

Naše mišljenje je da je predloženi iznos adekvatniji, s obzorima n to da se radi o pravnim licima koja posreduju sa velikim novčanim sredstvima. S obzirom na to da je predlagač napisao da je diferencijacija banaka u skladu sa procenjenim nivoom rizika u poslovanju, pri utvrđivanju i obračunu premije osiguranja depozita, pravednija prema bankama i da može da utiče na ublažavanje moralnog hazarda i podsticanje smanjenja rizika u poslovanju.

Mišljenja smo da za one banke koje ne poštuju zakon treba predvideti više iznose kazne koje bi morali zbog nepoštovanja da plate. To znači da bi korist od prihvatanja ovog amandmana SRS bila velika. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ovim amandmanom koji je poslanička Srpske radikalne stranke podnela na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu predloženo je brisanje člana 8.

Članom 8. predlagač želi da izmeni član 54. postojećeg zakona. Srpska radikalna stranka kroz ove amandmane izražava svoj stav o IPARD programima i eventualnim zloupotrebama kod raspodele tih sredstava.

Predloženo je da se ograničenje iz stava 1. član 54. ne primenjuje na preuzimanje obaveza za investicije u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz IPARD 2 programa, a radi se ograničenju u pogledu obaveza koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Naime, ove obaveze moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini.

Suština Zakona o budžetskom sistemu je u namenskom trošenju budžetskih sredstava i upravo ovaj član to definiše, a predlagač sada želi da omogući nepoštovanje zakona.

Inače, Zakon o budžetskom sistemu je obesmišljen 2009. godine, kada su iz njega izbrisane odredbe koje su definisale krivično delo, tj. krivičnu odgovornost odgovornog lica korisnika budžetskih sredstava, tadašnjeg člana 74a.

Godine 2006. su zakonom predviđene kaznene odredbe, a krivična dela iz Zakona o budžetskom sistemu, ali je 2009. godine donet novi zakon koji definiše samo prekršajnu odgovornost za nepoštovanje ovog zakona. Time su stvoreni uslovi da korisnici budžetskih sredstava, tj. njihova odgovorna lica mogu da raspolažu budžetskim sredstvima, kao i oni koji hoće mogu da krše zakon i da za to samo prekršajno odgovaraju, a najčešće budu kažnjeni samo opomenom prekršajnog suda i nikom ništa.

Sa takvom i sličnom praksom bi moralo da se prekine. Zato smo mi iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneli amandmane, kako ovaj izuzetno važan zakon ne bi bio još više obesmišljen. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Finansijska podrška porodici sa decom u vidu ostvarivanja prava iz ovog zakona doprinela bi poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece u porodicama sa decom koja nisu u mogućnosti da ih samostalno podignu, a broj takvih porodica je sve veći.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona kojima je definisano da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Svako dete, bez obzira na red rođenja, mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije.

Produženje vremenskog perioda isplate roditeljskog dodatka, i to: za treće dete do navršene 18. godine života, umesto dosadašnje 10. godine života; za četvrto dete do navršene 18. godine života, umesto dosadašnjih 10 godina života, a za peto i svako naredno dete za koje se do sada nije moglo ostvariti pravo na roditeljski dodatak, do navršene 18. godine života, obezbedilo bi delimičnu finansijsku sigurnost porodicama sa više dece.

Ovaj naš predlog izmene i dopune je sveobuhvatan i precizan u delu kojima su regulisani dečiji i roditeljski dodatak.

Prihvatanjem ovih izmena koje predlaže SRS bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona kojima je definisano da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Svako dete bez obzira na red rođenja mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije. Predstavnici vlasti Republike Srbije bi trebalo da dobro razmisle kako će ubuduće trošiti novac iz budžeta Republike Srbije, da li će nastaviti po starom ili će napraviti trajnu preraspodelu sredstava, i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg i roditeljskog dodatka.

