Nisam razumeo pitanje, pošto ste vi dali odgovor, ali mogu da ga prokomentarišem, ne da odgovorim.
Jutros sam vam rekao direktno, u skladu sa Poslovnikom, da ćete dobiti pismeni odgovor i držim se Poslovnika. Prema tome, ni u kom pogledu nisam odstupio od toga.
Što se tiče ova vaše priče, koja je možda tačna a možda nije, meni je samo krajnje neverovatno da je menadžment bio na jednoj strani, a Vlada na drugoj, a ta Vlada postavlja taj menadžment. Nije mi logično, iskreno da vam kažem. Ne znam detalje i ostajem pri bazičnom odgovoru, da ćete dobiti za osam dana, kao što kaže Poslovnik, pismeni odgovor. Ali to što govorite mi je krajnje nelogično.

Ova vlada ima generalni pristup da svi problemi mogu biti rešeni kroz dijalog, tako da budite ubeđeni da ćemo i ovom prilikom sve što je u domenu dogovora i razgovora preduzeti u cilju zaštite interesa i ove države i srpskog naroda koji živi van.

Poštovani narodni poslaniče, moj odgovor u jednom delu ću vam dati odmah, a u drugom delu, ovde gde tražite ko su članovi komisija po raznim opštinama, to ipak treba pripremiti, da se vidi, ima mnogo opština, 160-170, i komisija itd.
Vi ste pitali kakva je situacija trenutno sa ''Azotarom'' i šta država preduzima i šta će preduzimati. Želim da vam kažem da je privatizacija ''Azotare'' bila neuspešna, upravo onako kako ste vi opisali, da su kupci ''Azotare'', nakon što su je uzeli, umesto da je razvijaju, kao što je trebalo, prodali jedan deo i za to dobili višestruko veći iznos novca nego što je iznos koji je plaćen za ''Azotaru''.
Na osnovu toga i još drugih posmatranja kako generalno oni izvršavaju ugovorne obaveze, došlo se do zaključka da njihovo ponašanje nije u skladu sa potpisanim ugovorom i taj ugovor je raskinut.
Nakon raskida ugovora, pokrenuti su procesi u dva smera. Jedan smer jeste interni, gde se od njih traži naknada štete. Nisam potpuno siguran da li je proces već pokrenut ili se prikuplja dokumentacija. Mislim da jeste, ali mogu da proverim. U svakom slučaju, to je proces interni, koji se odvija pred domaćim sudovima. Drugi proces je međunarodna arbitraža u Vašingtonu, koju su pokrenuli ti kupci, koji smatraju da su raskidom ugovora ugrožena neka njihova prava itd.
Tako da se mi nalazimo zapravo u sredini određenih sporenja, gde svaka strana ima svoje argumente, i mi ćemo, kada se radi o državi, svakako iskoristiti sve argumente koje imamo, uključujući i ove koje ste vi sada ovde naveli i gde ja u najvećoj mogućoj meri mogu da potvrdim da je to tačno kao što ste rekli.
Dakle, šta će država uraditi? Učestvovaće aktivno u tim procesima i boriće se pred arbitražom, odnosno sudovima, da se ti procesi dobiju i reše u našu korist. Šta država sada radi? Mi smo pokrenuli jedan proces kojim bismo ''Azotaru'' postavili na noge, kako bi određeni broj ljudi koji tamo radi nastavio i dalje da radi, a ne da izgubi radno mesto i nađe se na ulici.
Zajedno sa ljudima iz ''Srbijagasa'' i pre svega na njihovu inicijativu… Jer, da vas podsetim, ''Srbijagas'' je najveći snabdevač gasom ''Azotare'', a gas u ''Azotari'' nije energent nego sirovina, i on učestvuje sa visokim procentom u ceni koštanja. Dakle, zbog toga i otud angažman ''Srbijagasa'', koji je, inače, jedan od najvećih ili verovatno najveći poverilac. Zajedno se radi na pronalaženju strateškog rešenja koje bi omogućilo da se ''Azotara'' u narednom periodu vrati i ponovo stane na noge i počne da efikasno, produktivno i, ako hoćete, profitabilno radi.
Jer, ''Azotara'' je nama važna ne samo zbog azotare kao takve i ljudi koji rade tamo, već kao jedan od stubova koji hrani našu poljoprivredu veštačkim đubrivima, a znate i sami da je poljoprivreda jedna od osnova našeg ekonomskog razvoja u narednom periodu.
To je odgovor vezano za ''Azotaru''. Što se tiče zakupa zemlje, kriminala itd., ja za kriminal ne znam, a ako vi znate, dajte informacije. Što se tiče samog spiska ljudi koji su članovi komisije, to pitanje ćemo preneti, pa ćete dobiti odgovor.

