U ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Amandmanom je predloženo brisanje ovog člana, a u cilju razvoja socijalne pravde. Jasnije rečeno, ne morate baš sva do sada stečena prava da umanjujete baš svima.
Članom 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO predlagač želi da izmeni član 20. osnovnog zakona koji se odnosi na lica koja rade na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ili sa tzv. beneficiranim radnim stažom.
Predlagač bi morao da ima u vidu da su pojedina radna mesta takva da nije slučajno što se tako računa radni staž na njima. Oni imaju svoju težinu i ne treba zaposlene na tim radnim mestima destimulisati i uvoditi nove kriterijume na njihovu štetu.
Ukoliko je neko radno mesto specifično, treba poštovati te ljude koji rade na specifičnim poslovima i ne kažnjavati ih na ovakav način.
Postavlja se pitanje ako se jedna Vlada svakodnevno, putem medija, hvali kako je uspešna, kako vodi državu koja ima značajan razvoj, zbog čega onda mnogim svojim građanima pokušava da umanji već stečena prava. Ovo pitanje se delom odnosi na amandman o kome je reč, ali i na mnoge druge oblasti života građana čiji su realni životi u suprotnosti sa pričama koje predstavnici vlasti u Srbiji svakodnevno plasiraju putem medija. Hvala.
Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju poslanička grupa SRS podnela je amandman kojim smo predložili da se promeni naslov. Ovaj amandman smo podneli jer smatramo da je amandmansko rešenje primerenije i sveobuhvatnije.
Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, čuli smo u raspravi u načelu šta je rekao predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj – da Vlada Republike Srbije ni u kom slučaju nije smela 2014. godine da donese Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija. Od 2014. godine do danas naša poslanička grupa vam je zamerila zbog toga i uvek smo isticali da je taj postupak Vlade neopravdan i nezakonit.
Srpska radikalna stranka će uvek insistirati na tome da se u Narodnoj skupštini usvajaju zakoni koji će biti u interesu svih građana Republike Srbije, pa tako i korisnika penzija.
Predlagač ovim zakonom, izmenama i dopunama, je kao razloge za donošenje ovog zakona naveo potrebu daljeg uređivanja sistema penzijsko-invalidskog osiguranja, a u okviru započete reforme ovog sistema od 2002. godine.
Kao osnovni cilj reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja navodi stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, koja će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.
Imamo i nedvosmisleno priznanje predlagača da su mere koje su sprovedene tokom reformi uglavnom bile restriktivnog karaktera.
Zbog tog tereta koji već godinama podnosi većina penzionera u Srbiji, Srpska radikalna stranka insistira da se prestane sa daljim urušavanjem položaja penzionera i da, kao što sam već istakao u Narodnoj skupštini, moraju da se usvajaju zakoni koji će biti u korist naših građana penzionera.
U ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Namera nam je bila da ukažemo na potrebu preciznih i tačnih formulacija u Predlogu zakona, pa je amandmanom predloženo brisanje suvišnih reči. Mi iz SRS smatramo da je pre svega važna sama suština zakona, kao i primena zakona u praksi. U tom smislu, suštinski problem na koji mi iz SRS želimo da skrenemo pažnju javnosti, penzionerima, ali i budućim penzionerima je to da bi usvajanje ovakvog teksta Predloga zakona dovelo do toga da ubuduće neće biti redovnog i na određeni način utvrđenog usklađivanja visine penzija.
Za SRS to je apsolutno nedopustivo. Ne može se prepustiti bilo kome da obećava da će penzije biti usklađene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem. Obećanja su jedno, a ona se odnose na to da će biti povećanja od 5 do 6%. Ali, moguće je da više nikada ne bude usklađivanje, što će isključivo zavisiti od dobre volje Vlade Republike Srbije. Ovakva namera predlagača izmena i dopuna Zakona, tj. Vlade Republike Srbije je najblaže rečeno neozbiljna. Prilikom donošenja zakona mora se jasno utvrditi način usklađivanja penzija, kakav god taj način bio. Ne sme ostaviti Vladi da odlučuje da li će, kada i kako biti usklađivanje ili ih neće biti. Zato smo i podneli amandmane sa namerom da oni doprinesu da se usvoji što kvalitetniji tekst zakona, u kome će biti stvari bitne, nedvosmisleno definisane. Hvala.
Podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i to na stav 2.
Član 4. ovog Predloga zakona odnosi se na načelo zaštite interesa i dostojanstva i to poštovanje dostojanstva preminulog lica i na članove njegove porodice.
Materija je izuzetno osetljiva pa sam ovim amandmanom predložio malo drugačije definisanje od onoga kako je to učinio predlagač. Obrazlažući donošenje ovog zakona, predlagač je napisao da je ostavljena mogućnost da svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pismenom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učine u trenutku smrti ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim.
To je, kao što sam rekao, vrlo osetljiva materija i to su veoma delikatni momenti, pa se time ne treba igrati i takve odredbe treba stavljati u zakon.
U vezi sa amandmanom na član 4. ovog Predloga zakona poslaničke grupe SRS, da kada Narodna skupština usvaja zakon to mora da se radi precizno kako ne bi došlo do situacije da se prilikom primene ustanove određeni nedostaci tj. da je nešto definisano na nejasan način, a u ovom slučaju radi se o važnom zakonu u oblasti zdravstva. U tom cilju predlagač bi trebao da dobro razmisli o svim sugestijama narodnih poslanika iskazanim kroz amandmane.
Predlagač kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona naveo je i potrebu da oblast ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi se zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse s obzirom na to da je oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje ljudi i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovim oblastima.
Članom 2. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, definisana je primenom ovog zakona. U tom smislu mi iz poslaničke grupe iz SRS smo podneli amandman na stav 3. ovog člana koji govori u kojim slučajevima se odredbe ovog zakona primenjuju i predložili smo da se u ovom slučaju donese tekst za koji smatramo da je odgovarajući.
Preciznije rečeno, predložili smo da se u stavu 2. posle teksta istog medicinskog postupka dodata tekst „odnosno primene ćelije i tkiva dobijenih od jednog lica na tom istom licu“.
Smatramo da bi predlagač trebalo da prihvati ovaj naš amandman i na taj način ćemo imati zakon u kome se na bolji i precizniji način definišu pojmovi.
Inače, mi iz SRS smo više puta ponovili da nemamo ništa protiv nekih novih načina lečenja, niti protiv humanosti, naprotiv, ali se zalažemo za to da bilo koje donatorstvo ljudskog tela mora biti dobrovoljno i sa odobrenjem lica koje će postati donor.
Podrazumevana saglasnost je neustavna i ne treba je nametati zakonom. Isto tako tvrdnje predlagača da će se izbeći finansijski troškovi vođenja registra jednostavno ne postoje. Da bi neko ko ne želi da učestvuje u priči oko doniranja delova tela, a na to ima pravo, ostvario to svoje pravo, mora da overava izjavu a overa te izjave se plaća.
Poslanička grupa SRS je mišljenja da su ovo dovoljni argumenti da ovakve odredbe zakona ne treba usvojiti. Hvala.
U članu 1. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima date su osnovne odredbe u vezi sa ovim zakonom. Mi iz poslaničke grupe SRS podneli smo amandman na stav 2. ovog člana kojim smo predložili da se izvrše određene izmene. Amandmanom smo predložili da u tekstu zakona koji će biti usvojen umesto reči: „darivanja“ piše reč: „davanja“. Smatramo da ovaj naš amandman treba da bude prihvaćen, imajući u vidu važnost zakona o kome danas vodimo raspravo.
Vrlo je važno istaći da je članom 15. ovog Predloga zakona propisana obaveza stacioniranih zdravstvenih ustanova da učestvuje u republičkom programu za presađivanje ljudskih organa, a koji je utvrđen zakonom koji uređuje oblast presađivanja ljudskih organa, kao i da su u taj program uključena i tkiva davalaca ljudskih organa.