Na način kako Srpska radikalna stranka predlaže, ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, usvajanjem ovih izmena i dopuna, ostvarila bi se osnova za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom, koje bi motivisalo roditelje da ostanu u Srbiji, da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Svedoci smo svakodnevnog odlaska čitavih porodica sa juga Srbije, iz Leskovca i drugih opština Jablaničkog i Pčinjskog okruga, odlaze mladi ljudi, mladi bračni parovi sa malom decom. Oni koji odu, sigurno se više neće vratiti, ali treba uložiti sve napore da oni tu ostanu.

Hvala, predsedavajući.

Ovim amandmanom koji poslanička grupa SRS podnela na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima predložena je izmena člana 1.

Članom 1. predlagač želi da izmeni član 2. stav 2. tačka 1. postojećeg zakona, a SRS predlaže da se ovim stavom izmeni tačka 8) koja bi glasila: „kartografska dela (geografske, topografske, turističke, auto i tematske karte i slično)“.

Srpska radikalna stranka smatra da je amandmansko rešenje preciznije, jer su u postojećem zakonu pojedine vrste karata neopravdano izostavljene. Smatramo da svako autorsko delo mora da uživa pravnu zaštitu i zato je naša poslanička grupa i podnela amandmane sa konkretnim predlozima koje bi, ukoliko budu prihvaćeni, i te kako unapredili tekst ovog zakona.

Ono što SRS zamera predstavnicima vlasti prilikom donošenja ovog Predloga zakona jeste to što navode da se izmene i dopune zakona vrše zbog potrebe da se naš zakon uskladi sa evropskim zakonodavstvom. Navedene su direktive sa kojima se vrši usaglašavanje - broj 2011/77 Evropske unije, Evropskog parlamenta i Saveta od 27. septembra 2011. godine, kojom se menja i dopunjuje Direktiva od 2006/ 116 Evropske unije o trajanju zaštite autorskog i određenih srodnih prava. Zatim, broj 2004/48 Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine i druge.

Mi iz poslaničke grupe SRS smo u svakoj raspravi do sada savetovali predstavnicima vlasti u Republici Srbiji da zakoni koje usvaja Narodna skupština moraju biti u interesu građana Republike Srbije, da interesi građana Srbije moraju biti zaštićeni kroz poštovanje zakona koji se usvaja u Narodnoj skupštini, a ne zbog toga što postoji potreba za usklađivanje sa tuđim zakonodavstvom. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Članom 10. predlagač želi da izmeni član 35. u stavu 2. osnovnog zakona, inače, član 35. važećeg zakona uređuje pravo sleđenja.

Srpska radikalna stranka predlaže da se u članu 35. izmeni stav 6, koji kaže: „Naknada na osnovu prava sleđenja plaća se procentu od prodajne cene originala bez poreza“. Mi smo amandmanom predložili izmenu ovog stava, tako da glasi: „Ako se original likovnog dela preprodaje, autor ima pravo na odgovarajući deo od prodajne cene ostvarene svakom preprodajom tog originala koja sledi posle njegovog prvog otuđenja od strane autora. Naknada na osnovu prava sleđenja plaća se u procentu od prodajne cene originala bez poreza“.

Smatramo da ovako precizno formulisan tekst sa amandmanom nije preobiman i suvišan, naprotiv, jasno je definisano i eventualne nedoumice bile bi unapred otklonjene, jer će zakonom biti zaštićeniji autori originalnog umetničkog dela prilikom preprodaje.

U obrazloženju za izmenu ovog člana osnovnog zakona navedeno je da se izmenom precizira šta se smatra originalnim delom likovne umetnosti, a radi usklađivanja sa članom 2. prve direktive o pravu preprodaje. Dalje je navedeno, a odnosi se na izmene zakona u celini, da je nakon analize komentara koje je Evropska komisija dala u odnosu na dostavljene tabele o usklađenosti utvrđeno da je pojedine odredbe važećeg zakona potrebno izmeniti ili dopuniti, kako bi se važeći zakon uskladio sa evropskim zakonodavstvom.