Pre nego što dam reč kolegama, ipak mislim da je važno da kažem bar dve-tri rečenice, da ne bih bio pogrešno interpretiran.
Dakle, ja sam u svom govoru rekao da su do mene došle informacije da su oni zaista prodali deo firme za znatno veću cenu nego što su uplatili. Ne bih želeo da se ovo shvati kao neki pritisak na sudove ili arbitražu, ona je u toku i ja se ne opredeljujem ko je kriv a ko nije, nego prosto kažem da će se država preko svojih zastupnika, odnosno predstavnika u tim procesima, boriti da dokaže da je ona u pravu.
To sam jedino hteo da kažem, da se ne bi protumačilo da sam ja već unapred doneo presudu itd., pa da time izvršim pritisak na, u suštini, nezavisne organe.

Razumeo sam da tu postoje dva pitanja. Jedno je vezano za agencije, a drugo za kažnjavanje onih koji su se ogrešili o zakon. Kada se radi o agencijama, mogu da vam kažem da je u toku jedna analiza koja bi trebalo da stavi na sto sve agencije koje imamo i da se utvrdi da li negde postoji preklapanje aktivnosti između raznih agencija, saveta ili nekih komisija itd., i da u cilju racionalizacije izvršimo određena ukidanja, spajanja itd.
Ono što je sada potpuno izvesno jeste da agencije, iako nose naziv agencije, mogu biti vrlo različite. Jedna grupacija jesu tzv. regulatorna tela, koja u svojoj osnovi i nisu deo Vlade, nego su nezavisna, i imate agencije koje su deo administracije i vezane su za Vladu.
Kao što sam rekao, analiza je u toku i u neko dogledno vreme, a ne smem da govorim u danima, mi ćemo imati rezultate te analize, koji će otprilike da budu, kako ih ja vidim, sledeći – utvrdiće se koje su agencije nesporne i te agencije će ostati, naravno da se neće zadirati u agencije koje predstavljaju regulatorne organe, a od onih drugih će se utvrditi koje su zaista nepotrebne i one će biti ugašene, a koje rade sličan posao biće spojene u jednu.
To će se uraditi na dva načina, zavisno od toga kako su one nastale. Ukoliko su nastale odlukom Vlade, onda će odlukom Vlade biti rešena i njihova dalja sudbina. Međutim, ima određeni broj agencija koje su stvorene na osnovu zakona i onda će se pokrenuti odgovarajuće procedure za izmenu zakona. Dakle, to je naš čvrst stav u vezi s agencijama i na tome ćemo nastojati.
Mislim da nema potrebe da kažem da ćemo mi svakako ići na to da će svi oni koji su se obogatili koristeći se nezakonitim sredstvima naravno morati da odgovaraju. U principu, smatram da mi moramo da stanemo, i ne samo da moramo, nego ćemo i stati iza striktne primene propisa koji će izneti na videlo da li imamo, kakvi su ti slučajevi i ko je tu kako prošao.

Ako sam vas dobro razumeo, vi ste pitali da li će ministar biti odgovoran za to što je u nekom odgovoru pisalo ili je procena da je sektor kojim se on bavio najkorumpiraniji.
Mislim da će svako ko je učestvovao u korupcijama, bio on ministar ili ne, odgovarati. Videli ste da smo mi u postupcima u poslednjih godinu dana imali nekoliko afera u kojima su čak bili prisutni, odnosno deo tih afera su bili i veoma visoki službenici u okviru zdravstvenih ustanova, čime je demonstrirano da ne postoji nijedna funkcija koja bi zaštitila nekoga od onoga što je činio.
Međutim, govoriti da je i bivši ministar umešan u to, mislim da malo je preterano. Prosto, ne mogu da komentarišem to na taj način. Mogu da vam kažem generički da će svako ko je bio umešan, kada krene istraga i dođe do njega, biti osuđen, pa makar to bio on, ja ili makar ko od nas koji ovde sedimo. Dakle, naravno, ako se nešto utvrdi, svi će biti uključeni, ali da na osnovu generičkih brojeva nekoga optužujemo, to mi dođe malo previše smelo.