Ono što je zajedničko za presađivanje ljudskih organa i tkiva jeste da predlagač ovim zakonom pokušava da nam ih predstavi kao nešto što će pojednostaviti procedure i da će se izbeći finansijski troškovi vođenja registra, tako što će se saglasnost podrazumevati.
Ponoviću stav koji je poslanička grupa SRS iznela i u raspravi i u načelu, a to je da su ovakve odredbe neustavne i da ih u ovom obliku ne treba usvajati. Dajemo zamerku predlagaču koji kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona navodi i potrebu usaglašavanja sa zakonodavstvom EU, jer je ova oblast samo delimično usaglašena sa evropskom regulativom i postoji potreba da se određeni stručni termini drugačije i preciznije definišu, a u cilju potpune harmonizacije domaćeg prava u ovoj oblasti sa pravom EU na način kako to preporučuje EU.
Srpska radikalna stranka će uvek insistirati na tome da se u Narodnoj skupštini usvajaju zakoni koji će biti u interesu građana Republike Srbije a ne zbog namere srpske vlasti da nekada Srbija postane članica EU, neće postati jer pre svega EU ne želi Srbiju u svom članstvu. Što se SRS tiče, naš stav je da i ne treba da postanemo članica EU.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijalima, i to na stav 1. tačka 7) podtačka 1. Namera nam je bila da se izbegne opterećivanje Predloga zakona, pa je amandmanom predloženo da se u prvom stavu izbriše tačka 7) podtačka 1, koja definiše redovno održavanje.
Mi iz SRS smatramo da je definisanje pojmova u zakonu bespotrebno. Takođe smatramo da je mnogo važnija sama suština zakona, kao i primena zakona u praksi.
U obrazloženju za donošenje ovog zakona napisano je da su polaznu osnovu za ovaj zakon predstavljale odredbe zakona koje će prestati da važe, koje sam već pominjao prilikom obrazlaganja prethodnih amandmana, ali pojedina rešenja iz potpisanih i ratifikovanih međudržavnih sporazuma i drugih država, među kojima je i sa Ruskom Federacijom, prilikom rasprave u načelu, u ime poslaničke grupe SRS, zamenik šefa poslaničke grupe Vjerica Radeta je govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti istkala da će SRS uvek pružiti javnu podršku kada se radi o saradnji sa Ruskom Federacijom.
Svi amandmani koje je podnela poslanička grupa SRS imaju za cilj da doprinesu da se usvoji što bolji tekst zakona, a usvajanjem ovog amandmana dobio bi se rasterećeniji i precizniji tekst.
Dosovska vlast u Leskovcu nije imala sluha i volje za inicijativu Udruženja boraca 90-tih i opštinskog odbora SRS Leskovac za izgradnju spomen-obeležja palim borcima 90-tih godina, a izrađen je projekat, određena lokacija, ali do realizacije nije došlo. Očekujem donošenjem ovog zakona da će se realizovati ovaj projekat, heroji Jablaničkog okruga to su zaslužili. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o ratnim memorijalima, poslanička grupa SRS podnela amandman i predložili smo da se promeni naslov tako da glasi – Zakon o uređenju i zaštiti ratnih memorijala u Republici Srbiji.
Ovaj amandman smo podneli jer smatramo da će naziv zakona koji predlažemo biti sveobuhvatniji, s obzirom na to da će usvajanjem ovog zakona prestati da važe zakoni koji je donet pre dosta vremena, Zakon o uređivanju i održavanju groblja, boraca iz 1986. godine, Zakon o obeležavanju groblja i grobova pripadnika savezničkih armija i drugih stranih armija na teritoriji Jugoslavije iz 1975. godine, Zakon o grobljima i grobovima boraca u inostranstvu iz 1976. godine.