U tekstu izmene i dopune uključene su i sve sugestije dobijene od Kancelarije za evropske integracije, uključujući i mišljenja dobijena u toku bilateralnih skrininga za Poglavlje 7 – prava intelektualne svojine, koji je održan 12. i 13. novembra 2014. godine. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Na Predlog zakona o nauci i istraživanjima poslanička grupa SRS je podnela amandman na član 11. kojim smo predložili da se reči: „regionalnim i evropskim“ zamene rečima „i međunarodnim“.

Ovaj amandman smo podneli jer smatramo da u tekst zakona koji je podnet Narodnoj skupštini predlagač pokušava da uvede termin – regionalizacija, a naše amandmansko rešenje u stvari izražava naš stav, ne slaganje sa tom namerom predlagača.

Inače, član 11. se odnosi na strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

U stavu 1. predlagač kaže – strategija se usaglašava sa strategijom opšteg, privrednog, društvenog razvoja Republike Srbije, kao i drugim nacionalnim regionalnim i evropskim strategijama, uključujući i strategiju kojom se utvrđuju prioritetne oblasti pametne specijalizacije.

Usvajanjem našeg amandmana, tekst zakona glasio bi – strategija se usaglašava sa strategijom opšteg, privrednog i društvenog razvoja Republike Srbije, kao i drugim nacionalnim i međunarodnim strategijama, uključujući i strategiju kojom se utvrđuju prioritetne oblasti pametne specijalizacije. Na taj način ne bismo imali samo kvalitetniji tekst zakona, već bi bio izbegnut pokušaj uvođenja termina regionalizma.

Pored toga, naše rešenje je sveobuhvatnije, jer predlagač usko vezuje usaglašavanje naše strategije sa evropskim strategijama, što SRS smatra pogrešnim.

Bilo koji dokument, pa tako i svaka strategija koja se donosi mora, pre svega, da bude u interesu građana Republike Srbije, a ne diktirana od strane predstavnika EU. Zato je potrebno da predlagač još jednom razmotri i prihvati predloge amandmana SRS. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam ovaj amandman na član 137. Predloga zakona o nauci i istraživanjima. Namera nam je bila da tekst zakona, koji će biti usvojen, ne bude suviše opterećen. Smatramo da kada se jednom u zakonu definiše određena materija ne mora se ponavljati kroz više članova zakona ono što se podrazumeva, a naročito ako su neki drugi zakoni već definisali to isto.

U obrazloženju je, kao jedan od osnovnih razloga za donošenje novog zakona u oblasti nauke i istraživanja, navedena promena modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti. Ovo bi se moglo shvatiti kao jedan pokušaj države da možda zadrži mlade istraživače i naučnike da ostanu u Srbiji, ali ipak samo pokušaj. S obzirom na to da nema značajnog povećanja budžeta za naučno-istraživačku delatnost, da nema značajnog uključivanja privrede, dovodi se u pitanje primena ovog zakona u praksi.

Ono što bi predstavnici vlasti u Srbiji konačno morali da shvate je to da najveća šteta za državu jeste trenutni trend masovnog iseljavanja mladih ljudi koji odlaze sa namerom da se nikad više ovde ne vrate, a poseban problem u okviru tog problema je što je među njima sve veći broj obrazovanih ljudi za čije znanje i rad će država Srbija ostati uskraćena.

Većina mladih naučnika, istraživača odlazi isključivo iz razloga ekonomske prirode, jer neko drugi je spreman da im ponudi više, tako će se i njemu vratiti više, a naša zemlja je u takvoj situaciji na višestrukom gubitku.