Evo, da vam dam odgovor na vaše pitanje i da dam komentar na ovo što ste rekli.
Vlada je pre ovih ostavki koje su konstatovane imala 27 članova i kvorum je bio 14. Nas je sada 24 i kvorum je 13. Od potrebnih 13, današnja sednica je počela sa 20 članova Vlade i završila se sa 18, pošto su dva morala nešto u toku sednice da izađu, tako da nije uopšte bilo nikakvih problema što se tiče kvoruma.
Kada se radi o glasanju, imali smo nekih pedesetak tačaka (ne znam baš tačno koji je broj, možda više od 50, zajedno s onim u delu koji je poverljivog karaktera) i za sve tačke smo imali, izuzev jedne, potpunu saglasnost, dakle nismo imali nijedan glas protiv. Imali smo jedan glas protiv samo na jednoj tački i taj glas protiv nije bio od strane koalicionih partnera za koje vi možda očekujete da jeste.
Dakle, to je što se tiče toga kako je protekla sednica Vlade. Ona je protekla u jednoj konstruktivnoj i dobroj atmosferi.
Moj komentar vezan za ovo što ste rekli da dovedem više članova ovde. Moram da vam kažem, mene je to zapravo mučilo i morao sam da uzmem da gledam papire, da razumem da li ja ovde dolazim i pozivam članove svog kabineta ili Skupština poziva svakoga pojedinačno, a onda on dođe ili ne dođe. U papirima stoji da ih ja ne dovodim.
Dakle, u papirima stoji da sam ja, kao i svaki pojedinačni član Vlade, pozvan od strane Skupštine i svaki onaj koji nije došao nije odgovoran meni, nego je odgovoran vama. Meni je odgovoran kad ne dođe na Vladu i onda ja mogu da kažem – izvini, nisi bio na putu, nisi na Vladi – i onda da krenem u sankcije. Ovde sam ja, praktično, pozvano lice, koji se, evo, kao što vidite, odaziva na vaše pozive. Sa zadovoljstvom razgovaram sa vama danas celoga dana, sledećeg četvrtka ću možda pola dana itd. To je moj komentar.