Kroz tekst Predloga zakona je definisano i uređenje i zaštita ratnih memorijala, s tim što bi termin uređenje trebalo mnogo šire shvatiti, od onoga kako je predlagač obrazložio značenje ovog pojma.
Što se tiče zaštite ratnih memorijala, napisano je da u smislu ovog zakona podrazumeva sprečavanje pripadanja i oštećenja i održavanje u dostojanstveno i prepoznatljivom stanju, kao i sprečavanje neovlašćene izmene, dorade, izmeštanja, zamene ili uklanjanje ranog memorijala ili njegovog dela.
Kada je ovako napisano, mi iz SRS zaista ne vidimo u čemu je problem da se prihvati ovaj naš amandman i da sam naslov zakona bude jasniji i sveobuhvatniji. Hvala.
Članom 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima definisana je sadržina ovog zakona. U tom smislu, mi iz poslaničke grupe SRS smo podneli amandman na stav 2. ovog člana, kojim smo predložili da se izmeni deo teksta, jer smatramo da su neke reči nepotrebne i da opterećuju tekst zakona.
Naime, u članu 1. piše da se ovim zakonom uređuju pitanja od značaja za zaštitu, redovno održavanje, investiciono održavanje, uređenje i uklanjanje i finansiranje održavanja i uređenje ratnih memorijala, uspostavljanje i vođenje propisanih evidencija, kao i druga pitanja od značaja za ratne memorijale u Republici Srbiji i inostranstvu.
Mi smo amandmanom predložili da u tekstu zakona, koji će biti usvojen, umesto: „vođenje propisanih evidencija“ piše: „vođenje evidencija“ i taj tekst ne bi nepotrebno bio opterećen.
Kada pominjemo evidenciju, podsetiću da je u raspravi u načelu poslanička grupa SRS istakla da je naš stav da bi trebalo u sastavu Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije jednog člana da predloži Srpska pravoslavna crkva, zbog toga što ona ima evidenciju o raznim stratištima gde je stradao naš narod. Detaljno sa dosta argumenata upravo je izneo general Božidar Delić po toj osnovi.
Ova stratišta su mnogobrojna, pa su i evidencije o njima od izuzetnog značaja.
Zato bi predlagač trebalo da razmisli o mnogim sugestijama poslaničke grupe SRS i sve naše amandmane shvati mnogo ozbiljnije, Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, članom 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, želim da izmenim član 11. stav 2. osnovnog zakona. Inače, član 11. stav 2. osnovnog zakona se odnosi na statut, kao najviši pravni akt jedinica lokalne samouprave.
Sada se izmenama i dopunama definiše da se statutom uređuju i neka nova pitanja o lokalnim samoupravama. Naime, radi se o određivanju organa ovlašćenog za pokretanje postupka pred ustavnim, odnosno upravnim sudom, o uslovima za ostvarivanje oblika neposredne samouprave, sprovođenju obaveznog postupka javne rasprave prilikom pripreme statuta budžeta u delu planiranja investicija, strateških planova razvoja, o utvrđivanju stope izvornih prihoda, prostornih i urbanističkih planova, kao i drugih opštih akata, o službenoj upotrebi jezika i pisama nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom i o drugim pitanjima od značaja za jedinicu lokalne samouprave.
Mi iz SRS smo podneli amandman na član 2. i smatramo da je rešenje koje smo predložili primereniji. Ukoliko bi ovaj naš amandman bio prihvaćen, tekst zakona bi bio kvalitetniji. Hvala.
Ovim amandmanom, koji je podnela poslanička grupa SRS na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, predložili smo da se promeni naslov tako da glasi – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređivanju jedinica lokalne samouprave.
Suštinski, promena nema u predloženom zakonu. Mogu reći da su sve predložene mere u funkcionisanju lokalne samouprave primenjivane. Jedan odgovoran odnos prilikom preuzimanja vlasti je imala SRS, koja je na jedan demokratski način pružila priliku da se građani izjašnjavaju o svojim problemima, a lokalna samouprava je bila servis građana u realizaciji svih podnetih zahteva.