Amandmani poslaničke grupe SRS su konstruktivni. Naše sugestije na ovaj predlog zakona su krajnje dobronamerne i ne vidim razlog za neprihvatanje onoga što je u interesu svih građana Srbije, a posebno onih ljudi koji se časno bave naukom i istraživanjima. Ti časni ljudi ne zaslužuju samo poštovanje, već ti ljudi mogu doneti progres Srbiji ako u njoj ostanu. U suprotnom, kao što sam već rekao, višestruki smo gubitnik. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Danas vodimo raspravu o izmeni zakona koju je iniciralo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za koju s pravom možemo reći da nije na ponos ministarstvu, niti ministru na čelu ministarstva, Zorane Mihajlović.

Ovim predlogom zakona o izmeni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, pomenuto ministarstvo i ministar Mihajlović žele da izmene visinu posebne naknade za upotrebu javnog puta, njegovog dela i putnog objekta, tj. visinu putarine.

Naravno, izmena se odnosi na povećanje iznosa putarine za 12%, jer tako nešto se jedino moglo očekivati od vlasti koja se u potpunosti otuđila od naroda.

Gospođa Mihajlović, izgleda da ne zna da su najvećem broju stanovnika Republike Srbije plate i penzije tako male da je nemoguće preživeti. Ona očigledno misli da svi građani Srbije imaju koliko i ona ima, pa mogu da podnesu sva poskupljenja koja ovoj vlasti padne na pamet.

Izgleda da ne zna da su autobuske stanice i aerodromi svakodnevno zakrčeni ogromnim brojem mladih ljudi koji odlaze iz Srbije, jer ovde ne mogu da se zaposle i žive život dostojnog čoveka. Ti mladi ljudi odlaze sa namerom da se više nikad ne vrate u Srbiju.

Prema pisanju BBS „Njuz“ na srpskom, da Dan siromaštva 17. oktobra 2018. godine, u Srbiji je 500.000 ljudi bez sredstava za osnovne potrebe. Mesečna granica apsolutno siromaštva je bila 12.045,00 dinara, 268.000 ljudi je dobilo specijalnu pomoć, 35.000 korisnika je imala Narodna kuhinja. Izvor BBS „Njuz“ na srpskom je namerno uzet, jer ministar Mihajlović samo takve izvore i priznaje.

Gospođa ministar izgleda ne vidi propadanje srpskog poljoprivrednika, zbog uvozničkog lobija. Malo je poljoprivrednika koji mogu da budu zadovoljni trenutnom situacijom. Mnogo toga gospođa Mihajlović ne vidi. U stvari, ne želi da vidi, nju narod Srbije ne zanima. Nju zanima to što je direktor ili v.d. direktora JP „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak tražio do predsednika Srbije, Aleksandra Vučića da odobri poskupljenje putarine. I kada je on odobrio ovo poskupljenje, ministar Mihajlović se zaputila u Narodnu skupštinu da se poveća iznos putarina.

Njoj je bitno ispuniti ono što kaže predsednik, kako se ne bi našla u njegovoj nemilosti. Da li je to u interesu građana Srbije, nju to ne zanima, a trebalo bi, jer se nalazi na čelu resornog ministarstva.

Javnost u Srbiji je mogla da vidi izjavu Zorana Drobnjaka, direktora ili v.d. direktora JP „Putevi Srbije“, koju je dao 5. juna 2019. godine na pitanje – kako je ubedio predsednika Srbije da odobri poskupljenje putarine? Gospodin Drobnjak je tada rekao – rekao sam mu da je krpljenje rupa i održavanje puteva skupo i da ukoliko hoće da putevi budu dobri, mora povećati cenu putarina.

O životu građana Srbije, dakle, odlučuje vlast iako ne znamo kako će se sva poskupljenja odraziti na obične građane u ovoj državi. Deo te Vlade vladajuće strukture je i već pomenuti gospodin Drobnjak za koga ne znamo da li je direktor, kako se on predstavlja ili v.d. direktora, kako piše na zvaničnoj internet strani JP „Putevi Srbije“.