Vi ste mi postavili jedno pitanje, odnosno u svom izlaganju ste spomenuli moje profesionalno mišljenje, pa da iskoristim priliku da ga iznesem, iako nisam mislio da je Skupština mesto gde se iznose profesionalna mišljenja.
Moje profesionalno mišljenje je da je ovo što vi pokrećete, isto tako što je pokrenuo i vaš kolega Andrić, suštinski pogrešno. Dakle, mi treba da se borimo za uvođenje tržišta u klasične sektore gde se nalaze monopoli, a ne da razmišljamo o tome da li će u preduzećima koja su u monopolu biti izabrani partijski ili nepartijski ljudi.
Znači, suština je, i na tome ja insistiram, bar na nivou Republike, da mi uđemo u reforme kojima ćemo omogućiti da tržište uđe u te sektore. Ako to budemo uspeli, onda će pitanje menadžera biti irelevantno. Zašto? Ako postavite nesposobnog čoveka, bez obzira na to da li je on partijski ili ne, njega će tržište samo skloniti. Ako postavite sposobnog čoveka, on će uspeti na tržištu da se izbori.
Dakle, nije ovde pitanje da li je čovek partijski ili ne, nego je pitanje u kojoj meri i kojom brzinom ubacujemo tržište u te sektore. To je suština stvari. Zato mislim da je vaše zalaganje u stvari možda bazirano na dobroj nameri. Više treba da se koncentrišemo na ubacivanje tržišta i stvaranje tržišne konkurencije u klasičnim sektorima.
U tom smislu i samo rukovodstvo, koje se, koliko vidim, ovde tretira kao generalni direktor… U suštini, kada kažem menadžment, uopšte ne mislim samo ili možda čak ne ni isključivo na generalnog direktora, nego na onaj kor koji se nalazi ispod njega, koji moraju da budu surovi profesionalci i koji, u suštini, obavljaju posao.
U tom kontekstu, vi ne možete imati dobar menadžment, koliko god da vam je dobar direktor, ako dole nemate taj kor, a taj kor ne možete imati ako je on u državnoj svojini i ako se nalazi u situaciji da te ljude privuku, boljim platama i boljim ponudama, druga preduzeća.
Želim da komentarišem i pitanje koje ste naveli kao odnos između pojedinaca koji daju ostavke, odnosno prenose pravo upravljanja na svoja preduzeća, a sada upravljaju državnim. To je pokušaj slikovitog poređenja koje, čini mi se, nema osnova.
Vi, u suštini, imate državu kao legitimnog vlasnika određenih preduzeća, stvari itd. Ko je taj ko treba u ime države da upravlja time što je državno? Pa naravno, izabrani predstavnici države. Nećemo valjda sada, da bi se izbegla partijska opredeljenost, nalaziti neke na ulici koji nemaju veze i postavljati ih tamo da to vode?
I to nije ni bilo kakva demokratska praksa itd. Upravo obrnuto, imate jasno – država je vlasnik, ovo je njeno vlasništvo i država delegira svoje najbolje ljude da oni vode računa o državnom vlasništvu. Ukoliko oni to ne rade, nego rade u svoju korist, onda je, naravno, to kriminal, to treba kažnjavati itd.
U vezi sa milion i po porodica, da ih ima toliko siromašnih, želeo bih samo da objasnim o čemu se tu zapravo radi, da ne bude zabune. Pre svega, ideja kojom sam se rukovodio u predlaganju ovog oslobađanja bila je u osnovi, da kažemo, hajde da oni najsiromašniji nemaju poskupljenje, a da ovi koji su bogatiji od njih moraju da plate više, zbog svih onih razloga o kojima smo govorili.
Postavlja se pitanje koji su to ti najsiromašniji i vi tu imate više metoda da se dođe do njih. Jedan od metoda jeste da imate, na primer, socijalnu kartu i da, prosto, po tom spisku kažete – ovaj neće platiti, ovaj neće itd.
Mi nemamo još završenu socijalnu kartu za našu državu i nemamo informacije o pojedincima koji su siromašni, ali smo sada iskoristili jednu posebnu metodu, koja otprilike glasi ovako – najsiromašniji je onaj koji najmanje troši. I to nije neka metoda koja je posebno izmišljena. Onaj ko najmanje troši struju, znači da ima i najmanje para, jer je pretpostavka da bi, ako bi imao više para, više i trošio.
Mi smo stavili jedan presek, 350 kilovat-sati. U okviru toga se pokazalo da ima oko milion i petsto hiljada brojila (odnosno, mi smo to nazvali – domaćinstava), ali u tome ima 200-300 hiljada brojila koja se ne odnose na stvarno kuće, nego na vikendice, tako da će praktično to obuhvatiti efektivno možda milion i sto hiljada domaćinstava.
To su ti kojima dajemo tu mogućnost. Pošto malo troše, onda su oni za nas siromašni, a siromašni ne treba da plaćaju više nego što su plaćali do sada. Dakle, to je ta metodologija.
Može se desiti da među njima ima i bogatih koji malo troše, ali mi nismo imali metodu da to uradimo, kao što možda ima i nekih koji su siromašni ali mnogo troše, ali je to, prosto, bio jedini kriterijum. Mislim da on verovatno nije tačan 100%, ali je sigurno jedno 90-95% dobar, jer se, inače, primenjuje i kod drugih analiza da bi se ocenilo ko je bogatiji, a ko siromašniji.

Samo u jednoj rečenici ću da kažem. Ako mislite da je "Gaspromnjeft" postavio samo direktora, a da su drugi ešalon uglavnom naši, mogu vam reći da grešite. Imao sam priliku da razgovaram s njihovim rukovodstvom i u onoj grupi od njih četvoro-petoro koji su dolazili kod mene ne znam da li je ijedan bio naš.
Naravno, to je njihovo pravo i ja se tu ne bunim, ali prosto da vam kažem da ne mislite da su oni doveli samo jednog čoveka. Čitavo rukovodstvo, čovek za investicije, čovek za finansije, svi su došli tu. "Gaspromnjeft" nije država i oni se surovo ponašaju, ekonomski, i to je ono što je potrebno nama ne samo u NIS-u, nego u bilo kom drugom preduzeću, javnom ili privatnom. To je ono što je potrebno da bi država bila ekonomski uspešna.