Ekonomski razvoj države je moguć samo ukoliko se ujednačeno razvijaju svi njeni delovi. U tom smislu je funkcionisanje lokalne samouprave izuzetno važno za Republiku Srbiju.
Zakon definiše lokalnu samoupravu kao pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog značaj i opšteg značaja za lokalno stanovništvo, neposredno preko svog predstavnika u jedinici lokalne samouprave.
Ovog puta bih pomenuo slučaj ministarstava koja nisu imala sluha i razumevanja za potrebe i interese građana Leskovca, a posebno mesne zajednice Predejane. U sklopu realizacije projekta Koridora 10 u Predejenskoj klisuri, za izgradnju petlje gde je motel „Predejane“ imao daleko povoljniji položaj za funkcionisanje od koga egzistira oko 140 porodica.
To jeste južni deo grada Leskovca, a posebno izgradnjom petlje ostvario bi se izuzetno strateški značaj za dinamični razvoj turizma na Vlasinskom jezeru, i razvoj zapostavljene Crne Trave.
Nadam se da ignorisanje sa nivoom ministarstva prema lokalnoj samoupravi ovakvih i sličnih slučajeva i zahteva građana u buduće neće biti, već da će se rešavati na njihovo zadovoljstvo i potrebama. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač izmena i dopuna je u Predlogu zakona o kome danas govorimo o članu 1. predložio brisanje reči: „u jedinicama lokalne samouprave“, a poslanička grupa SRS je ovim amandmanom predložila da se u postojećem zakonu u članu 2. reči: „lokalna samouprava“ zamene rečima: „samouprava u gradovima i opštinama“.
Članom 2. postojećeg zakona definisan je termin lokalna samouprava, kao pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne samouprave, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da u granicama zakona uređuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.
Predlagač je u obrazloženju za ove izmene i dopune zakona kao jedan od razloga naveo usklađivanje sa drugim zakonima, sa Zakonom o udruživanjima iz 2011. godine, sa Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2014. godine, i drugim zakonima. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da za jedan tako važan zakon, kao što je to Zakon o lokalnoj samoupravi, nedopustivo je da toliko vremena čeka na usklađivanje, jer je jasno da se zbog neusklađenosti zakona prilikom primene u praksi ljudi u lokalnim samoupravama mogu susresti sa raznim problemima koji su posledica neusklađenosti.
Naša poslanička grupa je mišljenja da bi prihvatanjem ovog amandmana bio unapređen tekst zakona, koji će u svakom slučaju biti usvojen.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Namera nam je bila da se izbegne opterećivanje Predloga zakona, pa je amandmanom predloženo da se u prvom stavu, koji se odnosi na definisanje pojmova, izbriše tačka 4) alineja 7.
Poslanička grupa SRS smatra da je definisanje pojmova zakona bespotrebno. Obrazloženje za ovaj amandman je logičan sled obrazloženja za prethodne amandmane koje sam podneo u ime poslaničke grupe SRS, pa se u tom smislu naša kritika odnosi na želju vlasti u Srbiji da usklađuje naše zakone sa zakonodavstvom EU.
Mnogo je razloga zašto Srbija ne treba da ide putem ka EU. Neće Srbija uskoro u EU, poruke koje su stalne i koje se šalju iz EU i šalju ih evropski zvaničnici. To kaže i predsednik Francuske na Samitu EU – Zapadni Balkan, koji je održan u Sofiji, a nadamo se da su predstavnici vlasti u Srbiji svesni da uticaj Francuske u EU ne treba zanemarivati.
Srpska radikalna stranka će stalno ponavljati da put Srbije i ne treba da bude ka EU, već isključivo ka Ruskoj Federaciji, jer je to interes Republike Srbije i njenih građana i privrede.
U navici Mehe Omerovića i ubuduće ništa se neće promeniti. I pored svega što se desilo, navikao čovek, uđe, izađe, obrne, pa ne vrne, a kad prigusti onda su tu diplomatski pasoši, intervencije i bruka za srpski parlament.