Ako gospođa Mihajlović zna odgovor na ovo pitanje, može slobodno da podeli sa nama i čitavom javnošću Srbije, kao i odgovor na pitanje – koliko godina je proveo u statusu v.d. direktora i da li je to normalno? Inače, o bogatoj biografiji čoveka zaslužnog za povećanje putarine u Srbiji između ostalog može se videti da je krivičnu prijavu protiv njega vodila DRI zbog niza malverzacija i neregularnosti u izveštaju DRI o „Putevima Srbije“ u 2010. godini. Uočene nepravilnosti su više od 40 dodeljenih poslova, vrednih preko 300 miliona evra, a kao krivac je identifikovan Zoran Drobnjak.

U izveštaju stoji da je on u otvorenim postupcima nabavke umesto tenderske komisije sam eliminisao ponude uz objašnjenje da su neispravne, a pred sam postupak otvaranja ponuda, menjao je članove komisije. Državni revizor je tada napisao i to da „Putevi“ nisu uplatili 158 miliona dinara za putarine i naknadu za korišćenje puteva od 2008. godine.

U njegovoj biografiji stoji dalje i to da je prvostepenom presudom pred Specijalnim sudom u Beogradu, u julu 2017. godine osuđen na godinu dana zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom izdavanja dozvole preduzeću „Nuba invest“, kao i da mu je tada izrečena zabrana rada na javnoj funkciji od tri godine.

Radi se o davanju saglasnosti za izgradnju optičkog kabla pomenutom preduzeću, a Drobnjak je bio osumnjičen da je zloupotrebom službenom položaja oštetio državu za 2,5 miliona dinara.

U jednom periodu se našao u sukobu interesa, istovremeno je bio akcionar preduzeća za puteve „Beograd“, koji je dugo godina dobijao najunosnije poslove od JP „Putevi Srbije“. Kasnije se pročulo da je te akcije ustupio u dobrotvorne svrhe domu za nezbrinutu decu „Zvečanska“.

Umesto da nekog sa ovako bogatom biografijom, predsednik Srbije skloni sa važne funkcije koju ima, on mu je poslužio i odobrio je da poveća putarine, a ministar Mihajlović je izašla pred Narodnu skupštinu sa ovim predlogom zakona da to sprovede u delo. Kolika je šteta zbog svih ovih činjenica, građani Srbije će proceniti sami.

Važno je istaći i to da je u januaru 2017. godine povećana putarina za 10%. Sada je izvesno da će biti povećana za još 12%, umesto da se oni koji se rasipnički ponašaju sa državnim novcem sklanjaju sa mesta na kojima su rasipali državni novac, imamo situaciju da su oni i dalje na istim mestima i da odlučuju o tome da se građanima neprekidno povećavaju nameti. To nije dobra praksa i konačno bi trebalo prestati sa tim, jer sve ima svoje granice, pa i izdržljivost građana.

Ako su predložena rešenja zakonska materija, naknada za korišćenje, uređenje javnih dobara zakonom, u sferi davanja pravne sigurnosti, privredi, razvoju privrede, nije sagledan jug Srbije novim autoputem i da umesto putna infrastruktura podstiče razvoj privrede i veći standard građana, u ovom slučaju je sasvim drugačije. Leskovac je udaljen od autoputa sedam kilometara. Zahtev građana Predejana i odluke Skupštine grada Leskovca nisu prihvaćeni od prethodnog režima da petlja izlaz bude na suprotnoj strani u okviru motel Predejane, kako bi nastavio da funkcioniše i proširuje svoje kapacitete. U interesu građana Leskovca sada imamo smanjenje poslovanja za 30% manje.

Pomenutom realizacijom stvorili bi se uslovi za podsticaj razvoja Crne Trave, Vlasinskog jezera i razvoj stočarstva sa već postojećom savremenom farmom na Čemerniku.

Neprihvatanje pomenutih zahteva sada imamo i imaćemo problem kosina u Grdeličkoj klisuri i Preljinama. Osiromašenje građana Leskovca i iseljavanje sa pomenutih područja.