Znate šta, pregovaračka platforma je napravljena u zatvorenom delu dnevnoga rada. Ne mogu govoriti o tome kakva je platforma, teme itd., izuzev  generički. Samo mogu da vam kažem da smo mi spremni da dijalog vodimo o svim temama, od onih najprizemnijih, koji se tiču života, pa do najsupstancijalnijih, koji se tiču uopšte statusa itd.
Otvoreni smo i spremni da razgovaramo o svemu. Kojim će redosledom to biti, pretpostavljam da će redosled biti takav da se u početku stave teme za koje mislimo da će lakše da se nađu rešenja, da bi se napravila neka vrsta uspeha, i da onda možemo da razgovaramo sa većim šansama za uspeh kompletnih pregovora nego da odmah stavimo teške teme na početku i da to bude element našeg razilaženja.
U svakom slučaju, mi smo za teme od nule do plus beskonačno. Imamo, kao što ste rekli, utvrđen Pregovarački tim, imamo šefa Pregovaračkog tima, imamo povremene brifinge, dogovore itd., i mi smo spremni, praktično, već dva meseca i čekamo na drugu stranu, da vidimo kad će oni biti raspoloživi. Mislim da će to verovatno biti u martu.

Već sam vam rekao da smo mi otvoreni za razgovore o svemu, uključujući i status. To je ono što sam vam i rekao. Naravno, ako druga strana neće da razgovara o nekom pitanju, teško ga je staviti na dnevni red. Ali opet, sa druge strane, mislim da, uz određene napore i dobru volju, imamo šanse i mogućnosti da razgovaramo o nekom rešenju koje bi bilo prihvatljivo za sve strane i koje ne bi dovelo do rešenja koje je zatvoreno, gde je problem stavljen pod tepih i ostavljen za buduće generacije. Jer, kao što znamo, na ovim prostorima kad god tako zatrpate problem, možda i kroz pet, deset, dvadeset godina on odjednom iskoči i bude vrlo surov i svirep i mnogo gori nego što ste očekivali.
Ono što želim da vam kažem jeste da smo mi spremni da razgovaramo o svim temama, od minus beskonačno do plus beskonačno, a videćemo kako će se razgovori razvijati. Ako dve strane razgovaraju, a jedna neće da pokreće temu, teško je da joj ova druga nametne, izuzev ako se tokom razgovora ne ispostavi da to može biti od koristi za obe strane.
Ne znam da li o tome treba previše pričati, pogotovo imajući u vidu da želim da naša strana tu nastupa sa nekom vrstom maksimalne pripremljenosti, a ne da svoje stavove iznosi unapred u javnost. Mislim da smo se dobro pripremili, da je dobro postavljen početak razgovora i sa optimizmom gledam u njihovo odvijanje.