Ovim amandmanom koji je podnela poslanička grupa SRS na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu predložili smo da se u članu 3. stav 1. tekst: „koja nisu uređena ovim zakonom“ zameni tekstom: „koja nisu obuhvaćena ovim zakonom“. Članom 3. je definisan odnos ovog zakona prema drugim propisima. Inače, ovaj amandman nije samo pravno-tehničke prirode jer je drugačije kada kažemo da pojedina pitanja zaštite korisnika nisu obuhvaćena ovim zakonom i da će se u primeni shodno primenjivanju odredbe propisa koji su na snazi, a sasvim je drugačije kada kažemo da nisu urađena. Jer, zakon koji se donosi ne bi se određivala materija koja je urađena.
Mnoga pitanja u vezi sa zaštitom korisnika finansijskih usluga, zaštitom potrošača, finansijskim uslugama, koji su predmet ugovora na daljinu u vezi sa poslovanjem pružaoca finansijskih usluga sa obligacionim odnosima i zaštitom podataka o ličnosti su već uređena pozitivnim propisima. Pojedine odredbe koje će zakon primenjivati odnose se i na korisnike finansijskih usluga, koji će sačinjavati ugovore na daljinu, a koje nisu ušle u tekst zakona o kome danas govorimo. Poslanička grupa SRS je mišljenja da je bilo prostora da predlagač i te odredbe unese u ovaj zakon, kako bi bio precizniji i sveobuhvatniji. Ne bi to opterećivalo ovaj zakon i ne bi bilo suvišno.
Ono što moram da kažem, da je Meho Omerović, a malopre je bilo diskusije da jednostavno to nije kulturno, a ja mogu da kažem, samo da podsetim da je Meho Omerović zaboravio kodeks lepog ponašanja koji se stiče u osnovnoj školi, da se ne laže, da se ne krade, kada se krade ide se u zatvor, kada se ide u zatvor dobijaju se buve, a ko ima buve, poneo sam, da bi se zaštitili sprejom i da bi se na neki način obezbedili od takve napasti. Hvala.
Ovim amandmanom, koji je podnela poslanička grupa SRS na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovora na daljinu, predložili smo da se promeni naslov tako da glasi – Predlog zakona o zaštiti osnovnih prava korisnika finansijskih usluga prilikom ugovaranja finansijskih usluga na daljinu.
Očigledno je da Meho Omerović nije razumeo ovaj Predlog zakona, pa je hteo da na daljinu uzetu robu, parfeme, karmine, plati iz toaleta.
Mi iz SRS imamo razumevanja za naviku Mehe Omerovića po sistemu uđi – izađi, da zbog opšte tehnološkog razvoja i sve većeg značaja elektronskog poslovanja u savremenom životu, kao i razvijanja novih načina za ponudu i oglašavanje finansijskih usluga, postoji potreba za dodatnim uređivanjem pružanja finansijskih usluga, pre svega njihovog pružanja na daljinu. Razumemo i to da bi uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira za zaštitu korisnika kod ugovaranja svih značajnih vrsta finansijskih usluga na daljinu trebalo da ojača poverenje korisnika u pružaoce finansijskih usluga.
Ono čemu se SRS protivi, prilikom usvajanja zakona, jeste to što predlagač navodi da je jedan od osnovnih ciljeva usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU, pre svega sa direktivom 2002/65 EU, jer ako nastavimo sa pričom o EU biće još Mehe Omerovića.
Smatramo da svi zakoni koje usvaja Narodna skupština moraju da se donose sa osnovnim ciljem da se zaštiti interes građana i privreda Srbije. Dobro znate da Srbije neće postati član EU. To otvoreno kažu i zvaničnici EU, a SRS se zalaže da srpske vlasti što pre prestanu sa tom pogubnom proevropskom politikom i okrenu se iskrenoj saradnji sa Ruskom Federacijom. Hvala.