Vi ste dali konstataciju da je Upitnik u stvari jedna formalna stvar. Mislim da niste baš sasvim u pravu, ali jeste u pravu u tom smislu da nije samo Upitnik onaj koji je bitan za naše dalje napredovanje na putu evropskih integracija.
Dakle, moglo bi slikovito da se kaže da Upitnik jeste nešto što prikazuje sliku našeg trenutnog stanja, a da je ono što je nama potrebno, ne da prikažemo stanje, već da izvršimo reforme i promene kako bismo privredni i politički sistem promenili i prilagodili ga privrednom i političkom sistemu EU u dovoljnoj meri da bismo mogli da dobijemo status kandidata i da započnemo pregovore o pristupanju.
Upitnik će ići svojim tokom, kao što ste već rekli. On nije baš formalni, tu je puno rada učinjeno, oni su nas primili sa prilično velikim uvažavanjem, imajući u vidu rok u kome smo mi to uradili, sutra-prekosutra dolaze misije da uporede odgovore iz Upitnika sa realnim stanjem na terenu, biće dodatnih pitanja, mi ćemo na to odgovarati itd. Taj tok ide i on će se završiti, ubeđen sam, u pozitivnom smislu.
Paralelno sa tim, pored Upitnika, idu ove promene, reforme koje moramo da završimo. Mi smo se sa njima dogovorili koje su to ključne reforme koje treba uraditi u toku ove godine, u kom roku one treba da budu urađene, da bismo onda mogli da kažemo – naša zemlja je dovoljno promenjena i zaslužuje da dobije status kandidata i da otpočne pregovore.
Manje-više jedan veliki broj tih reformi je zapravo vezan za ovaj dom, za vas i vi ćete imati priliku da se tu izjasnite o pojedinim zakonima koji će doći. Te reforme smo mi ubacili u jedan akcioni plan koji bi trebalo da se okonča negde do sredine ove kalendarske godine, do kraja juna-jula, tako da bismo imali sve stavljeno na sto i da bismo mogli da idemo dalje na putu evropskih integracija.
Moram da kažem da, pošto vi spadate u grupu euroskeptika, vama to verovatno neće biti baš naročito prijatno i da zato i postavljate takva pitanja, što ja razumem. Znači, ako je vaš program drugačiji, onda vam ne odgovara da neko uspešno realizuje program u drugom pravcu. No dobro, to je prosto pozicioni odnos između tog stava i stava koji ja zastupam. Ali, kako ja gledam, mi ćemo sa naše strane učiniti sve i sa optimizmom gledam da se to pozitivno završi u tom pogledu.
Kada me pitate da li ćemo prihvatiti ekonomske i političke ustupke, moram odmah da kažem da, u stvari, mi u Evropsku uniju, između ostalog, ulazimo zato što nam je ta integracija potrebna i zato što je ona ekonomski veoma opravdana za našu zemlju. Ta opravdanost može se objašnjavati kroz čitav niz navođenja primera, ali ja ću da vam navedem svega dva ili tri.
Prvo, da je bolje imati tržište od milijardu ljudi i biti građanin jedne tako velike grupacije, pokazuje vam nedavna prošlost. Znači, '90-ih godina, kada smo bili izolovani, kada smo bili sami, kada nismo imali mogućnost da kontaktiramo, mi smo nazadovali u svakom pogledu. Pri tome ne mislim samo na neko siromaštvo koje je rapidno dolazilo, već prevashodno mislim na gubitak veze i odnosa sa tehnološkim razvojem. Mi smo u kontinuitetu išli dole i onda smo se, prosto, posle desetak godina probudili i sigurno da naša ponovna izolacija, odvajanje od Evrope, napuštanje, da drugi uđu u integracije, a naše ostajanje, jeste ekonomski izuzetno nepovoljno.
Prema tome, hajde da zaključimo ovo, da li je za nas EU ekonomski isplativa ili ne, za mene tu nema dileme. Smatram da je ona apsolutno isplativa, zbog ovog razloga koji sam naveo, a da ostavimo druge razloge, kao što su, recimo, pitanje nezaposlenosti, gde vi preko noći postajete građanin jedne šire grupacije koja vas priznaje kao svog građanina i gde se, ako na jednoj lokaciji ili na jednom mestu imate nezaposlenost, a na drugoj strani se nude radna mesta, određenim migracijama to rešava relativno brzo.
Dakle, ima more razloga zašto je to ekonomski svakako opravdano, da ne govorim tu razloge koji su već ugrađeni u ove reforme, jer oni su ekonomski uspešni zato što imaju uspešno organizovan ekonomski i politički sistem i kroz reforme koje radimo, čak i kada nismo članice EU, mi ulazimo u jedan sistem koji jeste mnogo efikasniji i biće nam bolje čak i bez formalnog ulaska u EU.
Naravno, kada se radi o političkim stvarima, želim da kažem da je Evropa našla tu neku formulu koja dozvoljava zemljama koje ulaze u EU da imaju svoje specifičnosti i specifične interese. I mi isto tako želimo da uđemo u EU uz zadržavanje naših osobenosti, specifičnosti, kulturnih i drugih, tako da u tom kontekstu neće biti potrebe bilo kakvog uslovljavanja ili negativnog gledanja bilo sa naše, bilo sa njihove strane.

Slušao sam sa zanimanjem ovo što ste rekli. Vidim da ste puni energije, što je dobro. Voleo bih, ako ste vi napravili  fizibiliti studiju koja pokazuje ekonomsku negativnost za ulazak u EU, da je podelite i sa nama i sa drugim zemljama. Samo bih zamolio da prilikom izrade jedne takve studije koristite kao inpute tačne cifre, jer sam vas razumeo da vi živite u iluziji da naš spoljnotrgovinski debalans raste.
Moram da vam kažem upravo obrnuto, da naš izvoz zapravo raste mnogo brže nego uvoz i da smo prošlu godinu završili sa istorijskim rekordom pokrivenosti našega uvoza izvozom, da je ove godine rast izvoza i dalje prisutan, tako da se upravo radi o drugačijim ciframa od onih sa kojima vi raspolažete. Zato apelujem na vas da izaberete prave cifre, napravite tu studiju i dajte onda na tom osnovu da se razgovara.
Sve ono što sam ja gledao i što sam imao prilike da upoređujem govori u prilog tome da je integracija u veliko tržište mnogo bolje od dezintegracije malog tržišta, da je zaštita mnogo bolja u svakom pogledu i, u tom kontekstu, evo, ja ću se i dalje zalagati za evropske integracije.

Poštovani narodni poslanici, narodne poslanice, pred vama je predlog budžeta za 2011. godinu u čijoj su izradi ispoštovana dva za privredni oporavak ključna principa, a to su razvoj i štednja. Danas ni mnogo bogatijim zemljama od Srbije nije lako da ubrzavaju razvoj i povećavaju štednju. Zbog toga ističem da je predloženi budžet pre svega realan i predstavlja objektivni odraz ekonomske snage naše zemlje. Predloženi budžet je u funkciji dugoročnog razvoja zemlje, oživljavanja privrede i podizanja socijalne odgovornosti države.
Pred Srbijom su krupni planovi i velike obaveze. To su: put ka Evropi, temeljite i vitalne reforme, revitalizacija privrede, izgradnja infrastrukture, stabilizacija regiona itd. Ni zlonamerni ne mogu osporiti činjenice da ova Vlada postiže ozbiljne rezultate na ostvarenju svih ovih nacionalnih ciljeva. Ali, da bi se ti ciljevi postigli potrebno je pre svega da Srbija bude snažna i stabilna. Uloga Vlade je da obezbedi vitalno funkcionisanje države i dostojanstveni život građana, što ovakav budžet osigurava.
Srbiju, koja je više od decenija bila pod sankcijama, gubila prijatelje i poslovne partnere, sa atrofiranom privredom, i u ratovima uništenim ekonomskim resursima, svetska ekonomska kriza nije opustošila. Izbegli smo najgore, sprečili smo kolapse privrede, bankrote banaka i preduzeća i masovna otpuštanja radnika. Brojne zemlje koje su bile u znatno boljem položaju od nas prošle su mnogo gore.
To se nije dogodilo samo od sebe, niti smo slučajno pošteđeni najgoreg. Ova vlada je u teškoj godini, koja je iza nas, preduzimala ozbiljne i pravovremene antikrizne mere i u godini koja je pred nama, a koja će biti lakša, Vlada će voditi sigurnu i stabilnu politiku, bez rizika, bez improvizacija, bez eksperimentisanja i bez poteza koji bi ometali demokratski razvoj zemlje.
Podsećam da je 2011. godina zapravo godina u kojoj počinje realizacija novog modela ekonomskog razvoja koji suštinski treba da srpsku privredu stavi na zdrave noge i ovaj budžet upravo je usmeren ka tom cilju.
Predloženi budžet Srbije, kao jedan od stubova ekonomske politike zemlje, jeste podsticaj, pošto obezbeđuje podršku privredi i industrijskom razvoju, izvozu i predviđa realizaciju značajnih infrastrukturnih projekata. On je takođe štedljiv, jer smanjuje javnu potrošnju. Budžet je stabilan, zato što osigurava nesmetano funkcionisanje vitalnih državnih funkcija. Konačno, budžet je socijalno odgovoran, jer pruža neophodnu državnu zaštitu ugroženim slojevima stanovništva.
Na kraju, želim da vas zamolim da predloženi budžet posmatrate profesionalno i odgovorno, ako je moguće oslobođeni stranačke ostrašćenosti, obzirom na to da se radi o dokumentu od vitalnog značaja za sve građane i za budućnost naše države. Hvala puno.

Dobar dan svima.
Drago mi je da se viđamo posle pauze. Prošli put nisam mogao da dođem. Očekujem da će današnji dan biti pun zanimljivih pitanja i odgovora.
Što se tiče ovog konkretnog pitanja, nažalost, nemamo ovde resornog ministra, tako da ću pitanje preneti i nastojaćemo da damo pismeni odgovor. Hvala.